7757 research outputs found
Sort by
Nahiye of Vučitrn in the 15th and 16th centuries
No full textУ раду је на основу османских извора, лексикографске и антропогеографске литературе и путописа из XIX века извршена убикација насеља Вучитрнске нахије, једне од највећих нахија на простору некадашње области Бранковића, у којој се налазило и седиште Вучитрнског санџака. Истраживање је мотивисала чињеница да је превод опширног дефтера Вуковог вилајета из 1455. године, мањкавог у погледу пописаних насеља и становништва и сачињеног према методологији која не омогућава поуздано утврђивање административних граница и припадност села територијално-управним јединицама, постао предмет посебног истраживачког пројекта који је између осталог за циљ имао убикацију у преводу неубицираних насеља и израду тематских карата. Поред незанемарљивог доприноса историјској географији, због зависности његових учесника од превода дефтера и поменутих мањкавости, пројекат Насеља и становништво области Бранковића из 2001. године резултирао је и бројним грешкама у погледу убикација, а нарочито мапирања. У намери да се грешке исправе, уз усвајање доприноса досадашњих истраживања, на основу наведених извора, а пре свега тапу тахрир дефтера Вучитрнског санџака из 1570/1571. године, евидентирана су недостајућа насеља Вучитрнске нахије и утврђен њихов положај. Као прилози раду дати су списак села нахије Вучитрн у попису тапу тахир дефтера из 1570/ 1571. године, са факсимилима, као и карта Вучитрнске нахије, начињена на основу наших убикација.Leveraging internal expertise to train data and metadata producers, owners, depositors, and users. Training can cover the entire digital object management lifecycle, from the conception of research to the reuse of data and metadata. It also includes training for internal staff, as well as for peer organisations, partners, and third parties. This paper seeks to determine the number of settlements in the Vučitrn nahiye (area, administrative unit) in the 15th and 16th centuries, their geographical position and population dynamics. Based on the Ottoman archival documents, tapu tahrir defters of the Vučitrn sancak, especially the one from 1570 or 1571, the scope of the Vučitrn nahiye was established as well as the list of inhabited places, abandoned villages, mezras, and the most important monasteries. The majority of the 188 inhabited villages of the nahiye which appear in the Ottoman cadastral census from 1570/1571, were detected with the help of lexicographical sources, anthropogeographical works, and travel literature from the 19th century or based on preserved names in microtoponymy and material traces on site, thus enabling the mapping of settlements and drawing the boundaries of the nahiye. However, some old villages could not be located because they merged with other settlements, changed their names or did not leave any trace on the terrain or in the folk memory. Identification of the disappeared settlements was made difficult or impossible by the consequences of lively migration processes, epidemics of infectious diseases, wars, and riots between the 16th and the beginning of the 20th century, but certainly most of all by the changes in the ethnic structure of the abovementioned area. Namely, judging by the onomastics in the Ottoman defters from the 15th and 16th centuries, the Serbs were the predominant, if not the only Christian population, in the Vučitrn area. A small number of Muslims, whose ethnic origins were not possible to establish, were counted in 50 villages. In many cases, however, these were probably those who only owned land in the settlements but did not live there. By the end of the 16th century and later, the Albanian population started to inhabit the nahiye of Vučitrn, especially during and after the Ottoman-Habsburg wars at the end of the 17th and 18th centuries. In the same period, the emigration of Serbs took place, which finally led to a more dominant presence of Albanians in some parts of today’s Kosovo and Metohija. The most profound ethnic changes happened in the 19th century, after the Serbian-Ottoman war in 1877–1878, when completely new Albanian, Circassian, and Bosnian Muslim villages were founded in the area of Vučitrn, Priština, and Gnjilane
Strani jezik struke u akademskom okruženju: Izazovi i moguća rešenja
No full textVraćanje višejezičnosti i omogućavanje ravnopravnije zastupljenosti stranih jezika na akademskom nivou u Srbiji uslov je za usklađivanje našeg obrazovnog sistema sa vrednostima i jezičkom politikom Evropske unije kojima se promoviše jezički diverzitet. Poznavanje više stranih jezika olakšava mobilnost i realizaciju studijskih programa na stranim jezicima i obezbeđuje konkurentsku prednost prilikom zapošljavanja. Strategija obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine dokument je koji pruža kvalitetan osnov za rešavanje pitanja položaja stranog jezika struke na univerzitetima i akademijama strukovnih studija u Srbiji. Ovaj rad ima za cilj da utvrdi trendove u nastavi stranog jezika struke na akreditovanim državnim visokoškolskim ustanovama u Srbiji. Pored toga trebalo bi da posluži kao platforma za diskusiju o mogućnostima i načinima za regulisanje statusa ovog predmeta, unapređenje internacionalizacije univerziteta i višejezičnosti, kao i kvaliteta jezičkog obrazovanja. Rad se zasniva na anketi koja je sprovedena početkom 2024. godine u okviru aktivnosti Radne grupe za evaluaciju Strategije jezičkog obrazovanja i kreiranje Akcionog plana Društva za strane jezike i književnosti Srbije. Upoređeni sa pređašnjim istraživanjima ove tematike, rezultati ankete pokazuju kvantitativan i kvalitativan pad u nastavi stranih jezika struke (osim engleskog) na nefilološkim fakultetima u Srbiji.Treći naučni skup nacionalnog značaja 22. novembar 2024, Alfa BK Univerzitet, Beograd - Saopštenje štampano u celin
Stone Dead Project: a multi‐proxy study of lithic grave goods from Zvejnieki cemetery
No full textThis poster presents results from the AHRC‐funded Stone Dead Project.
Focussed on the lithic assemblages from the Stone Age (Mesolithic & Neolithic)
Zvejnieki cemetery (Latvia) in NE Europe, the primary aim of Stone Dead was to
better understand why people gave lithics to the dead, and how their choices
varied across the site and over time. To achieve this, we applied a multiproxy
approach, combining geology, techno‐functional analysis (experimental
archaeology and microwear analysis), contextual studies and spatial modelling.
Information on the biography of lithic artefacts was integrated from human
biographical data to assess whether certain tool types, used and unused, were
given to specific individuals based on their age and sex and other key categories.
Results revealed both spatial and temporal patterns in the deposition of stone
axes, bifacial points and scrapers. Wear traces on axes from both the cemetery
and adjacent settlement has enabled critical new insights into the special
treatment and role of axes within Stone Age death rites. Finally, we present an
important legacy from the project: an open access database of Zvejnieki lithic
grave goods and associated burial contexts.Abstracts presented at the MESO2025 conference. In 2025, the conference has been held for the first in Italy, at University of Ferrara. The conference takes place every five years and brings together leading scholars involved in Mesolithic research in Europe
Ressemblances et différences entre l’information médiatique et l’enquête de terrain sur les rapports interethniques en Bosnie-Herzégovine (2016–2024)
No full textНа примеру односа између трију етничких заједница (Бошњака, Срба и Хрвата) може се приметити да медији из својих партикуларистичких, политичких и других интереса стереотипизују босанско-херцеговачко друштво у односу на стварни живот. Медијско извештавање о међуетничким односима на подручју Босне и Херцеговине у протеклих неколико година углавном садржи на-ратив који има за циљ да постојеће политичко и друштвено уређење (не)свесно одржи. У питању је систем заснован на тронационалном принципу у којем три већинска, конститутивна народа – Бошњаци, Срби и Хрвати – уз заједницу тзв. „осталих” чине окосницу уставноправног поретка земље. Међутим, посматрање већине „обичних” догађаја кроз етничку призму и приписивање етничког предзнака свакодневним животним ситуацијама у оквиру медијских извештаја не само да чува поредак већ трасира једини могући наратив о односима између трију народа. Међу припадницима бошњачке, српске и хрватске заједнице, као и међу онима који се не поистовећују с три наведене групације, преовлађују ставови и размишљања који се разликују од онога што преносе медији по питању њихових међусобних односа. Такве налазе почео сам да примећујем откако спроводим теренска истраживања на подручју Босне и Херцеговине у последњих осам година. У оквиру овог рада покушаћу да предочим које су разлике и сличности између онога што извештавају медији по питању међуетничких односа и резултата теренских истраживања, наводећи конкретне примере прикупљене у периоду од 2016. до 2024. године. Сматрам да би указивање на ову проблематику могло да представља мали допринос развијању другачијег погледа на то како етничке заједнице у Босни и Херцеговини између себе функционишу и у којој мери медији другачије говоре о наведеној теми.Media reporting on interethnic relations in Bosnia and Herzegovina over the past few years has mostly contained a narrative aimed at (un)consciously maintaining the existing political and social system. This is a system based on the tri-national principle in which the three major constituent nations – Bosniaks, Serbs and Croats – together with “others” form the backbone of the country’s constitutional order. However, observing most “ordinary” events through an ethnic prism and attributing an ethnic connotation to everyday life situations within the framework of media reports not only preserves such system, but also creates the only possible narrative about relations between the three peoples (narodi). Among members of the Bosniak, Serbian and Croat communities, as well as among those who do not identify with the three aforementioned groups, attitudes and thoughts that differ from what is conveyed by the media regarding their mutual relations prevail. I have begun to notice such findings since I have been conducting fieldwork in Bosnia and Herzegovina for the past eight years. In this paper, I will try to present the similarities and differences between what the media reports on interethnic relations and the situation on the field, listing specific examples collected in the period from 2016 to 2024. I believe that pointing out this issue could represent a small contribution to developing a different view of how ethnic communities in Bosnia and Herzegovina function among themselves and to what extent the media speak differently about it. Depending on the way a particular news item is conveyed to the audience, interethnic relations – always based on conflicts – in media reports will be treated in a way that either enthusiastically or sarcastically states that they do not exist, or that interethnic relations are harmonious but are “spoiled” by politicians, religious officials, and other factors that people supposedly cannot influence. If the dynamic perspective of the so-conceived “third way”, i.e. actually the “middle way”, is introduced, it is indicated that people agree on certain issues and disagree on certain others. The majority of Bosniaks, Serbs and Croats do not perceive every situation in their lives through an ethnic prism, do not think about their ethnic and religious identity as something that shapes their entire habits, social and even economic relations, which makes their attitudes and thoughts different from what is conveyed by the media. On the other hand, the three groups are very aware of their own ethno-religious identities, borders, spaces and have certain expectations and aspirations regarding their own nation.L’information médiatique sur les rapports interethniques sur le territoire de Bosnie-Herzégovine dans ces quelques dernières années contient généralement un récit ayant pour l’objectif de conserver (in)consciemment le système poli-tique et social existant. Il s’agit d’un système basé sur le principe trinational dans lequel trois peuples majoritaires, constitutifs – les Bosniaques, les Serbes et les Croates – ensemble avec la communauté des « autres » représentent le noyau de l’ordre constitutionnel du pays. Cependant, l’observation de la plupart des événe-ments « ordinaires » à travers le prisme ethnique et l’attribution du signe ethnique à des situations de la vie quotidienne dans le cadre des rapports médiatiques non seulement garde l’ordre, mais trace le seul récit possible sur les rapports entre les trois peuples. Parmi les membres de la communauté bosniaque, serbe et croate, ainsi que parmi ceux qui ne s’identifient pas à ces trois groupes mentionnés, pré-dominent des positions et des considérations qui diffèrent de ce que transmettent les médias au sujet de leurs rapports interethniques
The problem of personal identity and contemporary approaches to cognition
No full textnužnih i dovoljnih uslova na osnovu kojih je osoba x1 u trenutku t1 numerički identična osobi xn unekom drugom (prošlom ili budućem) trenutku tn. Iako ovaj problem ima dugu istoriju u zapadnojfilozofiji, u disertaciji ću se usmeriti na savremeniji pristup ovom problemu. Analizu započinjemsavremenim interpretacijama Lokovog (John Locke) kriterijuma, u okviru kojih se problem ličnogidentiteta nastoji rešiti isključivim oslanjanjem na psihološke faktore. Tvrdiću da nijedan odpsiholoških kriterijuma – ni samostalno ni u kombinaciji sa kasnije uvedenim telesnim kriterijumomi kriterijumom mozga – ne pruža nužne i dovoljne uslove za lični identitet. Potom ću detaljnorazmotriti Parfitovo (Derek Parfit) gledište i animalistički kriterijum, kao jedan od sve uticajnijihpokušaja rešenja problema ličnog identiteta u savremenim filozofskim raspravama. U svetlu svihnedostataka i problema kriterijuma koji su predstavljeni u prvih pet poglavlja, u šestom poglavlju ćuformulisati kriterijum koji kombinuje elemente animalizma i Parfitovog gledišta, ali ih dodatnoopravdava oslanjajući se na savremene uvide iz filozofije kognicije. Prema ovom kombinovanomkriterijumu, mi smo identični određenim utelovljenim kognitivnim sistemima, pri čemu bar neki odtih sistema i njihovih procesa mogu biti i prošireni, dok su osobe shvaćene kao fazna (sortalna)svojstva ovih kognitivnih sistema, odnosno svojstva koja ti sistemi instanciraju u određenimvremenskim periodima. Glavni zadatak disertacije je da pokaže kako kombinovani kriterijum uspešnorešava problematične slučajeve, poput mogućnosti veštačkih osoba, slučajeva grananja, te daizbegava većinu teorijskih i praktičnih prigovora koji su upućivani prethodnim kriterijumima.This dissertation examines the problem of diachronic personal identity, specifically the question ofwhat necessary and sufficient conditions determine whether a person x₁ at time t₁ is numericallyidentical to a person xₙ at some other time tₙ, whether in the past or the future. Although this problemhas a long history in Western philosophy, my focus here will be on contemporary approaches to it. Ibegin by analyzing Locke’s criterion as interpreted in modern discussions, where personal identity isoften explained exclusively in terms of psychological factors. I will argue that no psychologicalcriterion—whether considered independently or in conjunction with the later introduced bodily andbrain criteria—provides necessary and sufficient conditions for personal identity. I then turn toParfit’s view and the animalist criterion, which has become one of the more influential contemporaryattempts to resolve the problem of personal identity. In light of the difficulties and shortcomings ofthe criteria discussed in the first five chapters, in the sixth chapter, I will propose a combined criterionthat integrates elements of animalism and Parfit’s view, while further justifying them by drawing oncontemporary insights from the philosophy of cognition. According to this combined criterion, weare identical to certain embodied cognitive systems, some of which—along with certain cognitiveprocesses—may be extended. At the same time, persons are best understood as phasal (sortal)properties of these cognitive systems, meaning that they are properties instantiated by such systemsover specific periods of time. The primary objective of this dissertation is to show that the combinedcriterion successfully accounts for problematic cases—such as the possibility of artificial persons andbranching scenarios—while also avoiding most of the theoretical and practical objections commonlyraised against previous criteri
Zajedništvo u preduzetništvu – dodatna obuka nastavnika za realizaciju novouvedenog predmeta u FOOO
No full textOsnovno obrazovanje odraslih se realizuje prema programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih (FOOO) u Srbiji duže od decenije. Obuke namenjene razvoju kompetencija nastavnika za rad u ovoj oblasti neophodan su faktor obezbeđivanja održivosti programa FOOO. Pored inicijalnih obuka nastavnika svih predmeta FOOO, istakla se značajna potreba za dodatnom obukom nastavnika za novouvedeni predmet – Preduzetništvo. Stoga smo kreirali i realizovali program dodatne obuke nastavnika i ponudili ga nastavnicima na procenu. U istraživanju tragamo za odgovorom na pitanje kako realizatori predmeta Preduzetništvo procenjuju određene elemente kreirane dodatne obuke. Naročiti fokus je na uočavanju poteškoća u realizaciji nastave i načina na koji se one mogu prevazići. Program dodatne obuke nastavnika je procenjen kao značajan, a neophodan put za prevazilaženje poteškoća u realizaciji ne samo predmeta Preduzetništvo, već programa FOOO u celini, prepoznaje se u osnaživanju celokupnog školskog tima za zajedništvo i sinergijsko delovanje u dostizanju obrazovnih ishoda FOOO.Susreti pedagoga "Očekivanja (od) pedagoga" Nacionalni naučni skup 28. novembar 2025, Beograd - Saopštenje štampano u celin
Middle and Upper Paleolithic of the southern Pannonian Basin: lithic assemblages from Petrovaradin Fortress (Novi Sad, Serbia)
No full textRescue excavations of Petrovaradin Fortress in Novi Sad (Serbia), conducted at several different locations,
revealed loess layers with Middle and Upper Paleolithic lithic material, which were dated using optically
stimulated luminescence (OSL). The c. 90 ka old Layer 2b contained Middle Paleolithic massive bifacially flaked
sidescrapers, similar to the types documented in the early Micoquian of the Pannonian Basin. Layer 2a, dated to
about 43–40 ka, yielded an artifact assemblage with Levallois and Quina components present, while Layer 1, in
the southeastern sector of the site, contained numerous Gravettian artifacts. Based on OSL dating, the Gravettian
layer is estimated to be between 31 and 26 thousand years old, aligning with the radiocarbon age of approxi
mately 28 thousand years cal BP. The archaeological materials recovered from the Petrovaradin Fortress site
provided completely new insights into the Palaeolithic of the southern Pannonian Basin, showing that Middle
Paleolithic industries with bifacial tools, typically found in northern regions, are also present in the southern
parts of the basin. The dating results showed that there is a possibility that the Central European Quina industries
persisted into the late Middle Paleolithic, just before the appearance of the early Upper Paleolithic. Lastly, the
southern Pannonian and Peripannonian areas (where several Gravettian sites have been investigated) were
densely populated immediately before the beginning of the Last Glacial Maximum
The Sabovljevic Family: Father and Son – a Serb and a Magyar
No full textU radu su na osnovu objavljene i neobjavljene arhivske građe, političkih listova i relevantne naučne literature upoređene biografije Mihaila i Dušana Sabovljevića, oca i sina. Mihailo je obavljao dužnost poslanika na Ugarskom saboru devet godina (1875–1881, 1884–1887). U saborskom radu izražavao je umerene srpske nacionalne zahteve, te je njegov pristup odgovarao težnjama Ugarske vlade da se srpska kulturna, prosvetna i crkveno-narodna pitanja razmatraju u Predstavničkom domu, ali u lojalnom duhu prema ugarskoj državnoj i mađarskoj nacionalnoj ideji. Pošto se porodica Sabovljević 1888. preselila u Baju, Dušan se školovao u rimokatoličkoj gimnaziji, a zatim je slično svom ocu završio pravne nauke. Proveo je trideset i pet godina u službi bačko- bodroške županije i do kraja života ostao je odan mađarskoj državnoj ideji.
Biografije Mihaila i Dušana Sabovljevića osvetljavaju sto šesnaest godina istorije jedne srpske porodice u nekadašnjoj Ugarskoj, a kasnije u Mađarskoj. Stekli su pravničko obrazovanje i mladi
su stupili u činovničku službu. Mihailo se, za razliku od Dušana, opredelio za političku karijeru. Zastupao je srpske nacionalne interese na Ugarskom saboru, ali u zakonitim okvirima. Njegovo političko delovanje najviše je pogodovalo ugarskoj vladi, jer su nacionalnosne, kulturne, prosvetne i verske potrebe srpskog stanovništva Ugarske razmatrane na za to predviđenom mestu, u Predstavničkom domu. S druge strane, stekao je zasluge i kod svojih birača, pošto je uspešno
branio njihove materijalne interese. Ostaje upitno da li je njegov rad na Ugarskom saboru doprineo smanjenju nepoverenja prema srpskim činovnicima kod merodavnih ličnosti Ugarske. Dušan se od dvadeset i četvrte do pedeset i devete godine svog života nalazio u službi Bačko-bodroške županije. U sudbonosnim momentima na kraju Velikog rata ostao je na svom položaju, iako nije podržavao priključenje Bačke Kraljevini Srbiji. Na razvoj njegovih nacionalnih osećanja svakako su
snažan trag ostavile godine provedene u rimokatoličkog gimnaziji u Baji, kao i studije u Budimpešti. U mađarskoj Bačko-bodroškoj županiji dokazao se kao pouzdan i dobar činovnik. U stranačkom životu Mađarske nije uzeo aktivnog učešća do 1942. godine, kada je izabran za člana Gornjeg doma. Svoja načela poravnao je s mišljenjem mađarskih pristalica Trećeg rajha. Njegov životni put predstavlja redak izuzetak među Srbima nekadašnje Austro-Ugarske, jer su oni ogromnom većinom ujedinjenje s Kraljevinom Srbijom prihvatili kao otelotvorenje vekovnih težnji srpskog naroda za životom u svojoj nacionalnoj državi.Th e biographies of Mihailo and Dušan Sabovljević (Hungarian: Szabovlyevits)
shed light on one hundred and sixteen years of the history of a Serbian family in
Hungary. Th ey both acquired legal education and subsequently entered the civil
service. Unlike Dušan, Mihailo chose a political career, representing Serbian national
interests in the Hungarian Parliament, but within the legal framework of the Kingdom
of Hungary. His political activities primarily benefi tted the Hungarian government,
as the national, cultural, educational, and religious needs of the Serbian population
of Hungary were considered at the designated place in the House of Representatives.
On the other hand, he earned merit from his constituents by successfully defending
their material interests. It remains questionable whether his work at the Hungarian
Parliament contributed to the to reducing distrust towards Serbian offi cials among
relevant circles in Hungary. From the age of twenty-four to fi ft y-nine, Dušan served
in Bács-Bodrog County. During the tumultuous times at the end of the Great War,
he remained in his position, although he did not support the accession of Bačka
(hun. Bácska) region to the Kingdom of Serbia. Th e years spent at the Roman
Catholic Gymnasium in Baja, as well as his studies in Budapest, undoubtedly had
a signifi cant impact on the development of his Magyar national sentiments. In the
Hungarian Bács-Bodrog County, he proved to be a reliable and competent offi cial.
He did not actively participate in the political life of Hungary until 1942, when
he was elected a member of the Upper House. He aligned his principles with the
opinion of Hungarian supporters of the Th ird Reich. His life path is a rare exception
among the Serbs of the former Austro-Hungary, as most accepted the unifi cation
with the Kingdom of Serbia as the embodiment of the centuries-old aspirations of
the Serbian people for life in their own nation state
Нова истраживања средњовековног Рудника
No full textПо предању сачуваном међу старијим мештанима Рудника, на
омањем платоу изнад центра данашње варошице постојала је црква. То
је дало повода да се 2010. године започне са археолошким ископавањима. Одмах на почетку констатовано је постојање грађевине. Радови су
трајали до 2014, када је уследила пауза која је потрајала читаву деценију,
до 2024. године када су истражени преостали делови унутрашњег простора објекта. Откривена је грађевина правоугаоне основе (дим. 12,5 х 9
м), дужим странама оријентисана исток-запад. Зидова су очувани различито, а највише до 2,50 м. На откривеним зидовима није било прозора,
али рушевински слој указују да је објекат имао спрат на којем је било
прозора. Фрагменти фресака који сведоче о унутрашњој декорацији потичу из шута насталог обрушавањем горњих делова само на источном
крају објекта. Споља уз западни зид грађевине откривене су темељне
стопе зиданих стубаца који су могли носити трем над улазом који је
водио на спрат.
У првој фази истраживања дошло се до закључка да се ради о остацима профане грађевине у којој је приземни део имао економску функцију, док је спрат коришћен за становање. Покретни налази су потврђивали да је саграђена у XIV столећу. Међутим, последња истраживања и
откривање зидова у целини, наводе на другачије тумачење првобитне
намене. Откриће апсиде на источном зиду показује да би се ипак радило
о цркви, мада се поставља питање на који начин је она функционисала. Откривени зидови у највећој мери припадају укопаном, подрумском
делу, а једини улаз, смештен на југозападном углу, обликован је као
коса рампа која више води у подрум него у храм. Уобичајену употребу
унутрашњости апсиде као олтарског простора онемогућава постојање
масивног зиданог ступца у њеном средишту.Српско археолошко друштво, 48. скупштина и годишњи скуп, Требиње 29 - 31. мај 2025. - Саопштење штампано у извод