Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
LEGAL STANDING OF CHURCHES AND RELIGIOUS COMMUNITIES IN THE KINGDOM OF SERBS, CROATS AND SLOVENIANS AND THE KINGDOM OF YUGOSLAVIA
Get PDFThis paper shows how the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians and the Kingdom of Yugoslavia legally regulated the position and organisation of religious communities, which after unification found themselves in a joint and multi-confessional state. Although the concept of complete separation of churches and religious communities from the state was not implemented in the Constitutions of 1921 and 1931, religious communities were very influential in social life and politics, and after several unsuccessful draft laws on religions and interreligious relations, specific laws that regulated the legal position of many churches and religious communities that were represented in the Kingdom of Yugoslavia were adopted. In addition, negotiations with the Holy See were carried out in order to conclude a concordat that would determine the status of the Catholic Church in the Yugoslav state in detail. From the adopted constitutions and the entire religious legislation on individual religions and their communities in the common state, it can be concluded that the principle of the state church was abandoned, as well as that religious communities enjoyed a certain degree of autonomy in regulating their own organisation and internal affairs. Nevertheless, the election of supreme church leaders and dignitaries depended on the king and the government, so the state still exerted a great deal of influence over the church organisation and structure
AGRESIJA (ZLOČIN PROTIV MIRA) U MEĐUNARODNOM JAVNOM I KRIVIČNOM PRAVU
No full textIn the last two centuries, the world and humanity have changed more than ever. The rapid development of technology, but also socio-humanistic and political thought has led to a completely different perception of the world by people. The desire to spread influence, aided by technological development, has pushed the great powers into the bloodiest armed conflicts the world has ever seen. After the end of the First and Second World Wars, it proved necessary not only to sanction the leaders of the idea of aggressive war, but also to sanction the insult to the independence of countries through the armed attack. In this regard, the international community has approached a more detailed definition of the concept of aggression and crimes against peace (crime of aggression) and the establishment of appropriate mechanisms with the aim of preventing armed conflicts, stopping them and promoting peaceful settlement of international disputes. It is this idea that is the subject of the text that follows. The author wants to make his modest contribution to legal science in terms of analysis of the concept of aggression in international law (primarily in international public law), but also the definition and elements of (international) crime – crime against peace (aggression) in international criminal law. In addition to explaining and clarifying the content of the concept of aggression, the author will analyze this international crime contained in international documents, present the jurisdiction of the International Criminal Court in relation to aggression, and explain the position and role of the United Nations in preventing armed conflict and peace. Finally, a critical analysis of all the above, the author will present the advantages and disadvantages of mechanisms for preventing armed conflict and punishing perpetrators of international crimes against peace through the prism of the amendment to the Rome Statute of the ICC.U posljednja dva stoljeća svijet i čovječanstvo su se promijenili više no ikada. Nagli razvoj tehnologija, ali i društvno-humanističke i političke misli doveo je do potpuno drugačije percepcije svijeta od strane ljudi. Želja za širenjem utjecaja, potpomognuta tehnološkim razvojem, velike su sile gurnule u najkrvavije oružane sukobe koje je svijet ikada vidio. Po svršetku Prvog, ali i Drugog svjetskog rata, pokazalo se kao nužno ne samo sankcionirati kolovođe ideje o agresivnom ratu, nego i sankcionirati vrijeđanje neovisnosti zemalja putem oružanog napada. S tim u vezi, međunarodna zajednica je pristupila podrobnijem definiranju pojma agresije, te zločina protiv mira (zločin agresije) i utemeljavanje odgovarajućeh mehanizama sa namjerom preveniranja oružanih sukoba, njihova zaustavljavanja i promoviranja mirnog rješavanja međunarodnog sporova. Upravo je ova ideja predmet teksta koji slijedi. Autor rada želi da svoj skromni doprinos pravnoj znanosti u pogledu analize pojma agresije u međunarodnom pravu (primarno u međunarodnom javnom pravu), ali i određenju i elementima (međunarodnog) kaznenog djela – zločin protiv mira (agresija) u međunarodnom kaznenom pravu. Pored razlaganja i pojašnjenja sadržine samog pojma agresije, autor rada će pristupiti anali- zi ovog međunarodnog zločina sadržanog u međunarodnim dokumentima, predstaviti nadležnost Međunarodnog kaznenog suda u odnosu na agresiju, te objasniti položaj i ulogu Ujedinjenih naroda u preveniranju oružanih sukoba i očuvanju mira. Naposlijetku, kritičkom analizom svega navedenog autor će predstaviti prednosti i nedostatke mehanizama za spječavanje oružanih sukoba i kažnjavanje počinitelja međunarodnih zločina protiv mira kroz prizmu novele Rimskog statusa MKS-a
DISKRIMINACIJA RUSKE NACIONALNE MANJINE KAO OSNOV ZA RAT U UKRAJINI
Get PDFThe paper examines the validity of the arguments used to justify the war in Ukraine. It starts from the discourse that supports the war. In Vladimir Putin’s speeches, the genocide against the Russians in Ukraine and the disrespect of the people’s right to self-determination are cited as a justification for the start of the conflict. The paper then points out the international legal framework of warfare, specifically under what conditions armed conflict is allowed, as well as what is the right of the people to self-determination and what are its limitations. The fourth part analyzes the reports dedicated to Ukraine by international monitoring bodies – the European Commission against Racism and Intolerance and the Advisory Committee under the Framework Convention for the Protection of the Rights of Members of National Minorities. By critically reviewing the arguments that appear in that conflict, this paper enables a comprehensive understanding of the degree of their compliance with international law. The paper ends with the conclusion that the degree of discrimination against ethnic Russians in Ukraine is not sufficient for the application of the concept of remedial secession and that the Russian military intervention in Ukraine is a violation of international provisions on the use of force.U radu se ispituje osnovanost argumenata kojima se pravda rat u Ukrajini. Počinje se od diskursa kojim se podržava rat. U govorima Vladimira Putina kao opravdanje za početak sukoba navode se genocid nad Rusima u Ukrajini i nepoštovanje prava naroda na samoopredjeljenje. U radu se potom ukazuje na međunarodnopravni okvir ratovanja, konkretno pod kojim uslovima je dozvoljen oružani sukob, šta je pravo naroda na samoopredjeljenje i koja su njegova ograničenja. U četvrtom dijelu se analiziraju izvještaji međunarodnih nadzornih tijela posvećeni Ukrajini – Evropske komisije protiv rasizma i netoleranciji i Savjetodavnog komiteta pri Okvirnoj konvenciji za zaštitu prava pripadnika nacionalnih manjina. Kritičkim osvrtom na argumente koji se pojavljuju u tom konfliktu, ovaj rad omogućava sveobuhvatno razumijevanje stepena njihove usklađenosti s međunarodnim pravom. Rad se završava zaključkom da stepen diskriminacije etničkih Rusa u Ukrajini nije dovoljan za primjenu koncepta remedijalne secesije i da ruska vojna intervencija u Ukrajini predstavlja kršenje međunarodnih odredbi o upotrebi sile
Kriminalizacija "uznemiravanja na ulici" u Belgiji i Francuskoj: Dva različita zakonodavna pristupa u regulisanju "seksističkog" ponašanja
No full textIn the fight against "street harassment", both France et Belgium adopt laws which make sexism an offence. However, the legislators follow different approaches. This article compares the rationale behind these laws, the way in which the notion of "sexism" is understood in these two legal systems and the forms of effectiveness that French and Belgian legislators intend to give to the legal measures put in place.Француски и белгијски законодавци су се проблемом узнемиравања на улици позабавили, између осталог, и усвајањем законских одредби којима се криминализују одређени коментари или типови понашања који се могу описати као сексистички. То су и симболички снажни облици реакције, које подупиру амбициозни политички пројекти - барем формално. Они имају за циљ да промене начин на који друштво размишља о питањима рода и пола. Оба кривична закона се, генерално говорећи, заснивају на заједничком систему вредности, који подразумева и вредност човековог достојанства - као особе или као припадника људске врсте. Међутим, разлог који стоји иза белгијских и француских законодавних интервенција уистину није нимало сличан. Белгијски законодавац посматра питање узнемиравања на улици превасходно из угла борбе против разних облика дискриминације. Он посматра сексистичка питања као специфичну појаву, која, следствено томе, захтева специфичан одговор. Одлучно је кренуо овим путем усвајањем Закона од 22. маја 2014. године, чији је главни циљ кривичноправно кажњавање сексизма. У том смислу, белгијски законодавац одлучио се за експлицитно дефинисање појма сексизма. Насупрот томе, француски Закон бр. 2018-703 од 3. августа 2018. године, којим се криминализује сексистичко вређање, придржава се већ постојећег метода криминализовања сексуалног насиља уопште. Ово ново кривично дело постаје део читавог корпуса кривичних дела различите тежине, формирајући "додатни степеник" на "дну лествице сексуалног и сексистичког насиља". Пропуст да се дефинише сексизам у закону и чак, фундаменталније, недостатак размишљања о овој "реалности" током припремног рада, у комбинацији са криминализацијом сексистичког вређања у контексту превенције сексуалног насиља, навело је француског законодавца да значајно прошири обим кривичне репресије, у исто време замагљујући и њену сврху и ограничења. Поред тога, кривичноправна реакција на сексистичко вређање у Француској прати двоструку логику у смислу ефикасности. Закону бр. 2018-703 од 3. августа 2018. инхерентна је и "експресивна функција" и "васпитна врлина". Прва димензија је повезана са бригом о "оперативности". Заиста, Закон садржи низ одредби и мера које би требало да омогуће ефикасно, непосредно и видљиво кажњавање кривичних дела која су мотивисана припадношћу оштећеног одређеном полу. Друга димензија одређује многе аспекте правног статуса овог кривичног дела (нпр. фиксна новчана казна, проширење категорија државних службеника или агената овлашћених да евидентирају кривична дела, мере за избегавање судског поступка). За разлику од Француске, питања оперативности су у великој мери занемарена или чак пренебрегнута од стране белгијског законодавца. Ефикасност његових репресивних мера се првенствено заснива на симболици коју има прописивање сексизма као кривичног дела посебним законом.Francuski i belgijski zakonodavci su se problemom uznemiravanja na ulici pozabavili, između ostalog, i usvajanjem zakonskih odredbi kojima se kriminalizuju određeni komentari ili tipovi ponašanja koji se mogu opisati kao seksistički. To su i simbolički snažni oblici reakcije, koje podupiru ambiciozni politički projekti - barem formalno. Oni imaju za cilj da promene način na koji društvo razmišlja o pitanjima roda i pola. Oba krivična zakona se, generalno govoreći, zasnivaju na zajedničkom sistemu vrednosti, koji podrazumeva i vrednost čovekovog dostojanstva - kao osobe ili kao pripadnika ljudske vrste. Međutim, razlog koji stoji iza belgijskih i francuskih zakonodavnih intervencija uistinu nije nimalo sličan. Belgijski zakonodavac posmatra pitanje uznemiravanja na ulici prevashodno iz ugla borbe protiv raznih oblika diskriminacije. On posmatra seksistička pitanja kao specifičnu pojavu, koja, sledstveno tome, zahteva specifičan odgovor. Odlučno je krenuo ovim putem usvajanjem Zakona od 22. maja 2014. godine, čiji je glavni cilj krivičnopravno kažnjavanje seksizma. U tom smislu, belgijski zakonodavac odlučio se za eksplicitno definisanje pojma seksizma. Nasuprot tome, francuski Zakon br. 2018-703 od 3. avgusta 2018. godine, kojim se kriminalizuje seksističko vređanje, pridržava se već postojećeg metoda kriminalizovanja seksualnog nasilja uopšte. Ovo novo krivično delo postaje deo čitavog korpusa krivičnih dela različite težine, formirajući "dodatni stepenik" na "dnu lestvice seksualnog i seksističkog nasilja". Propust da se definiše seksizam u zakonu i čak, fundamentalnije, nedostatak razmišljanja o ovoj "realnosti" tokom pripremnog rada, u kombinaciji sa kriminalizacijom seksističkog vređanja u kontekstu prevencije seksualnog nasilja, navelo je francuskog zakonodavca da značajno proširi obim krivične represije, u isto vreme zamagljujući i njenu svrhu i ograničenja. Pored toga, krivičnopravna reakcija na seksističko vređanje u Francuskoj prati dvostruku logiku u smislu efikasnosti. Zakonu br. 2018-703 od 3. avgusta 2018. inherentna je i "ekspresivna funkcija" i "vaspitna vrlina". Prva dimenzija je povezana sa brigom o "operativnosti". Zaista, Zakon sadrži niz odredbi i mera koje bi trebalo da omoguće efikasno, neposredno i vidljivo kažnjavanje krivičnih dela koja su motivisana pripadnošću oštećenog određenom polu. Druga dimenzija određuje mnoge aspekte pravnog statusa ovog krivičnog dela (npr. fiksna novčana kazna, proširenje kategorija državnih službenika ili agenata ovlašćenih da evidentiraju krivična dela, mere za izbegavanje sudskog postupka). Za razliku od Francuske, pitanja operativnosti su u velikoj meri zanemarena ili čak prenebregnuta od strane belgijskog zakonodavca. Efikasnost njegovih represivnih mera se prvenstveno zasniva na simbolici koju ima propisivanje seksizma kao krivičnog dela posebnim zakonom
Nasilje nad muškarcima u partnerskom odnosu: Pilot studija
Get PDFViolence in the family has been a frequently discussed topic in the scientific discourse in the last two decades. Thanks to this, today, we have at our disposal a significant body of scientific knowledge, legislative solutions, and practical policies that focus on preventing and protecting victims of violence. However, we do not notice some among the victims of domestic violence. Hereof, our knowledge about the etiology and phenomenology of violence against men is insufficient. Our study represents a small step forward in researching the phenomenology of this phenomenon. We aimed to describe characteristics of violence against men through personal stories and from the perspective of both partners. We used documentary material in the analysis - official records of centers for social work in the territory of the city of Belgrade. Analysis showed that violence against men in a partner relationship is most often recognized by the center\u27s professional workers as mutual. The prosecution of the abuser, except in the case of her partner\u27s life being threatened, is rarely the outcome of the assessment process. The impression is that partner violence against men is seen as an exception rather than the rule. However, the victimization of men in a partner relationship is not such a rare phenomenon, so it is necessary to undertake a research effort to shed light on this dark field and to design prevention strategies and practices aimed at protecting men - victims and helping women - bullies.Насиље у партнерском односу честа је тема научних истраживања, заокупља значајну пажњу стручњака из домена правне заштите жртава, али и јавности. Дискурс о насиљу у партнерском односу препознаје типичне жртве (жене) и типичне насилнике (мушкарци). Ријетко кад се пажња скреће на чињеницу да виктимизовани партнерским насиљем могу бити и мушкарци. У овој студији се бавимо истраживањем насиља жена над мушкарцима, са циљем да утврдимо феноменолошке и етиолошке карактеристике насиља из перспективе (потенцијално виктимизованих) мушкараца, (њихових могуће насилних) партнерки, те стручних радника центара за социјални рад на територији града Београда. У студији је примјењена мјешовита анализа садржаја службене документације - случајева насиља пријављених надлежним центрима за социјални рад на територији Београда. Нашли смо да насилне инциденте на различити начин виде потенцијалне жртве и њихове насилнице, док стручњаци у највећем броју случајева насиље над мушкарцима не препознају као угрожавајуће.Nasilje u partnerskom odnosu česta je tema naučnih istraživanja, zaokuplja značajnu pažnju stručnjaka iz domena pravne zaštite žrtava, ali i javnosti. Diskurs o nasilju u partnerskom odnosu prepoznaje tipične žrtve (žene) i tipične nasilnike (muškarci). Rijetko kad se pažnja skreće na činjenicu da viktimizovani partnerskim nasiljem mogu biti i muškarci. U ovoj studiji se bavimo istraživanjem nasilja žena nad muškarcima, sa ciljem da utvrdimo fenomenološke i etiološke karakteristike nasilja iz perspektive (potencijalno viktimizovanih) muškaraca, (njihovih moguće nasilnih) partnerki, te stručnih radnika centara za socijalni rad na teritoriji grada Beograda. U studiji je primjenjena mješovita analiza sadržaja službene dokumentacije - slučajeva nasilja prijavljenih nadležnim centrima za socijalni rad na teritoriji Beograda. Našli smo da nasilne incidente na različiti način vide potencijalne žrtve i njihove nasilnice, dok stručnjaci u najvećem broju slučajeva nasilje nad muškarcima ne prepoznaju kao ugrožavajuće
Oportunitet na klackalici - od pretpostavke nevinosti osumnjičenog do presuđene stvari
Get PDFThe criminal-political justification of the principle of opportunity is undoubtedly of significant importance for criminal justice, with multiple and diverse objectives and functions. Despite the fact that the application of this criminal procedural mechanism in public prosecution practice has been ongoing for over two decades, research results indicate that essential questions regarding its legal and procedural nature remain veiled in dilemmas even today - whether the suspect subject to its application should be considered innocent, and whether the decision to dismiss a criminal complaint based on the principle of opportunity can be equated with the res judicata. The paper presents specific research results regarding the interpretation of the effects of applying the principle of opportunity in criminal proceedings and the legal effects of decisions to dismiss criminal complaints based on the principle of opportunity in civil proceedings for compensation of damages arising from a "criminal act." By analyzing the concepts expressed in criminal legal science and utilizing the comparative legal method to a certain relevant extent, the authors aim to, starting from the procedural guarantee of the presumption of innocence, highlight the risks of equating the decision to dismiss a criminal complaint based on the application of the principle of opportunity with a final judgment. The primary de lege ferenda proposal is to establish a prohibition on criminal prosecution for the same criminal offense in cases of applying the principle of opportunity.Опортунитет кривичног гоњења једно је од начела кривичног поступка, облик "скретања" од тока класичног европско - континенталног модела кривичног поступка утемељеног на начелу легалитета кривичног гоњења, вид консенсуалног окончања поступка и поједностављена форма поступања. Његово криминално - политичко оправдање несумњиво је, важност за кривично правосуђе, циљеви и функције вишеструки и разноврсни. Упркос томе што примена овог кривичнопроцесног механизма у јавнотужилачкој пракси траје више од две деценије и што се њиме окончава око 9% поступака по кривичним пријавама, резултати истраживања показују да есенцијална питања, у вези са његовом правном и процесном природом, и данас остају под велом дилема - да ли се осумњичени у односу на кога је примењен има сматрати невиним и да ли се решење о одбачају кривичне пријаве по основу опортунитета може изједначити са пресуђеном ствари. У раду се излажу поједини резултати истраживања праксе у погледу залажења у домен тумачења дејстава примене начела опортунитета у кривичном поступку и правних ефеката решења о одбачају кривичне пријаве по основу опортунитета у парничним поступцима за накнаду штете проистекле из "кривичног дела". Анализом схватања изражених у кривичноправној науци, коришћењем у одређеној релевантној мери упоредноправног метода, ауторке настоје да полазећи од процесне гаранције претпоставке невиности, укажу на ризике поистовећивања решења о одбацивања кривичне пријаве на темељу остваривања начела опортунитета са правноснажно окончаном ствари и потребу изричитог законског утврђивања дејстава опортунитета, као и да изведу закључке и резултате који ће подстаћи даљи развој кривичноправне мисли и евентуално бити корисне као вид практичних смерница.Oportunitet krivičnog gonjenja jedno je od načela krivičnog postupka, oblik "skretanja" od toka klasičnog evropsko - kontinentalnog modela krivičnog postupka utemeljenog na načelu legaliteta krivičnog gonjenja, vid konsensualnog okončanja postupka i pojednostavljena forma postupanja. Njegovo kriminalno - političko opravdanje nesumnjivo je, važnost za krivično pravosuđe, ciljevi i funkcije višestruki i raznovrsni. Uprkos tome što primena ovog krivičnoprocesnog mehanizma u javnotužilačkoj praksi traje više od dve decenije i što se njime okončava oko 9% postupaka po krivičnim prijavama, rezultati istraživanja pokazuju da esencijalna pitanja, u vezi sa njegovom pravnom i procesnom prirodom, i danas ostaju pod velom dilema - da li se osumnjičeni u odnosu na koga je primenjen ima smatrati nevinim i da li se rešenje o odbačaju krivične prijave po osnovu oportuniteta može izjednačiti sa presuđenom stvari. U radu se izlažu pojedini rezultati istraživanja prakse u pogledu zalaženja u domen tumačenja dejstava primene načela oportuniteta u krivičnom postupku i pravnih efekata rešenja o odbačaju krivične prijave po osnovu oportuniteta u parničnim postupcima za naknadu štete proistekle iz "krivičnog dela". Analizom shvatanja izraženih u krivičnopravnoj nauci, korišćenjem u određenoj relevantnoj meri uporednopravnog metoda, autorke nastoje da polazeći od procesne garancije pretpostavke nevinosti, ukažu na rizike poistovećivanja rešenja o odbacivanja krivične prijave na temelju ostvarivanja načela oportuniteta sa pravnosnažno okončanom stvari i potrebu izričitog zakonskog utvrđivanja dejstava oportuniteta, kao i da izvedu zaključke i rezultate koji će podstaći dalji razvoj krivičnopravne misli i eventualno biti korisne kao vid praktičnih smernica
ЦРТИЦЕ О ПРАВНОМ УРЕЂЕЊУ БОЛНИЦА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ
Get PDFMedieval hospitals, and more broadly, health care in general, were in the beginnings accessible only to a small part of the population. They were created primarily for the needs of monks in large monastic centers, such as Hilandar and Studenica. Their organisation was regulated by the provisions of the typics, written under Roman influence, and adapted according to the circumstances of medieval Serbia. The mission of these institutions was primarily the healing of the sick, and over time, specialisation in the treatment of diseases and care for people with disabilities became more prominent. Data on their organisation, as well as on the status of hospital staff and patients comes from various legal, but also literary, archaeological and other sources. The level of medical knowledge of „hospital employees”, the appearance of doctors later on and special hospital administration greatly helped the development of hospital care, whose benefits would begin to be felt by the secular population, even before the emergence of city hospitals. Finally, in order for them to be able to perform their functions, it is necessary to considerthe regulation of their property, as well as its legal nature.Средњовековне болнице – а, шире посматрано, и здравствена заштита у целини – своје почетке имају као институција доступна невеликом делу становништва. Оне се образују првенствено за потребе монаштва у великим манастирским центрима, попут Хиландара и Студенице. Њихова организација уређена је одредбама типика, писаним под ромејским утицајем, а прилагођеним приликама тадашње Србије. Мисија ових установа је у првом реду излечење, а с временом се уочава и њихова специјализација у погледу лечења болести и старања о лицима са телесним недостацима. Подаци о њиховом раду, организацији, као и о статусу болничког особља и пацијената долазе из различитих правних, али и књижевних, археолошких и других извора. Ниво медицинског знања „служитеља болничких” као и појављивање лекара и управника умногоме помажу развој неге у болницама, чије ће благодети почети да осећа и световно становништво, чак и пре настанка градских болница. Најпосле, да би се видело како су оне могле остваривати своје функције, потребно је размотрити њихово имовинско уређење, као и његову правну природу
Finansijske istrage u Bosni i Hercegovini
Get PDFThe financial investigation is conducted according to an urgent procedure and can be ended by submitting a request for the permanent confiscation of property. The paper discusses about the issue of ending the financial investigation and submitting a request to initiate the special procedure for confiscation of property. The importance of the financial investigation is reflected in the possibility of confiscation of property resulting from the commission of a criminal offense even if the criminal proceedings have not been completed. The court, ex officio, confiscates property acquired through criminal activity. For the successful completion of the financial investigation, it is necessary to prescribe a penalty for the responsible persons who refuse to provide information about income and property which is suspected to have been obtained through criminal act. The decision to suspend the financial investigation is not subject to judicial control. Interested parties, such as the injured party and the attorney\u27s office in the procedure of confiscation of property have not the right to appeal on the decisions take in the property confiscation procedure and the right to object to a negative decision on the financial investigation.У раду се разматра питање односа финансијске истраге и истраге у кривичном поступку, као и да ли предмет преговарања споразума о признању кривице може бити одузимање имовинске користи проистекле извршењем кривичног дјела. Истрага у кривичном поступку се може покренути и против непознатог извршиоца кривичног дјела, док финансијска истрага против власника имовине када постоје основи сумње да је имовина прибављена извршењем кривичног дјела. Финансијска истрага у Републици Српској завршава и подношењем захтјева за трајно одузимање имовине, па се чини смисленим да се финансијска истрага може завршити и подношењем захтјева за покретање посебног поступка одузимања имовине проистекле извршењем кривичног дјела. Мањкавост успјешног провођења доказних радњи о (не)законитим приходима власника је непрописивање санкције за неизвршење наредбе суда, односно тужиоца у хитним случајевима.U radu se razmatra pitanje odnosa finansijske istrage i istrage u krivičnom postupku, kao i da li predmet pregovaranja sporazuma o priznanju krivice može biti oduzimanje imovinske koristi proistekle izvršenjem krivičnog djela. Istraga u krivičnom postupku se može pokrenuti i protiv nepoznatog izvršioca krivičnog djela, dok finansijska istraga protiv vlasnika imovine kada postoje osnovi sumnje da je imovina pribavljena izvršenjem krivičnog djela. Finansijska istraga u Republici Srpskoj završava i podnošenjem zahtjeva za trajno oduzimanje imovine, pa se čini smislenim da se finansijska istraga može završiti i podnošenjem zahtjeva za pokretanje posebnog postupka oduzimanja imovine proistekle izvršenjem krivičnog djela. Manjkavost uspješnog provođenja dokaznih radnji o (ne)zakonitim prihodima vlasnika je nepropisivanje sankcije za neizvršenje naredbe suda, odnosno tužioca u hitnim slučajevima