Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
Krivica maloljetnih lica u zakonodavstvu Bosne i Hercegovine: Nedostaci i dileme
Get PDFGuilt of minors is the focus of scientific and professional thematization, which has gained regional relevance through numerous tragic events, i.e. crimes committed by minors. Tragic events, with minors as perpetrators of the most serious crimes, require reconsideration and analysis of both current situation in the field of preventive work, and the current situation the field of prescribed legislative solutions in the field of criminal law. In this paper, the authors referred to the legislative aspects of the guilt of minors, where the focus of the paper is on the concept of guilt in juvenil criminal law and the perception of quilt from aspects of prescribed criminal sanctions for minors and the conditions for their imposition and the age limits of the capacity of minors to bear quilt. Certain aspects of the prescribed incriminating behavior of minors and their causal connection with the quilt of the parents, are also problematized. In this sense, an overview is given of the challenges of searching for appropriate de lege ferenda solutions, as well as dilemmas and shortcomings arising from the dubious nature of certain prescribed provisions that are directly related to the delinquency of minors.Кривица малољетних лица у фокусу је научног и стручног тематизирања које је нарочито добило на регионалној актуелности у задње вријеме кроз бројне трагичне догађаје, односно кривична дјела чији су извршиоци малољетна лица. Трагични догађаји, са малољетним лицима као извршиоцима најтежих кривичних дјела, захтјевају преиспитивање и анализу како постојећег стања у подручју превентивног рада, тако и постојећег стања у оквиру прописаних легислативних рјешења у кривичноправној области. У овом раду, аутори су се реферисали на легислативне аспекте кривице малољетних лица, при чему је тежиште у раду усмјерено на концепт кривице у малољетничком кривичном праву и сагледавање кривице са аспеката прописаних кривичних санкција за малољетнике и услова за њихову изрицање и старосне границе способности малољетних лица за сношење кривице. Проблематизирани су и одређени аспекти прописаног инкриминацијског понашања малољетних лица и њихова каузална повезаност са кривицом родитеља. У том смислу, дат је осврт на изазове тражења одговарајућих рјешења де леге ференда, као и дилеме и недостатке који произилазе из дубиозности појединих прописаних одредби које су у непосредној повезаности са делинквенцијом малољетних лица.Krivica maloljetnih lica u fokusu je naučnog i stručnog tematiziranja koje je naročito dobilo na regionalnoj aktuelnosti u zadnje vrijeme kroz brojne tragične događaje, odnosno krivična djela čiji su izvršioci maloljetna lica. Tragični događaji, sa maloljetnim licima kao izvršiocima najtežih krivičnih djela, zahtjevaju preispitivanje i analizu kako postojećeg stanja u području preventivnog rada, tako i postojećeg stanja u okviru propisanih legislativnih rješenja u krivičnopravnoj oblasti. U ovom radu, autori su se referisali na legislativne aspekte krivice maloljetnih lica, pri čemu je težište u radu usmjereno na koncept krivice u maloljetničkom krivičnom pravu i sagledavanje krivice sa aspekata propisanih krivičnih sankcija za maloljetnike i uslova za njihovu izricanje i starosne granice sposobnosti maloljetnih lica za snošenje krivice. Problematizirani su i određeni aspekti propisanog inkriminacijskog ponašanja maloljetnih lica i njihova kauzalna povezanost sa krivicom roditelja. U tom smislu, dat je osvrt na izazove traženja odgovarajućih rješenja de lege ferenda, kao i dileme i nedostatke koji proizilaze iz dubioznosti pojedinih propisanih odredbi koje su u neposrednoj povezanosti sa delinkvencijom maloljetnih lica
Snižavanje starosne granice krivične odgovornosti - večita dilema?
Get PDFTwo mass murders that took place at the beginning of May 2023 disturbed and shocked the public in Serbia. The mass murder that took place in the Elementary School "Vladislav Ribnikar" in Belgrade, in which the perpetrator was a boy who was under the age of criminal responsibility at the time of the act, once again brought up the issue of lowering the age of criminal responsibility and tightening the penal policy to the fore. Such demands are in line with the contemporary penal populism and the concept of moral panic, especially with regard to juvenile delinquency. However, the question of the justification of strengthening the repression arises, especially the potential expansion of the circle of persons who can be covered by the criminal law reaction as a result of potential lowering of the age limit of criminal responsibility. Taking that as a starting point, the paper analyzes several key reasons against lowering the age limit of criminal responsibility in Serbia, including: the issue of psycho-physical and social (im)maturity of minors, the requirements of international documents that set the standards of behavior in the best interest of the child, and some comparative solutions, trends and structure of juvenile crime in Serbia, and the purpose of criminal law response to juvenile crime. The analysis of the stated reasons indicates that there is no evidence in favor of lowering the limit of criminal responsibility, but that moral panics related to juvenile delinquency should trigger society and the state to develop prevention programs, especially those based on the principles of restorative justice.Два масовна убиства која су се десила почетком маја 2023. године узнемирила су и потресла јавност у Србији. Масовно убиство које се догодило у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду, у коме је учинилац дечак који је у моменту извршења дела био испод старосне границе за сношење кривице, поново је актуелизовало питање снижавања старосне границе кривичне одговорности и пооштравања казнене политике. Овакви захтеви су у складу са савременим казненим популизмом, моделом контроле криминалитета и концептом моралне панике, посебно у погледу криминалитета малолетника. Међутим, намеће се питање оправданости јачања репресије, посебно потенцијално ширење круга лица која могу да буду обухваћена кривичноправном реакцијом до чега би довело снижавање старосне границе кривичне одговорности. Полазећи од тога, у раду се анализира неколико кључних разлога против снижавања старосне границе за сношење кривице у Србији, и то: питање психо-физичке и социјалне (не)зрелости малолетника, захтеви међународних докумената којима се постављају стандарди поступања у најбољем интересу детета и нека компаративна решења, трендови и структура криминалитета малолетника у Србији, и сврха кривичноправног реаговања на криминалитет малолетника. Анализа изнетих разлога указује да нема доказа који би ишли у прилог снижавања границе кривичне одговорности у Србији, већ да би моралне панике у вези са криминалитетом малолетника требало да покрену друштво и државу да развија програме превенције, посебно оне који би се заснивали на принципима ресторативне правде.Dva masovna ubistva koja su se desila početkom maja 2023. godine uznemirila su i potresla javnost u Srbiji. Masovno ubistvo koje se dogodilo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, u kome je učinilac dečak koji je u momentu izvršenja dela bio ispod starosne granice za snošenje krivice, ponovo je aktuelizovalo pitanje snižavanja starosne granice krivične odgovornosti i pooštravanja kaznene politike. Ovakvi zahtevi su u skladu sa savremenim kaznenim populizmom, modelom kontrole kriminaliteta i konceptom moralne panike, posebno u pogledu kriminaliteta maloletnika. Međutim, nameće se pitanje opravdanosti jačanja represije, posebno potencijalno širenje kruga lica koja mogu da budu obuhvaćena krivičnopravnom reakcijom do čega bi dovelo snižavanje starosne granice krivične odgovornosti. Polazeći od toga, u radu se analizira nekoliko ključnih razloga protiv snižavanja starosne granice za snošenje krivice u Srbiji, i to: pitanje psiho-fizičke i socijalne (ne)zrelosti maloletnika, zahtevi međunarodnih dokumenata kojima se postavljaju standardi postupanja u najboljem interesu deteta i neka komparativna rešenja, trendovi i struktura kriminaliteta maloletnika u Srbiji, i svrha krivičnopravnog reagovanja na kriminalitet maloletnika. Analiza iznetih razloga ukazuje da nema dokaza koji bi išli u prilog snižavanja granice krivične odgovornosti u Srbiji, već da bi moralne panike u vezi sa kriminalitetom maloletnika trebalo da pokrenu društvo i državu da razvija programe prevencije, posebno one koji bi se zasnivali na principima restorativne pravde
НИКОЉДАНСКИ УСТАВ: УТИЦАЈ НАМЕСНИЧКОГ УСТАВА НА ОРГАНИЗАЦИЈУ ВЛАСТИ
Get PDFMontenegro entered the dawn of the 20th century without the highest legal act. Prince Nikola ruled for 45 years without a Constitution, as an absolutist ruler. His numerous contemporaries, among whom his friend Simo Popović stands out, testify that for a long time the prince opposed the transformation of his personal rule into a constitutional one. While Montenegro was a „warrior’s camp” where natural relations ruled and where the population was engaged exclusively in animal husbandry, and in addition Montenegrins waged constant wars for liberation from Ottoman rule, this state of affairs was to some extent justified. However, at the end of the 19th and the beginning of the 20th century, after gaining independence at the Congress of Berlin, Montenegro became a country where capitalist relations developed, foreign capital penetrated, the population began to study in Belgrade, and Pečelbari (economic migrants) return from abroad bringing the ideas of freedom and democracy. These social forces, united with older senators who saw the prince as a backward ruler, started the struggle for the adoption of a constitution and the limitation of the prince’s power. On the Orthodox holiday of St. Nicholas, Prince Nikola decided to give the people the first constitution in the history of Montenegro, which is called Nicholas Day because of the date it was adopted. As a model for the St. Nicholas Constitution, the Serbian Regency Constitution, which was adopted at the session of the Great National Assembly in 1869, was taken. The reason why Prince Nikola took this constitution as a model, and not the much more liberal Constitution of Serbia from 1903, is multiple, and the main one is that Prince Nikola did not want the introduction of parliamentarism, but wanted a bureaucratic government subordinated only to him.Црна Гора је ушла без највишег правног акта у XX вијек. Књаз Никола је владао пуних 45 година без устава, као апсолутистички владар. Његови бројни савременици, међу којима се издваја његов пријатељ Симо Поповић, свједоче да се књаз дуго времена противио трансформацији своје личне владавине у уставну. Док је Црна Гора била „ратнички логор” у којем су владали натурални односи и у којем се становништво бавило искључиво сточарством, а уз то су Црногорци водили константне ратове за ослобођење од османске власти, овакво стање је донекле било оправдано. Међутим крајем XIX и почетком XX вијека Црна Гора, након стицања независности на Берлинском конгресу, постаје држава у којој се развијају капиталистички односи, продире инострани капитал, становништво почиње да се школује у Београду, а печелбари се враћају из иностранства доносећи идеје слободе и демократије. Ове друштвене снаге, удружене са старијим сенаторима који су у књазу видјели заосталог владара покренуле су борбу за доношење устава и ограничење књажеве власти. На православни празник Светог Николе, књаз Никола је одлучио да народу подари (октроише) први устав у историји Црне Горе, који се због датума када је донесен назива „Никољдански устав”. Као узор за Никољдански устав узет је српски, Намеснички устав који је донесен на сједници Велике народне скупштине 1869. године. Разлози зашто је књаз Никола узео за узор Намеснички устав, а не много либералнији Устав Србије од 1903. године вишеструки су, а главни је што књаз Никола није желио увођење парламентаризма, већ је желио чиновничку владу која је само њему потчињена
LEGAL POTENTIAL OF DIGITAL ASSETS IN THE LIGHT OF COMPANIES’ BUSINESS OPERATIONS
Get PDFIn the introductory part of the paper, the most important explanations about the concept and nature of digital assets are given, serving as a guide in understanding the titled topic. The subsequent sections focus on some of the challenging practical issues related to it: whether digital assets can be a contribution to a company, can dividend be paid to shareholders in the form of digital assets, and what are the key conditions that companies must meet in order to provide digital asset services. The last lines of the paper summarize the findings and contain observations on the legal and practical potential of digital assets in the context of companies’ business operations, both in current and the times to come. The research is conducted from the perspective of basic group of regulations of the Republic of Serbia, i.e. provisions that are most relevant for the analysis of the aforementioned questions
U prilog snižavanja starosne granice krivične odgovornosti: Drugačiji pogled na "večitu dilemu"
Get PDFThe journal Crimen 3/2023 published an article entitled "Lowering the age limit of criminal responsibility: an eternal dilemma?" in which the author presents arguments against this solution. The aim of this analysis is to provide the opposite arguments, in favor of lowering the minimum age of criminal responsibility, so that the reader can make his judgment based on the pro and contra argumentation. Opponents of lowering the minimum age of criminal responsibility (MACR) mostly refer to the argument of "accepted international standards" as well as to the humane, altruistic statement that children perpetrators of criminal offenses are most often victims of poor socio-economic conditions that "force them into crime", so that they should not be punished, but that they should be helped. In the first part of the paper are analysed international standards and MACR in European and non-European countries. We are proving that international standards regarding MACR does not exists, but MACR is different in different countries. The structure of juvenile crime in Serbia is analysed in the second part. Statistical data show that juvenile crime in recent years is increasingly violent and brutal, what confirm the thesis that MACR should be lowered. The third part of the paper deals with juveniles sanctions. They are relatively mild and do not differ much from the measures of social protection, except that they are not imposed by social services but by judicial authorities, whose authority can only act encouragingly and frighteningly on the child to stop with criminal behaviour. In this sense, we do not see that lowering the MACR would drastically "deteriorate" the position of children, except that perhaps the fear of "criminal responsibility" would deter them from committing criminal offenses. In the end, we deal with the psycho-physical (in)maturity of children starting from the premise that we should not only observe the protection and interests of the child perpetrator, but also the protection and interests of the child victims and victims in general, who feel powerless in a system in which they cannot achieve material or moral satisfaction. Statistics show that the most common victims of juvenile crime are other children, and protection of the childperpetrator in such cases means neglection of the child-victim. The law cannot and should not be only "particularly human", neither for the sake of abstract "humanity" turn an eye to concrete crimes. The issue of lowering the age of criminal responsibility below 14 should be considered because this limit was set at another time and for minors who had a completely different lifestyle and who committed mostly property crimes. Having in mind all that, we advocate that MACR should be reduced to 12 years for all or alternatively only for violent crimes, and in terms of "criminally irresponsible" children, some form of parental criminal responsibility should be introduced. Because the child, by birth itself becomes a legal subject, and the consequences of his actions or the pain inflicted on the victim cannot be attributed to "force majeure", but exclusively to their guilt or the guilt of their parents.У часопису Crimen 3/2023 објављен је текст под називом "Снижавање старосне границе кривичне одговорности: вечита дилема?", у коме ауторка износи аргументе против тог решења. Циљ ове анализе је да пружи супротну аргументацију, у прилог снижавања те границе, како би читалац на крају донео свој суд на основу аргумената обе стране.U časopisu Crimen 3/2023 objavljen je tekst pod nazivom "Snižavanje starosne granice krivične odgovornosti: večita dilema?", u kome autorka iznosi argumente protiv tog rešenja. Cilj ove analize je da pruži suprotnu argumentaciju, u prilog snižavanja te granice, kako bi čitalac na kraju doneo svoj sud na osnovu argumenata obe strane
Компаративна анализа правног положаја аутономне покрајине Bојводине и региона Jужни Tирол
Get PDFThe paper analyzes the similarities and differences between two types of territorial autonomy in two countries with different organizational structures. The aim of the paper was to analyze three specific questions: What are the similarities and differences in the emergence and justification for the existence of these two territorial autonomies?; How are territorial autonomies defined in relation to the Constitutions of Italy and Serbia?; What are the competencies of the autonomous territory and how is its organization in relation to the statute? Studying this topic revealed profound differences in legal solutions for the two autonomies.Рад анализира сличности и разлике између два вида територијалне аутономије, у две државе са различитим видом организације. Циљ рада био је да анализира три конкретна питања: Које су сличности и разлике у настанку и оправдању за постојање ове две територијалне аутономије? Како су територијалне аутономије дефинисане у односу на Устав Италије и Устав Србије?; Које су надлежности аутономне територије и како изгледа њена организација у односу на статут? Изучавање ове теме показало је дубоке разлике између правних решења за ове две аутономије
БРАЧНО ПРАВО У КРАЉЕВИНИ СХС / ЈУГОСЛАВИЈИ: СТАЊЕ ЗАКОНОДАВСТВА И ПОКУШАЈ РЕФОРМЕ
Get PDFUpon unification, legal particularism was present in Yugoslavia among the six legal territories where pre-war law was in force. The situation was even more complex when it came to marriage law due to the additional legal particularism between the religious marriage laws of the six confessions. This article provides a summary of the condition of the state and religious legislation, focusing particularly on the outdated norms, further discussing the problems of legal insecurity and conflicting laws which stemmed from such a system. Among the professionals in this field, there was a general consensus that the current state of affairs was highly dysfunctional and that reforms were needed; however, there was no agreement on concrete solutions. The point of the argument concerned the extent of the influence that religious communities were to exert in the future system, and depending on that three models were proposed: mandatory church marriage, optional civil or church marriage, or mandatory civil marriage. Finally, the paper provides an overview of the moderate reform found in the Draft Civil Code, along with the reasons why it was never carried out. It analyses in particular the appropriation of foreign laws and the adequacy of the transplanted norms within the local legal system.По уједињењу у Југославији је постојао правни партикуларизам између шест правних подручја на којима се примењивало предратно право. На пољу брачног права ситуација је била додатно сложена, јер је постојао додатни партикуларизам између верског брачног права шест конфесија.
У чланку се сумарно приказује стање државног и верског законодавства са посебним освртом на застареле норме, а у наставку се излажу проблеми правне несигурности и сукоба закона који су проистекли из таквог уређења. У стручној јавности постојала је општа сагласност да је постојеће стање било веома нефункционално и да су биле потребне реформе, али сагласност око конкретних решења није постојала. Спорно је било колики утицај верске заједнице треба да имају у будућем уређењу, и зависно од тога предлагана су три модела: обавезни црквени брак, факултативни грађански или црквени брак, или обавезни грађански брак. Напослетку се приказује званичан предлог умерене реформе у Предоснови грађанског законика, као и разлози због којих она никад није била спроведена. Посебно се анализира преузимање страног права и адекватност трансплантираних норми у оквиру домаћег правног система