7757 research outputs found
Sort by
Мреже у Лахану – повезивање људи и докумената
No full textThe present paper explores the implementation of graph theory and
Network Analysis on data originating from the Ancient Egyptian site of Lahun.
The corpus consists of 684 inscribed objects (mostly papyri and scarab-seals),
dating from the mid-12th to the mid-13th Dynasty, and 3768 individual records.
These were used to model bipartite and monopartite networks with Gephi
software. This study attempts to detect and model connectivity between people
and inscribed objects. Specifically, it aims to determine, using Network Analysis,
whether textual records can be linked based on the people they mention. The
modelled monopartite and bipartite graphs reveal networks centred around
Papyrus Berlin 10003, and the ‘secretary of the temple’ ḥr-m-sꜣ⸗f, highlighting
a form of ‘temporal network’ that hints at the economic activities and social
dynamics during the reign of Senusret III (c. 1878–1839 BC).Лахун је археолошки локалитет који се налази у Фајумској оази у Египту.
Лежи на западној обали Нила, и удаљен је 1,2 км од данашњег села Al Lāhūn. Го
дине 1889. енглески археолог Вилијам Метју Флиндерс Питри је спровео прели
минарна ископавања у том подручју, што је довело до открића погребног ком
плекса Сенусрета II (око 1897 – 1878. пре нове ере) и оближњег насеља. Лахун је
једно од највећих староегипатских, плански подигнутих урбаних целина површи
не од приближно 13 хектара.
Питријева ископавања у Лахуну (од 1889. до 1890. и поново 1914. године)
изнедрила су бројне артефакте и материјалне остатке архитектонских целина од
прворазредне важности за разумевање староегипатске урбанизације, друштва,
религије и свакодневног живота. Археолошка ископавања у Лахуну се и даље сис
тематски спроводе.
Историја Лахуна је повезана са унутрашњом политиком владара 12. динас
тије (око 1991–1802. пре нове ере) усмерном на искоришћавање пољопривредних
ресурса Фајумске регије. Током времена у регији је подигнут погребни комплекс
Сенусрета II који је обухватао Храм у долини, намењен за неговање култа пре
минулог краља, и владареву пирамиду (гробницу). Гробнице елите и чланова
краљевске породице су такође биле подигнуте у близини владаревог комплекса.
Непосредно уз Храм у долини временом се развило насеље намењено градитељи
ма гробница и особљу задуженом за неговање култа преминулог краља.
Археолошка ископавања су показала да је насеље било организовано у две
целине, а у писаним сведочанствима су сачувана њихова имена: Сехем-Сенусрет
(“Сенусрет је снажан”) и Хетеп-Сенусрет (“Сенусрет је задовољан”). Хетеп-Се нусрет је био пажљиво планиран, са ортогоналним улицама, административним
и храмовним подручјем и стамбеним четвртима са репрезентативним вилама и
кућама мањих димензија. Секхем-Сенусрет је вероватно укључивао култно под
ручје Лахуна, стамбене четврти за смештај људи ангажованих на пословима хра
ма и њихових породица, и погребни комплекс Сенусрета II.
Питријева истраживања довела су и до открића највеће збирке папируса
средњег царства. Папируси из Лахуна могу се сврстати у две групе: они који по
тичу из Храма у долини (сведоче о организацији храма и храмовних службеника)
и они из насеља (одражавају различите аспекте живота унутар заједнице).
Папруси откривени у зони насеља (хијератски документи који датирају од
краја владавине Аменемхата III до почетка 13. династије) данас се чувају у збирци
Питријевог музеја на Универзитетском колеџу у Лондону.
Другу групу папируса открио је Лудвиг Борхард 1899. године у близини
Храма у долини. Овај део лахунске збирке налази се у Египатском музеју у Берли
ну, осим четири документа размењена са Египатским музејем у Каиру. Важно је
напоменути да лондонски папируси потичу из различитих зона насеља, док бер
лински корпус чини јединствен архив који се односи на функционисање Храма у
долини и владаревог погребног комплекса.
Писани извори који потичу из Лахуна (папируси, скарабоидни печати, сте
ле, статуете), расути су по бројним музејским колекцијама. Због своје важности
су били предмет истраживања бројних студија, било да се радило о публиковању
и анлизи појединачих текстова или делова корпуса, или су подаци садржани у
њима коришћени за реконструисање различитих аспеката културне и друштвене
историје позног средњег царства.
Овај рад је базиран на корпусу од 684 писаних сведочанства из Лахуна.
Применом теорије графова и алгоритмима анализе мрежа генерисани су моно
партитни и бипартитини графови (Фиг. 1–7) реконструисаних веза докумената и
особа посведочених у њима.
Анализа мрежа и теорија графова поседују концептуалне и аналитичке
алате који омогућавају да реконструишемо, проучавамо и квантификујемо поја
ве на формалан начин. Кроз статистичке прорачуне и алгоритме, анализа мрежа
може идентификовати клике или моћне појединце који би иначе били замагље
ни у писаним изворима или археолошким подацима. Примена анализе мрежа
на податке из Лахуна чини се да пружа свеобухватније разумевање сложености
живота и динамике функционисања ове урбане заједнице. Моделоване мреже
омогућавају нам да визуализујемо свет Лахуна, без обзира на то колико фраг
ментиран он може бити у стварности, осветљавају различите аспекте живота
заједнице из позног средњег царства и наговештавају скривене обрасце дина
мике и повезаности унутар ње. Препозната главна компонента (моделована око
папируса Берлин 10003, односно секретара храма ḥr-m-sꜣ⸗f-а) открива својеврсну
временску мрежу која указује на наглашену друштвену и економску динамику
током владавине Сенусрета III (око 1878 – 1839 пре нове ере)
Александрова управа над Египтом и остракон из Мемфиса: прилог истраживању
No full textHaving conquered Egypt, Alexander the Great was aware of the country’s paramount geopolitical significance. Therefore, he sought to eliminate all elements that could lead to its secession from central authority and established an administrative system that prevented the concentration of power in the hands of a single individual. He divided power among many individuals who were personally accountable to him. An ostracon from Memphis served as the basis for Stanley Burstein's claim that Alexander the Great divided Egypt into two satrapies. Burstein relies solely on the similarity between two personal names: that of satrap Pediese, mentioned in the ostracon, and Petisis, one of the two administrative governors of Egypt, recorded by Flavius Arrian in the Anabasis. He even attributed the title of the nomarch of Egypt to both Petisis and Dolоaspis. Despite the lack of concrete evidence, the scholarly literature has begun referencing this claim as fact. This paper aims to highlight the thesis that Alexander the Great divided Egypt into two satrapies has no basis in the historical sources and re-examine the methodology used by Burstein.Након освајања Египта, Александар Велики је, свестан прворазредног геополитичког значаја ове земље, настојао да елиминише
све елементе који би могли довести до њеног одметања од централне
власти, па је успоставио систем управе који је спречавао концентрацију моћи у рукама једног човека. У том циљу, власт је поделио на
велики број људи који су били лично одговорни њему. Један остракон
из Мемфиса послужио је Стенлију Брстину (Stanley Burstein) као
основа за тврдњу да је Александар Велики поделио Египат на две
сатрапије. Брстин се искључиво ослања на сличност између имена
сатрапа Педиза, које спомиње остракон, и имена Петисије, једног од
двојице административних управника Египта, које бележи Флавије
Аријан у Анабази. Петисију и Долапсиду је чак и приписао титулу момарха Египта. Иако ова тврдња не почива на чврстим доказима, у
стручној литератури је почела да се наводи као чињеница. Овај рад
има за циљ да покаже како теза по којој је Александар Велики Египат
поделио на две сатрапије, нема упоришта у изворном материјалу и
да преиспита методологију којом се Брстин служио
Heidelberg Professors and Serbian Students in the mid-19th century
No full textХајделберг је током 19. века важио за један од најважнијих
европских универзитетских центара, и као једна од најчешћих дестинација где су се школовали српски државни питомци. Средином 19. века овај
универзитет су похађали питомци, који су у деценијама које су следиле
заузели најважније државне положаје – појединци су постали намесници, министри, судије, и играли су веома истакнуту улогу у политичком
и јавном животу Србије у другој половини 19. века. Професори хајделбершког универзитета одиграли су важну, мада не нужно и пресудну,
улогу у идеолошком формирању тих питомаца. Рад је написан на основу
необјављене архивске грађе, објављених наративних извора и релевантне
стручне литературе.The purpose of this paper is to shed light on the relationship between professors at
Heidelberg University and Serbian students who studied there during the mid-19th century. During this time, the town on the Neckar River was a popular destination for Serbian
scholarship holders. These scholars afterward achieved significant state careers and actively
participated in the political life of the Principality/Kingdom of Serbia. The sociopolitical
and ethical foundations of Serbian students’ beliefs were greatly influenced by Heidelberg
and Paris. Some Heidelberg University professors, including Karl Adolph Vangerow, Carl
Anton Mittermaier, Heinrich Zöpfl, and Karl Heinrich Rau, influenced Serbian students’
views of the state and law. Their lectures have resulted in incorporating the fear of German
Drang nach Osten into ethics code of Serbian students. The research began with Dimitrije
Matić’s arrival at Heidelberg in 1847 and ended with a subscription of Jovan Avakumović’s
to studies in 1862. Both may be considered part of the Serbian liberal generation. In 1847-
1862 throughout Heidelberg walked a significant number of Serbian liberals. From the end
of 1860is until 1880is many of those liberals carried out the highest state positions, and in
1883 many became members of the newly-founded National-liberal party
The Adriatic Landscapes of Menci Klement Crnčić and Mato Celestin Medović
No full textЈадрански пејзаж као самостална тема по први пут се јавља у хрватској
уметности крајем 19. века и током првих деценија 20. века на сликама Менција
Клемента Црнчића и Мате Целестина Медовића. Оно што је карактеристично за
приморске пределе ова два уметника, јесте готово потпуно одсуство људске фи-
гуре у пејзажу. Море и обала доминирају њиховим платнима, и уједно се у њима
прожимају елементи реалистичног, документарног приказа и аркадијског, идеа-
лизованог доживаљаја јадранског крајолика. Црнчић претежно слика и скицира
мотиве Истре, Далмације и острва Раба, док је Медовић такође окренут предели-
ма околине Дубровника, али у његовим сликама, доминира завичајни, пељешки
крајолик, где можемо ишчитати елементе дубоко личног и субјективног дожи-
вљаја пејзажа. Врло је значајно нагласити и статичност и мирноћу ових јадран-
ских предела, с повременим заокретом ка приказима узбурканог и усковитланог
мора, нарочито код Црнчића. Главна намера рада јесте да се упореде ова два из-
узетна сликара који формирају и уобличавају пејзаж као самосталну тему слике
на хрватској ликовној сцени, са посебним нагласком на дефинисање и осамоста-
љивање јадранског пејзажа. Такође, циљ је да се њихов рад истакне као пионир-
ски и изузетно значајан за потоњи развој морског предела као самосталне теме.The motif of the Adriatic Sea and its coast became increasingly important in the Croatian
painting of the second half of the 19th century and the first decades of the 20th century. In
chronological terms, this was directly preceded by the Adriatic landscapes of artists from the
Habsburg Monarchy. During the first half of the 19th century, the Austrian painters Jakob Alt,
Rudolf von Alt and Emil Jakob Schindler came to Istria, Dalmatia and Montenegro, intent on
presenting in fine arts terms the landscapes of the East Adriatic coast. While the first two of the
above-mentioned painters presented the towns and landscapes of the East Adriatic coast, Schindler’s works at the same time provide a valuable testimony, both in terms of the realistic-topographic presentation of the landscape and the interwoven personal emotions of the painter. The
motif of the Adriatic and its coast initially appeared in Croatian painting within the framework
of historical compositions created during the second half of the 19th century and in the first
decade of the 20th century. Adriatic landscape as a theme in Croatian painting, devoid of any
literary narrative, appeared for the first time in the works of Menci Klement Crnčić and Mato
Celestin Medović. Depiction of a real, authentic, local seaside landscape, seen through the view
of a personal Arcadia, an idyllic place outside everyday worries, is what characterises all Medović’s landscapes of his early and late Pelješac phase, dating from the first two decades of the
20th century. Crnčić’s marinas and depictions of the coast are not strictly divided into phases or
cycles, but unfold in succession during the first three decades of the 20th century. Quiet, idyllic depictions of the sea, as well as the churning, rough sea, provide credible presentations that
Crnčić transferred onto the canvas painting in open air. Both painters contributed immeasurably to the shaping and constituting of the Adriatic landscape motif as an individual theme of a
painting, and even though they had not direct or immediate disciples and followers, they paved
the way for the future generations of Croatian and Serbian artists who would, each one in his or
her specific way, deal with and present the Adriatic
Montenegro’s Political Changes in 2020 and Tensions over Multiculturalism among Minority Populations: The Case of Bosniaks/Muslims
No full textIn the turn of Millennium, Montenegrin political elites and the general public were preoccupied by the issue of Montenegrin statehood, with the country's population deeply divided on the issue of independence. While the most numerous Montenegrin minority peoples (Bosniak/Muslim [11.96 % of the population], Albanian [4.91 % of the population] and Croatian national minorities [0.97 % of the population]) overwhelmingly supported independence, the majority of Montenegrin Serbs (28.73 % of the population) voted against it. In identity politics following independence, Montenegro demonstrated exceptional sensitivity to minority peoples and commitment to its multicultural character. However, Serbs, who do not regard themselves as members of an ethnic minority and reject minority status, in post-referendum Montenegro felt excluded as a result of these identity politics. Thus the pre-referendum and referendum identity tensions became even more intense in the post-referendum period, exposing various flaws in the Montenegrin model of multiculturalism. On the wave of protests walks organised against the newly introduced “Law on Freedom of Religion or Belief and the Legal Status of Religious Communities“, the Montenegrin opposition led by pro-Serb forces gained a slender victory on the August 2020 elections. Democratic Party of Socialists (DPS) stepped down after nearly three decades in power, owing primarily to the conflict with the Serbian Orthodox Church. The political turn in 2020 sparked new identity tensions, fuelled by the fear that the election of pro-Serb parties will mark the end of Montenegrin multiculturalism, and that the parties in power will deliberately undermine the multicultural ideal on which the renewed Montenegrin statehood has been founded since the turn of the Millennium. In order to examine the peculiarities of these tensions, the ethnographic research was conducted among Bosniaks/Muslims, the most numerous minority people in Montenegro.Edicija: Centro Italiano per lo Sviluppo della Ricerca. Collana diretta dal prof. Giuseppe de Vergottini ; 81
Can sensory and semantic priming enhance the effects of guided self-compassion meditation? A proof-of-concept study
No full textIntroduction: Self-compassion is a fundamental aspect of psychological health and well-being that can be cultivated through self-compassion meditations, but it remains unclear how to facilitate this most effectively. This study is the first to explore whether sensory and semantic priming introduced prior to a guided self-compassion meditation could enhance the effects of meditation in comparison with a control condition.
Methods: The study was conducted with 3 × 3 repeated measures between-group design, including three groups (sensory priming, semantic priming and control group), and three assessment time points of state self-compassion, self-criticism, and positive and negative affect (at baseline, after priming, and after guided meditation). Additionally, a meditation appeal questionnaire was used. The total sample size included 71 students who underwent a 3-min priming intervention followed by a 15-min self-compassion guided meditation session.
Results: First, prior to guided meditation, sensory priming significantly decreased state self-criticism more than the control condition or semantic priming, although some reliability issues of the applied self-criticism scale must be taken into consideration. Second, neither sensory nor semantic priming changed state self-compassion, positive affect or negative affect. Third, neither semantic nor sensory priming significantly enhanced the effects of guided self-compassion meditation either in positive and negative affect, self-compassion states, self-criticism states, or in the appeal of the meditation experience.
Discussion: Although this study is underpowered (estimated post hoc power ranges from 0.20 to 0.42), the findings provide preliminary insights into the potential priming has as a tool to enhance meditation effects and provide guidelines for future studies
Metaphorical Conceptualization of the Coronavirus in English and Russian Media Discourse
No full textPod teorijskim okriljem kognitivnolingvističkog pravca u proučavanju jezika koji obuhvata analizu pojmovnih metafora u diskursu, u radu analiziramo dva metaforička scenarija– scenario RATA i scenario PRIRODNE NEPOGODE kojima se u engleskom i ruskom medijskom diskursu uokvirava konceptualizacija pojma koronavirusa i pojmova koji su blisko povezani sa pandemijom. Na osnovu primera ekscerpiranih iz različitih medijskih izvora, cilj ovog rada je da ilustruje međukulturnu univerzalnost uočenih pojmovnih preslikavanja i osvetli motivisanost datih metaforičkih scenarija u konceptualizaciji.Against the background of cognitive linguistics theory which includes the analysis
of conceptual metaphors in discourse, in this paper we analyze two metaphorical
scenarios—the WAR scenario and the NATURAL DISASTER scenario which frame the
conceptualization of the coronavirus and concepts closely related to the coronavirus
pandemic in English and Russian media discourse. Based on the corpora of
metaphorical expressions excerpted from various media sources, the aim of this paper
is to illustrate the cross-cultural universality of the conceptual mappings and shed light on the potential reasons for the emergence of the given metaphorical scenarios
in conceptualisation
Ка царском достојанству: прилог проучавању царске круне краља Стефана Уроша III Дечанског у Цетињском манастиру
No full textThe crown of King Stefan Uroš III Dečanski, which is now kept in the Treasury of the Monastery of St. Petar Cetinjski in Cetinje and which served as the main regalia in the coronation of Prince, future King, Nikola I Petrović Njegoš of Montenegro, has not been studied in its entirety until today. Using different methodological approaches from the domain of history and art history, as well as the Structure from Motion and Multi-View Stereo (SfM− MVS), the authors of the paper analyzed the crown to understand its use and significance, determine its authenticity and place of origin, and date it if possible. A closer examination of its shape and craftsmanship techniques shows an ensemble of enamels, precious stones, and pearl embroidery dating from the seventeenth, eighteenth, and nineteenth centuries, assembled around 1840.Круна краља Стефана Уроша III Дечанског, која се данас чува у Ризници Цетињског манастира и која је служила као главна регалија приликом крунисања књаза, будућег краља, Николе I Петровића Његоша у Црној Гори, до данас није у целости проучавана и, чини се, није привлачила у довољној мери пажњу истраживача. У овом раду, користећи различите методолошке приступе из домена историје, историје уметности и уз коришћење Structure from Motion Multi-View Stereo (SfM−MVS), приступили смо обради и анализи круне како бисмо разумели њену употребу и значај, одредили њену евентуалну аутентичност спрам средњовековне круне краља Стефана Дечанског, како је представљена у уметности, те место настанка и, уколико је могуће, датовали. Пажљивије испитивање њеног облика и занатских техника открива да се ради о техници емајла, као и употреби драгог камења и бисерног веза која датира из XVII, XVIII и XIX века, и као таква састављена је око 1840. године
The Role of Emotional Congruence in Emotional Perception and Recognition of Song Lyrics
No full textEmotional congruence between music and lyrics contributes to the intensity of perceived emotions (Brattico et al., 2011), suggesting a differential emotional effect of lyrics and music. Both sad and happy music lyrics contribute to the perception of sadness and happiness in listeners (Ali and Peynircioglu, 2006). However, no previous studies investigated what role emotional incongruence in music has on listeners. The aim of this study was to explore the effects of emotional incongruence with lyrical music and what effect this incongruence has on emotional perception and memory (recognition of lyrics). Four sets of original lyrics were coupled with eight original melodies (composed based on guidelines from Juslin & Laukka, 2004) to either match the emotional tone of the lyrics (congruent condition) or represent an opposite emotion (incongruent condition). 32 adult participants (69% female) were asked to rate the emotional valence of the stimuli, the singer’s emotional state, and report how many words they recognize after listening to each song. While congruent music tends to be recognized as sad and happy by the majority, there is no difference in emotional rating between emotionally incongruent songs (all ps > .211), with the average ratings ranging between 2.4 and 2.9. However, the variance was larger with the ambivalent songs. A repeated measures ANOVA revealed no significant differences in correctness rates among the eight songs, F(7,248) = 1.195, p = .306. Participants equally well-recognized words from all of the songs, but the overall correctness rate was not high (3.3 words out of 6 on average). Participants clearly differentiated the emotional tone of the melody and the lyrics, even when it comes to ambivalent songs. There were significant differences in understanding how the singer was feeling, F(2, 96) = 56.44, p < 0.001. Emotionally congruent songs elicited clear emotional perception (happy or sad), while emotionally incongruent songs elicited ambivalence. The results revealed that emotionally congruent music was more easily emotionally perceived by listeners. However, emotionally incongruent music led to ambiguity, as participants struggled to attribute a specific emotion. Despite this ambiguity, participants could differentiate between the emotional tone of the melody and the lyrics, suggesting separate processing of music and lyrics. Emotional congruence did not significantly affect participants' ability to recognize the lyrics. These findings highlight the importance of emotional congruence in shaping listeners' emotional experiences and the complex interplay between music and lyrics in conveying emotions.3rd International Conference Psychology and Music – Interdisciplinary Encounters, 23 – 26 October 2024, Zagreb - Abstrac
The “Empty Nest” Phase in the Family Life Cycle – An Underexplored Field of Educational Intervention
No full textBez obzira na to o kojoj kulturi je reč, jedan od značajnijih pokazatelja
odraslosti dece u svim delovima sveta jeste odlazak od kuće i napuštanje porodičnog
doma. Faza „praznog gnezda“, kako je nauka najčešće prepoznaje, predstavlja fazu
u životnom ciklusu porodice u kojoj roditelji nastavljaju da žive sami jer su se deca
osamostalila i otišla od kuće. Tu fazu karakterišu intenzivne promene porodičnih
konstelacija, strukture i organizacije, ali u njoj se ukršta veliki broj individualnih
promena svakog člana, što pred porodicu i njene članove postavlja veoma izazovne za-
datke. Tu izazovnost usložavaju društvene promene i životni kontekst porodice koju
„napuštaju“ deca. Kompleksnost „praznog gnezda“ i globalnog društvenog konteksta
iznedrila je nesumnjivu potrebu za podrškom roditeljima koji žive u toj fazi. I pored
toga, mnoge društvene nauke koje istražuju porodično funkcionisanje, kao i nauke o
vaspitanju i obrazovanju, zanemarile su roditelje „praznog gnezda“, čime su ih učinili
još nevidljivijim. U ovom radu ćemo predstaviti opšte karakteristike faze „praznog
gnezda“ i one karakteristike proistekle iz razvojnog pristupa porodici. Razumevanje
faze „praznog gnezda“ otvoriće prostor za uspostavljanje referentnog okvira za kreira-
nje obrazovne intervencije koja bi mogla da podrži roditelje i decu, a samim tim i ceo
porodični sistem u toj fazi životnog ciklusa.Leaving the parental home is one of the most significant milestones in a
child’s journey to adulthood across cultures. Commonly referred to in academic litera-
ture as the “empty nest” phase, this stage in the family life cycle begins when parents
find themselves living alone after their children have become independent and moved
out. It is marked by profound shifts in family dynamics, structure and organisation,
also involving an overlapping of a range of personal changes experienced by each fam-
ily member an, posing extremely demanding challenges for both the family and its
individual members. These challenges are further compounded by societal changes and
the life context of the families “left behind” by the children. The complexity of the
“empty nest” experience and the global social context has created a clear need for tar-
geted support for parents navigating this stage. Nevertheless, many disciplines delving
into family functioning, as well as educational and pedagogical sciences, have tended
to overlook parents in the “empty nest” phase, contributing to their invisibility. This
paper outlines the core features of the “empty nest” phase, as well as those emerging
from the developmental approach to the family. A deeper understanding of this stage
will open up space for establishing a reference framework for the development of edu-
cational interventions aimed at supporting both the parents and the children, and thus
the entire family system during this phase of the life cycle