7757 research outputs found
Sort by
The Cult of the Holy Child from Sarajevo: Sanctity between Official Orthodoxy and Multiconfessional Piety (Chapter 7)
No full textThis article examines the cult of the Holy Child from Sarajevo as a liminal form of sanctity situated between official Orthodox doctrine and popular multiconfessional piety in the early modern and modern Balkans. Centered on the relics of an unnamed and non-canonized child preserved in the Old Orthodox Church of the Holy Archangels in Sarajevo, the study explores the emergence, development, and persistence of a cult grounded primarily in oral tradition, popular belief, and affective devotion. Particular attention is paid to the absence of formal hagiography and iconography, which positioned the cult outside canonical frameworks while simultaneously enabling its longevity and adaptability within the local religious landscape.
Through an interdisciplinary approach combining art history, anthropology of religion, liturgical studies, and cultural history, the article analyzes the spatial positioning of the relics within the women’s gallery (“female church”), emphasizing the gendered character of devotion and the central role of women as primary agents of veneration. The cult’s miracle-working attributes—especially those related to fertility, childbirth, and the healing of children—facilitated its reception across Orthodox, Muslim, Catholic, and Jewish communities, transforming the Holy Child into a shared locus of popular piety. By contextualizing this phenomenon within broader Balkan traditions of saint veneration, relic cults, and syncretic religious practices, the article demonstrates how the cult of the Holy Child functioned as a dynamic and enduring expression of multiconfessional sacred experience beyond the boundaries of official canonical sanctity.Овај рад разматра култ Светог Детета из Сарајева као лиминалну форму светости смештену између канонске православне догме и популарне мултиконфесионалне побожности у раном модерном и модерном балканском контексту. У средишту анализе налазе се мошти неименованог и неканонизованог детета, које се чувају у Старој православној цркви Светих архангела у Сарајеву, а кроз које се испитују настанак, развој и трајност једног култа утемељеног превасходно на усменом предању, народном веровању и афективним облицима побожности. Посебна пажња посвећена је одсуству формалне хагиографије и иконографије, што је овај култ позиционирало ван канонских оквира, али му је истовремено омогућило дуготрајност и прилагодљивост унутар локалног религијског пејзажа.
Применом интердисциплинарног приступа који обједињује историју уметности, антропологију религије, литургичке студије и културну историју, рад анализира просторну позицију моштију у женској галерији („женској цркви“), истичући родно обележен карактер побожности и централну улогу жена као главних носилаца култа. Чудотворна својства приписана Светом Детету — нарочито у вези са плодношћу, рађањем и исцељењем деце — омогућила су његово прихватање међу православним, муслиманским, католичким и јеврејским заједницама, чиме је Свето Дете постало заједничко средиште народне побожности. Смештајући овај феномен у шири оквир балканских традиција поштовања светитеља, култова реликвија и синкретичких религијских пракси, рад показује да је култ Светог Детета функционисао као динамичан и трајан израз мултиконфесионалног сакралног искуства, изван граница званичне канонске светости
Gender and sex in children's funerary ritual during the Bronze Age: Maros culture cemetery in Mokrin (2100-1800 BC)
No full textThe beginning of the Bronze Age in Europe brought many changes and new social structures, with societies becoming stratified and more complex. Emergence of social stratification during the Bronze Age of Europe influenced the human perspective on assets and marriage and redefined the relationship between men and women. These effects are notable in differences in burial norms between adult male and female individuals with estimated sex, based on their skeletal remains, buried at the Maros culture necropolis in Mokrin. As well as by observing other aspects of their funerary ritual such as orientation, burial shape and depth, and the difference in grave goods, that can be characterized as typically male or female. Still, the question arises whether these changes influenced the burials of boys and girls of all ages.
To reconstruct the influence of biological sex and age on the funerary ritual of children, we have determined biological sex using enamel peptide analysis on 57 skeletal remains of children with available teeth samples aged between 2-18/22 years. The results have shown that almost all of the analyzed boys and girls follow the same funerary ritual as adults. They were buried in shallower burial pits, in a north-south/south-north orientation, with the same variation in burial pit shape, where the boys followed the same ritual as adult men and girls for adult women. Grave goods in children's burials follow the same categorization as in the burials of adults. Based on these results, it is noticeable that the biological sex of children older than 2 years, played a significant role in their gender representation.The 31th European Association of Archaeologists Annual Meeting (Interwined pasts), Belgrade Virtual, 2-6 September 2025 - Saopštenje štampano u izvod
Законоправило Светога Саве у канонском предању Источне цркве
No full textСвети Сава се, прије свега, старао да превођењем и редакцијом номоканонског зборника обезбиједи правни оквир за догматско, канонско и организационо устројство нове цркве и темеље за њено чврсто догматско и литургијско јединство с осталим сестринским помјесним православним црквама, а нарочито с мајком-црквом Цариградском патријаршијом. Имајући у виду Савине и Стефанове планове за оснивање самосталне цркве, Савину пресудну улогу у њиховом остварењу, као и његов положај првога архиепископа, нема никакве сумње у то да је његова била и замисао да се покрене и организује рад на сачињавању номоканона. Разумије се да тако обиман посао он није могао обавити сам, већ је надгледао и усмјеравао рад групе преводилаца и зналаца канона и закона, старао се о избору и проналажењу изворника и непосредних предложака, одлучивао о интервенцијама у тумачењима канона, вршио избор законских одјељака и допунских састава, можда сам преводио дијелове текста, а свакако вршио посљедњу ревизију превода. О Савиној улози, уосталом, недвосмислено говори запис сачуван у четири преписа Српског номоканона – Пећком, Рашком, Милешевском и Морачком: „И изиђе на светлост нашега језика овај божанствени спис старањем и великом љубављу и из жеље од младости освећенога и побожнога и преосвећенога и првога архиепископа Српске земље, кир Саве, сина преподобнога оца Симеона, првога учитеља све Српске земље.“
У стварању верзије номоканона за Српску цркву Свети Сава није кренуо лакшим и бржим путем, одабрао је један од грчких рукописа који му се чинио најподеснијим и дао да се у цјелости преведе или искористио неки од словенских превода и само га језички прилагодио. Напротив, као резултат преводилачког и редакторског рада којим је руководио настала је потпуно нова кодификација, која није имала еквивалента (или бар до сада такав није пронађен) међу верзијама номоканона што су тада колали у православном свијету. Према садржини и распореду састава у Српском номоканону, Сава и његови сарадници бирали су и комбиновали грађу из више изворника, од којих се сигурно могу потврдити: Синопсис Стефана Ефеског с тумачењима Алексија Аристина, Номоканон у 14 наслова, Синтагма у 14 наслова с тумачењима Јована Зонаре и, као помоћни приручник, нека од верзија старословенског номоканона. О томе да Сава није преузимао грађу из старијих словенских предложака већ је сачинио нови превод с грчког свједочи непосредно и његов поговор Номоканону: „Произиђе на светлост словенскога језика ова богонадахнута књига звана Номоканон. Пре овога беше помрачена облаком мудрости грчкога језика, а сада заблиста, тј. беше протумачена. И благодаћу Божијом јасно сија, одгонећи таму незнања, и све просветљујући светлошћу разума, и избављајући од грехова.
Participativno odlučivanje o obrazovnim politikama: uloga školskih aktera
No full textObrazovne politike imaju veće šanse za uspešno sprovođenje ukoliko su oblikovane u participativnom dijalogu s praktičarima. Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita kako školski akteri vide sopstvenu ulogu u procesu odlu- čivanja o obrazovnim politikama, kao i šta smatraju da sami mogu preduzeti kako bi taj proces bio participativ- niji. Uzorak je činilo 273 praktičara zaposlenih u osnovnim i srednjim školama širom Srbije. Korišćen je upitnik sa pitanjem otvorenog tipa, a odgovori su analizirani induktivnim pristupom. Rezultati istraživanja ukazuju na izraženu svest o važnosti aktivnijeg angažovanja praktičara u oblikovanju obrazovnih politika, ali i na prepreke koje otežavaju njihovo uključivanje, kao što su niska motivacija, osećanje isključenosti iz procesa odlučivanja i odsustvo demokratskih procedura u donošenju odluka. Nalazi sugerišu da postoji značajan potencijal za jačanje participacije „odozdo“, ali i da participativni i održivi razvoj obrazovnih politika ostaje teško dostižan cilj bez dubljih sistemskih i institucionalnih promena.Susreti pedagoga "Očekivanja (od) pedagoga" Nacionalni naučni skup 28. novembar 2025, Beograd - Saopštenje štampano u celin
Accountability Beyond Elections: Student Movement and the Case for Randomly Selected Legislatures
No full textThe aim of this paper is twofold. First, we will explore the
hypothesis that many students participating in the blockade indeed
desire a shift toward direct democracy on a national scale.
However, the challenge of scaling up this form of decision-making
deters them from pursuing it fully. Through questionnaires,
interviews with protesting students, and media content analysis,
we will examine their views on the decision-making procedures
they employ and their confidence that elected representatives,
regardless of party affiliation or lack thereof, will fulfil their
demands. As researchers, we combine insider and outsider
perspectives, as one of us actively participates in the
student blockades. Second, we will offer a way out of the
stalemate in which we argue the student movement currently finds
itself, drawing on the idea of lottocracy. This is a political system in
which dozens of single-issue, lottery-selected legislatures with
executive powers should replace the legislative and executive
branches of government. Lottocracy prevents many of the
shortcomings inherent to electoral democracy and closely
resonates with the reasons for the student movement's
emergence, including citizens' inability to make elected elites
accountable, media capture, and extreme partisanship that leads
to ever-increasing polarisation. Adapting lottocracy to the Serbian
context, we outline a framework in which randomly chosen citizens
form administrative bodies responsible for policy implementation.
We argue that lottocracy offers a promising democratic innovation,
accommodating both students’ critique of electoral democracy and
the need for decision-making processes that can function at a
national level.Sabor politikologa, 19. godišnja međunarodna konferencija Udruženja za
političke nauke Srbije, Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka, 25-26. oktobar 2025 - Saopštenje štampano u izvod
Putting the expertise defense of referential intuitions on test
No full textEksperimentalnu revoluciju u filozofiji jezika pokrenuo je 2004. godine koautorski rad Mašrija, Malona, Nikolsa i Stiča koji su tvrdili da postoji interkulturna i intrakulturna varijabilnost intuicija u prilog deskriptivne i kauzalne teorije referencije. Novi pokret eksperimentalne semantike nije
ostao bez kritičara–iz teorijske perspektive, Majkl Devit je u nizu radova (2006, 2010, 2011) tvrdio da referencijalne intuicije drastično variraju jer nisu eksperti koji se razumeju u finese semantike kao filozofi jezika i lingvisti, dok je iz empirijske perspektive, tim japanskih istraživača okupljen oko Ju Izumi
pokazao da originalno istraživanje Mašrija i kolega nije replikabilno (2017). Eksperimentalna semantika dobija novi zamah sa istraživanjem Devita i Poroa (2018), gde se prvi put upotrebljava metod iznuđene produkcije, kojim se testira i pouzdanost referencijalnih intuicija tako što se fokus stavlja i na jezičku
upotrebu. Devit i Poro, međutim, nisu primenili ovaj metod na Devitovu ekspertsku odbranu referencijalnih intuicija. U ovom radu, predstavljam jedan deo upravo takvog pilot-istraživanja. Na uzorku od 61 ispitanika (33 „juniora“ i 28 „seniora“ u oblasti filozofije), ispitujem empirijsku zasnovanost ekspertske
odbrane referencijalnih intuicija, i to na primerima referencije vlastitih imena, fiktivnih imena, i termina za prirodne i društvene vrste, što je trenutno najobuhvatniji pristup u eksperimentalnoj semantici. Preliminarni rezultati sugerišu da pouzdanost referencijalnih intuicija nije rezervisana samo za filozofe jezika, to jest da to u kojoj disciplini filozofi rade naprosto nije relevantno.In 2004, the field of philosophy of language underwent a paradigm shift with the seminal study of Machery, Mallon, Nichols, and Stich. Their collaborative research presented evidence of intercultural and intracultural variability in intuitions regarding descriptive and causal theories of reference. However, the novel subfield of experimental philosophy, viz., experimental semantics, was
quickly called into question. From a theoretical perspective, Michael Devitt contended in a series of papers (2006, 2010, 2011), that referential intuitions varied significantly because those providing them are not experts well-versed in the intricacies of semantics as linguists and philosophers of language are.
From an empirical perspective, a team of Japanese researchers led by Ju Izumi demonstrated that the original study by Machery and colleagues could not be replicated (2017). Experimental semantics gained fresh momentum with Devit and Porot’s study (2018) since they were the first to employ the method of elicited production, thereby testing the reliability of referential intuitions through the lens of linguistic usage. Nonetheless, Devitt and Porot did not apply this method to Devitt’s well-elaborated expertise defense of referential intuitions. In this paper, I present one part of such a pilot study. By drawing on the sample of 61 participants (33 philosophy juniors and 28 philosophy seniors), I investigate the empirical basis of the expertise defense of referential intuitions, by using probes that contain examples of proper names, fictional names, as well as the terms for natural and social kinds. This is currently the
most encompassing approach in experimental semantics. Preliminary results suggest that the reliability of referential intuitions is not limited to philosophers of language; that is, the particular discipline in which a philosopher works appears to be irrelevant
“Us” and “Those Before Us”: The Student Protest as a Space of Generational Belonging and Distinction
No full textU radu se polazi od sociološkog razumevanja generacije kao društveno-kulturne formacije koja se oblikuje kroz iskustvene i narativne odnose sa širim društvenim i istorijskim kontekstom, koji služe kao okvir samorazumevanja, identitetske konstrukcije i međugeneracijskog razgraničavanja. Učesnici studentskog pokreta koji je započet u Srbiji krajem 2024. godine, nakon pada betonske nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 16 osoba, posmatraju se kao „generacijska jedinica“ koja, deleći generacijsku svest, čini „generaciju za sebe“
(Mannheim). Polazna pretpostavka jeste da je u pitanju proces konstituisanja generacijske svesti koja se ne oblikuje isključivo posredstvom zajedničkog iskustva i refleksije sopstvene pozicije u datom društveno-istorijskom kontekstu, već se artikuliše i kroz upoređivanje sa iskustvima prethodnih generacija, pri čemu ključnu ulogu igra percepcija generacijskih razlika, kontinuiteta ili raskida u političkom i društvenom smislu. Fokus rada predstavljaju diskurzivni okviri kroz koje se konstruišu načini na koje studenti aktivni u protestima 2024/2025. percipiraju sopstvenu generaciju i generacijski „druge”, te kako interpretiraju opažene sličnosti i razlike smeštajući ih u šire kulturne, političke i emotivne značenjske slojeve. Empirijsku osnovu rada čini kvalitativna analiza 14 polustrukturisanih dubinskih intervjua koji su obavljeni u periodu od marta do juna 2025. godine sa studentima Univerziteta u Beogradu i Univerziteta umetnosti u Beogradu koji aktivno učestvuju u studentskim protestima 2024/2025, a čiji su roditelji (ili jedan od roditelja) bili učesnici studentskog protesta 1996/97. Istraživački okvir rada zasniva se na pretpostavci da se generacijska svest oblikuje i kroz percepciju društveno-političkog angažmana prethodnih generacija, pri čemu porodični narativi i komunikacija (posebno narativi koji proizilaze iz neposrednog iskustva članova porodice) igraju ključnu ulogu u artikulaciji sličnosti, razlika, ali i vrednosnog odnosa prema različitim generacijama. Shodno tome, važno je steći uvid u to kako studenti danas tumače učešće svojih roditelja u studentskim protestima 1996/1997. i koje im značenje pridaju u procesu sopstvenog generacijskog pozicioniranja. Cilj rada stoga je da pruži doprinos razumevanju studentskog pokreta kroz dimenziju generacijske pripadnosti i međugeneracijske distinkcije, uz nameru da se osvetli način na koji generacijska svest figurira kao sredstvo društvenog, istorijskog i političkog samorazumevanja.This paper is based on a sociological understanding of a generation as a socio-cultural formation shaped through experiential and narrative relations with the broader social and historical context, which serves as a framework for self-understanding, identity construction, and intergenerational differentiation. The participants of the student movement that began in Serbia at the end of 2024, following the collapse of a concrete canopy at the reconstructed railway station in Novi Sad – an event that resulted in the deaths of 16 people – are viewed as a “generational unit” which, by sharing generational consciousness, constitutes a “generation for itself ” (Mannheim). The underlying assumption is that this is a process of constituting generational consciousness, which is shaped not solely through shared experience and reflection on one’s own position within a given socio-historical context, but also articulated through comparison with the experiences of previous generations. In this process, the perception of generational differences, continuity, or rupture in political and social terms plays a key role. The focus of the paper is on the discursive frameworks through which students active in the 2024/2025 protests construct perceptions of their own generation and of generational “others,” and how they interpret the perceived similarities and differences by embedding them into broader cultural, political, and emotional layers of meaning. The empirical basis of the paper is a qualitative analysis of 14 semi-structured, in-depth interviews conducted between March and June 2025 with students from the University of Belgrade and the University of Arts in Belgrade who are actively participating in the 2024/2025 student protests, and whose parents (or one parent) were participants in the 1996/97 student protests. The research framework is based on the assumption that generational consciousness is also shaped through the perception of the socio-political engagement of previous generations, with family narratives and communication (particularly narratives stemming from the direct experiences of family members) playing a crucial role in articulating similarities, differences, and value-based attitudes toward different generations. Accordingly, it is important to gain insight into how students today interpret their parents’ participation in the 1996/1997 student protests and what meaning they assign to it in the process of constructing their own generational positioning. The aim of this paper is therefore to contribute to the understanding of the student movement through the dimension of generational belonging and intergenerational distinction, with the intention of illuminating how generational consciousness functions as a means of social, historical, and political self-understanding.Naučna konferencija Studentski protesti 2024/25: BloKADA, ako ne SADA?, Beograd, 22. i 23. novembar 2025. - Saopštenje štampano u izvodu, urednici: Backović, V., Marković, A., Radoman, M., Zvijer, N
Bagat i "Burda": modno odevanje samostalnim šivenjem u socijalističkoj Jugoslaviji
No full textПредмет рада је модно одевање самосталним шивењем
у социјалистичкој Југославији (1945–1991), а циљ утврдити колико
је било распрострањено, зашто и у којим друштвеним слојевима.
Промена односа према моди, која је након Другог светског рата до-
била негативан предзнак као буржоаска пракса, односно њена по-
новна друштвена пожељност од почетка педесетих година 20. века,
има незанемарљиву улогу у праћењу моде самосталним шивењем
одеће. Имајући у виду скромну и једноличну понуду конфекције у
домаћим трговинама, значајно место припада и настојању југосло-
венске метражне текстилне индустрије да испуњава потребе тр-
жишта и повећаном увозу иностране метраже од шездесетих година,
али и домаћим и страним модним часописима који су извештавали
о најновијим европским трендовима у одевању. По својој структури
се издвајао часопис Бурда, подстичући практично праћење модних
трендова објављивањем кројева за самосталну израду одеће, као и из-
дања књиге Бурда: перфектно самостално кројење и шивење. О рас-
прострањености праксе самосталног шивења сведочи и податак да је
фабрика Багат, на врхунцу пословања средином осамдесетих година,
производила око 160.000 шиваћих машина годишње, а половина је
била намењена југословенском тржишту. Битно је и организовање
Багатових курсева кројења и шивења. Модно одевање самосталним
шивењем је представљало распрострањену праксу свих друштвених
слојева у социјалистичкој Југославији, поред куповине домаће кон-
фекције, одеће у комисионима, иностранству или плаћања шивења,
али мање немануелних него мануелних слојева.Научни скуп Друштвени живот моде у Србији од 19. века до данас, Београд, 23–24. мај 2025. ; уредила Данијела Велимировић. – Београд : Филозофски факултет Универзитета, Одељење за етнологију и антропологију, 2025, Саопштење штампано у извод
New hominin dental remains from the Middle Pleistocene deposits of Velika Balanica, Serbia
No full textDated to 285 ± 34 ka and 295 ± 74 ka via thermoluminescence, Layer 3a of Velika Balanica cave (Sićevo Gorge, southern Serbia) previously yielded dental remains of at least two individuals (BH-2, BH-3, BH-4, and BH-5) attributed to early Neanderthals. Here, we present three new permanent teeth—a lower lateral incisor (BH-7), an upper central incisor (BH-8), and a lower third molar (BH-15)—identified in Layers 3a and 3b during recent laboratory and field research. The massive and robust structure of the BH-7 and BH-8 crowns and roots aligns with a dental morphological pattern characteristic of Eurasian Pleistocene hominins. Moreover, BH-8 displays linear enamel hypoplasia, an important marker of systemic physiological stress during childhood. Despite some damage to the crown, the enamel-dentine junction of the BH-15 molar shows a continuous middle trigonid crest—a trait regarded as typical of the Neanderthal lineage. The morphological and metric features of the new dental specimens align with previous findings, indicating the presence of an early Neanderthal population around 300 ka at Velika Balanica.The 31th European Association of Archaeologists Annual Meeting (Interwined pasts), Belgrade Virtual, 2-6 September 2025 - Saopštenje štampano u izvod
Простори потрошње одеће и потрошачке праксе академске заједнице у Београду
No full textБеоград као део глобалних процеса трансформише се у
складу са потрошачким тенденцијама модификовања савременог
урбаног простора. Новонастали урбани простори потрошње затим
обликују стилове живота, потрошачке преференције и навике људи.
Намера овог текста је да испита праксе потрошње одеће припа
дника академске заједнице у Београду и утврди у којим простори
ма они купују одећу, на основу података online истраживања које је
спровео тим Института за социолошка истраживања током априла
и маја 2021. године (N=230). Како би се испитале особености ових
потрошачких пракси изабрани су стручњаци, јер они поседују виши
културни и економски капитал, па самим тим могу да бирају између
расположивих опција у граду, али и ван њега. Такође, неретко имају
и искуство живота и/или рада у другим градовима, које им омогућа
ва да сагледају и процене могућности које град Београд пружа. Иако
је истраживање реализовано за време пандемије Ковид 19, пошто су
обухваћене и праксе пре пандемије, истраживачки налази омогућа
вају увиде у праксе потрошње одеће припадника академске заједни
це. Ипак, треба нагласити да је истраживање експлоративно и да је
за потпуније сагледавање ове теме неопходно реализовати додатна
квантитативна и квалитативна истраживања.Научни скуп Друштвени живот моде у Србији од 19. века до данас, Београд, 23–24. мај 2025. ; уредила Данијела Велимировић. – Београд : Филозофски факултет Универзитета, Одељење за етнологију и антропологију, 2025, Саопштење штампано у извод