7757 research outputs found
Sort by
Naučni skup "Antropologija književnosti, umetnosti i medija"
No full textPotkraj 2023. godine, 22. i 23. decembra, na Filozofskom fakultetu je održan naučni skup “Antropologija književnosti, umetnosti i medija” u organizaciji Odeljenja za etnologiju i antropologiju. Glavna ideja organizatora skupa je bila da se stekne uvid u tekuću produkciju i po-krene razmena ideja i diskusija o temama, problemima i teorijsko-metodološkim pristupima u savremenim proučavanjima pisane i usmene književnosti, umetnosti u širem smislu – od filma i televizijskih serija, likovnih i performativnih muzej-skih praksi do adaptacije književnih dela u video igrama – kao i upotrebe medija, uključujući štampane i digitalne medije, u heurističke i analitičke svrhe. Skup je imao interdisciplinarni karakter i na njemu je učestvovalo tridesetak društvenih i humanističkih naučnika – antropologa, književnih teoretičara, klasičnih filologa, folklorista, sociologa i istoričara iz zemlje i inostranstva, uključujući i moderatore na sesijama
Прва деценија Натписа и записа
No full textПред читаоцима је десети број часописа Натписи и записи који означава мали јубилеј и пред-
ставља само прву деценију његовог успешног постојања. Оснивачи овог гласила су пре десет
година били свесни одговорности коју носи покретање једног ускоспецијализованог часописа,
који се бави објављивањем и анализом изворне грађе. Међутим, потреба за бољим сагледа-
вањем изворне вредности натписа и записа и њиховим адекватним коришћењем у науци била је веома израженa, а оправданост покретања овог часописа показала се већ након публиковања првих бројева. Проф. С. Мишић је већ у предговору првог броја Натписа и записа указао да су „натписи по правилу непосредна сведочанства и примарни извори“, а такође је указао на важност места налаза које је само за себе историјска чињеница те да се веродостојност епигрaфских споменика тешко може оспорити. Тада постављен циљ да се прикупи, критички анализира и адекватно публикује што већи број натписа и записа успешно се реализује током свих ових година. Критеријуми да се натписи објављију са фотографијама у боји, по потреби са калком илицртежом, приказом локације налаза споменика, омогућавају да се ова врста грађе сагледа у правом светлу. Предност методолошког приступа који негује објављивање натписа и записа у овомчасопису је анализа датог изворног материјала, стављање у историјски контекст, указивање на литературу и повезаност са другим познатим изворма, а аутори често дају и палеографску илингвистичку анализу текста и поређење са другим споменицима
Education in the Function of Reproduction or the Elimination of Gender Discrimination?
No full textObrazovanje, njegovi sadržaji i prakse predstavljaju moćne instrumente
za reprodukovanje rodnih odnosa, ali su istovremeno i ključni faktor promena aktuelnog rodnog režima, demokratizacije i modernizacije društva. Paradoksalno, istraživanja, obrazovni sadržaji, ali i sama praksa potvrđuju upravo
suprotno – obrazovni sistem je mesto na kom se obnavlja i reprodukuje rodna diskriminacija. U kontekstu ovog istraživanja, pod rodnom diskriminacijom podrazumevamo svaku izjavu ili ponašanje zasnovano na stereotipima
o odvojenim ulogama namenjenim dečacima i devojčicama. Cilj istraživanja
bio je sagledavanje odnosa učenika prema rodnoj diskriminaciji u školskom
kontekstu. Uzorak je činilo 118 učenika prvog i četvrtog razreda dve srednje škole Mačvanskog okruga, a samo istraživanje sprovedeno je u periodu
od aprila do juna 2021. godine. Za potrebe ovog istraživanja konstruisan je
upitnik koji je sadržao sedam vinjeta koje su opisivale situacije rodne diskriminacije u školskom kontekstu. Tom prilikom, od učenika se očekivalo da odgovore na pitanja o prepoznavanju situacija rodne diskriminacije,
kao i o načinima reagovanja. Rezultati istraživanja nam ukazuju da učenici
u velikom procentu prepoznaju situacije rodne diskriminacije u školskom
kontekstu. Međutim, važno je naglasiti da procenat prepoznavanja situacije
rodne diskriminacije varira u zavisnosti od toga o kojoj se vinjeti radi. Učenici teže prepoznaju situacije rodne diskriminacije koje nisu bliske njihovom
iskustvu i kada je lice koje vrši diskriminaciju odrasla osoba. Značajan nalaz
ovog istraživanja odnosi se na nizak procenat učenika koji bi prijavio situacije rodne diskriminacije. U vezi sa tim, savremene obrazovne prakse bi pre
svega trebalo usmeriti na smanjivanje rodnog jaza i na slobodno formiranje
sopstvenog rodnog identiteta kroz slobodan pristup mogućnostima i odbacivanje rodnih stereotipa. Govoreći o merama na nivou sistema, važno je da
se promovišu i podstiču mere koje se odnose na uvođenje rodno prilagođene
politike u sve nivoe obrazovanja sa ciljem postizanja rodne ravnopravnosti i
unapređivanja obrazovanja.Education, its content and its practice are powerful instruments for
reproducing gender relations, but at the same time they are also a key factor in changing the current gender regime, democratizing and modernizing society. Paradoxically, research, educational content and practice itself
confirm the exact opposite – the educational system is a place where gender discrimination is renewed and reproduced. In the context of this study,
gender discrimination refers to any statement or behavior based on stereotypes about the separate roles of boys and girls. The aim of this study was to
investigate students’ attitudes towards gender discrimination in the school
context. The sample consisted of 118 first and fourth grade students from
two high schools in the district of Mačva. The study was conducted from
April to June 2021. For this study, a questionnaire was designed that contained seven vignettes describing situations of gender discrimination in the
school context. At the time, students were expected to respond to questions
about recognizing situations of gender discrimination and how to respond
to them. The research results show that a large percentage of students recognize situations of gender discrimination in the school context. However,
it is important to emphasize that the percentage that recognizes the situation of gender discrimination varies depending on the vignette. Students
find it more difficult to recognize situations of gender discrimination that
do not correspond to their experience and when the discriminating person
is an adult. The significant findings of this research relate to the low percentage of students who would report situations of gender discrimination.
In this regard, modern educational practices should primarily focus on narrowing the gender gap and freely shaping one’s gender identity through free
access to opportunities and the rejection of gender stereotypes. When we
talk about system-level measures, it is important to promote and support
measures to introduce gender-equitable policies at all levels of education in
order to achieve gender equality and improve education.The statement presents the results of a study conducted for the master’s thesis entitled
„Students’ Attitudes Towards Gender Discrimination in Schools” at the Faculty of Philosophy of the University of Belgrade
Византинац после Византије: римство и хеленство у делу Михаила Критовула са Имвроса
No full textThe onset of the early modern era in the Eastern Mediterranean heralded significant political and social transformations, predominantly spearheded by the Ottomans in tandem with their conquests. In the wake of the Byzantine Empire's disappearance, tumultuous ideological shifts ensued, giving rise to the anticipated formulation of new identity principles. Dispersed across various regions, members of the Roman intellectual elite in the 15th century endeavored to impart distinctive perspectives on their contemporary epochs, all the while contemplating their own attachment to the extinguished homeland post-1453. Among these intellectuals, Michael Kritovoulos of Imbros, recognized as one of the "historians of the fall", infused his "Conqueror's History" with personal contemplation of his connection to the Orthodox Roman homeland. In this paper, we delve into several fragments of his work, dissecting its implications.Гушење византијског света унутар миленијумских зидина Теодосија ΙΙ
представљало је централно место ромејске историографије друге половине XV
века и недвојбени историјски тренутак након ког су се очекивале апокалиптичне
епизоде надолазећег краја света. Ипак, Критовул Острвљанин, како аутор „За
писа историја“ себе ословљава, тежио је знатно рационалнијем приступу у по
имању њему савремених догађаја. Резистентна оданост уснулом Православном
римском царству, скривена у подтекстуалној наративној сенци, као и извесна
конформистичка тенденција у приказу историјске улоге аристократе са Имвроса,
две су слике нове реалности коју је Мехмед Фатих донео у свет Источног Ме
дитерана. Пишући историју за Освајача на „Хефестовом острву“ и доцније под
новоподигнутим минаретима Аја Софије, Михаило Критовул је опште осећање
изгубљене патрије преточио у трагање за идентитетским компасом ромејског на
рода. Двоструки принцип римства и хеленства у његовој Историји везан је не
упитно за питање самог Пада Цариграда 1453. године. Након смрти последњег
римског цара Константина XI у јутарњој измаглици 29. маја, потреба за надја
чавањем универзалистичке идеологије Византијског царства била је неупитна.
Све док је Цариград био под влашћу православног дома Палеолога римство је
свеприсутно у Критовуловој Историји, након чега је етно-религијски идентитет
Византинаца, односно православље и хеленство, однео превагу. Таква концепција
Михаила Критовула са Имвроса одраз је свеприсутне мисли у хиљадугодишњем
постојању империје на Босфору – Без Константиновог полиса Римско царство не
може постојати
Ktetorial Inscription on the Church of the Virgin Mary in the Dobrun Monastery
No full textУ науци се одавно учврстило уверење да је ктиторски натпис из средине XIV века на Богородичиној цркви у манастиру Добруну уништен или озбиљно оштећен приликом обнове храма 1884–1887. Недавно је у Архиву САНУ пронађен факсимил натписа, што га је митрополит дабробосански Сава (Косановић) послао 1884. Српском ученом друштву у Београд, а на основу којег је Љубомир Ковачевић приредио издање. Тај проналазак пружио је прилику да се покуша извршити реконструкција интегралног текста натписа, укључујући и исправке неких погрешних читања или тумачења Ковачевића и оних који су од њега преузимали издање, и да се утврди шта се заиста збило с оригиналним натписом, тј. на чему се заснивају претпоставке и тврдње да је страдао приликом обнове добрунске цркве 1884–1887. године.The Dobrun Monastery with a church dedicated to the Annunciation was
founded in the mid-14th century by the great župan Pribil, the nobleman of King Dušan.
Shortly thereafter, his son, the great župan Petar, built a narthex and had a donors’
portraits painted in it. Regarding his ktetorial endeavor, the great župan Petar left a
mention in the inscription located above the entrance to the narthex on the outside. It
has long been established in the scientific community that this inscription was destroyed
or seriously damaged during the renovation of the church in 1884–1887. Recently, a
facsimile of the inscription was found in the Archives of the Serbian Academy of
Sciences and Arts, which Metropolitan of Dabar-Bosnia Sava (Kosanović) sent in 1884
to the Serbian Learned Society in Belgrade, based on which Ljubomir Kovačević
prepared an edition the following year. This discovery provided an opportunity to
attempt to reconstruct the integral text of the inscription, including corrections of some
erroneous readings or interpretations by Kovačević and those who followed him in the
edition, and to determine what really happened to the original inscription, i.e., on what
basis the assumptions and claims that it was damaged or destroyed during the
renovation of the Dobrun church in 1884–1887 are grounded.Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавање Чајничкога јеванђеља, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног у Источном Сарајеву 6–8. октобра 2023. године, ур. З. Никитовић, В. Топаловић, Бања Лука - Сарајево - Саопштење штампано у целин
The image of Latins in the works of St. Sava, Stefan the First –Crowned and Domentijan
No full textУ раду се говори о односима првих Немањића према Апостолској столици и уопште према Латинима на основу књижевних дела Св. Саве, Стефана Првовенчаног и Доментијана. Помени Латина углавном се своде на крсташе који су срушили Византијско царство 1204. године, а затим се учврстили у Константиновом граду као грчки цареви, и најамнике пореклом са Запада, у служби старије браће, непријатељски настројене према законитим наследницима престола. Од западних владара помињу се само латински цар Хенрик Фландријски и угарски краљ Андрија II. Једино код Доментијана наилазимо на помен папе, који као владар римске државе има право и моћ да додељује краљевску круну. Само на једном месту поменути су латински свештеници, који обављају свету тајну крштења. Активна улога римског свештенства прећутана је у два случаја, приликом крштења Немање у Рибници и приликом крунисања Стефана у Расу.
The paper considers relations of the first Nemanjić rulers with the Latins and the Apostolic See, based on literary works of St. Sava (Life of St. Simeon), Stefan the First-Crowned (Life of St. Simeon) and Domentijan (Life of St. Simeon and Life of St. Sava). Mentions of the Latins mostly refer to crusaders who brought down the Byzantine Empire in 1204 and found their foothold in Constantinople. The curiosity that something must have happened after the Latins had conquered Constantinople or that they were banished from Constantinople (1261) serves as a chronological reference point to St. Sava and Domentijan. When speaking about the fall of Constantinople and events around Thessaloniki and Mount Athos at the time of Boniface, Marquis of Montferrat, his voice is unbiased and without imposing any value judgements. Similarly, Domentijan mentions a detail that St. Sava had bought the Acre Church of St. George from the Latins, in order to bring together this church with the local community of the Orthodox missionaries gathered around the church of St. Nicholas, on the metochion of St. Sabbas the Sanctified. In regard to Western rulers, they mention only the Latin Emperor Henry of Flanders and Andrew II, the King of Hungary. Stefan Nemanjić calls Henry of Flanders as the Greek Emperor Jeris Filandar, and in his eyes Henry is a mean, cruel and livid man – although he assigns the same attributes to the Orthodox, Byzantine and Bulgarian rulers who were political adversaries of the Serbian state. Western Mercenaries (Frughi) had always served in the ranks of usurpers aspiring to take over the throne held by the youngest brother as a paragon of righteousness, joint also by the Greeks and the Turks. Domentijan depicts the Pope as a mighty ruler of the Roman State, with one of the prerogatives being awarding crowns to foreign rulers. Latin clergymen are mentioned only once – on the occasion when Stefan Nemanjić speaks about the first baptism of his father at a place Ribnica in Doclea. In such cosmology, where Roman Catholic Church is depleted of its ecclesial attributes, it was quite possible (without falling into the trap of contradiction obvious to the more modern reader) to present the coronation scene in Žiča with archbishop Sava crowning his brother Stefan by Orthodox rites, with a crown brought from Rome. In reality, the ceremony of coronation was performed by the legates of Pope Honorius III at the church of St. Apostles Peter and Paul at Ras. So, the entire concept was carefully construed although it contradicted the real circumstances of the period 1217-1219, as it was long since established in the modern historiography, leaving no place to doubt
Mali i mladi majstori okresivanja
No full textПрепознавање дечијих активности међу археолошким остацима је актуелна истраживачка тема већ неколико деценија. Посебни изазов представља издвајање њиховог доприноса скуповима окресаних камених артефаката у старијим праисторијским раздобљима. У раду се представља преглед литературе и разноврсних приступа који су тежили да одреде узраст израђивача алатки, уз критички осврт на могућности и ограничења стандардизације методологије. и прављења оквира. Махом студије обухватају експериментални део којим сеодређују и класификују критеријуми вештине мајстора. Најчешће се одређују два или три нивоа вештине, карактеришући особе као вешт-невешт и неук-трениран-експерт. У том смислу, основна претпоставка је да су најмање веште особе уједно и најмлађи чланови заједнице који су оставили траг у археолошком запису.
Узраст актера сена основу окресаних камених артефаката може закључити детаљним прегледом
1) Појединих типова алатки у одговарајућем ширем културном контексту, нпр. анализом метричких и визуелних карактеристика бифаса; граветијенских шиљака, дугих сечива итд.
2) Негатива грешака на појединим комадима нарочито на језгрима и обнављајућим комадима, узимајући у обзир технику израде и карактеристике сировине
3) Просторном контекстуализацијом артефаката на локалитету и корелацијом са другим врстама археолошких налаза
4) Посебно се издвајају радови који проучавају друштвене контексте стицања вештине, указујући да је у најмлађем узрасту присутно учење кроз игру и имитирање, док је касније везано за одрастање и ритуале прелаза.Srpsko arheološko društvo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, 47. Skupština i godišnji skup, Niš, 30. maj – 1. jun 2024. godin
Zajedničke vrednosti na različitim nivoima obrazovanja
No full textVrednosti na kojima se zasniva obrazovanje i vrednosti koje razvijamo kroz obrazovanje postaju sve značajnija i
složenija pitanja u aktuelnom vremenu tehnološkog napretka i dominacije ekonomsko/tržišnog pogleda na obrazovanje kao uslugu. Pred nove generacije postavljaju se očekivanja da jačaju samopouzdanje, da budu otvoreni
prema nepoznatom, da sarađuju i rade zajedno sa drugima, da budu solidarni, pošteni, posvećeni, društveno
odgovorni i imaju druge vrline. Pored stalnog kritičkog preispitivanja proklamovanih vrednosti u društvu, postavlja se i pitanje kako vrednostima na kojima se zasniva obrazovanje podupiremo ovakva očekivanja i kako
bi usklađivanje vrednosti na različitim nivoima obrazovanja moglo doprineti ostvarenju navedenih očekivanja.
Vrednosti na kojima se gradi obrazovanje u ovom radu je sagledano kroz dva modela odnosa različitih nivoa
obrazovanja i predstavljena je nova pedagoška kultura zajedničkog razumevanja, koja nudi rešenja u pravcu
usklađenih zajedničkih vrednosti.Plenarno izlaganje, Susreti pedagoga Nacionalni naučni skup "Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz", Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 27. maj 2024, Beogra
Uvodne napomene za zbornik sa naučnog skupa Postepidemiološki stres : istorijske i medicinske dileme
No full textUvodne napomene za zbornik sa naučnog skupa Postepidemiološki stres : istorijske i medicinske dileme : zbornik radova / [urednici Nevena Divac, Haris Dajč, Nikola Samardžić].Zbornik radova s naučnog skupa "Postepidemiološki stres: Istorijske i medicinske dileme" održanog 23. maja 2023. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beograd
Communicating individual benefits promotes vaccination intention in the absence of strong social norms: A preregistered online experiment
No full textRationale: Our previous experiments have shown that communicating a high vaccination uptake of 90% increases people’s vaccination intention; however, from the public policy perspective, it is especially important to understand how to leverage the descriptive social norm as soon as the majority have been vaccinated but the uptake is still not high enough to eliminate the disease and protect everyone. In the present study, we tested what kind of messaging can motivate people to get vaccinated when 60% of others in their country have already done so. Based on a literature review and our study in which we elicited open-ended reports of reasons for people’s vaccination choices, we hypothesized that, compared to baseline, (a) merely communicating the vaccination rate will increase an individual's vaccination intention (H1) but also that the following appeals communicated alongside the vaccination rate will be effective as well: (b) “protect your own health” (H2); (c) “protect the health of the people around you” (H3); and (d) “join the others to help stop the spread of the disease” (H4).
Methods: The study was preregistered and data was collected in an online survey advertised on Facebook in December 2023. Out of 1,303 participants who completed the study, N = 1,060 passed both attention checks and were included in the final sample. Participants were Serbian residents, 23.2% men, aged 18–77 (M = 47.8, SD = 12.9). All participants were first asked to imagine a fictitious scenario – with the symptoms of the disease and the vaccine-adverse events described as equally risky – and to assess their vaccination intention (baseline). They were then randomly assigned to one of the four experimental conditions (a–b, n = 265 each). Hypotheses were tested using repeated measures t-tests.
Results: While communicating the social norm alone was of no consequence (H1) – t(264) = 0.08, p = .939 – emphasizing the individual benefit of vaccination alongside the norm positively influenced vaccination intentions (H2) – t(264) = 2.67, p = .008, d = 0.16. Appealing to social (H3) and collective benefits (H4) alongside the norm did not change vaccination intentions (t(264) = 1.18, p = .238 and t(264) = 1.36, p = .176, respectively).
Conclusions: When the descriptive social norm is positive but weak (e.g. “60% of citizens are vaccinated”) and therefore less likely to positively influence vaccination choices on its own, combining norms with individual benefits of self-protection may be a useful public communication strategy