Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
INTERVIEW: PROF. DR VICTOR CASTELLANI
Get PDFProfessor Victor Castellani is a renowned professor in the field of classical languages, ancient literature and humanities.
He was born in Brooklyn, NYC, on February 14, 1947. He graduated from the Brooklyn Preparatory School („Greek Honors”) in 1964, graduated from Fordham University in 1968 and received his doctorate from Princeton University in 1971 with a dissertation on „House and Home in Euripides”.
Professor Castellani is a full professor at the University of Denver and had been the chair of the Department of Languages and Literatures for several terms.
He has written a very large number of articles and reviews, and has given hundreds of lectures around the world. His specialties are ancient tragedy, comedy, epics and Roman law.
The interview was led by Isidora Fürst, on December 7, 2021.
A video recording of the interview is available at the YouTube channel of the Herald of Legal History: https://www.youtube.com/channel/UCTorTliVwloaGPAYzFm-BSw
 
Opravdanje i granice krajnje nužde
Get PDFThe main conclusion of the paper is that the issue of the legitimacy of extreme necessity as a basis for excluding unlawfulnesss has not been satisfactorily resolved. When it comes to the solution in the criminal law of Serbia, there is a serious deficit in terms of the legitimacy of the extreme necessity as a basis for the exclusion of unlawfulness, especially in the case when the threatened good and the one sacrificed are of the same value. Therefore, the prevailing interest theory cannot justify the existing solution. On the other hand, requiring the condition that the person invoking the extreme necessity did not cause danger (which is the specificity of that solution in CC of Serbia), to some extent facilitates solving the complex problem of justifying extreme necessity as a basis for excluding unlawfulnesss unlawfulnesss. Discussing the issue of justification, one should start from two approaches that dominate the theory of criminal law: the principle of predominant interest and the principle of solidarity. Those two principles are not so different that they could not be considered as one principle. Moreover, the principle of solidarity if it is based on the principle of predominant interest provides additional justification and persuasiveness. However, solidarity in a situation of extreme necessity must be of a limited nature, and therefore one can speak of the principle of limited solidarity, which is based on the principle of predominant interest. First of all, solidarity must be limited by the value of goods, ie. it can be expected from individuals (or imposed on them through legal norms) only when one sacrifices one\u27s own good of lesser value in order to save someone else\u27s good of greater value (by no means of the same value). Nor can it be expected that someone will sacrifice his own life, even if it would remove the danger from the lives of several people. The scope of solidarity, no matter how it is understood, cannot reach those limits. Furthermore, it is also limited by the fact that solidarity cannot be expected by the one who is responsible for creating the danger, so in this respect the solution from the CC of Serbia is in accordance with the principle of limited solidarity. Solidarity can justify the sacrifice of the goods of others, which legally narrows the limits of their free action. Nevertheless, it still remains an open question whether solidarity means that others voluntarily accept to sacrifice their goods (of lesser value) in order to save one\u27s good (voluntariness could be based not only on altruism, but also on the expectation that the same will be done for apply to them if they find themselves in a situation of danger), or is it a legally imposed solidarity. Problems related to the legitimacy of extreme necessity as a basis for excluding unlawfulness are also significant for the interpretation of certain conditions for its application. The absence of a convincing justification of extreme necessity as a basis for excluding illegality should result not only in prescribing strict conditions for its existence, but it should also be reflected in its application.У раду се анализира кривичноправни институт крајње нужде са нагласком на његово оправдање. Два у теорији постојећа приступа код оправдања крајње нужде не би требало поставити тако да искључују један другог, већ да буду комплементарни тако да се може говорити о принципу ограничене солидарности у чијој основи је и принцип претежног интереса. Питање постављања граница крајњој нужди је у тесној вези са њеним оправдањем и захтева да се расправе нека, пре свега, спорна питања за постојање крајње нужде. Гледање на те услове у светлу оправдања института крајње нужде доприноси томе да се јасније сагледају и реше одређени проблеми који се јављају у вези са прецизирањем појединих услова за примену тог института. То су пре свега они услови који одређују границе крајње нужде, односно поље њене примене. Неопходно је стално подсећање на проблем оправдања крајње нужде који је, према мишљењу које се заступа у овом раду, тешко решив. Између осталог, дефицит на плану легитимности овог института нужно води и постављању строгих услова не само приликом прописивања, већ и у његовој примени.U radu se analizira krivičnopravni institut krajnje nužde sa naglaskom na njegovo opravdanje. Dva u teoriji postojeća pristupa kod opravdanja krajnje nužde ne bi trebalo postaviti tako da isključuju jedan drugog, već da budu komplementarni tako da se može govoriti o principu ograničene solidarnosti u čijoj osnovi je i princip pretežnog interesa. Pitanje postavljanja granica krajnjoj nuždi je u tesnoj vezi sa njenim opravdanjem i zahteva da se rasprave neka, pre svega, sporna pitanja za postojanje krajnje nužde. Gledanje na te uslove u svetlu opravdanja instituta krajnje nužde doprinosi tome da se jasnije sagledaju i reše određeni problemi koji se javljaju u vezi sa preciziranjem pojedinih uslova za primenu tog instituta. To su pre svega oni uslovi koji određuju granice krajnje nužde, odnosno polje njene primene. Neophodno je stalno podsećanje na problem opravdanja krajnje nužde koji je, prema mišljenju koje se zastupa u ovom radu, teško rešiv. Između ostalog, deficit na planu legitimnosti ovog instituta nužno vodi i postavljanju strogih uslova ne samo prilikom propisivanja, već i u njegovoj primeni
Pandemija Covid-19 i kriminalitet u Srbiji 2020. godine
Get PDFThis paper examines crime in Serbia in 2020 when the actual Covid-19 pandemic has started. The first part of the paper is dedicated to presentation of relevant literature which analyzed crime during the pandemic in different countries. Further, the author gives and in depth analyses the theoretical background, first and foremost theories of environmental criminology, that could explain changes of crime due to the different social circumstances. The second part of the paper deals with crime rate in Serbia in 2020 in comparison to previous years. Data used stem from two sources. Firstly, annual crime rate is calculated by using judicial statistics whereas monthly presentation of criminal charges is based on police statistics. This is due to the fact that judicial statistics in Serbia contain only annual crime data. Secondly, the author has used ARIMA program to make crime forecasts for the capital city of the Republic of Serbia and for this analysis police statistics have been used. Results show that the general crime rate in Serbia has dropped for 20% in comparison to 2019. Variations between state regions are observable and for example Vojvodina region records the decrease of 12.7% whereas Šumadija and Western Serbia the decrease of 25.4%. Also, crime rate was calculated for several criminal offences: homicide and aggravated homicide, rape, domestic violence, violent behaviour, theft, aggravated theft, robbery, abuse of power of the responsible person in the economy. Apart from homicide and aggravated homicide (the crime rate calculated together), all other criminal offences recorded a decline in 2020 in comparison to 2019 and this was especially evident for the abuse of power of the responsible person in the economy, aggravated theft and robbery. With respect to police statistics, we presented monthly data of criminal charges for three criminal offences (theft, aggravated theft, domestic violence) in 2020 for four cities: Belgrade, Novi Sad, Kragujevac and Niš. The data are presented in absolute numbers. When it comes to theft and aggravated theft, the lowest number of criminal charges in all cities was recorded in April, when the decision on the state of emergency was in force. Since the middle of the year and after the abolishment of the state of emergency, there has been a noticeable trend of increasing of criminal charges for theft and aggravated theft in all cities. Domestic violence hasn\u27t followed such a trend. Only in Belgrade the lowest number of filed criminal charges was recorded in April, while in other cities this happened in the period September-October. Finally, the author uses ARIMA model to make comparison between expected and recorded criminal charges for homicide and aggravated homicide, rape, domestic violence, violent behaviour, theft, aggravated theft, robbery, abuse of power of the responsible person in the economy in the city of Belgrade. We used police data for the period January 2015-February 2020 as a base for crime forecasts for the period March-December 2020. In the lockdown homicide and aggravated homicide were recorded slightly less than expected whereas these crimes were evidently higher in the period May-August. All other criminal offences recorded lower values than expected. The greatest discrepancy was noticed in the lockdown (April-May). The recorded value was almost for 100% lower for abuse of power of the responsible person in the economy than expected, 70% for violent behaviour and theft, 50% for robbery and 40% for aggravated theft. The recorded number of criminal charges for domestic violence was for 25% lower in April than expected. After the lockdown, all criminal offences recorded higher values but, except from homicide and aggravated homicide, these values were still generally lower than predicted.Предмет рада је анализа стања криминалитета у Србији 2020. године са циљем утврђивања евентуалног утицаја пандемије корона вируса (Covid-19) на криминалитет. У ту сврху коришћени су различити подаци. Ауторка најпре врши анализу стопе пријављених лица за целокупни криминалитет у држави као и по регионима, а представљена је и стопа појединих кривичних дела. Ради добијања прецизније слике, представљени су и подаци из полицијских евиденција за највеће градове у Србији по месецима у 2020. години. Поред тога, урађена је и прогноза кретања појединих кривичних дела за град Београд и тако добијени подаци упоређени са стварно регистрованим кривичним делима. Закључено је да је дошло до смањења криминалитета и то у већој мери код имовинских него насилних кривичних дела. Проценат смањења варира и међу регионима и међу анализираним градовима. Што се тиче прогнозирања појединих кривичних дела, највеће процентуалне разлике и то управо у периоду ванредног стања установљене су између предвиђених и регистрованих кривичних пријава за злоупотребу положаја одговорног лица, крађу и насилничко понашање.Predmet rada je analiza stanja kriminaliteta u Srbiji 2020. godine sa ciljem utvrđivanja eventualnog uticaja pandemije korona virusa (Covid-19) na kriminalitet. U tu svrhu korišćeni su različiti podaci. Autorka najpre vrši analizu stope prijavljenih lica za celokupni kriminalitet u državi kao i po regionima, a predstavljena je i stopa pojedinih krivičnih dela. Radi dobijanja preciznije slike, predstavljeni su i podaci iz policijskih evidencija za najveće gradove u Srbiji po mesecima u 2020. godini. Pored toga, urađena je i prognoza kretanja pojedinih krivičnih dela za grad Beograd i tako dobijeni podaci upoređeni sa stvarno registrovanim krivičnim delima. Zaključeno je da je došlo do smanjenja kriminaliteta i to u većoj meri kod imovinskih nego nasilnih krivičnih dela. Procenat smanjenja varira i među regionima i među analiziranim gradovima. Što se tiče prognoziranja pojedinih krivičnih dela, najveće procentualne razlike i to upravo u periodu vanrednog stanja ustanovljene su između predviđenih i registrovanih krivičnih prijava za zloupotrebu položaja odgovornog lica, krađu i nasilničko ponašanje
ВАСИЉЕВА - УЛОГА „РУСКОГ ФАКТОРА” У РЕШАВАЊУ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПИТАЊА У ВРЕМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
Get PDFPOJAM „RATA ILI DRUGE JAVNE OPASNOSTI KOJA PRETI OPSTANKU NACIJE“ U JURISPRUDENCIJI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA
No full textThe European Convention on Human Rights states that human rights can be derogated only during “war”, which has never been done, or “other public emergency threatening the life of the nation”, which was first defined a threat to the State’s community organised life affecting its whole population (Lawless case). In the Greek case the Court specified that the danger must be imminent and actual, have effects on the whole nation, threaten the continuance of the community’s life and be unmanageable by measures of ordinary law. The Court thereafter affirmed that a public emergency can last many years and that the crisis can be present only in part of a state’s territory. The State, however, has no “unlimited power of appreciation” due to the Court’s supervision. The author thinks that Covid-19 can be deemed a public emergency because the conditions from the Greek case are fulfilled
FINANSIJSKA PODRŠKA PORODICI SA DECOM - KLJUČNI RADNOPRAVNI I SOCIJALNOPRAVNI INSTRUMENTI
Get PDFThere are numerous challenges faced by the modern family. Cultural, ideological, religious, financial. Families are constantly faced with the struggle for existence, which often makes it difficult for it to fulfill its primary function of caring for children. The main thing a family should represent is a refuge and a source of security for every individual, considering that healthy individuals in healthy families are the essence of a successful society. The author of this paper tries to point out the financial aspects of social care for families with children through the analysis of current legal regulations. The central part of the paper refers to the solutions of the Law on financial support for families with children and individual decisions of local self-government units regarding financial support for families with children. In order to fulfill its role of raising children, providing love, support, and security, it is necessary to have stable financial support. This support enables the family not to struggle forexistence as its primary goal.Savremena porodica se susreće sa brojnim izazovima. Kulturološkim, ideološkim, religijskim, finansijskim. Porodica je stalno suočena sa borbom za egzistenciju, što joj često otežava da ostvaruje svoju primarnu funkciju koja se tiče brige o deci. Porodica bi trebalo da predstavlja utočište i izvor sigurnosti za svakog pojedinca s obzirom na to da su zdravi pojedinci u zdravim porodicama esencija uspešnog društva. Autorka ovog rada nastoji da ukaže na finansijske aspekte društvene brige o porodici sa decom analizom aktuelnih pravnih propisa. Centralni deo rada odnosi se na rešenja Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. U njemu se analiziraju pojedina rešenja jedinica lokalne samouprave koja se tiču finansijske podrške porodici sa decom. Kako bi ostvarila svoju ulogu koja se tiče vaspitavanja dece, pružanja ljubavi, podrške, sigurnosti, neophodno je da postoji i stabilna finansijska potpora. Ta potpora omogućava porodici da njen primarni cilj ne bude borba za egzistenciju
Pojedina pitanja inkriminisanja pripremanja krivičnog djela
Get PDFThe stages of commission of criminal offense have raised a number of questions. The merits of the discussions dedicated to this issue mostly include the problem of demarcation of generally unpunishable preparatory actions and attempts of criminal offenses. However, it is no less important to pay attention to the aporia that refer exclusively to the stage of preparation of a criminal offense. Primarily, it is noticeable the abundance of pro et contra arguments for punishment for actions at this stage. Then, the models of incriminating preparatory actions are different. Legislation regulating this institute in the provisions of both the general and special part is identified, as well as legislation that does so only through incriminations. And within of these constellations legal solutions are not identical. In addition to the above, the paper discusses whether the incrimination of actions from the stage of preparation of a criminal offense is really the ultima ratio in modern criminal law.Стадијуми остварења кривичног дјела изњедрили су бројна питања. У меритуму расправа посвећених овој проблематици најчешће се налази проблем демаркације начелно некажњивих припремних радњи и покушаја кривичног дјела. Међутим, ништа мање значајно није посветити пажњу и апоријама које се односе искључиво на стадијум припремања кривичног дјела. Прије свега, примјетно је обиље аргумената про ет цонтра кажњавања за дјелатности из овог стадијума. Затим, модели инкриминисања припремних радњи су различити. Идентификују се законодавства која овај институт уређују у одредбама како општег тако и посебног дијела, као и законодавства која то чине само путем инкриминација. И у оквиру ових констелација законска рјешења нису истовјетна. Поред наведеног, у раду се расправља и о томе да ли је инкриминисање дјелатности из стадијума припремања кривичног дјела заиста ултима ратио у савременом кривичном праву.Stadijumi ostvarenja krivičnog djela iznjedrili su brojna pitanja. U meritumu rasprava posvećenih ovoj problematici najčešće se nalazi problem demarkacije načelno nekažnjivih pripremnih radnji i pokušaja krivičnog djela. Međutim, ništa manje značajno nije posvetiti pažnju i aporijama koje se odnose isključivo na stadijum pripremanja krivičnog djela. Prije svega, primjetno je obilje argumenata pro et contra kažnjavanja za djelatnosti iz ovog stadijuma. Zatim, modeli inkriminisanja pripremnih radnji su različiti. Identifikuju se zakonodavstva koja ovaj institut uređuju u odredbama kako opšteg tako i posebnog dijela, kao i zakonodavstva koja to čine samo putem inkriminacija. I u okviru ovih konstelacija zakonska rješenja nisu istovjetna. Pored navedenog, u radu se raspravlja i o tome da li je inkriminisanje djelatnosti iz stadijuma pripremanja krivičnog djela zaista ultima ratio u savremenom krivičnom pravu
Teško ubistvo na svirep način
Get PDFAggravated murder in a cruel manner is a form of murder which is prescribed in Article 114, paragraph 1, item 1 of the Criminal Code of the Republic of Serbia. The article emphasizes the meaning of the notion of cruelty as a determining feature of this crime. It is a complex concept that has its objective, but also subjective aspects. Namely, cruelty on the one hand means depriving the victim of life in a way that inflicts excessive pain and suffering, while, on the other hand, it is necessary for the perpetrator to demonstrate a specific emotional relationship towards these pains and sufferings (in the form of pleasure, enjoyment, lack of pity, etc.). Furthermore, the issue of guilt in this crime was analyzed, especially the possibility of its existence in the case of insanity and significantly reduced sanity. Although the case law rules that in these cases, aggravated murder in a cruel way is not possible, the article argues the opposite thesis. In the end, the issues with attempting and preparing a aggravated murder in a cruel way were discussed. The latter institute may be interesting since the amendments to the Criminal Code from 2019 criminalize the preparation of aggravated murder (it is a so-called delicta preparata), with the provision that the article argues that this provision cannot be applied to aggravated murder in a cruel way.Лишење живота на свиреп начин представља облик тешког убиства који је инкриминисан у чл. 114, ст. 1, тач. 1 Кривичног законика Републике Србије. У чланку је акценат стављен на значење појма свирепости као квалификаторног обележја овог кривичног дела. Реч је о једном комплексном појму који има своју објективну, али и субјективну страну. Наиме, свирепост с једне стране подразумева лишење живота жртве на начин да јој се стварају претерани болови и патње, док је, с друге стране, неопходно да учинилац покаже и један посебан емотивни однос према тим боловима и патњама (у виду задовољства, уживања у њима, одсуству сажаљења и сл.). Надаље, анализирана је проблематика кривице код овог кривичног дела, нарочито могућност његовог постојања у случају неурачунљивости и битно смањене урачунљивости. Иако је судска пракса на позицијама да у овим случајевима тешко убиство на свиреп начин није могуће, у чланку се заступа супротна теза. На крају су размотрена питања покушаја и припремања тешког убиства на свиреп начин. Потоњи институт може бити интересантан из разлога што је новелама Кривичног законика из 2019. године посебном одредбом инкриминисано припремање тешког убиства (ради се о тзв. делицта препарата), с тим да се у чланку заузима став да примени ове одредбе код лишења живота на свиреп начин тешко да има места.Lišenje života na svirep način predstavlja oblik teškog ubistva koji je inkriminisan u čl. 114, st. 1, tač. 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije. U članku je akcenat stavljen na značenje pojma svireposti kao kvalifikatornog obeležja ovog krivičnog dela. Reč je o jednom kompleksnom pojmu koji ima svoju objektivnu, ali i subjektivnu stranu. Naime, svirepost s jedne strane podrazumeva lišenje života žrtve na način da joj se stvaraju preterani bolovi i patnje, dok je, s druge strane, neophodno da učinilac pokaže i jedan poseban emotivni odnos prema tim bolovima i patnjama (u vidu zadovoljstva, uživanja u njima, odsustvu sažaljenja i sl.). Nadalje, analizirana je problematika krivice kod ovog krivičnog dela, naročito mogućnost njegovog postojanja u slučaju neuračunljivosti i bitno smanjene uračunljivosti. Iako je sudska praksa na pozicijama da u ovim slučajevima teško ubistvo na svirep način nije moguće, u članku se zastupa suprotna teza. Na kraju su razmotrena pitanja pokušaja i pripremanja teškog ubistva na svirep način. Potonji institut može biti interesantan iz razloga što je novelama Krivičnog zakonika iz 2019. godine posebnom odredbom inkriminisano pripremanje teškog ubistva (radi se o tzv. delicta preparata), s tim da se u članku zauzima stav da primeni ove odredbe kod lišenja života na svirep način teško da ima mesta
Krivičnopravni izazovi u Republici Srbiji za vreme pandemije COVID-19
No full textThe pandemic caused by the spread of the infectious disease COVID-19, which affected the entire planet, caused not only the global health crisis, changing the usual way of life of the majority of the world\u27s population, but also affected almost all areas of the state and social system. The health systems were most affected; however, in addition to them, the effects of measures adopted by national legislators or other competent authorities to eliminate or reduce the risk of spreading the disease have affected, inter alia, economic stability, but also challenged the judicial authorities given that in the new circumstances it was not easy to ensure their normal functioning. This primarily refers to the criminal justice, given the importance of cases and the need for urgent action, since it is necessary to ensure the conduct of trials and the work of all procedural entities in conditions that, at least in one period, implied drastic restrictions on some basic civil and human rights and freedoms. In that context, it is especially important to review the justification and legality of the measures introduced in the Republic of Serbia during the state of emergency with the aim of more or less normal operation of the judicial system in conditions when social life was almost completely paralyzed. In addition, there is the question of what challenges and controversial issues are generally posed before criminal law in a pandemic, as well as the analysis of data on the crime rate and the overall crime situation in the Republic of Serbia in the period since the introduction of the state of emergency and during the pandemic.Пандемија условљена ширењем заразне болести COVID-19 која је захватила читаву планету проузроковала је не само глобалну здравствену кризу, променивши уобичајени начин живота већине светске популације, већ је оставила утицај на готово сва подручја државног и друштвеног система. Поред оног који је највише погођен, а то је здравствени систем, ефекти мера које су национални законодавци, или друга надлежна тела усвајали с циљем отклањања или умањења опасности од ширења болести, погодили су између осталог и економску стабилност, али и ставили пред изазове правосудне органе, с обзиром да у новонасталим околностима није било лако обезбедити њихово нормално функционисање. То се пре свега, с обзиром на значај случајева и потребу хитног поступања, односи на кривично правосуђе, где је потребно обезбедити обављање суђења и уопште рад свих процесних субјеката у условима који су, барем у једном периоду, подразумевали драстична ограничења неких од основних грађанских и људских права и слобода. У том контексту у раду је преиспитана оправданост и законитост мера које су у Републици Србији уведене у време трајања ванредног стања с циљем колико-толико нормалног одвијања рада правосудног система у условима када је друштвени живот био готово у потпуности паралисан. Осим тога, указано је и на основна спорна питања која се уопште постављају пред кривично право у условима пандемије, уз анализу података о стопи и стању криминалитета у Републици Србији у периоду од увођења ванредног стања и уопште за време трајања пандемије. Упркос томе што је опасност од вируса присутна безмало две године живот се лаганим корацима враћа у нормалу, али многа ограничења и даље важе. Тако је и у Републици Србији и даље на снази забрана окупљања на јавним местима у затвореном и отвореном простору одређеног броја лица, с тим што се морају поштовати и друге уведене противепидемиолошке мере. Но, те се мере ипак не могу поредити са драстичним ограничењима, пре свега слободе кретања, која су важила у периоду од готово два месеца прошле године, када је на снази било ванредно стање. У том контексту, нарочито је од значаја учињен напор владајућих структура да се у промењеним условима обезбеди ефикасно функционисање кривичног правосуђа. Међутим, начин на који је то урађено у Републици Србији, као што је објашњено у овом раду, отворио је и низ питања о оправданости и усклађености нових мера са актима више правне снаге, јер се њима у циљу појачане репресије која би требало грађане да држи у покорности и спречи масовно кршење здравствених прописа, битно одступа од неких темељних вредности сваког, у основи демократског, кривичноправног система. Поред тога, непрегледност правних аката којима се у циљу смањења ширења заразе уводе одређене забране и ограничења, а чије непоштовање повлачи и кривичноправну одговорност, условила је правну несигурност, јер често ти акти нису међусобно усклађени, или су донесени од стране ненадлежних органа и мимо уобичајене процедуре да буду обнародовани на одговарајући начин. Анализа званичних статистичких података показала је да је број одређених кривичних дела (пре свега оних која су редовно највише заступљена у структури криминалитета, а то су имовински деликти) у периоду трајања ванредног стања у Републици Србији знатно мањи у односу на неколико ранијих година. С друге стране, управо због великог броја новоуведених здравствених прописа, чије непоштовање за време епидемије опасне заразне болести представља кажњиво дело, забележен је пораст броја извршених кривичних дела против здравља људи, а пре свега инкриминације из члана 248. КЗ.Pandemija uslovljena širenjem zarazne bolesti COVID-19 koja je zahvatila čitavu planetu prouzrokovala je ne samo globalnu zdravstvenu krizu, promenivši uobičajeni način života većine svetske populacije, već je ostavila uticaj na gotovo sva područja državnog i društvenog sistema. Pored onog koji je najviše pogođen, a to je zdravstveni sistem, efekti mera koje su nacionalni zakonodavci, ili druga nadležna tela usvajali s ciljem otklanjanja ili umanjenja opasnosti od širenja bolesti, pogodili su između ostalog i ekonomsku stabilnost, ali i stavili pred izazove pravosudne organe, s obzirom da u novonastalim okolnostima nije bilo lako obezbediti njihovo normalno funkcionisanje. To se pre svega, s obzirom na značaj slučajeva i potrebu hitnog postupanja, odnosi na krivično pravosuđe, gde je potrebno obezbediti obavljanje suđenja i uopšte rad svih procesnih subjekata u uslovima koji su, barem u jednom periodu, podrazumevali drastična ograničenja nekih od osnovnih građanskih i ljudskih prava i sloboda. U tom kontekstu u radu je preispitana opravdanost i zakonitost mera koje su u Republici Srbiji uvedene u vreme trajanja vanrednog stanja s ciljem koliko-toliko normalnog odvijanja rada pravosudnog sistema u uslovima kada je društveni život bio gotovo u potpunosti paralisan. Osim toga, ukazano je i na osnovna sporna pitanja koja se uopšte postavljaju pred krivično pravo u uslovima pandemije, uz analizu podataka o stopi i stanju kriminaliteta u Republici Srbiji u periodu od uvođenja vanrednog stanja i uopšte za vreme trajanja pandemije. Uprkos tome što je opasnost od virusa prisutna bezmalo dve godine život se laganim koracima vraća u normalu, ali mnoga ograničenja i dalje važe. Tako je i u Republici Srbiji i dalje na snazi zabrana okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru određenog broja lica, s tim što se moraju poštovati i druge uvedene protivepidemiološke mere. No, te se mere ipak ne mogu porediti sa drastičnim ograničenjima, pre svega slobode kretanja, koja su važila u periodu od gotovo dva meseca prošle godine, kada je na snazi bilo vanredno stanje. U tom kontekstu, naročito je od značaja učinjen napor vladajućih struktura da se u promenjenim uslovima obezbedi efikasno funkcionisanje krivičnog pravosuđa. Međutim, način na koji je to urađeno u Republici Srbiji, kao što je objašnjeno u ovom radu, otvorio je i niz pitanja o opravdanosti i usklađenosti novih mera sa aktima više pravne snage, jer se njima u cilju pojačane represije koja bi trebalo građane da drži u pokornosti i spreči masovno kršenje zdravstvenih propisa, bitno odstupa od nekih temeljnih vrednosti svakog, u osnovi demokratskog, krivičnopravnog sistema. Pored toga, nepreglednost pravnih akata kojima se u cilju smanjenja širenja zaraze uvode određene zabrane i ograničenja, a čije nepoštovanje povlači i krivičnopravnu odgovornost, uslovila je pravnu nesigurnost, jer često ti akti nisu međusobno usklađeni, ili su doneseni od strane nenadležnih organa i mimo uobičajene procedure da budu obnarodovani na odgovarajući način. Analiza zvaničnih statističkih podataka pokazala je da je broj određenih krivičnih dela (pre svega onih koja su redovno najviše zastupljena u strukturi kriminaliteta, a to su imovinski delikti) u periodu trajanja vanrednog stanja u Republici Srbiji znatno manji u odnosu na nekoliko ranijih godina. S druge strane, upravo zbog velikog broja novouvedenih zdravstvenih propisa, čije nepoštovanje za vreme epidemije opasne zarazne bolesti predstavlja kažnjivo delo, zabeležen je porast broja izvršenih krivičnih dela protiv zdravlja ljudi, a pre svega inkriminacije iz člana 248. KZ