Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Problem uzročnosti u krivičnom pravu: Policija, br. 19-20/1925, str. 742-755.
No full textNot available in Englis
Suzbijanje nezakonite trgovine kulturnim dobrima
Get PDFThe criminal offences regarding cultural property include qualified forms of criminal offences and hard and rigorous sanctions. The public prosecutor, who manages preinvestigation proceedings and conducts investigations, and police should work urgent, so it is necessary to finish the forensic examination of the criminal place, to find all marks and objects, which may serve as evidences, post a wanted circular for a person and objects being searched for, in order to identify the perpetrators. In case when these types of crimes are committed by the organized criminal groups, public prosecutor in coordination with the police makes actions and special evidenciary actions, such as covert interception of communications, covert surveillance and audio and video recording, controlled delivery, undercover investigator and simulated deals. Bearing in mind that in practice there isn\u27t significant number of criminal complaints submitted to the competent public prosecutor for crimes which objects are criminal goods, this situation can be consequence of several reasons, for example: some of these crimes are not recognized and perpetrators are not identified, some of these crimes are not reported to the competent authority, digitalization and modernization of the museums and libraries insure better protection of cultural property, small number of tax administration officers and police officers, who deal with this crimes, lack of technical capacities, lack of seminars and projects which have the aim to prevent these crimes and to improve the significance of cultural heritage for civilization. No matter of all these difficultes, public interest for cultural heritage exists because of the fact that cultural heritage makes the base of identification of one population who lived in certain local place. Insuring care of cultural heritage is primary interest of every state. In case that someone steals cultural property, or it becomes the object of illicit traffic, forging the documents of origin or undertaking actions of vandalism against cultural goods it is important to exist guarantees of efficient fulfilling actions and measures of competent authorities, urgent taking actions and to insure that qualified professionals work in this field. Adequate mechanisms for good and reliable cooperation and connection of competent authorities for identifying cultural goods, revealing the crimes and locating the cultural properties are conditions for success of criminal proceedings.Основна хипотеза овог рада огледа се у указивању на озбиљност незаконите трговине културним добрима, домашај и ненадокнадиву штету по културну баштину једне или више држава. У пракси државни органи не придају значај овој тематици, а начини вршења кривичних дела који подразумевају најчешће незаконито ископавање, уношење или изношење из земље, или пак крађу културних добара остају неоткривени. Упркос великој вредности предмета кривичних дела и чињеници да су најчешће повезани и са другим тешким кривичним делима, као што су прање новца, тероризам, недовољна обученост службених лица и неразумевање проблема стварају повољан амбијент за ширење криминалитета. Кривично гоњење учинилаца је ретко, јер је и доказивање статуса културног добра скопчано са низом проблема, те се сумњиви предмети у случају проналаска одузимају до утврђивања аутентичности од стране референтне институције и реакција државних органа се превасходно своди на њихов повраћај власнику. Међутим, не би се смело дозволити да изостане кривично гоњење учинилаца кривичних дела и овај циљ захтева предузимање низа мера од едукативних преко нормативних до процесних.Osnovna hipoteza ovog rada ogleda se u ukazivanju na ozbiljnost nezakonite trgovine kulturnim dobrima, domašaj i nenadoknadivu štetu po kulturnu baštinu jedne ili više država. U praksi državni organi ne pridaju značaj ovoj tematici, a načini vršenja krivičnih dela koji podrazumevaju najčešće nezakonito iskopavanje, unošenje ili iznošenje iz zemlje, ili pak krađu kulturnih dobara ostaju neotkriveni. Uprkos velikoj vrednosti predmeta krivičnih dela i činjenici da su najčešće povezani i sa drugim teškim krivičnim delima, kao što su pranje novca, terorizam, nedovoljna obučenost službenih lica i nerazumevanje problema stvaraju povoljan ambijent za širenje kriminaliteta. Krivično gonjenje učinilaca je retko, jer je i dokazivanje statusa kulturnog dobra skopčano sa nizom problema, te se sumnjivi predmeti u slučaju pronalaska oduzimaju do utvrđivanja autentičnosti od strane referentne institucije i reakcija državnih organa se prevashodno svodi na njihov povraćaj vlasniku. Međutim, ne bi se smelo dozvoliti da izostane krivično gonjenje učinilaca krivičnih dela i ovaj cilj zahteva preduzimanje niza mera od edukativnih preko normativnih do procesnih
Rehabilitacija političkih osuđenika i njene pravne posledice - Stefan Samardžić: Rehabilitacija političkih osuđenika - istraživanje prvih deset godina postupaka rehabilitacije u Republici Srbiji, Službeni glasnik, Beograd, 2021
No full textNot available in Englis
КАРАНТИН И СРОДНЕ УСТАНОВЕ У СРЕДЊОВЕКОВНИМ ПРИМОРСКИМ РЕПУБЛИКАМА ЈАДРАНА: ПРИМЕР ДУБРОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ
Get PDFIn this paper the author examines the origin and development of quarantine and related institutions in the Republic o f Ragusa. The paper observes the period from the emergence of the first forms of isolation and quarantine on the shores of the Adriatic to the end of the Middle Ages. The author, also, takes note of the health infrastructure of the republic, studying its hygiene regulations and the healthcare capacity in order to more easily determine their susceptibility to the spread of any infectious disease. After that, the attention turns to the conflict of interests that existed during the introduction of each of the epidemiological measures, especially quarantine. It concerned the inevitable conflict between the desire to preserve public health and the interest to preserve trade, that is, to maintain the circulation of people and goods, indispensable to the survival of a maritime republic. For the sake of salvation and the progress of society, compromises were both frequent and necessary, which made the legislator’s task even more difficult than it already was. After the functioning of all relevant institutions has been thoroughly studied, the author examines the consequences from an interdisciplinary point of view. Finally, the author draws a complete and detailed conclusion about the functioning of the government of the Republic of Ragusa and assesses the quality of their regulations and relevant institutions.Аутор у предстојећем раду сагледава настанак и развој карантина и сродних установа у Дубровачкој републици. Сагледава се период од настанка првих видова изолације и карантина на обалама Јадрана до краја средњег века. Аутор, такође, обраћа пажњу на здравствену инфраструктуру републике изучавајући хигијенске прописе и медицинске капацитете Републике да би лакше утврдио њену подложност ширењу било какве заразне болести. Након тога се посвећује пажња супростављености интереса која је постојала при увођењу сваке од епидемиолошких мера, а поготово карантина. Она се тицала неизбежног сукоба интереса очувања јавног здравља – и интереса очувања трговине односно промета људи и робе која је за опстанак приморских република неопходна. Зарад спаса и напретка друштва компромиси су били чести и неопходни што је додатно отежавало задатак законодавца. Након што је функционисање свих релевантних установа темељно изучено, аутор сагледава последице интердисциплинарним приступом. Коначно, аутор изводи целокупан и детаљан закључак о деловању власти Дубровачке републике и оцењује квалитет њених прописа и релевантних установа
MEĐUNARODNO PRAVO I DISTRIBUTIVNA PRAVDA - SLUČAJ ANTARKTIKA
Get PDFAntarktik je jedinstven primer velike teritorije nad kojom nijedna država ne vrši suverenu vlast. Iako skoro potpuno pod ledom, teritorija Antarktika je potencijalno značajan ekonomski i geopolitički činilac. Sedam država je u odgovarajućem obliku istaklo svoje teritorijalne pretenzije prema delovima teritorije Antarktika. Donošenjem Antarktičke povelje 1959. godine očuvan je zatečeni status quo, a opravdanost teritorijalnih pretenzija je ostavljena po strani na neodređeno vreme. Poučeni istorijom oružanih konflikata, od kojih je njihov veliki deo bio radi teritorije, svrha ovog rada je ispitivanje kapaciteta međunarodnog prava da institucionalnim putem podeli teritoriju. Takva podela treba da uvažava zahteve distributivne pravde, s jedne strane, i očuvanja mira, s druge strane. Predstavljen je jedan mogući način raspodele, čiji je ključni kriterijum istorija efektivnog vršenja vlasti nad teritorijom Antarktika
Pravnoistorijski pogled na uvođenje uslovne osude u srpsko pravo
Get PDFThe paper analyzes the issue of introducing a suspended sentence into Serbian law. Suspended sentencing, as a modern institution of the sociological school and the embodiment of a changed penal philosophy, experienced its expansion in European legislation at the end of the 19th century. However, suspended sentences were applied in Serbia only on the basis of the Yugoslav Criminal Code from 1929. But, this did not mean that the idea of legal regulation of suspended sentence, on the territory of Serbia, only appeared in the Kingdom of Yugoslavia. Moreover, the idea of legal regulation of suspended sentence was put forward in other, developed European countries at the end of the 19th century, but it did not attract the attention of lawyers in the Kingdom of Serbia at that time. The first attempts to prescribe a suspended sentence in the Kingdom of Serbia occurred at the beginning of the 20th century, but due to the outbreak of the Wars, all of this remained a dead letter, never having been enacted into law. Therefore, the paper presents the reasons that motivated lawyers in the Kingdom of Serbia and the Kingdom of Yugoslavia to raise the issue of the introduction of suspended sentences, as well as the difficulties they encountered both during its introduction and during its practical application.У раду се анализира питање увође ња условне осуде у српско право. Условна осуда је као модерна установа социолошке школе и оличење промењене казнене филозофије доживела своју експанзију у европским законодавствима крајем XIX века. Међутим, условна осуда се на простору Србије примењивала тек на основу југословенског Кривичног законика од 1929. године. Ипак, то није значило да се идеја о прописивању условне осуде, на простору Србије, јавила тек у југословенској Краљевини. Штавише, идеја о прописивању условне осуде била је изнета, кад и у другим развијеним европским земљама, крајем XIX века, али тада није заокупила пажњу правника у Краљевини Србији. До првих покушаја прописивања условне осуде у Краљевини Србији долази почетком XX века, с тим што је све то, услед налета Ратова, остало мртво слово на папиру, недоживевши своје озакоњење. Стога, у раду се приказују разлози који су мотивисали правнике у Краљевини Србији и југословенској Краљевини да покрену питање увођења условне осуде, али и потешкоће на које су наилазили како током њеног увођења, тако и приликом њене практичне примене.U radu se analizira pitanje uvođe nja uslovne osude u srpsko pravo. Uslovna osuda je kao moderna ustanova sociološke škole i oličenje promenjene kaznene filozofije doživela svoju ekspanziju u evropskim zakonodavstvima krajem XIX veka. Međutim, uslovna osuda se na prostoru Srbije primenjivala tek na osnovu jugoslovenskog Krivičnog zakonika od 1929. godine. Ipak, to nije značilo da se ideja o propisivanju uslovne osude, na prostoru Srbije, javila tek u jugoslovenskoj Kraljevini. Štaviše, ideja o propisivanju uslovne osude bila je izneta, kad i u drugim razvijenim evropskim zemljama, krajem XIX veka, ali tada nije zaokupila pažnju pravnika u Kraljevini Srbiji. Do prvih pokušaja propisivanja uslovne osude u Kraljevini Srbiji dolazi početkom XX veka, s tim što je sve to, usled naleta Ratova, ostalo mrtvo slovo na papiru, nedoživevši svoje ozakonjenje. Stoga, u radu se prikazuju razlozi koji su motivisali pravnike u Kraljevini Srbiji i jugoslovenskoj Kraljevini da pokrenu pitanje uvođenja uslovne osude, ali i poteškoće na koje su nailazili kako tokom njenog uvođenja, tako i prilikom njene praktične primene
