Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Načela o kažnjenju sticaja: Teorija kaznenog prava, drugi deo, Beograd, 1889, str. 1071-1202.
No full textNot available in Englis
Normativni aspekti prekršaja nasilnička vožnja
Get PDFIn the paper, the author discusses the normative aspects of the misdemeanor of violent driving from Articles 41 and 329 of the Law on Road Traffic Safety. After the introductory remarks, the legal regulations were analyzed and it was pointed out that, in the opinion of the author, the misdemeanor manifests itself in several forms. Controversial issues arising from the legal norming of misdemeanor and causing dilemmas in practice are defined. Normative aspects of misdemeanor are viewed through the theoretical institutes of unity of action, concurrence of misdemeanors and misdemeanor of extended duration. Special attention is paid to the analysis of the nature of the misdemeanor regulated by Article 41 paragraph 1, which is controversial because it is not precisely defined and leaves a possibility for different interpretations, in contrast to Article 41 paragraph 2 in which the legislator prescribed four alternative acts of execution that represent violent driving. The practical implications of situations when the perpetrator fulfills at least two of the four stipulated conditions from Article 41 paragraph 2, the relationship between the two forms of misdemeanor, as well as the conditions for the existence of a misdemeanor in an extended duration and a more serious form of misdemeanor were considered. The author also analyzed the question of the concurrence of misdemeanor violent driving and other traffic misdemeanors, defining the criteria by which an answer can be given to the question of when there is a concurrence of misdemeanors, and when there is a natural unity of action and iterative realization of the essence of the violent driving misdemeanor. Supporting the argumentation with examples from judicial practice, the author concluded that de lege ferenda the considered misdemeanor should be more precisely regulated normatively in order to avoid wandering in judicial practice.Аутор у раду разматра нормативне аспекте прекршаја насилничка вожња из чл. 41 и 329 Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Након уводних напомена анализирана је законска регулатива и указано да се по мишљењу аутора прекршај испољава у више облика. Дефинисана су спорна питања која произилазе из правног нормирања прекршаја и изазивају дилеме у пракси. Нормативни аспекти прекршаја сагледани су кроз теоријске институте јединства радње, стицаја прекршаја и прекршаја у продуженом трајању. Посебна пажња посвећена је анализи бића прекршаја нормираног чл. 41, Ст. 1, који је споран јер није прецизно дефинисан и оставља простор за различита тумачења, за разлику од чл. 41, Ст. 2 у којем је законодавац прописао четири алтернативно предвиђене радње извршења које представљају насилничку вожњу. Размотрене су практичне импликације ситуација када учинилац оствари најмање два од четири предвиђена услова из чл. 41, Ст. 2, однос између наведена два облика прекршаја, као и услови за постојање прекршаја у продуженом трајању и тежег облика прекршаја. Аутор је анализирао и питање стицаја прекршаја насилничка вожња и других саобраћајних прекршаја, дефинишући критеријуме помоћу којих се може дати одговор на питање када постоји стицај прекршаја, а када природно јединство радње и итеративно остварење бића прекршаја насилничка вожња. Поткрепљујући аргументацију примерима из судске праксе, аутор је закључио да де леге ференда разматрани прекршај треба прецизније нормативно регулисати како би се избегла лутања у судској пракси.Autor u radu razmatra normativne aspekte prekršaja nasilnička vožnja iz čl. 41 i 329 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Nakon uvodnih napomena analizirana je zakonska regulativa i ukazano da se po mišljenju autora prekršaj ispoljava u više oblika. Definisana su sporna pitanja koja proizilaze iz pravnog normiranja prekršaja i izazivaju dileme u praksi. Normativni aspekti prekršaja sagledani su kroz teorijske institute jedinstva radnje, sticaja prekršaja i prekršaja u produženom trajanju. Posebna pažnja posvećena je analizi bića prekršaja normiranog čl. 41, St. 1, koji je sporan jer nije precizno definisan i ostavlja prostor za različita tumačenja, za razliku od čl. 41, St. 2 u kojem je zakonodavac propisao četiri alternativno predviđene radnje izvršenja koje predstavljaju nasilničku vožnju. Razmotrene su praktične implikacije situacija kada učinilac ostvari najmanje dva od četiri predviđena uslova iz čl. 41, St. 2, odnos između navedena dva oblika prekršaja, kao i uslovi za postojanje prekršaja u produženom trajanju i težeg oblika prekršaja. Autor je analizirao i pitanje sticaja prekršaja nasilnička vožnja i drugih saobraćajnih prekršaja, definišući kriterijume pomoću kojih se može dati odgovor na pitanje kada postoji sticaj prekršaja, a kada prirodno jedinstvo radnje i iterativno ostvarenje bića prekršaja nasilnička vožnja. Potkrepljujući argumentaciju primerima iz sudske prakse, autor je zaključio da de lege ferenda razmatrani prekršaj treba preciznije normativno regulisati kako bi se izbegla lutanja u sudskoj praksi
ИЗВЕШТАЈ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ „(UN)FIT TO RULE: THEMES OF ACCEPTANCE AND REJECTION OF RULERS THROUGHOUT HISTORY”
Get PDFPRIMENA ČLANA 4. EVROPSKE KONVENCIJE U PRAKSI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA - IZMEĐU PRINUDNOG RADA I TRGOVINE LJUDIMA
Get PDFThe European Union perceived the case of hundreds of Vietnamese working in the Chinese factory „Linglong” in Serbia as forced labor and potential human trafficking for the purpose of labor exploitation. This case and European interpretation imply a deeper issue. How to qualify this situation – as forced labor, human trafficking or forced labor and human trafficking? Answering this question, the author observes a contradiction in the understanding of the relationship between forced labor and human trafficking in the instruments of the International Labor Organization, on one side, and the instruments of the United Nations, the Council of Europe and the European Union, on the other side. Using the method of conceptual analysis, the author tries to determine the border between these concepts (and whether it even exists), concluding the key is not in the differences between the terms, but in when it is necessary to distinguish them, emphasizing the reasoning of the European Court of Human Rights – instead of disputes about qualifications, priority should be given to protecting victims of violations of Article 4 of the European Convention.Evropska unija je slučaj stotine Vijetnamaca pristiglih u Srbiju da bi radili u kineskoj fabrici „Linglong” prepoznala kao prinudni rad i potencijalnu trgovinu ljudima sa ciljem radne eksploatacije. Slučaj i pomenuto evropsko viđenje otvaraju šire pitanje. Kako kvalifikovati tu situaciju – kao prinudni rad, trgovinu ljudima ili prinudni rad i trgovinu ljudima? Odgovarajući na to pitanje, autorka uočava jasnu protivrečnost u shvatanjima odnosa prinudnog rada i trgovine ljudima u instrumentima Međunarodne organizacije rada, s jedne strane, i u instrumentima Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije, s druge strane. Metodom konceptualne analize, autorka pokušava da utvrdi gde je (i da li uopšte postoji) granica između ta dva pojma, te zaključuje da suština pitanja nije u čemu su njihove razlike nego kada ih treba razlikovati, ističući posebno rezon Evropskog suda za ljudska prava da umesto sporova o kvalifikaciji pojmova prioritet bude potreba da se zaštite žrtve kršenja člana 4. Evropske konvencije
TOLERANCE, PROHIBITION OF POLITICAL PARTIES AND THE ECTHR
Get PDFIs the European Court of Human Rights (ECtHR) tolerant of extremist political parties? In interpreting Article 11 of the European Convention of Human Rights which enshrines the freedom of assembly and association, the Court is concerned with this issue. This article critically discusses some of the theses put forward in the Court’s judgments. It aims to check some of its perspectives and bring philosophical nuances regarding tolerance. Tolerance can help build a plural and free-thinking society that is so important for the realization of political and democratic rights. The Court’s agreement to ban only two political parties allows us to reflect on the willingness to listen to more extreme political convictions, even if they bother, shock and harass the public sphere
KO BROJI GLASOVE? (Normativna analiza izbornih organa u Austriji, Holandiji, Sloveniji i Srbiji)
Get PDFThe right to vote was written in the first documents of a constitutional nature – declarations of the rights of citizens, as one of the basic rights. It can only be achieved in free and legitimate elections, which must be conducted by the electoral authorities, which will enable citizens to fully enjoy this right. These authorities should be impartial and independent, and this can only be achieved if their composition includes legal and political experts, and people who have experience in the implementation of the legal process. Crucial is that such people are elected impartially and on the basis of expertise, because only such people can perform this important function. It is necessary to emphasize the independence and qualification of these bodies, because the future of the citizens and the state depends on the legitimacy of the elections.Pravo glasa zapisano je u prvim dokumentima ustavne prirode – deklaracijama o pravima građana, kao jedno od osnovnih prava. Ono može da se ostvari jedino na slobodnim i legitimnim izborima, koje takvim moraju učiniti organi za sprovođenje izbora, koji će omogućiti građanima da potpuno uživaju to svoje pravo. Neophodno je da ti organi budu nepristrasni i nezavisni, a to se može postići jedino ako u njihov sastav ulaze pravni i politički stručnjaci, ljudi koji imaju iskustva u sprovođenju pravnog procesa. Važno je da se takvi ljudi u organe biraju nepristrasno i na osnovu stručnosti jer samo takvi mogu da vrše tu bitnu funkciju. Treba naglasiti i nezavisnost i kvalifikovanost tih organa jer od legitimnosti izbora zavisi budućnost građana i države
POJAM I PRAKSA HITNE ARBITRAŽE
No full textThe topic of this paper is the concept of emergency arbitration in theory and practice, its nature, development, and procedural intricacies. The author lays out a comprehensive comparable analysis of various institutional rules on emergency interim measures, followed by a discussion on the status of emergency arbitrators, due process concerns, and enforceability of decisions rendered in this process. Finally, the author touches upon the local perspective as well, evaluating existing rules on interim measures and contemplating the potential introduction of the emergency arbitration mechanism in Serbia.Tema rada je pojam arbitraže za hitne slučajeve u teoriji i praksi, priroda, razvoj i proceduralne pojedinosti ovog instituta. Autor izlaže širo-ku uporednu analizu različitih institucionalnih pravila o hitnim privremenim merama, praćenu diskusijom o statusu arbitara za hitne slučajeve i pitanjima vezanim za prava stranaka i mogućnost izvršenja odluka donetih u okviru ovog postupka. Najzad, autor sagledava i lokalnu perspektivu, analizirajući postojeća pravila o privremenim merama i razmatrajuću mogućnost uvođenja mehanizma arbitraže za hitne slučajeve u Srbiji
Zakonito, ali užasno - "legalni korporativni zločini"
Get PDFBy concentrating on what is officially defined as illegal or criminal, an even more serious threat to society is left out. This threat is caused by a host of company practices that are within the letter of the law and yet, they have multiple adverse social consequences. Quite often, the main reason why these practices remain legal and respected is that these industries are able to mobilize financial and other resources in order to avoid stricter regulation. The recent revelations regarding the tobacco industry illustrate the point. Tobacco is merely one of several industries that clash with the public interest. Additional illustrations can come from the gambling industry, weapons makers, private security firms, petrochemicals, pharmaceuticals, biotechnology firms, offshore financial institutions, law firms, and antiquities traders. The argument of this paper is that we have set our priorities wrongly by overlooking crime and malpractices with far more negative consequences than the official crime problem. Instead of attempting to remedy this problem, we are moving in the opposite direction compounding the problems. The practices of many industries, in other words, are lawful but awful both for underprivileged people or countries and for global capitalism itself.Концентрисањем на оно што је званично дефинисано као незаконито или криминално, озбиљнија претња по друштво се изоставља. Ова претња је узрокована корпоративним радњама које су у складу са словом закона, али ипак имају вишеструке негативне друштвене последице. Дакле, управо када су делотворнија регулаторна акција и надзор императиви, док глобална неолиберална агенда и пракса промовишу дерегулацију и даље смањење улоге државе.Koncentrisanjem na ono što je zvanično definisano kao nezakonito ili kriminalno, ozbiljnija pretnja po društvo se izostavlja. Ova pretnja je uzrokovana korporativnim radnjama koje su u skladu sa slovom zakona, ali ipak imaju višestruke negativne društvene posledice. Dakle, upravo kada su delotvornija regulatorna akcija i nadzor imperativi, dok globalna neoliberalna agenda i praksa promovišu deregulaciju i dalje smanjenje uloge države
Priroda i status Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova: Projekat Evropske unije sproveden po "propisima Kosova"
Get PDFIn this article, the Author considers various issues concerning the nature and the status of the Kosovo Specialist Chambers and Specialist Prosecutor\u27s Office whose establishment was projected by the European Union (in the field of foreign and security policy) and implemented through legal instruments of the so-called "Republic of Kosovo", with the full logistical and financial support of the European Union. Those judicial institutions deal with key events from 1998 to 2000 and also with the legal qualifications and status under international law of the main actors in the conflict on the territory of Kosovo and Metohija. The institutional and Legal framework established by the creation of the Kosovo Specialist Chambers and Specialist Prosecutor\u27s Office enables implementation of the prosecutorial policy that goes in the direction of the "legalization" of the Kosovo Liberation Army and strengthening the claim of certain political actors for Kosovo independence.У овом раду аутор разматра питања везана за природу и статус Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва Косова чије оснивање је пројектовано од Европске уније (у области спољне и безбедносне политике) и спроведено путем инструментарија тзв. Републике Косово уз пуну логистичку и финансијску подршку Европске уније. По природи ствари, имајући у виду да се бави кључним догађајима из периода 1998-2000.године, ове правосудне институције ће се нужно бавити правним квалификацијама и статусом главних учесника у сукобима на територији Косова и Метохије. Правни и институционални оквир који је настао формирањем Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва Косова управо омогућава спровођење политике тужилаштва која иде у правцу "легализације" Ослободилачке војске Косова и јачања захтева појединих политичких актера за независношћу Косова.U ovom radu autor razmatra pitanja vezana za prirodu i status Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova čije osnivanje je projektovano od Evropske unije (u oblasti spoljne i bezbednosne politike) i sprovedeno putem instrumentarija tzv. Republike Kosovo uz punu logističku i finansijsku podršku Evropske unije. Po prirodi stvari, imajući u vidu da se bavi ključnim događajima iz perioda 1998-2000.godine, ove pravosudne institucije će se nužno baviti pravnim kvalifikacijama i statusom glavnih učesnika u sukobima na teritoriji Kosova i Metohije. Pravni i institucionalni okvir koji je nastao formiranjem Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova upravo omogućava sprovođenje politike tužilaštva koja ide u pravcu "legalizacije" Oslobodilačke vojske Kosova i jačanja zahteva pojedinih političkih aktera za nezavisnošću Kosova