7757 research outputs found
Sort by
In Search of Princely Seats: Southwestern Serbia in the First Iron Age
No full textInterest in the First Iron Age populations of southwestern Serbia arose from the
spectacular discovery of the princely tomb at the site of church of St. Peter and Paul in Ras back
in 1957. Although funerary practices of the communities, which have been studied at a number
of necropolises under tumuli, can be indicative of individual status and social connectivity, our
picture about their everyday life, settlement strategies and economy is restricted to some partially excavated settlement sites. All registered First Iron Age settlements can be defined as hillforts of modest size. They were built in positions with restricted accessibility, above river courses
or in the vicinity of important trade routes or crossroads. The hillforts were additionally protected by drystone walls and at least some of them had suburban zones of occupation. Despite
the limited sets of information, it is of great interest to test the potential of each of the sites to
have been a craft and/or trade centre, or a residential place of local elitesInternational scientific conference 75 year jubilee of the Institute of art history and archaeology, 12th – 14th October 2022 Dojran, Macedonia, Ss. Cyril and Methodius University, Faculty of Philosophy, Skopje
Weber’s Understanding of Epistemological and Methodological Foundations of Social Sciences and Sociology
Get PDFОд формирања социологије као засебне науке током прве половине XIX века нека од најбитнијих питања на које су социолози покушали да дају одговор била су какве су сазнајне могућности социологије као науке и који су најадекватнији методи истраживања које она треба да користи. У овом раду ће бити критички анализирано како је Макс Вебер (Max Weber), један од најзначајнијих социолога, схватао сазнајне могућности социологије и који би метод према његовом мишљењу социологија као друштвена наука требало да користи. Првенствено ће бити размотрено како је интелектуална клима друге половине XIX века утицала на његово схватање научне методологије у ширем смислу. Потом ће бити приказано Веберово виђење основних епистемолошких карактеристика друштвених наука и његово
методолошко-теоријско одређење социологије.Since the formation of sociology as a separate science during the first half of the 19th
century, some of the most important questions that sociologists have attempted to
answer have been what the cognitive possibilities of sociology as a science are and
what the most adequate methods of research that it should use are. In this work, we
will critically analyze how Max Weber, one of the most significant sociologists, understood the cognitive possibilities of sociology and what method, according to him,
sociology as a social science should use. Firstly, we will examine how the intellectual
climate of the second half of the 19th century influenced his understanding of scientific
methodology in a broader sense. Then, Weber’s vision of the basic epistemological
characteristics of social sciences and his methodological-theoretical determination of
sociology will be presented
On Theories, Policies and Practices of the Fight Against Poverty. Or the Poor? Sociological Analysis
Get PDFU tekstu će biti riječi o naučnim teorijama, politikama i praksama borbe protiv siromaštva,
a ključno pitanje kojim ćemo se baviti je da li diskursi, društvene strategije i akcije koje ciljaju na
smanjenje materijalne bijede rade za ili protiv siromašnih. Nema nikakve sumnje da je siromaštvo
sveprisutna realnost (i) u savremenom svijetu, da dobija iznenađujuće razmjere čak i u razvijenim
društvima, kao i da su pokušaji da se izađe na kraj sa ovim drušvenim izazovom uglavnom neuspješni. Ljudi koji žive iskustvo siromaštva suočavaju se sa nizom nevolja počev od elementarne nemaštine preko diskriminacije do nemogućnosti da ispolje svoje ljudske kapacitete, a to je, kako nas uče kritički orijentisani sociolozi, jedan od najtežih zločina. Nadalje, kako dominatni naučni pristupi i ekspertske inicijative, tako i normativna rješenja i prakse siromašnom po pravilu pripisuju odgovornost za bivanje na društvenoj margini. U naučnim istraživanjima ućutkan je njegov glas, a primjena strategija i mjera socijalne politike koje bi trebale da pomognu da se okonča siromaštvo, ograničena je na one koji se upodobljavaju formalno i neformalno normiranom kalupu milosrđa. Drugačije kazano, nad siromašnim se sprovodi otvoreno i simboličko nasilje. Paradoksalno, ono kao takvo nije notirano, iako se dešava u vremenu koje obilježava opšteprihvaćeni diskurs o političkoj korektnosti i o vladavini ljudskih prava.The text will discuss scientific theories, policies and practices in the fight against poverty,
and the key question we will deal with is whether discourses, social strategies and actions aimed at
reducing material poverty work for or against the poor. There is no doubt that poverty is a ubiquitous
reality (and) in the modern world, that it is gaining surprising proportions even in developed societies,
and that attempts to deal with this social challenge are largely unsuccessful. People who live the
experience of poverty face a series of troubles, starting from material deprivation, through
discrimination, to the inability to express their human capacities, which, as critical sociologists teach
us, is one of the most serious crimes. Furthermore, dominant scientific approaches and expert
initiatives, as well as normative solutions and practices, as a rule, attribute responsibility for being on
the social margin to the Poor. His voice has been silenced in scientific research, and the application
of social policy strategies and measures that should help end poverty is limited to those who conform
to the formally and informally normed mold of charity. In other words, open and symbolic violence is
carried out against the Poor. Paradoxically, it was not recorded as such, even though it happened in a
time marked by a generally accepted discourse on political correctness and the rule of human rights
Development of Stressed Vowels in the Wallachian Vernacular of Bor and Majdanpek
Get PDFThe paper focuses on the Wallachian dialect of Bor and Majdanpek. It outlines the development of stressed vowels. This is the first of three papers on the subject; the other two will outline the development of unstressed vowels and consonants.Рад је посвећен влашком говору Бора и Мајданпека. Бави се историјском фонетиком наглашених вокала. Први је од три рада на ову тему; друга два баве се историјском
фонетиком ненаглашених вокала и консонаната
The obliteration of memory in publick space in the territory of Serbia from the 19th to the 20th Century
No full textУобличавање материјалних топоса представља круцијалан допринос у изградњи цивилизације и стварања материјалних места сећања у јавном памћењу зајднице. Уобличени на основу артицифираних техника вештине памћења, постају идентитетски топоси друштвеног, историјског, културног...памћења. Тако се замрзава сећање на велике појединце, али и друге визуелне топосе једног друштва, државе, класе, заједнице... Посебно је споменичка култура, као најјавнији вид манифестације вредносних образаца једне зајднице, била у служби материјализације особених идеала. Од древних античких друштава до модерних времена, континуирани иконокластички потреси су дефинисали разнолика друштва са разноликим друштвеним уређењима, потврдивши инхерентну потребу људске цивилизације за стварањњем али и разарањем.
Међутим, поред процеса изградње сећања, људска (не)цивилизација почива и на токовима деструкције и затирања памћења. Будући визуелни топоси одређених друштвених вредности, места сећања неретко бивају предмет вандалског уништења. Препозната као носиоци достојанства одређене групе, она бивају предмет физичког уништења, с идејом тоталног поништења вредности и памћења на другогх. Тај други, неретко имагинарни, постаје израз неподношљиве другости, која неретко почива на супремацији једне групе над другом. Најчешће заснована на ауторефлексји о својој супериорности над другим, ова фантазија о туђину (другом) у великом броју случајева претходи физичком уништењу. Створени стереотипи о спољашњем или унутрашњем туђину резултирали су девастацијом материјалне баштине ових туђинских група.
У оквиру тих пракси деструкције сагледавају се и процеси деструкције баштине на тлу модерне Србије од почетка 19.века до савременог доба. Друштвене, државне, идеолошке и друге промене су резултирале многобројним актовима затирања сећања. Сукоби на релацији Срби – Османлије, династички сукоби Обреновића и Карађорђевића, националне нетрпељивости између Аустроугара и Срба током Великог рата и након њега у међуратном периоду, комунистичка девастација националног, верског и династичког наслеђа након Другог светског рата, а потом и растакање комунистичког наслеђа нако увођења вишестраначја, и све до најновијих борби око слика, дефинисали су разнолике иконоклазме у модерно доба на тлу Србије, потврдивши тезу о цикличним процесима изградње и разградње материјалног наслеђа.9. Национални научни скуп са међународним учешћем Balkan Art Forum, Ниш, 8. и 9. октобар 2021. године - Уводно саопштењ
Analysis of the Stories of (Forced) Migrants and their Descendants about Collective and Family Suffering
No full textU radu se bavimo temom koja je u istraživačkom smislu zane- marena. Riječ je o sjećanjima na kolektivne i porodične traume tokom Dru- gom svjetskog i ratova devedesetih na našim prostorima. Kako bismo uka- zali na značaj koji memorijalizacija kolektivnih i porodičnih trauma ima na društvenu, porodičnu i ličnu budućnost potomaka onih koji (ni)su preživjeli masovna stradanja, razgovarali smo sa tri generacije migranata sa područja bivše SFRJ. To su: oni koji su neposredno prošli kroz traumu prisilnog progona, potom oni koji su o ovim stradanjima saznavali „iz druge ruke”, a poseban uvid u rad sjećanja dobili smo od potomaka kolonista u Vojvo dinu. Polazne pretpostavke: da naši sagovornici nisu upoznati sa stradanji- ma svojih porodica i kolektiva kojima porijeklom pripadaju, kao i da ovakve priče nerado otvaraju sa starijim članovima porodica, pokazale su se oprav- danima. Osim toga, uočili smo da je tema doma i pripadanja zastupljena u nji- hovim narativima, kao i da nejasnoće u tom pogledu naše sagovornike ometaju u kreiraju identiteta odnosno davanja odgovora na pitanje: Ko sam ja? Zaključak našeg istraživanja bi se mogao sažeti ovako: da bismo mogli gledati u budućnosti, sva je prilika da moramo znati našu prošlost.The study addresses the lack of research on memories of collective and family traumas during significant historical events like the Second World War and the 1990s conflicts in the former SFRY region. To highlight the significance of memorializing these traumas for the social, family, and personal futures of descendants of those who (did not) survive mass suffering, we interviewed three generations of migrants from the former SFRY area. These include: those who directly experienced forced migration, those who learned about these sufferings second-hand, and descendants of colonists in Vojvodina after WW2. Our initial assumptions—that our interlocutors are often unaware of their families’ and collectives’ suffering and are reluctant to discuss such stories with older family members—proved to be justified. Additionally, we observed that themes of home and belonging are prominent in their narratives, with ambiguities in these areas hindering our respondemts in forming a clear identity, raising the question: Who am I? Our research concludes that understanding our past is essential for envisioning our future.I Međunarodni naučni tematski skup „Od pogroma do zločina nad zločinima”, 26. i 27. jun 2024. godine, Novi Sad, u organizaciji Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacij
Arheologija
No full textU svom hvalospevu posvećenom caru Trajanu, Plinije Mlađi napisao je, između ostalog: "Veličanstveno je stajati na obali Dunava". Da li je ova veličanstenost imala ulogu uvećawa Trajanove ličnosti kada je "isklesavši stene i postavivši drvene grede" ukratio obale velike reke i napravio put, ili je zaista bilo mišljenje onih koji su dunavske obale pohodili, sa ove vremenske distance ne možemo zasigurno znati. Ipak, tragovi života pronađeni na teritoriji Đerdapa ukazuju da su ljudi još pre završetka poslednjeg ledenog doba ovde (u Đerdapu) nalazili resurse neophodne za život i u njemu boravili, manje-više kontinuirano, sve do danas
Пројектни модел рада у настави енглеског језика струке: афективни исходи учења
No full textThis cross-sectional study examines the affective learning outcomes
of implementing project-based learning (PBL) activities in the English
for Specific Purpose (ESP) course in order to determine whether there
is a rationale for incorporating PBL as a fundamental component of
ESP instruction. The examined group comprised of 48 second-year
students at the Faculty of Philosophy, University of Belgrade. The
gathered data were subjected to qualitative and quantitative analysis.
The findings corroborate the initial hypothesis that the introduction
of project-based activities in the ESP course yields favourable results
for students in terms of their proficiency in both subject matter and
language acquisition. The results indicate that project work is perceived
to be particularly beneficial for the development of the following skills:
speaking, listening, presentation, communication, research, and team
work. The main drawback identified is the imbalance of commitment
among team members, leading to task allocation issues and conflicts
within teams. The paper emphasizes the need for a paradigm shift, so
that the project-based learning becomes a practical reality in higher
education ESP courses.У раду су представљени резултати истраживања о афективним исходима учења у
оквиру пројектног модела наставе енглеског језика струке. Истраживање је спроведено
са циљем да се утврди да ли постоји основа за укључивање пројектног модела рада
у наставу енглеског језика струке. Квалитативно и квантитативно истраживање
спроведено је на узорку од четрдесет осам студената друге године студија Филозофског
факултета Универзитета у Београду. Добијени резултати су потврдили почетну
хипотезу да увођење пројектних активности у наставу енглеског језика струке има
повољан ефекат на усавршавање знања у домену енглеског језика струке и саме
струке. Резултати указују да студенти сматрају пројектно засноване активности
посебно корисним за развој вештинe говора, слушања, презентације, комуникације,
тимског рада и истраживачких вештина. Испитаници су идентификовали неједнако
ангажовање чланова тима као недостатак, што последично доводи до неравномерне
расподеле задатака и сукоба унутар тимова. Рад наглашава потребу за променом
приступа у универзитетској настави енглеског језика струке, те укључивањем израде
пројеката у обавезне активности
History, theater, and image of torture: Đura Đ Branković by Karoly Obernyik and Leon Koen
No full textУ фокусу рада је однос драме и ликовних уметности према тема-
ма духовног и телесног мучења у 19. веку. Овај однос се тумачи на примеру
позоришне драме Ђурађ Бранковић коју је средином 19. века, инспирисан
трагичном судбином српског владара из средњовековне прошлости, напи-
сао Карољ Оберњик, мађарски позоришни писац. Драма је била непосредна
инспирација сликару Леону Коену за настанак истоимене слике, данас по-
знате само преко илустрације у часопису Нова Искра за 1899. годину.Despot Đurađ Branković (1377–1456) was a Serbian medieval ruler whose
reign was marked by the destruction of the Serbian state by the Ottoman Empire. In Serbian history he is remembered as one of the most tragic figures,
because he paid for his conflicts with the Turks with his family – his sons Stefan
and Grgur were blinded, and his daughter Mara was married to Sultan Murat
II. The despot’s tragic fate was an inspiration to writers and painters during the
19th century. That’s how Károly Obernyik, a Hungarian dramaturge, wrote the
play Brankovics György in the middle of the 19th century. The play pointed out
the resistance to the violence of the Ottomans as a superior conqueror towards
the Serbian people in the past through the example of the personal, stoic sacrifice of the despot Đurađ and his family. Starting with the events of the Serbian
national past, the drama transcended national borders and became a paradigm
of resistance to violence and the fight for freedom. That’s why Obernyik’s drama
Brankovics György inspired the painter Leon Koen to create a painting of the
same name during his stay in Munich at the end of the 19th century. The painting was lost and it’s known only by its illustration published in 1899 in the magazine Nova Iskra. Koen painted the despot Branković in the most tragic moment
when the Turks bring his two tortured and blinded sons to him, which is the
moment from the theatre drama that left the deepest impression on the painter.
The focus of the painting is on the despot who is depicted as a father rather
than a ruler, in pain and agony, embracing his blinded children while around
him, in the oriental ambiance of the court, the Turks continue with cruelty,
kidnapping an innocent girl, the despot’s daughter Mara. Connecting the scene
of bringing the blinded sons to their father with the scene of the kidnapping
of the Mara which were the most tragic events pointed out in the drama, Koen
wanted to highlight a tragic event from the past and to underline the brutality
of the Turkish rule. The painting thus becomes a symbol of spiritual and physical violence, which is counterbalanced by the figure of the despot Branković, who stoically endures his unfortunate fate and thus becomes a symbol of resistance to the conqueror. Koen’s choice of a theme from the Serbian national past
and its theatrical narrative followed the symbolistic ways of understanding the
world, which was close to him in terms of artistic sensibility. The event depicted
in his painting acquired an epic, timeless, and universal character and became
the symbol of resistance to any kind of physical and mental violence.Национална научна kонференција: Тело и насиље у уметности и визуелној култури раног модерног доба, Београд, 29. мај 2024
Twenty years of PISA study in Serbia: (un)learned lessons
No full textPISA is one of the most comprehensive international comparative studies of educational systems. The study estimates 15-year-old students’ readiness to solve real-life challenges by using reading, mathematics and science knowledge. Accordingly, mathematical, reading and science literacy have been the main variables in every research cycle. Research includes background variables at the school, family and student-level factors that could influence achievement. Investigating system equity and equality is one of the major focuses of the PISA study. Through every cycle, it has been investigated how students’ achievement is predicted by their economic, cultural and social status (ESCS). The PISA research framework also covers current educational issues. The study from 2022 opens questions related to the sustainability of education during the pandemic. Results show that around 50 percent of countries have significantly declined in mathematical literacy compared to the previous cycles. Average scores in the OECD countries are the lowest obtained from 2020: 472 points in mathematical literacy, 476 points in reading literacy, and 485 points in science literacy. The difference in mathematical literacy scores between advantaged (highest ESCS status) and disadvantaged (lowest ESCS status) students is 91 points. Almost every third of students (31%) from the OECD countries didn’t meet the basic level of mathematical literacy. The Serbian educational system has been part of this assessment since 2003 or for five cycles (2003, 2006, 2009, 2012, 2018, 2022). During the twenty years of the PISA study in Serbia, 15-year-old students’ achievement was relatively stable. Achieved scores have been around 40 points below the OECD average. In this cycle, the scores are 447 in mathematical literacy, 440 in reading and 447 in science. The difference between advantage and disadvantage students’ scores on the mathematical literacy scale is a significant 81 points. The estimation is that around 40% of students would face difficulties answering contemporary world demands due to a lack of literacy skills. The symposium aims to discuss open questions, main findings and policy implications.30th Scientific Conference “Empirical Studies in Psychology”, March 22–24, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, Serbia - Abstract