Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Diskurs savremenog terorizma
No full textIn this paper author discusses the characteristics of discourse on modern terrorism. When it comes to the terrorism ordinary people gain knowledge mostly through media. The influence of specific image of terrorism is not limited to citizens who live in countries which faced with a terrorist threat or concrete attack but goes further to the different part of the world, some of them very far from the possibility of terrorist attack. Demystification of discourse on modern terrorism begins with analysis of the phenomenological dimension of modern terrorism, in terms of being defined and assigned. We can talk about two different approaches: older and newer, in understanding the terrorism. The new approach gains momentum with the events of 11 September and took shape after similar events on European continent. At the core of understanding of modern terrorism is the discourse on religious-based Islamic terrorism. Specific discourse on modern terrorism affects how it is understood by the general public, and it influences, in particular, the creation of stereotypes about a modern terrorists and the spread of fear of terrorism. The formation and maintenance of stereotypes about modern terrorism, which emphasizes the role of Islam and members of the Islamic community in planning and carrying out terrorist actions, creates a growing gap among people, especially in countries affected by terrorist attacks. The discourse on modern terrorism also implies an appropriate perception of the risk of terrorism all over the world. From that point of view risk of terrorism is real and constant. Similar situation is in Serbia and in that sense the results of limited research about perception of terrorism in Serbia presented in work show to a certain extant the existence of such global influence.У овом раду аутор разматра карактеристике дискурса о савременом тероризму. Када је у питању тероризам, људи о њему сазнају углавном преко медија. Имајући то у виду, чини се важним анализирати доминантни дискурс о тероризму који обликује перцепцију јавности о савременом тероризму на глобалном нивоу. Утицај специфичне слике тероризма није ограничен само на грађане који живе у земљама које су суочене са терористичком претњом или конкретним нападом. Демистификација дискурса о савременом тероризму тј. процес утврђивања карактеристика доминантног дискурса почиње анализом феноменолошке димензије савременог тероризма, у смислу дефинисања и његовог означавања. Поређење старијег, традиционалног приступа у разумевању тероризма и савременог, открива неке концептуалне разлике које би могле имати озбиљне последице у области перцепције и борбе против тероризма. Нови приступ добија на замаху са догађајима од 11. септембра и формира се након сличних догађаја на европском континенту. У сржи разумевања савременог тероризма је дискурс о исламском тероризму заснованом на религији. Многи други познати облици тероризма су некако постали непотребни, ван фокуса, упркос њиховом присуству широм света, у областима које нису део бриге западног друштва. С друге стране, тероризам који привлачи пажњу западне јавности пренаглашен је начином медијског извештавања чији је циљ да изазове паничну реакцију. Специфичан дискурс о савременом тероризму утиче на то како га схвата шира јавност, а посебно на стварање стереотипа о модерном (савременом) терористи и ширење страха од тероризма. Формирање и одржавање стереотипа о савременом тероризму, који наглашава улогу ислама и припадника исламске заједнице у планирању и спровођењу терористичких акција, ствара све већи јаз међу људима, посебно у земљама погођеним терористичким нападима. Утицај стереотипа је видљив у свакодневном животу, у различитим ситуацијама, а утиче и на људе који су рођени и/или одрасли на територији земаља погођених терористичким нападом и који су припадници заједница које су означене као сумњиве у контексту тероризма. Такве особе су а приори сумњиве, чак и без икаквих доказа, директних или индиректних, о свом учешћу у терористичким активностима. После 11. септембра и неколико терористичких напада у Европи, страх од тероризма је на високом нивоу у поменутим деловима света, тј. људи који живе у тим областима или по њима путују су под утицајем медијских слика тероризма. Дискурс о савременом тероризму такође подразумева одговарајућу перцепцију ризика од тероризма. Извештавање медија утиче на перцепцију високог ризика појединих земаља или подручја у контексту тероризма. Иако доношење закључака о ризику од тероризма зависи од анализе која се мора спровести посебно у свакој земљи или региону, и овај сегмент је погођен процесом глобализације, па јавност широм света ризик од тероризма доживљава као реалан и константан. Слична ситуација је и у Србији и у том смислу резултати ограничених истраживања о перцепцији тероризма међу студентском популацијом у Србији, приказани у раду, у извесној мери показују постојање оваквог глобалног утицаја.U ovom radu autor razmatra karakteristike diskursa o savremenom terorizmu. Kada je u pitanju terorizam, ljudi o njemu saznaju uglavnom preko medija. Imajući to u vidu, čini se važnim analizirati dominantni diskurs o terorizmu koji oblikuje percepciju javnosti o savremenom terorizmu na globalnom nivou. Uticaj specifične slike terorizma nije ograničen samo na građane koji žive u zemljama koje su suočene sa terorističkom pretnjom ili konkretnim napadom. Demistifikacija diskursa o savremenom terorizmu tj. proces utvrđivanja karakteristika dominantnog diskursa počinje analizom fenomenološke dimenzije savremenog terorizma, u smislu definisanja i njegovog označavanja. Poređenje starijeg, tradicionalnog pristupa u razumevanju terorizma i savremenog, otkriva neke konceptualne razlike koje bi mogle imati ozbiljne posledice u oblasti percepcije i borbe protiv terorizma. Novi pristup dobija na zamahu sa događajima od 11. septembra i formira se nakon sličnih događaja na evropskom kontinentu. U srži razumevanja savremenog terorizma je diskurs o islamskom terorizmu zasnovanom na religiji. Mnogi drugi poznati oblici terorizma su nekako postali nepotrebni, van fokusa, uprkos njihovom prisustvu širom sveta, u oblastima koje nisu deo brige zapadnog društva. S druge strane, terorizam koji privlači pažnju zapadne javnosti prenaglašen je načinom medijskog izveštavanja čiji je cilj da izazove paničnu reakciju. Specifičan diskurs o savremenom terorizmu utiče na to kako ga shvata šira javnost, a posebno na stvaranje stereotipa o modernom (savremenom) teroristi i širenje straha od terorizma. Formiranje i održavanje stereotipa o savremenom terorizmu, koji naglašava ulogu islama i pripadnika islamske zajednice u planiranju i sprovođenju terorističkih akcija, stvara sve veći jaz među ljudima, posebno u zemljama pogođenim terorističkim napadima. Uticaj stereotipa je vidljiv u svakodnevnom životu, u različitim situacijama, a utiče i na ljude koji su rođeni i/ili odrasli na teritoriji zemalja pogođenih terorističkim napadom i koji su pripadnici zajednica koje su označene kao sumnjive u kontekstu terorizma. Takve osobe su a priori sumnjive, čak i bez ikakvih dokaza, direktnih ili indirektnih, o svom učešću u terorističkim aktivnostima. Posle 11. septembra i nekoliko terorističkih napada u Evropi, strah od terorizma je na visokom nivou u pomenutim delovima sveta, tj. ljudi koji žive u tim oblastima ili po njima putuju su pod uticajem medijskih slika terorizma. Diskurs o savremenom terorizmu takođe podrazumeva odgovarajuću percepciju rizika od terorizma. Izveštavanje medija utiče na percepciju visokog rizika pojedinih zemalja ili područja u kontekstu terorizma. Iako donošenje zaključaka o riziku od terorizma zavisi od analize koja se mora sprovesti posebno u svakoj zemlji ili regionu, i ovaj segment je pogođen procesom globalizacije, pa javnost širom sveta rizik od terorizma doživljava kao realan i konstantan. Slična situacija je i u Srbiji i u tom smislu rezultati ograničenih istraživanja o percepciji terorizma među studentskom populacijom u Srbiji, prikazani u radu, u izvesnoj meri pokazuju postojanje ovakvog globalnog uticaja
Борис Беговић, Зоран С. Мирковић (ур.), Правни поредак Независне Државе Хрватске, Универзитет у Београду – Правни факултет, Београд 2017, 356
Get PDFOBAVEZNA IMUNIZACIJA ZAPOSLENIH − NUŽNA MERA U VREME PANDEMIJE ILI NEOPRAVDANA DEROGACIJA RADNIH PRAVA?
Get PDFThe pandemic caused by the SARS-COV-2 virus has brought into question the lives and health of people around the world. The pandemic has caused many issues in all spheres of life, including labour relations. Both employers and employees have (unprepared) faced numerous challenges in terms of organizing work in emergency circumstances. It is therefore not surprising that due to the availability of vaccine(s), the issue of employee immunization has gained special importance. Emphasizing the belief that it is necessary to encourage employees to vaccinated themselves, the author puts forward the hypothesis that, in accordance with the employment law framework, dismissal given to an employee due to refusal to be vaccinated would be illegal. The hypothesis is based on two crucial arguments relating to (un)justified reasons for termination of the employment contract by the employer and the possibility of working outside the employer’s premises. Nevertheless, new findings, further developments, as well as potential changes in employment legislation can be a strong incentive to reconsider any hypothesis in regarding mandatory immunization and employment rights.Pandemija izazvana virusom SARS-COV-2 dovela je u pitanje živote i zdravlje ljudi širom sveta. Pandemija je otvorila i brojna pitanja u sferi radnih odnosa. I poslodavci i zaposleni su (nespremni) stavljeni pred brojne izazove organizovanja rada u vanrednim okolnostima. Stoga ne čudi to što je, usled dostupnosti vakcina, i pitanje imunizacije zaposlenih zadobilo poseban značaj. Naglašavajući da smatra da treba podsticati zaposlene da se vakcinišu, autorka postavlja hipotezu da bi, u skladu sa radnopravnim okvirom u Srbiji, otkaz dat zaposlenom usled odbijanja da se vakciniše, bio nezakonit. Hipoteza je zasnovana na dva ključna argumenta koja se odnose na (ne)opravdane razloge poslodavca za otkaz ugovora o radu i mogućnost rada van prostorija poslodavca. Ipak, nova saznanja, dalji razvoj događaja i potencijalne izmene radnog zakonodavstva mogu biti snažan podsticaj za preispitivanje svake hipoteze o pitanju obavezne imunizacije i prava iz radnog odnosa
Troškovi krivičnog postupka: Кritička analiza uzorka od 342 sudske odluke - II deo
Get PDFThe paper is a kind of manual for judges and prosecutors in deciding on the costs of criminal proceedings. In it, they would find the answer to almost every situation in that matter. It is based on the analysis of 300 decisions of the Supreme Court of Cassation (period from 2010 to 2022), 40 decisions of the Basic Court in Novi Sad (2021 and 2022); two decisions of the Constitutional Court; 21 sets of sources - Supreme Court of Cassation responses to disputable issues (2014), Legal interpretations of the Criminal Department of the Supreme Court of Cassation (2016 to 2019), Legal interpretations of the Civil Department of the Supreme Court of Cassation (2016), Bulletins of the Supreme Court of Cassation and the Supreme Court (2007, 2008, 2018, 2019 and 2021), Summary Reports of the Appellate Public Prosecutor\u27s Office in Novi Sad (2014 and 2015), Legal opinions of the Misdemeanor Court of Appeals (2018 and 2019); nine decisions wordings and conclusions of the SCC (2013 to 2020) and relevant textbook and commentary literature. An overview of titles and subtitles is presented first, followed by their content, and finally the literature. The axis of the work is a sample of 342 court decisions, hence the title.Рад је својеврсни приручник судијама и тужиоцима при одлучивању о трошковима кривичног поступка. У њему би требало наћи одговор за готово сваку ситуацију у тој материји. Заснива се на анализи 300 одлука Врховног касационог суда (период од 2010. до 2022.), 40 одлука Основног суда у Новом Саду (2021. и 2022.); две одлуке Уставног суда; 21 скуп извора - одговори на спорна питања Врховног касационог суда (2014.), ставови кривичног одељења ВКС (2016. до 2019.), ставови грађанског одељења ВКС (2016.), билтени ВКС и VSS (2007, 2008, 2018, 2019. и 2021.), збирни извештаји Апелационог јавног тужилаштва у Новом Саду (2014. и 2015.), правна схватања Прекршајног апелационог суда (2018. и 2019.); девет сентенци и закључака ВКС (2013 до 2020.) и релевантне уџбеничке и коментаторске литературе. Прво се излаже преглед наслова и поднаслова, затим њихова садржина и на крају литература. Осовина рада је узорак од 342 судске одлуке, отуда и наслов.Rad je svojevrsni priručnik sudijama i tužiocima pri odlučivanju o troškovima krivičnog postupka. U njemu bi trebalo naći odgovor za gotovo svaku situaciju u toj materiji. Zasniva se na analizi 300 odluka Vrhovnog kasacionog suda (period od 2010. do 2022.), 40 odluka Osnovnog suda u Novom Sadu (2021. i 2022.); dve odluke Ustavnog suda; 21 skup izvora - odgovori na sporna pitanja Vrhovnog kasacionog suda (2014.), stavovi krivičnog odeljenja VKS (2016. do 2019.), stavovi građanskog odeljenja VKS (2016.), bilteni VKS i VSS (2007, 2008, 2018, 2019. i 2021.), zbirni izveštaji Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu (2014. i 2015.), pravna shvatanja Prekršajnog apelacionog suda (2018. i 2019.); devet sentenci i zaključaka VKS (2013 do 2020.) i relevantne udžbeničke i komentatorske literature. Prvo se izlaže pregled naslova i podnaslova, zatim njihova sadržina i na kraju literatura. Osovina rada je uzorak od 342 sudske odluke, otuda i naslov
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ДРЖАВЕ У КРИВИЧНОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД 27. ЈАНУАРА 1929. ГОДИНЕ
Get PDFAfter the unification of Serbs, Croats and Slovenes into the first South Slavic state – the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes – in 1918, a challenging task was set before the elected leaders of the newly born state – the unification of the legally heterogeneous state. Shortly after the unification, the work on solving the problem of legal particularism of the state began. The early 1920s saw the beginning of the work on the creation of a unique Criminal Code that would be valid throughout the Kingdom, which got its first Criminal Code only at the end of that decade – on January 27, 1929.
As a base for creating the Criminal Code, the authors took suggestions from criminal codes from 1911 and 1926, but also from some of the best codes of that era – the Criminal Code of the Second German Reich from 1871, the Criminal Code of the Kingdom of Norway from 1902, and the Russian empire’s Criminal Code from 1903. Special attention will be given to detecting law transplants which were transferred from those codes into the criminal legislation of the Kingdom. The paper will also pay particular attention to criminal offenses against the state, such as criminal offenses against the survival of the state and its government regulations, and criminal offenses against the government itself.По уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца у прву јужнословенску државу, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, пред државни врх тек рођене државе поставио се нимало лак задатак – уједињење правно разједињене државе. На решавању проблема правног партикуларизма државе почело је да се ради убрзо по уједињењу. Почетком 20-их година отпочет је рад на стварању јединственог кривичног законика који би важио на целокупној територији Краљевине, која је први кривични законик добила тек крајем те деценије, 27. јануара 1929. године.
У самој изради законика, аутори су за основу узели нацрте кривичних законика из 1911. и 1926. године, као и неке од најбољих кривичних законика тога доба – Кривични законик Немачког царства из 1871. године, Кривични законик Краљевине Норвешке из 1902. године и Кривични законик Руске империје из 1903. године. Посебна пажња биће посвећена проналажењу правних транспланата који су из тих законика пренети у кривично законодавство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).
У овом раду посебна пажња ће се посветити кривичним делима против државе, као што су кривична дела против опстанка државе и њеног државног уређења и кривичним делима против државне власти
ARTICLE 356 OF THE INDIAN CONSTITUTION: BOON OR A CURSE FOR THE FEDERAL SETUP?
Get PDFThe Constitution of India follows a federal setup. There are clearly elaborated roles, when it comes to the legislative powers of the Central and state governments, which have been stated in the seventh schedule of the Constitution. Article 356 is a device through which, in exceptional and emergency circumstances, the Central government can take over the legislative and executive roles of a state government for a limited time. In India, there exists a multi-party system and there are different parties in states and center. The abuse of Article 356 by the political party at the center is not a shocking event and instances of the same have been observed at various times in India. Because of the ambiguity and subjectivity of the language of the said Article, the misuse becomes possible. This work is a doctrinal research based on case analysis of the Supreme Court ofIndia about the said misuse
УТИЦАЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА КАМАТУ У СРПСКОМ СРЕДЊОВЕКОВНОМ ПРАВУ
Get PDFThe loan agreement is a contract with a long and most turbulent history. Friendly loans is existed in every civilization, from the first communities to the present day. Loans with interest, however, are closely scrutinized by almost every legal system. Because these loans are very much open to abuse, governments have almost always had tendencies to prevent such outcomes by limiting interest rates. There are two extreme solutions: allowing high interest rates, as in some ancient legal systems, or as in some modern capitalist systems. On the other side of the spectrum is the suppression of interest as a „root of evil”, i.e. its complete prohibition, as suggested by the Roman Catholic Church or Islam, as well as in the formal socialist states. The Serbian Orthodox Church, as one of the local orthodox Churches, finds itself between these two extreme beliefs. Medieval Serbian states, mostly rooted in the Byzantine version of Roman law, started practicing usurious loans early. Serbian Church, mainly because of Saint Sava (Nemanjić) took a conservative attitude towards interest rates. As the economy grew, the prohibitions seemed to be less and less effective. From the time of emperor Dušan, according to the theory of symphony between the Church and State, middle ground solution was found by:
prohibiting the clergy to charge interest;
allowing civilians to charge interest, while limiting interest rates.The Serbian Orthodox Church would hold fast to this attitude throughout the Middle Ages, all the way to the present day. Although the Republic of Serbia is a secular state, the clergy obeys the same canonic rules. Interest rates are accordingly regulated and usurious contracts are prohibited.Православна црква је од првих времена имала знатан утицај на законодавство код Срба. Утицај Српске православне цркве на камату код зајма био је усмерен на то да се помире два супротстављена интереса: са једне стране, економски значај наплаћивања камате, и насупрот њему, са друге стране, бесплатно помагање (тј. доброчинство), које проповеда хришћанство. Црква је доследно држала до забране каматарења клиру, прихваћеној у православној теологији. Хармоничан однос са државом имао је за резултат разумевање потреба привреде те допуштање каматарења лаицима, али никад без ограничења. Природно, црква је кроз привредну историју Срба остала један од најконзервативнијих елемената. Тај конзерватизам, ипак, већ од цара Душана престаје да претендује на потпуну забрану камате. Одабравши средњи пут, српска држава и црква су избегле трагичне спорове о питању камате, карактеристичне за добар део светске историје
O ТЕОКРАТИЈИ У ЦРНОЈ ГОРИ
Get PDFIn this paper the author critically examined the popular thesis that during the period between the 16th and the 19th centuries, Montenegro had been a theocratical state ruled by its prince-bishops. By following contemporary sources, the author attempted to recreate the political and institutional climate in Montenegro during this period only to reach the conclusion that the reality of the political processes does not comply with an image of a theocratical order. Rather, the research shows that the political processes in Montenegro resembled a typical tribal military democracy in which the central political body was the tribal assembly, the president of which was the bishop. Within this new understanding of the bishop’s role as the mediator, and not the ruler of the Montenegrin tribes, the author traced the development of the political processes and the state-building in Montenegro and the role bishops had within them, and how it led to the establishment of the Petrović Njegoš dynasty which ruled Montenegro up until the beginning of the 20th century.У овом раду, аутор ће критички преиспитати основаност тезе да је у Црној Гори, у периоду између шеснаестог и деветнаестог вијека, постојао такозвани теократски облик владавине чија је средишња личност био црногорски митрополит. Аутор ће прво да расвијетили поријекло овог предања, затим ће размотрити сам појам теократије и, пошто постави одговарајући појмовни оквир, критички преиспитати основаност тезе о постојању теократије у Црној Гори у дефинисаном периоду. Испитивање ће аутор да подијели на два дијела – на испитивање постојања теократије у периоду прије владавине и током владавине братства Петровић Његош. Као изворе ће да користи у првом реду оно што су о политичком уређењу Црне Горе писали свједоци тога времена, као и сами црногорски митрополити. Резултат испитивања је такав да тезу о постојању теократије оспорава тиме што доказује да је у наведеном периоду у Црној Гори постојала не теократија, већ особена врста племенске демократије
ЛЕКАРСКА ГРЕШКА КАО РАЗЛОГ ПРАВНЕ ОДГОВОРНОСТИ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ФЕДЕРАТИВНОЈ РЕПУБЛИЦИ ЈУГОСЛАВИЈИ
Get PDFTaking the development of Maslow’s five-level model of human needs which defines physiological and security needs as the most basic, in 1943, as a starting point, the author approaches the topic of exercising the right to health care in the first decades of development of this idea. The paper focuses on the space and time of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia (SFRY), given the conditions that enable the emergence of a model of health care in which a certain amount of health care is guaranteed to every citizen. After defining the nature of the relationship between the doctor and patient, with a focus on the legal codification of the ethical duties of physicians of the time, the paper considers the issue of legal responsibility of physicians for medical error. We first define the concept and content of the concept of medical error, while examining the general conditions of liability for medical error. The author agrees with the view that the rules on liability for medical error must have a certain degree of rigour, in order to encourage doctors to behave professionally. However, they must not be hindered in their professional work by excessive fear of mistakes, or the legal consequences that arise from them.Полазећи од настанка Масловљевог петостепеног модела људских потреба, 1943. године, који као најосновније дефинише физиолошке, те потребе за сигурношћу, аутор приступа теми остваривања права на здравствену заштиту у првим деценијама развоја ове идеје. Рад је усмерен на простор и време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), с обзиром на услове који су у њој омогућили настанак модела здравствене заштите по коме се одређени обим здравствене заштите гарантовао сваком њеном грађанину. Након што је аутор дефинисао природу односа између лекара и пацијента, са фокусом на правну кодификацију етичких дужности лекара тога доба, у раду се разматра питање правне одговорности лекара због лекарске грешке. То се чини дефинисањем појма и садржине појма лекарске грешке, уз поклањање пажње питању општих услова одговорности за лекарску грешку. Аутор се слаже са ставом да правила о одговорности због лекарске грешке морају имати извесну меру строгости, да би лекаре подстицала на професионално понашање. Ипак, у свом професионалном раду лекар не сме бити спутан претераним страхом од грешака, као и правним последицама које из њих произилазе
