Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
НЕДОЗВОЉЕНИ ПРЕКИД ТРУДНОЋЕ: РАЗВОЈ ИНКРИМИНАЦИЈЕ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ КРИВИЧНОГ ЗАКОНОДАВСТВА
Get PDFArtificial termination of pregnancy is a phenomenon that has a legal, sociological, psychological, medical and even an economic and political dimension. Due to its many-layered complexity, a lot of attention has been paid to this issue in science. There are various factors that result in an abortion – it can be spontaneous, or artificial and violent; permissible and legal, or punishable and illegal. The regulations on permitted medical termination of pregnancy give women the right to terminate a pregnancy, but only under certain conditions and within limited deadlines, upon request, in a prescribed procedure, through a surgical intervention performed by a doctor. On the other hand, illegally performed abortions fall within the realm of criminal legislature and the science of criminal law. By regulating the procedure of permitted abortion, and especially by prescribing illegal miscarriage as a criminal offense, the lives, bodies and health of women are protected from the consequences of illegal and ignorant medical procedures on the body during pregnancy. Therefore, this paper provides an overview and an interpretation of the evolution of abortion from a legal, impartial point of view, as a criminal offense regulated by domestic criminal law from the Middle Ages to the present day.Вештачки прекид трудноће је појава која има правну, социолошку, психолошку, медицинску и чак економску и политичку димензију. Због његове слојевитости и сложености овом питању се посвећује доста пажње у науци. Различити фактори узрокују побачај, који може да буде спонтани или вештачки и насилан, дозвољен или кажњив. Прописима о дозвољеном прекиду трудноће дато је право женама да затраже извршење абортуса искључиво у медицинским установама, због тога што се оваква интервенција сматра хируршком и може бити предузета само од стране овлашћеног лица – лекара, под одређеним правним и медицинским условима, и у одређеним стадијумима трудноће. Са друге стране, противправно извршени побачаји налазе се у пољу експертизе науке кривичног права. Регулисањем поступка вршења дозвољеног абортуса, а нарочито предвиђањем као кривичног дела недозвољеног прекида трудноће, штити се живот, тело и здравље жена од последица противзаконитих и надрилекарских захвата на телу за време трудноће. Стога, предмет овог рада јесте праћење и тумачење развоја побачаја са правне, непристрасне тачке гледишта, као кривичног дела регулисаног домаћим кривичним законодавством од средњег века до данас
ФРАНЦУСКА И КРАЉЕВИНА СХС НА КОНФЕРЕНЦИЈИ МИРА У ПАРИЗУ
Get PDFThe international position of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes in the post-war period was extremely difficult and complex. This was primarily due to the issues related to the dynamics and the very concept of unification of South Slavs, but also because of the situation on the European continent as a whole, which once again faced the redrawing of borders as a consequence of the disappearance of great empires – the Russian Empire, the Ottoman Empire, the Austro-Hungarian dual monarchy, and the German Empire – and the emergence of new states.
In such a turbulent period, political leaders and diplomats of the common state of Southern Slavs, which was founded on December 1, 1918, were expected to use the Paris Peace Conference to search for new diplomatic alliances, as well as to preserve the traditional ones, the alliance with France in particular. The representatives of the Kingdom had to strike a balance between abiding by the wishes and demands of the great powers and defending national interests, with the primary goal being to preserve the territories that the Kingdom of Serbia, as a victor of the Great War, liberated and united.Међународни положај Краљевине СХС у послератној Европи био је изузетно тежак и сложен, превасходно због самог тока и концепта уједињења јужнословенских народа на простору Балкана – али и због читаве ситуације која је владала на европском континенту, који се поново сусрео са прекрајањем граница нестанком великих империја (царске Русије, Османског царства, Аустроугарске монархије и Немачке) и настанком нових држава.
У таквом бурном периоду, од политичких чинилаца и дипломата заједничке државе Јужних Словена, која je настала 1. децембра 1918. године, очекивало се да на Конференцији мира у Паризу улажу напоре у потрази за новим дипломатским савезништвима, али и да очувају традиционална, као што је било савезништво са Француском, ради балансирања између жеља и захтева великих сила са једне и одбране националних интереса са друге стране. Основни циљ је свакако био очување територија које је Краљевина Србија као победница Великог рата ослободила а потом и ујединила
"Šta ćemo sa kvantima?": Upotreba novih naučnih metoda u kriminologiji i krivičnom pravosuđu
No full textContemporary social sciences are rooted in Isaac Newton\u27s ontology. This interdisciplinary article advocates an engagement with the new sciences, particularly quantum theory and quantum holography. It focuses particularly on the field of criminology, which amongst the social sciences stands as the most obstinate in a time when new thinking to deal with the crime problem is most compelling. It offers possible changes in our methodological approaches. It advocates a transformative justice as a replacement to "criminal justice" and "restorative justice".Савремене друштвене науке имају свој основ у онтологији Исака Њутна. Овај интердисциплинарни чланак заговара сарадњу са "новим наукама", посебно квантном теоријом и квантном холографијом. Рад се посебно фокусира на област криминологије, која се највише опире променама у времену када је ново размишљање о проблему криминалитета неопходно. Предлаже и могуће промене у методолошком приступу који се у криминологији користи. Чланак се залаже за трансформативну правду као замену за "кривичну правду" и "ресторативну правду".Savremene društvene nauke imaju svoj osnov u ontologiji Isaka Njutna. Ovaj interdisciplinarni članak zagovara saradnju sa "novim naukama", posebno kvantnom teorijom i kvantnom holografijom. Rad se posebno fokusira na oblast kriminologije, koja se najviše opire promenama u vremenu kada je novo razmišljanje o problemu kriminaliteta neophodno. Predlaže i moguće promene u metodološkom pristupu koji se u kriminologiji koristi. Članak se zalaže za transformativnu pravdu kao zamenu za "krivičnu pravdu" i "restorativnu pravdu"
Mile Šikman: Terorizam - Pravni okvir i sudska praksa, Fakultet bezbjednosnih nauka, Univerzitet u Banjoj Luci, Banja Luka, 2021
Get PDFNot available in Englis
ИЗМЕЂУ СЛОБОДЕ И ДУЖНОСТИ: КАКО ЈЕ ЈЕВРЕЈСКО ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО СПОЈИЛО ОБА
No full textIn traditional Judaism, duties precede rights. This way of thinking about the law is deeply rooted in Judaism, both legally and religiously. Its origins can be traced back to the Sinaitic Covenant and the rise of debt-based Jewish identity. Jewish law of obligations is not contract, but obligation driven and derived from a unique understanding of freedom innately bound to its divine origin.
The theological origin of Jewish law influenced a specific understanding of freedom in Judaism. It was considered to be given by God and, thus, inalienable. In Judaism, vowing was burdened with the risk of committing a sin. Because Jewish law of obligations can be traced back to halakhic norms governing taking and releasing from oaths and vows, contracting away one’s future choices by promising was thought to threaten personal freedom.
Rabbinic disdain towards granting every agreement with legal protection resulted as well from fear of the debtor’s falling into servitude. Nonetheless, legally binding obligations were made possible by extending the meaning of monetary debt on other kinds of legal agreements in the process of creative rabbinic interpretation. The moment of becoming bound by a contract was also delayed as much as possible to avoid limiting one’s future freedom. The Talmudists must have changed their interpretation of some halakhic norms to make them applicable to the lives and commerce in greatly varied legal systems of countries in which Jews lived.Јудаизам је истовремено правни систем и религијски систем. За разлику од хришћанства, које прави разлику између појмова sacrum и profanum, јеврејско право је нераздвојиво од јудаизма. Јеврејско облигационо право одликује претежност хетерономних норми наспрам аутономних, и претежност обавеза наспрам права. Није реч о уговору, већ о облигацији која се развила и потекла из јединственог разумевања слободе, изворно везане за њено божанско порекло.
Теолошко порекло јеврејског права утицало је на специфично разумевање слободе у јудаизму. Сматрано је да је онa дата од Бога, и да је, стога, неотуђивa. Уговарање будућих избора појединца обећавањем, сматрано је претњом за личну слободу. Из тог разлога, јеврејско облигационо право може се пратити уназад до халаха (halakha) норми које су регулисале полагање и ослобађање од заклетви и завета. Заветовање је увек носило ризик од чињења греха.
Рабински презир према давању правне заштите сваком уговору, такође је потицао из страха од тога да дужник не падне у ропство. Ипак, правно обавезујуће облигације су омогућене проширивањем значења новчаног дуга на друге врсте правних уговора, у процесу креативног рабинског тумачења. Тренутак када уговор постаје правно обавезујући је, такође, одложен колико је то било могуће, са циљем да се избегне ограничавање будуће слободе појединца. Мора да су талмудисти променили своје тумачење неких халаха норми, како би их учинили применљивим на животе и трговину у веома различитим правним системима земаља у којима су Јевреји живели. Право, религија и морал јудаизма су међусобно повезани тако да их је тешко, ако не и немогуће, разумети одвојено. Халаха се сматра божанским скупом норми које утичу на већину аспеката јеврејског живота, укључујући и ступање у облигационе односе. Јеврејско облигационо право може служити као призма кроз коју појединац може видети како религијске догме, јеврејска антропологија и етика обликују правни систем на најбољи могући начин
Uslovna osuda u državnom savetu: Štamparija Svetozara Nikolića, 1906.
No full textNot available in Englis
ЗЕЛЕНАШТВО У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ
Get PDFIn this paper, the author examines the phenomenon of usury in the Principality of Serbia and the various measures that the state implemented in order to stop it, hoping to save the Serbian countryside from ruin. As the Principality of Serbia moved on from the timar system and transitioned into the early phase of capitalism, it experienced various disturbances which mostly influenced the poorer populace. Such occurances encouraged various actors to profit, through illegal and unproportional interest, from the need of the poor. That turn of events had a damaging influence on the state, and also on the afore-mentioned borrowers, which gave rise to a conflict between the government and the predatory money lenders who were often very influential people in society. Numerous regulations which involved various branches of law (civil law, criminal law, commercial law, procedural law, tax law, regulations concerning credit institutes and agricultural regulations) made a substantial impact on this problem. Sometimes they contributed to the solution of this problem, but often they made the entire situation more complicated. At the twilight of the Principality of Serbia, there is a significant change in the views of this matter, as a consequence of the industrialization process, which calls into question the interests of the state in solving the problem of usury. Finally, the attention is turned to all the sociological causes and consequences of the phenomenon of usury and the conclusions about the various solutions the government had made over a number of decades.Аутор у предстојећем раду сагледава појаву зеленаштва у Кнежевини Србији и различите мере које је држава спроводила да би спречила ту појаву у нади да ће на тај начин спасити српско село од пропадања. Како се Кнежевина Србија удаљавала од тимарског система и прелазила у рану фазу капитализма, доживљавала је разне потресе који су се одразили пре свега на сељаштво. Такве околности су дале подстицај различитим актерима да несразмерним и противзаконитим каматама зарађују на неовљи сиромашних. Тај сплет околности се лоше одразио на државу, а и на поменуте зајмопримце, што је проузроковало борбу власти и зеленаша који су често били утицајни људи у друштву. Многи прописи који се тичу различитих грана права (грађанско право, кривично право, трговачко право, процесно право, пореско право, регулативе кредитних завода и пољопривредне регуле) знатно су утицали на овај проблем. Они су некад доприносили решавању овог проблема, али неретко су компликовали целокупну ситуацију. У периоду када је Кнежевина Србија већ била на заласку, уочава се битан преокрет који је последица индустријализације и који доводи у питање интересе државе при решавању проблема зеленаштва. Коначно, пажња се усмерава ка свим социолошким узроцима и последицама појаве зеленаштва и изводе се закључци о разним решењима које су власти донеле током дугог низа деценија