7757 research outputs found
Sort by
Hybridisation of adult education policy in peripheral countries: A system theory analysis of EU–Serbia relations
No full textThis article applies system theory to the analysis of the relationship between the EU and
candidate country Serbia, with a focus on adult education policy. The study explores how
the peripheral status of Serbia with its hybrid political regime combining autocratic and
democratic features leads to the hybridisation of its adult education system, and how the
EU’s policies, institutions, and funding mechanisms shape this relationship. The study
draws on system theory and the results of our recent study of EU support for adult
education in Serbia and applies qualitative content analysis to EU and Serbian adult
education policy documents, to examine the consequences of interactions between
system components on Serbian adult education policy. It posits that EU’s norm-setting on
one side and the allocation of funding and control mechanisms on the other facilitate the
neo-colonial position of Serbia as the periphery and perpetuate a power dynamic that
allows hybrid regimes to flourish and prioritise their own interests over those of their
citizens or civil society. The study further opens up the possibility that these dynamics
may produce ‘glitches’ in the system and corruption of the system as a whole, and invites
further research and theorisation that would illuminate similar patterns and relationships
across other European (national) subsystems
Report by the Russian Consul in Bitola on ‘Albania’ from August 1864
No full textУ раду је приређен извештај првог руског конзула у Битољу Михаила Александровича Хитрова, настао у августу 1864. године током његовог путовања Дебром и околином, а у преводу на српски језик официра Љубомира Ивановића. Указано је на значај извора, најпре у контексту политичке историје, као обавештајног средства намењеног руској, а кроз Ивановићев превод и српској влади. Такође, анализирана је и сазнајна вредност наведеног документа кроз призму проматрања истражености области која је предмет казивања руског конзула у европској науци тог времена, уз компаративну анализу података изнетих у тим делима и код руског конзула. Рукопис се чува у Народној библиотеци Србије.In August 1864, the first Russian consul in Bitola, Michael Alexandrovich Hitrov, traveled through the area around Lake Ohrid, Debar, and its surroundings, reaching the northernmost point of his journey at the Monastery of St. John of Bigorski. He compiled a report on this journey, which was sent to the Ministry of Foreign Affairs of the Russian Empire via the Russian representation in Constantinople. This document was translated into Serbian by Ljubomir Ivanović, an unofficial military attaché of the Principality of Serbia in Constantinople, at the end of 1865 and during 1866.
Thus, this report, along with other memoirs depicting the situation among the Albanian people, became one of the informational tools providing the Serbian government with a clearer picture of the potential involvement of the Albanian population in the general uprising of the Balkan peoples against the Ottoman Empire, which was actively being prepared in the 1860s. In addition to its significance for the Serbian and Russian governments, Hitrov’s notes offer numerous details about daily life, customs, and traditions among the Albanian people. They shed light on the relations between Muslims and Christians and reveal the Albanians’ attitude towards the Ottoman Porte, their loyalty to the authorities, and their adherence to the Muslim faith. The importance of this document is further enhanced by the fact that it is part of a body of sources describing a region and population that had been very poorly known in European scholarship
Empedocles in Plato’s Myths
No full textThis paper was presented at the Conference Empedocles in Sicily (Syracuse, Sicily, 20-23 November, 2023)
Bojan Adamič i Borut Lesjak kao povod za razmatranje osobenosti slovenačke filmske muzike/filma/kina
No full textRad je zasnovan na pregledu ključnih tokova slovenačke filmske muzike. Posebnu pažnju autprka posvećuje dvojici istaknutih muzičarai kompozitor filmske muzike. Jedan od jih je Bojan Adamič najplodniji kompozitor filmske muzike u bišoj jugoslaviji. Drugi primer koji izdvaja autorka je Borut Lesjak koji je često zaboravljen u istorijatima filmske muzike, a zaslužuje posebnu pažnju ne samo komponovanjem već i "izvučavanjem" nemih filmova uživo u Slovenačkoj kinoteci koji su bili povod za mnoge gledaoce da posećuju ovu isntituciju i zavole žanr nemog filma. Osim izdvajanja ovih umetnika, autorka ukazuje i na osobenost bioskopske kulture i odnosa prema filmu i filmskoj muzici u SLoveniji kako od početka istorije filma, tako i u periodu SFRJ
The perceived impact of the pandemic on classmates’ relations: primary school students’ experience
No full textThis study aimed to investigate how primarily school students perceived
changes in their classmates’ relationships due to the pandemic. Students
from 20 primary schools across Serbia participated in 39 focus groups sharing
their experiences with different school measures. Thematic and statistical analyses
revealed significant grade differences. Younger participants (4th grade) complained
more about physical safety measures and their impact on their social relations. Older
participants (7th and 8th grade) highlighted their dissatisfaction with changing
class social networks through split class measures. They also felt that missing school
excursions was an injustice towards their generation. Returning to regular class
after one and a half years also requires coping strategies. Identified impacts will
be able to help and inform policymakers on how to maintain the social function
of the school during similar future events
Pedagoški uvid u interpersonalni stil koji podržava autonomiju profesora tjelesnog odgoja
No full textThe continual traditional understanding of “education in the classic sense” as a process based on ethical values, and a value in itself, is determined in this paper as of authentic significance of the pedagogical perspective in modern market societies. The necessity for strengthening the emancipatory component of education in schools, including physical education classes, is placed in the foreground, with autonomy, as the power of self-determination, seen as the pedagogical goal. The aim of this paper is to analyse the conceptualisations of basic psychological needs, types
of motivation and teachers’ interpersonal motivating style, theoretically developed within the framework of Self-Determination Theory (SDT), from pedagogical perspective. Systematisation of representative data taken from relevant sources preceded the adoption of principled positions on sustainability of the said theoretical framework for understanding the experiences and engagement of students in physical education classes in terms of provision of autonomy support. The self-determination theory contribution is seen in the actualisation of progressive pedagogy through conceptualisation of autonomous extrinsic motivation, and in the potential for this theoretical framework and recommendations produced over decades to serve as a useful and practical instrument for physical education teachers in their daily activities.Tradycyjne rozumienie „edukacji w sensie klasycznym” jako procesu
opartego na wartościach etycznych i wartości samej w sobie zostało w niniejszym
artykule określone jako autentyczne znaczenie perspektywy pedagogicznej we
współczesnych społeczeństwach. Na pierwszy plan wysuwa się konieczność
wzmacniania emancypacyjnego komponentu edukacji w szkołach, w tym zajęć
wychowania fizycznego, z autonomią jako władzą samostanowienia, widzianą
jako cel pedagogiczny. Celem pracy jest analiza konceptualizacji podstawowych
potrzeb psychologicznych, typów motywacji i interpersonalnego stylu motywowania
nauczycieli, teoretycznie wypracowanych w ramach teorii samostanowienia (SDT)
z perspektywy pedagogicznej. Usystematyzowanie reprezentatywnych danych,
zaczerpniętych z odpowiednich źródeł, poprzedziło przyjęcie zasadniczych stanowisk
w sprawie trwałości wspomnianych ram teoretycznych dla zrozumienia doświadczeń
i zaangażowania uczniów w zajęcia wychowania fizycznego w kwestii zapewniania
wsparcia w zakresie autonomii. Wkład teorii samostanowienia widać w aktualizacji
pedagogiki postępowej poprzez konceptualizację autonomicznej motywacji
zewnętrznej, a także w potencjale tych ram teoretycznych i zaleceń opracowanych
przez dziesięciolecia, aby mogły służyć jako użyteczny i praktyczny instrument dla
nauczycieli wychowania fizycznego w ich codziennych działaniach.У раду се као аутентичан значај педагошке перспективе у савременим
тржишним друштвима одређује континуитет традиције схватања васпитања
као процеса заснованог на етичким вредностима, али и као вредности по себи.
Оваквим одређењем у први план се истиче нужност јачања еманципаторске
компоненте васпитног рада у школама, па и на настави физичког васпитања,
чиме се за циљ васпитања одређује аутономија, као снага за самоодређење.
Васпитање, као процес хармоничног развоја свих човекових потенцијала, са
физичким и спортским активностима има онолико додирних тачака колико су
ове активности релевантне за питања развоја његове личности.
Циљ рада је да се концептуализације базичних психолошких потреба,
типова мотивације и интерперсоналног мотивационог стила наставника,
теоријски развијане у оквиру теорије самоодређења, анализирају из наведене
педагошке перспективе. Издвајање репрезентативних и илустративних података
из релевантних извора, њихова систематизација, претходили су заузимању
начелних ставова у односу на питање одрживости наведеног теоријског оквира
за разумевање искустава и ангажовања ученика у физичким активностима
на часовима физичког васпитања у контексту изградње квалитетних
интерперсоналних односа (пружање подршке аутономији ученика).
Разматрају се теоријске претпоставке значајне за разумевање
интерперсоналног мотивационог стила наставника физичког васпитања,
представљеног као биполарног континуума који се креће од веома
контролишућег до веома аутономно подржавајућег са становишта доживљаја
ученика. Васпитна компонента јача када наставници у раду користе више
нивое регулације понашања, засноване на перцепцији ученика да су им оне
корисне или да им омогућавају задовољавање базичних психолошких потреба.
Обухваћен је и практични аспект концептуализације аутономно подржавајућег
интерперсоналног мотивационог стила наставника који укључује: узимање
у обзир перспективе ученика; оживљавање унутрашњих извора мотивације;
давање образложења за захтеве; уважавање учениковог испољавања негативних
реакција; ослањање на информативне изјаве и комуникацију без притиска; и
показивање стрпљења.
Значајан допринос теорије самоодређења види се у начину актуелизовања
прогресивне педагогије кроз одређење типова аутономне екстринзичке
мотивације, као и у потенцијалу да овај теоријски оквир и деценијама
продуковане на резултатима истраживања засноване препоруке, за наставнике
физичког васпитања и за оне који раде на њиховом професионалном развоју
и педагошком усавршавању, послуже као користан и практичан инструмент за
поступање у свакодневним наставним активностима.Tradicionalno shvaćanje odgoja u „klasičnom smislu “, kao procesa utemeljenog
na etičkim vrijednostima i vrijednosti po sebi, u ovom se radu razmatra kroz pedagošku
perspektivu suvremenog, tržišnog društva. Ističe se potreba jačanja emancipacijske
komponente odgoja i obrazovanja u školi, uključujući i nastavu tjelesnog odgoja.
Autonomija se pri tom tumači kao cilj odgoja i prediktor samoodređenja. Tumači li
se odgoj kao proces razvoja cjelovitih potencijala pojedinca, onda tjelesne i sportske
aktivnosti zastupaju sve bitne odgojne značajke važne za kvalitetan razvoj osobnosti.
Ovaj rad iz pedagoške perspektive analizira konceptualizacije temeljnih
psiholoških potreba, tipova motivacije i interpersonalnog motivacijskog stila
nastavnika, teorijski razvijene u okviru teorije samoodređenja. Temeljem podataka
preuzetih iz relevantnih izvora, determiniran je teorijski okvir razumijevanja iskustva i
angažmana učenika u nastavi tjelesne i zdravstvene kulture. Naglasak je na izgrađivanju
kvalitetnih međuljudskih odnosa i pružanju potpore razvoju autonomije. Analizirane
su teorijske postavke važne za razumijevanje interpersonalnog motivacijskog stila
nastavnika tjelesnog odgoja. Stil je prikaz kao bipolarni kontinuum u rasponu od vrlo
kontrolirajućeg do vrlo poražavajućeg iz paradigme učenika. Pedagoška komponenta
postaje vidljivija kada učitelji koriste više razine regulacije ponašanja što učenici
procjenjuju korisnim i/ili prikladnim za zadovoljavanje osobnih osnovnih psiholoških
potreba. Razmatra se i praktični aspekt konceptualizacije autonomno podržavajućeg
motivacijskog stila nastavnika. Taj stil uključuje uvažavanje perspektive učenika
uključujući i izražavanje negativnih reakcija, poticanje unutrašnje motivacije,
obrazloženje postavljenih zahtjeva, korištenje informativnih izjava i komunikaciju
bez prisile te iskazivanje strpljenja.
Doprinos teorije samoodređenja vidljiv je u aktualizaciji progresivne pedagogije
kod određivanja tipova autonomne ekstrinzične motivacije. Potencijal ovog teorijskog
okvira prepoznatljiv je i u istraživački utemeljenih preporukama za nastavnike
tjelesne i zdravstvene kulture kao i za njihove edukatore. Navedene preporuke mogu
biti praktičan instrument i doprinijeti kvaliteti nastavnih aktivnosti
Reliquary-Medallions in the Early Modern Bay of Kotor
No full textРеликвијари израђени у форми медаљона
током XVIII и XIX вијека остали су неправедно изузети
из каталошких и историографских прегледа Боке
Которске. Ови предмети малих димензија најчешће
су израђивани од нескупоцјенијих материјала и нису
садржавали антропоморфне представе. Међутим,
њихова визуелна елоквентност може се препознати
у минуциозно креираним спојевима наративности
и материјалности који су могли бити важан дио
приватне побожности раног модерног доба. Низови
реликвија који су чинили срж ових малих овалних
предмета носили су потенцијал наративности, који
је најчешће симулирао фигуралне композиције из
истог периода и био је подржан бојама и текстурама
различитих материјала које су их окруживале. Током
XIX вијека медаљони постају дио већих реликвијара,
коришћених у контексту официјелне побожности.
Циљ овог рада јесте систематизација сачуваних
примјера реликвијара-медаљона у градовима Боке
Которске, као и контекстуално ишчитавање садржаја и
перформативног потенцијала који су носили.Reliquaries made in the form of medallions during
the 18th and 19th centuries remained unjustly excluded
from the overviews and historiographical literature on
the early modern Bay of Kotor. These small-sized objects
were most often made of inexpensive materials and
contained no anthropomorphic representations. However,
their visual eloquence can be recognized in meticulously
crafted combinations of iconography and materiality that
could have been an important element of private devotion
in the early modern period. Elaborate written sources
about these objects have not been preserved to this day.
Their purpose, small dimensions, an absence of figural
motifs, and iconographic elements have contributed to
the reliquaries being neglected in the majority of surveys
of the early modern period. Their value, what's more, lies
in the meticulously executed and thoughtful modes in
which they activated the viewer’s perception. The series
of relics that constituted the essence of these small
oval objects carried the potential of narrativity, which
often simulated the figural compositions from the same
period. This was supported by the use of colours and
textures of different materials that surrounded relics.
During the 19th century, medallions could have become
part of larger reliquaries, used in the context of official
devotion. The aim of this paper is to systematize the
preserved examples of reliquary-medallions in the Bay
towns, as well as a contextual reading of the content and
the performative potential they conveyed
Violence and Empathy. Images of Flagellation in the Early Modern Bay of Kotor
No full textСцене бичевања у Боки Которској се проналазе у вербалним и ви-
зуелним изворима везаним за страдање Христа и светог Трипуна, као и у
вињетама из живота блажене Озане. Ове три групе извора, иако међусобно
различите, јасно показују промјену концептуализације насиља послије 16.
вијека. Присуство крви, рана, дисторзије тијела и елемената аскетизма, који
се доминантно везују за средњовјековну иконографију насиља, у 17. и 18.
вијеку у великој мјери нестају из визуелног вокабулара страдања. Међутим,
у вербалним описима тјелесних патњи из истог периода, ови елементи ите-
како опстају. Циљ овог рада је да укаже на перформативни потенцијал који
су овакве представе имале у креирању емпатије код посматрача. Излагање
разнородним текстуалним и визуелним импулсима имало је за циљ психо-
лошко, али и тјелесно идентификовање вјерника са представљеним актерима
страдања. Компаративном анализом, кроз призму студија историје тијела и
емоција, у раду ће се анализирати разлози за одсуство јасних иконографских
назнака последица насиља у сценама бичевања раног модерног доба.Easter sermons, passion plays, and hymnal verses, created in the Venetian Bay
of Kotor during the 18th century, bear witness to a change in the conceptualization of Christ’s body in the scenes depicting suffering. Visual images of pain,
such as Flagellation, testify to a new way of depicting the body of Christ, which
in this period was often presented as uninjured, muscular, and naturalistically
fashioned.
Scenes of flagellation in the Bay of Kotor are documented in verbal and visual
sources related to the Passion of Christ, the martyrdom of Saint Tryphon, as well
as in brief vignettes from the life of Blessed Ozana. Although these three categories of sources differ significantly, they collectively illustrate a notable shift in the
conceptualization of violence following the 16th century in the Bay. The presence
of blood, wounds, body distortions, and ascetic elements—features predominantly associated with medieval iconography of violence—largely disappear from the
visual vocabulary of suffering in the 17th and 18th centuries. However, these elements remain conspicuously present in verbal descriptions of corporeal suffering
from the same period.
This paper aims to elucidate the performative potential of such representations
in fostering empathy among viewers. The presentation of diverse textual and visual stimuli was designed to facilitate both psychological and corporeal identification of the faithful with the depicted actors of suffering. Through a comparative analysis framed by the study of the history of the body and emotions,
this paper will explore the reasons behind the absence of explicit iconographic
indications of the consequences of violence in the flagellation scenes of the early modern period
从舶来品到本土化的经济模式: 南斯拉夫 社会主义初期的经济试验 (１９４５—１９５２)
No full text第二次世界大战后ꎬ 南斯拉夫的经济体制经历了动荡发
展ꎬ 从接受苏联以全面计划为特点的经济管理和组织方法ꎬ 到逐渐修
正并创造了一种全新的、 从本土实际出发的工人自我管理模式ꎮ 笔者
试图从历史情景的动态变化视角进行考察ꎬ 介绍南斯拉夫战后经济体
制的发展情况
Кабинет чудеса у Ужичкој улици
No full textКако би се могао разумети аутентични ентеријер некадашње резиденције председника социјалистичке Југославије у Београду, неопходно је осврнути се на значај позиције куће која је одабрана да има ову функцију, затим на некадашњу намену како саме виле, тако и околних објеката и дворишта, те на њихово даље преуређивање за потребе стварања својеврсног
владарског простора. Стога, у првом делу текста осврнућемо се на историјат и симболички значај настанка резиденције Јосипа Броза Тита, а затим исту посматрати као својеврсни комунистички двор који преузима начине уређења и моделе репрезентације карактеристичне за нововековну европску, па и дворску културу у Београду. Затим ћемо пажњу посветити особености простора у Ужичкој улици да, посебно кроз Радни кабинет Јосипа Броза као једини потпуно јавни домен Резиденције, укаже на својеврсни кабинет чудеса владара који је остао неизмењен упркос бројним реконструкцијама зграде, те ћемо Тита видети као колекционара који своју збирку планира још за живота да претвори у Музеј, што су многе друге историјске
колекције куриозитета и постале.The paper is a result of a research dedicated to the Presidential complex of Josip Broz Tito in Belgrade where today’s Museum of Yugoslavia partly stands. However, the authentic interior of the former Residence of the president of socialist Yugoslavia in the capital city cannot be understood without looking back at the importance of the position of the house that was chosen to have this function, the former purpose of the villa itself, as well as the surrounding buildings and courtyards, and their further rearranging for the purposes of creation of this particular ruling space. Therefore, in the first part of the text, the attention is given to the history and symbolic significance of the origin of Josip Broz Tito’s home in Belgrade, considering it a kind of communist palace that, interestingly, takes over manners of arrangement and models of representation characteristic for modern European and the court culture in Belgrade. A particular virtual tour through the residential complex highlighting the decoration, symbolical meaning and protocol use of main Residence saloons, Hunting trophy house, Billiard house, and the garden with the mini Zoo is made in the text. Further, the peculiarities of this space in Užička street are recognised, especially through Tito’s Working Cabinet as the only completely public domain of the Residence, to indicate a kind of a Cabinet of Wonder of the ruler that remained unchanged despite numerous reconstructions of the building. Consequently, Tito is seen as a collector who plans to turn his living space with all the objects kept already during the lifetime into a Museum, which many other historical collections of curiosities have also become. Finally, the conclusion is drawn that the analysis of the authentic interiors of Josip Broz Tito’s Residential complex in Užička street is inseparable from the observation of the interdependence of the selection
of a place for the president’s home, and the visual and symbolic relationship of furniture, decoration of buildings and gifts that make up a specific collection, while the organization of the ruling complex
corresponds as well to models of the renaissance Cabinet of Wonder creation in which Tito is the owner of the represented image of the world