ReFRI
Not a member yet
939 research outputs found
Sort by
Bioactive compounds and antimicrobial activity of black currant (Ribes nigrum L.) berries and leaves extract obtained by different soil management system
No full textPolyphenols compounds have been found in berries and leaves of black currant (Ribes nigrum L.) are known as agents acting preventively and therapeutically on the human organism. The effect of three soil management system (bare fallow, sawdust mulch and black plastic mulch) on the content of total anthocyanins, anthocyanin glycoside (delphinidin 3-glucoside, delphinidin 3-rutinoside, cyanidin 3-glucoside and cyanidin 3-rutinoside), flavonols (quercetin, myricetin and kaempferol), flavan-3-ols (catechin and epicatechin) and antimicrobial activity of seven black currant cultivars ('Ben Lomond', 'Ben Sarek', 'Titania', Cacanska Crna', 'Tiber' and 'Tsema') was investigated. Total anthocyanins content was determined using the single pH and pH differential method. High performance liquid chromatography (HPLC) was employed for the identification of the most abundant metabolites presented in berries and leaves extracts. Microbial properties of extracts were examined using eight selected indicator strains. Soil management systems and cultivars showed highly significant differences in the tested parameters. Berries showed a higher content in anthocyanins, flavonols and flavan-3-ols than leaves. Quercetin was the most abundant flavonol in berries and leaves, and epicatechin the most abundant flavan-3-ol. Comparative research on black currant cultivars and soil management systems suggests an important relationship between cultivars and soil management systems. Soil management systems had an effect on the contents anthocyanins and anthocyanin glycoside in extract leaves, but not in extract berries of black currant cultivars. On the other hand, soil management systems have a significant positive effect on the synthesis and accumulation of flavonols and flavan-3-ols in both berries and leaves. Furthermore, all extracts showed strong antimicrobial activity. These results suggest that berries and leaves of black currant cultivars which growing on different soil management systems may be used as a source of beneficial compounds in food and pharmaceutical industries
Savremeni aspekti proizvodnje voćnih rakija
No full textВоће се користи као сировина за производњу различитих категорија јаких алкохолних пића. У најбројнију и најзначајнију спадају воћне ракије. Оне се добијају искључиво алкохолном ферментацијом и дестилацијом плодова или сокова воћа. Производња, географскa ознакa, квалитет, опис, представљање и декларисање и промет јаких алкохолних пића у Србији уређени су од 2015. године Законом о јаким алкохолним пићима, који је, изузев у сегментима производње и промета, усаглашен са законском регулативом ЕУ из 2008. године. Због постојања вековне традиције производње воћних ракија у домаћинствима Србије, наш Закон нуди специфична решења која се односе на производњу и стављање у промет ове групе пића. Искључиво правна лица и предузетници који испуњавају услове да се баве овом делатношћу, и који су уписани у Регистар произвођача јаких алкохолних пића, могу да производе и стављају у промет ракије за непосредну потрошњу (искључиво у оригиналној амбалажи). У 2016. години у Регистар је било уписано 369 произвођача, чији су капацитети од неколико хиљада до неколико стотина хиљада литара годишње (мали је број произвођача који имају производњу већу од милион литара годишње – то је неколико специјализованих подрума, некада у друштвеној својини, који су преживели транзицију). Физичко лице (регистровано пољопривредно газдинство) може да производи и ставља у промет искључиво ракије у ринфузу (најчешће је то шљивовица), односно да их продаје правним лицима или предузетницима ради даље дораде. На овај начин значајан део производње је уведен у легалне токове, па држава може да убира новац од акциза и пореза, а на тржиште се стављају ракије које су прошле одговарајућу контролу квалитета. За разлику од многих европских земаља, Закон у Србији не ограничава производњу ракија код физичких лица за сопствену потрошњу (за које се не плаћа акциза), али не дозвољава њихово стављање у промет. На овај начин произвођачи воћа могу да искористе тржишне вишкове воћа и конзумирају сопствене ракије. Проблем се, међутим, јавља када појединци из ове групе произвођача почну, мимо закона, да стављају своје ракије у промет, улазећи у сиву зону, чиме се држава оштећује за акцизу и порезе, а потрошачи конзумирају ракије веома неуједначеног, а често и неодговарајућег квалитета.
На светском тржишту је у опадању тренд конзумирања јефтиних ракија, просечног и исподпросечног квалитета. Потрошачима су данас све интересантније висококвалитетне ракије, са израженим сортним и регионалним карактеристикама, које постижу високе цене и сматрају се луксузним производима. Чини се да се до скоро ова чињеница занемаривала у Србији, па се често, на научним и стручним скуповима, као и у медијима, могло чути да се неко воће, због тржишних вишкова мора „нажалост прерадити у ракију“. Оваква негативна „промоција“ није допринела унапређењу ове производње, о чему говори и чињеница да је Србија извезла свих алкохолних пића у вредности од само 129 милиона долара (у 2013. години), док је нпр. извоз француског коњака око 2,5 милијарди евра годишње, а виски спада у пети извозни продукт Велике Британије.
За добијање воћних ракија врхунског квалитета пресудан утицај имају сорта и квалитет воћа и технолошки поступак производње ракије.
Сортимент воћа за производњу воћних ракија је веома конзервативан и споро се мења. Поједини параметри квалитета воћа који су важни за коришћење воћа у свежем стању и прераду у друге производе нису од значаја за прераду у ракију. Основни захтеви квалитета воћа за ову намену су: 1) постојање специфичне ароме која прелази у дестилат, даје сортни карактер дестилату и добро се хармонизује са осталим састојцима дестилата, а нарочито оним који настају при сазревању дестилата; 2) висок садржај ферментабилних шећера ради добијања високих приноса ракије; 3) смањен садржај компонената (пектинских материја, цијаногених гликозида и др.) и делова плода (коштице, семенке, петељке) који током прераде условљавају настајање и прелазак у дестилат непожељних, сензорно неприхватљивих, често токсичних и канцерогених једињења (метанола, HCN, бензалдехида, етилкарбамата, С6 алдехида и сл). За добијање ракија се деценијама, па и вековима користе, као водеће, старе сорте, које углавном задовољавају наведене критеријуме и дajу висококвалитетне ракије карактеристичних и префињених сензорних карактеристика: сорте шљиве Пожегача, Црвена ранка, Драгачица, Трновача, Моравка, Црношљива, Нансијска мирабела и др.; сорте кајсије Мађарска најбоља, Кечкеметска ружа, Бержерон и др.; сорте трешње Долесеплер и др.; сорте јабуке Будимка, Златни делишес, Бретахер, Гравенштајнер, Џејмс Грив и др.; сорта крушке Вилијамовка; сорта дуње Лесковачка и др. Замена ових сората има смисла једино уколико новоуведене сорте дају ракије значајно побољшаних карактеристика, нарочито у погледу сортне ароме дестилата, при чему проблем може да представља навикавање потрошача на промењене сензорне карактеристике. На замену традиционално коришћених сората најчешће утиче њихова подложност болестима и друге неодговарајуће одгајивачке особине. Последњих година се у свету за производњу воћних ракија уводе локалне сорте које се традиционално гаје искључиво на ограниченим подручјима и дају квалитетне дестилате, са специфичним регионалним карактеристикама, што је интересантно са становишта повећања понуде локалних производа и промоције туристичких потенцијала тих регија. Као сировина за производњу воћних ракија могу се користити и тржишни вишкови у годинама када је реализација воћа у свежем стању (стоне сорте) или кроз друге производе (остале сорте) смањена, при чему је квалитет ракија добијених њиховом прерадом јако условљен сортом и квалитетом плодова, односно добијају се ракије, најчешће просечног, па и исподпросечног квалитета.
За разлику од програма стварања нових сората винове лозе и јечма за производњу коњака и вискија, радови на оплемењивању и стварању сората воћа за производњу ракије у свету готово да не постоје. Радује чињеница да постоје програми којима се старе, традиционално гајене сорте, чији плодови имају одговарајуће карактеристике за производњу воћних ракија, преводе из екстензивних система гајења у интензивне системе, као што је то случај у Србији са сортом шљиве Црвена ранка или у Немачкој са појединим сортама крушке.
Воћне ракије могу да буду једносортне, што је најчешће случај са ракијама од воћа са карактеристичном аромом (нпр. крушка Вилијамовка која садржи значајно већи садржај естара декадиенске киселине од других сората). Вишесортне ракије могу да имају бољу арому него једносортне ракије, под условом да се за то користе компатибилне сорте, као што је то нпр. случај са купажом шљивовица који има већу сензорну оцену (18,31) од компонентних ракија добијених од Пожегаче (18,01), Стенлеја (17,80) и Чачанске родне (18,03). При купажирању ракија некомпатибилних сората може се, међутим, добити ракија нижег сензорног квалитета од једнокомпонентних ракија.
Последњих година је изузетно популарна ракија од дуње, као и ракије од јагодастог воћа (малине, купине, црне рибизле) и плодова самониклих врста воћака (зове, дрена, и сл.) које се одликују веома интересантним сензорним карактеристикама. Чест је случај да се ракије од овог воћа, које садржи мало шећера и чију је арому тешко сачувати у току технолошког поступка производње, умножавају на незаконит начин додатком шећера, алкохола, ароме, или се део воћа замењује јефтинијом сировином, чиме се потрошачи доводе у заблуду.
Воће се најчешће бере у пуној зрелости (па чак и благој презрелости) и прерађује у ракију одмах по берби. Поједине сорте воћа могу се брати пре пуне зрелости, чиме се, уз нешто ниже приносе ракије, модификује ароматични профил ракије и добија производ бољих сензорних карактеристика. Јабучасто воће се не прерађује одмах по берби, већ се, у зависности од момента бербе, оставља краће или дуже време да дозрева у циљу разградње скроба и повећања садржаја ферментабилних шећера, као и ради биосинтезе карактеристичних ароматичних компонената. Посебна пажња се мора посветити начину бербе и скупљања плодова, и здравственом стању сировине.
Технолошки поступак производње воћних ракија обухвата примарну прераду воћа, алкохолну ферментацију кљука или сока, дестилацију, сазревање дестилата и финализацију ракије. Начин и моменат извођења појединих операција зависи од нивоа опремљености произвођача и значајно утиче на економичност производње и финални квалитет воћних ракија. С обзиром да је овај текст написан поводом јубилеја часописа „Воћарство“, главни акценат је стављен на воће као сировину за производњу ракија, док ће се због ограниченог простора навести само неки од од важнијих момената при преради воћа. За добијање ракија врхунског квалитета неопходно је припрему плодова за алкохолну ферментацију прилагодити врсти, а често и сорти воћа, спровести контролисану алкохолну ферментацију и чувати преврелу сировину до дестилације што краће и на одговарајући начин, уколико је немогуће дестилацију спровести одмах по врењу. Уређаји за дестилацију морају да буду израђени од бакра (никако од инокса). Потребно је тачно одредити моменат одвајања, односно количину, појединих фракција при дестилацији, уз правилно одржавање чистоће свих делова уређаја за дестилацију. Хармонизација и побољшање сензорних карактеристика нових дестилата се постиже сазревањем дестилата у стакленим или инокс судовима (уколико се ракије конзумирају безбојне) или у дрвеним судовима - бурадима, бачвама (уколико се конзумирају обојене ракије). За формирање специфичних сензорних карактеристика старих, обојених ракија најбоље је користити дрвене судове од храста китњака и лужњака. Нагласимо да се вишегодишњим сазревањем у дрвеним судовима може добити врхунски квалитет не само шљивовице, већ и кајсијеваче, јабуковаче, дуњеваче и крушковаче (произведене од неароматичних сората крушке). Финализација воћних ракија обухвата свођење садржаја етанола дестилованом или деминерализованом водом на финални садржај етанола (оптимално између 40 и 45 вол%), физичку стабилизацију и разливање у боце.
С обзиром да се у Србији између 70 и 80% годишњег рода шљиве преради у ракију, посветићемо неколико речи нашем националним пићу – шљивовици. Њена слава је почивала на коришћењу превасходно ракијских сората, чија је производња знатно смањена у последњих пола века. Данас се за ракију користе и многе сорте које нису уведене у производњу као ракијске сорте (Стенлеј, Чачанска родна, Чачанска лепотица, Ваљевка и др.). Оне дају ракије просечног до врхунског квалитета. Квалитет ракија од појединих сората се може у значајној мери побољшати купажирањем са ракијама од традиционално гајених аутохтоних и одомаћених сората. Оптимистички звучи чињеница да је у предходних 20 година квалитет шљивовице значајно побољшан и да је она поново стекла поверење широког круга потрошача. Томе су значајно допринеле регионалне смотре оцењивања квалитета шљивовица, које су инициране 1998. године у Горњој Трепчи код Чачка (избор најбоље шљивовице „Шумадијска краљица“), а затим се, уз велику подршку локалних самоуправа и државе, прошириле у готово све значајније шљиварске рејоне Србије (Осечина, Топола, Блаце, Ужице, Аранђеловац, Баљевац на Ибру, Сочаница, Гледић, Младеновац, Грачац, Петровац на Млави, Шљивовица, Пријепоље, Београд, Прањани, Књажевац, Коштунићи). Уз оцењивање квалитета, на овим смотрама се редовно одржавају стручна предавања врхунских познавалаца ракије кроз која се произвођачима указује на специфичност појединих сората, неопходност модификације технолошког поступка производње и значај мера технолошке дисциплине којих се произвођачи морају придржавати како би произвели шљивовице врхунског квалитета. Круна ових регионалних такмичења је завршна „Смотра најбољих српских шљивовица“ која се од 2012. године одржава у Институту за воћарство у Чачку, на којој се, међу најбоље оцењеним ракијама са регионалних смотри, бира најбоља српска шљивовица за предходну годину, што је постало престижно признање за произвођаче националног пића. Ово је још само један у низу корака за поновно враћање наше шљивовице, али и осталих воћних ракија, на међународну сцену, при чему смо свесни да за достизање нивоа који на светском тржишту има француски коњак или шкотски виски треба уложити још много преданог и континуираног рада самих произвођача, научноистраживачких институција и државе. Томе доприносе и бројни стручни курсеви за произвођаче ракије организовани на Пољопривредном факултету у Земуну, као и формирање неколико удружења произвођача ракије (Удружење „Српска ракија“ и др.) са циљем бржег преношења информација, смањења трошкова организованог наступа и већег утицаја на државне органе
Advances in fruit growing technology
No full textAdvances in technology are the key to the future of agriculture. Sinceexcessive and indiscriminate use of chemical fertilizers cause landdegradation and disrupting of natural balance, application of some otherfertilizer types that are more rational and economically justified, enablingnatural resource preservation is a necessity. In this chapter, attentionis paid to historical review in fertilizer management practices andfertilization in fruit growing technology, as well as strategies for macroand microelements uptake improvement using soil microorganisms. Itconsiders possible microbiological indication of soil quality (monitoringof soil microflora in order to improve the fertilization strategy) as well.Another part of this chapter deals with the implementation of differentmicrobial inoculants (multiple and individual) as an alternative and/orsupplement to chemical fertilizers. The comprehensive analysis of thebiological and production characteristics of apple, plum and strawberryafter treatment with different types of fertilizers suggests that microbialinoculation had a positive effect on plant growth, fruit quality, providingthe necessary plant nutrients and the biological properties of the soil.Therefore, the use of microbial inoculants as supplements tochemical fertilizers or even their substitutes can be considered as anappropriate practice to ensure safe fruit production and enhance soilbiological activity, thus also contributing to increased yields which isparticularly important from an ecological but also from an economicpoint of view
Vitamin and mineral content in black currant (ribes nigrum l.) Fruits as affected by soil management system
No full textBlack currant contain significant amounts of minerals and vitamins that are associated with an improved health status. The effect of three soil management system (bare fallow, sawdust mulch and black foil mulch) on the content of vitamins and minerals in the fruits of seven black currant cultivars ('Ben Lomond', 'Ben Sarek', 'Titania', 'Cacanska Crna', 'Tisel', 'Tiben' and 'Tsema') was analyzed. HPLC-DAD (high performance liquid chromatography-diode array detector) technique was used to define the vitamins A, B1, B2 and B3. Vitamin C were evaluated using a spectrometer, whereas the mineral content of the fruit was determined by flame atomic absorption spectrometry. Significant differences in the minerals and vitamins content were detected among the cultivars. The berries of black currants are rich in mineral composition, especially potassium, phosphours, sodium, calcium and magnesium as well as iron. Also, black currant is an important source of vitamin C and, to a lesser amount vitamins A and B3. Soil management systems showed highly significant differences in some the tested parameters. Black currants grown on black foil mulch gave the highest levels of K, P and Na, and those on sawdust mulch had a high content of vitamins C, A and B3. On the other hand, soil management system had no pronounced effect on the other vitamins and minerals analyzed. This study demonstrates degree of differences in the amount vitamins and mineral elements depending on the different soil management systems and climatic factors
Examination of self-compatibility in promising plum (Prunus domestica L.) genotypes developed at. the Fruit Research Institute, Cacak
No full textThe self-compatibility of six promising plum genotypes (hybrids 38/62/70, IV/63/81, 32/21/87, 34/41/87 and 22/17/87 and cultivar 'Nada') was examined during the period 2009-2011 through quantitative evaluation of paiameters of in vivo pollen tube growth and fruit set. Mean daily temperatures were recorded during the flowering period. All genotypes showed good average in vitro pollen germination (36.34-38.63%) except the cultivar 'Nada' (25.64%). The lowest values for in vivo pollen tube growth parameters except with respect to number of pollen tubes in the upper third of the style - were found in hybrid 32/21/87 and cultivar 'Nada'. The same genotypes also had the highest numbers of incompatible pollen tubes. The average number of fruit set ranged from 1.25% (hybrid 32/21/87) to 31.08% (hybrid 34/41/87). All studied parameters depended on genotype, year and their interaction. There was a significant positive correlation between the number of fruit set and the number of pollen tubes in the base of the style. The number of pollen tubes in the ovary had a significant positive impact on percentage of pistils with pollen tube penetrating the nucellus 240 h after pollination and on number of fruit set. Based on these data hybrid 32/21/87 and cultivar 'Nada' were classed as partially self compatible and hybrids 38/62/70, IV/63/81, 34/41/87 and 22/17/87 as self-compatible
In vitro опрашване с полен на различни сортове храстовидна боровинка отглеждани в Западна Сърбия
No full textIn vitro pollen germination test is one of the main indicators of pollen functional viability. This characteristic is in large extent the first indicator of the genotype adaptation to different geographical conditions. The paper presents the results of in vitro pollen germination of highbush blueberry cultivars Reka', 'Nui', 'Duke', 'Ozarkblue' and 'Bluecrop' (control), grown in agro-ecological conditions of Western Serbia. During the three-year study the highest pollen germination was recorded in cultivar ‘Reka’ (80.93%), and the lowest in cultivar 'Nui' (62.31%). Since the weather conditions can greatly affect the expression of these traits, the lowest pollen germination in all cultivars was recorded in the second year of the study (70.14%).Изследването на in vitro опрашването с полен е един от основните показатели за функционалната жизненост на полена. Тази характеристика до голяма степен е първия показател за генотипното приспособяване към различни географски условия. Статията представя резултати от in vitro опрашване с полен на храстовидна боровинка от сортове "Река", "Нюи", "Дюк", "Озаркблу" и "Блукроп" (контрола), отглеждани в агроекологичните условия на Западна Сърбия. По време на тригодишното изследване най-силното покълване на полен е отчетено при сорт "Река" (80.93%), а най-слабо при сорт "Нюи" (62.31%). Тъй като климатичните условия могат значително да повлияят на изразяването на тези характерни белези, най-слабото опрашване с полен при всички сортове е отчетено през втората година (70.14%)
Influence of ripeness stage on the rate of pigment degradation in blackberry fruits during frozen storage
No full textBackground of the study - The high proportion of the blackberry (Rubus subg. Rubus Watson) cultivar Cacanska Bestrna in commercial orchards (about 60%) in the Republic of Serbia is one of the reasons for the standstill in blackberry marketing as the market value of blackberries is often lowered due to the poor stability of their black colour during frozen storage. With this in mind, the aim of this study was to determine the relationship between the rate of pigment degradation and soluble solids content in the blackberry fruit during frozen storage. Materials and methods - Blackberry fruits of three cultivars were collected at different ripeness stages and frozen at -20 degrees C for 7 and 30 days. Pigment degradation was determined by counting fruits showing pigment degradation after two freezing periods. Soluble solids content (SSC) was measured by a digital refractometer, and total anthocyanins content (TAC) was assessed by the pH-differential method. Results and discussion - The highest rate of pigment degradation (PD) during freezing was found in Cacanska Bestrna', as induced by the lowest SSC and TAC. A lower rate of PD was recorded in berries sampled at the over-ripe stage, whereas an increase in the rate of PD and a decrease in SSC and TA contents were determined during frozen storage. Conclusion - To prolong the shelf life of blackberries whilst maintaining the health benefits and stable colour of fruits, freezing is the best method, but the rate of PD, SSC and TAC during freezing varies with cultivar and ripeness stage
Phenological properties of highbush blueberry (Vaccinium corymbosum L.) cultivars grown in Western Serbia
No full textEkološka i fiziološka proučavanja borovnice imaju za cilj, pre svega, definisanje abiotičkih faktora koji utiču na mogućnost gajenja i ostvarivanja potencijala za prinos određene sorte u konkretnim agroekološkim uslovima. U tom cilju, tokom trogodišnjeg perioda ispitivane su fenološke osobine pet sorti visokožbunaste borovnice u agroekološkim uslovima Zapadne Srbije. Ispitivanja su pokazala da ekološki činioci i dužina vegetacionog perioda ne predstavljaju ograničavajuće činioce za gajenje borovnice u delu Srbije u kojem je podignut zasad.Ecological and physiological studies of highbush blueberry are primarily aimed to define abiotical factors that affect the possibility of growing and achieving the yielding potential of a particular cultivar in given agro-ecological conditions. To this end, during three years we studied phenological properties of five highbush cultivars in the agro-ecological conditions of Western Serbia. The study showed that environmental factors and the length of the vegetation period do not represent limiting factors for growing highbush blueberries in this part of Serbia.Sanja Radičević - glavni i odgovorni urednik časopisa Voćarstvo; Tatjana Vujović - tehničku urednik i korektor časopisa Voćarstv
Влияние на мрежи против градушка върху добивите и качеството на плодовете на сортове малини в Западна Сърбия
No full textThe impact of anti-hail nets on yield and fruit quality of two floricane red raspberry cultivars 'Meeker' and 'Willamette' and a primocane cultivar 'Polka' has been examined in agro- ecological conditions of Western Serbia. The experiments were set up in the localities in the municipality of Arilje (Western Serbia). Anti-hail net and drip irrigation system were installed in 'Meeker' and 'Willamette' plantations. In the plantation with cultivar 'Polka', beside anti- hail net and drip irrigation, sprinkler irrigation system was installed. During the same period, experiments were also conducted in the plantations of these cultivars grown by the conventional system without anti-hail net and with drip irrigation system. Obtained results showed that anti- hail net in unfavorable weather conditions (high temperatures, excessive insolation, snow and hail) significantly reduce their negative effects. In contrast, the negative effect of anti-hail net was recorded during seasons with extremely high rainfall and a reduced amount of daylight.Изследвано е влиянието на мре жи против градушка върху качеството на плодовете на два двугодишни сорта червени малини "Мийкър“ и „Виламет“, и едногодишен сорт "Полка" при агроекологичните условия на Западна Сърбия. Експериментите са заложени в районите на община Ариле (Западна Сърбия). Мрежите против градушка и капковите поливни системи са положени в насаждения със сортове "Мийкър“ и „Виламет“. В насаждение със сорт "Полка", освен мрежа против градушка и капково напояване, е сложена и пръскачка за поливане. През същия период, също са проведени експерименти в насажденията на тези сортове отглеждани по конвенционалната система без мрежа против градушка и капково напояване. Получените резултати показват, че мрежата против градушка при неблагоприятни климатични условия (като например, високи температури, прекомерно слънчево излъчване, сняг и градушка) значително намалява тяхното отрицателно въздействие. За сравнение, отрицателното въздействие на мрежата против градушка е отчетено през сезони с изключително високи валежи и намалено количество на дневна светлина