7757 research outputs found
Sort by
“The Struggle Against Imperialism, Colonialism, and Neocolonialism”: An Interpretation of Proletarian Internationalism in Socialist Yugoslavia
No full textU radu se daje pregled evolucije pojma proleterski internacionalizam u Jugoslaviji sa akcentom na promene značenja koje su ilustrovane kroz nekoliko značajnih faza. Pojam se analizira u odgovarajućem kontekstu, sa ciljem da se pokaže kako na promenu interpretacije utiču ideološka osnova, odnos ideologije i pragmatizma, spoljna politika i jugoslovenska unutrašnja dinamika. Hronološki okvir analize čini celokupni period postojanja jugoslovenske države sa posebnim osvrtom na početak šezdesetih godina, kada je izvršena najznačajnija promena u tumačenju proleterskog internacionalizma dodavanjem antikolonijalne komponente. Rad se zasniva na arhivskim izvorima, partijskim publikacijama i periodici, što je ukrštano sa teorijskom literaturom i radovima o Jugoslaviji i njenoj spoljnoj politici.This paper provides an overview of the evolution of the concept of proletarian internationalism in Yugoslavia, with particular emphasis on the shifts in its meaning, illustrated through several significant phases. The term is consistently analyzed within its respective context, aiming to demonstrate how ideological foundations, the interplay between ideology and pragmatism, foreign policy, and Yugoslavia's internal dynamics influence changes in its interpretation. The chronological framework of the analysis encompasses the entire period of the Yugoslav state's existence with special attention to the early 1960s, when the most significant reinterpretation of proletarian internationalism occurred through the addition of an anti-colonial component. The study is based on archival sources, party publications, and periodicals, which are cross-referenced with theoretical literature and scholarly works on Yugoslavia and its foreign policy
Православан светац у Италији пред Велики раскол: контекст византијског и православног идентитета на примеру Св. Нила Росанског
No full textThis paper seeks to identify and emphasise the sections of the vita of St Nilus of Rossano that most clearly exemplify its Byzantine context and ideology. Although distinctive due to its historical context, Byzantine and Orthodox terminology is consistently used, sometimes in alignment with other Byzantine texts and sometimes in unique ways. Consequently, the narrative is compared not only with other South Italian vitae and similar writings but also with hagiographies from Byzantium itself. This comparison aims to shed light on a work produced in a specific place and time, close to papal Rome just decades before the Great Schism of 1054. The techniques employed in Nilus’s vita, albeit differently, would later be adopted by South Italian Byzantine hagiographers under Norman rule, which brought significant political changes to Southern Italy after the time of Nilus of Rossano.Велики раскол из 1054. године је незаобилазна тачка при сваком бављењу хришћанском историјом и схизмом која је настала између римокатолика и православаца. Иако
је наука одавно утврдила да су разлике у два обреда настале још пре XI века и да је
њихово удаљавање трајало много дуже, како пре тако и после 1054, сврсисходно је
осврнути се на оне примере који су били део и једног другог света. Јужна Италија,
која је до XI века била у византијским рукама, а од VIII потчињена Цариградској
патријаршији, пружа нам увид у односе између наведена два света с обзиром на
своју богату православну хагиографску традицију и делатност. Преподобни Нил
Росански (909–1004), познат и као Преподобни Нил Нови, био је византијски монах из Калабрије, који се дуги низ година подвизавао у северној Калабрији да би
крајем X столећа отишао са својим ученицима на север, у латинску средњу Италију.
Боравио је у Монтекасину и управљао манастирима у околини Монтекасина и Гаете,
да би на крају умро у својој последњој задужбини, Богородичином манастиру у
Гротаферати (недалеко од Рима). Нил је преводио латинске црквене спице, састављао исте на грчком свецима који су се много више поштовали на Западу него у
Византији, учествовао у сукобу између папе Григорија V и антипапе Јована XVI и
још много тога. Манастир Гротаферата је вековима након свечеве смрти био центар
православног монаштва, који је био блиско повезан са римским папством. Стога је
Нилово житије, које је написао његов ученик из Гротаферате, посебно занимљиво
у тражењу византијских и православних елемената пошто је настало недалеко од
Св. Столице нешто пре Велике раскола. Од посебне важности су делови како је
Нилов хагиограф говорио о византијским царевима, Василију II и Константину
VIII, на који начин је то Св. Нил полемисао са бенедиктинцима о разликама двају
обреда (као што је питање поста суботом), као и како је после описан Рим када
је Нил боравио код папе и немачког цара Отона III. Нил увек остаје доследан византијским светоназорима и православној теологији, иако је тон његовог житија
често врло помирљив и толерантан. Папа и цар док су у контакту са Св. Нилом
су представљени као византијски цар и цариградски патријарх, иако зависно од
контекста и њиховог односа према свецу могу бити једноставно немачки краљ и
папа. Језик Ниловог житија и његова сврха нам се откривају ако с једне стране наратив упоредимо са житијима других византијских светаца из XI и XII века, као
што су рецимо Св. Симеона Новог Богослова и Св. Христодула Патмоског. С друге
стране, читајући житија осталих јужноиталијанских светаца, од Св. Илије Енског
до оних под норманском влашћу у Италији, као што су били Св. Лука Асилонски и
Св. Вартоломеј Симеријски, добија се јаснија слика о византијском и православном
идентитету, не само у Ниловом већ генерално у јужноиталијанским грчким житијима, а с обзиром на то да су визуелне представе Св. Нила сачуване ван Италије
једино у српским манастирима краља Милутина, добијамо једну ширу слику о
значају овог росанског свеца у византијском и православном свецу
The middle magdalenian occupation at Cova del Parco (Alòs de Balaguer, La Noguera, Lleida): results from the last fieldwork seasons
No full textDuring the last years, archaeological fieldwork of the recent
Middle Magdalenian phase at Cova del Parco (Alòs de
Balaguer, La Noguera), dated around 16000 – 16400 cal BP,
have allowed the recovery and study of a bone industry set
not yet documented in the area. Moreover, studies carried
out on the lithic industry and the anthracological remains
have highlighted the importance of the site to demonstrate
the complexity of the economic and social behavior of the
hunter-gatherer groups settled in the pre-Pyrenean region.
This paper represents the main results of the studies
carried out until now on archaeological material from the
Middle Magdalenian at Cova del Parco site.En els darrers anys, les intervencions arqueològiques en la
fase recent del magdalenià mitjà de la Cova del Parco (Alòs
de Balaguer, La Noguera), datat entorn a 16000 –16400
cal BP, ens han permès recuperar i estudiar un conjunt
d’indústria òssia fins ara inèdit a les terres de ponent. A
més, els treballs realitzats sobre la indústria lítica així
com de les restes antracològiques han posat de relleu la
importància del jaciment per evidenciar la complexitat dels
comportaments econòmics i socials dels grups caçadorsrecol·lectors sapiens a l’àrea pre-pirinenca. En aquest treball
presentem els principals resultats dels estudis que s’estan
duent a terme sobre el magdalenià mitjà al jaciment
STE(A)M Learning Ecologies: A Typology of Open Schooling Projects Based on Stakeholder and Learner Engagement
No full textOpen schooling and STE(A)M-based approaches in education are gaining increasing importance in European policymaking and EU-funded initiatives, as a way to improve science education learning and student engagement in scientific topics. However, systematic analyses of its outcomes, benefits and characteristics in relation to different types of stakeholders are still scarce. To address this gap, we present an analysis of pilot projects adopting open schooling and STE(A)M-based approaches, co-created within the frame of the Horizon Europe STE(A)M Learning Ecologies – SLEs Project. Quantitative and qualitative data reflecting young learner engagement and stakeholder engagement have been collected and analyzed. These include two templates (participatory pedagogical design and participatory scenario development) completed by different stakeholders (e.g. teachers, NGO members, researchers, industry representatives), learning products produced within each pilot project, semi-structured interviews conducted with key education stakeholders and open-ended questionnaire items. Our data analysis resulted in four typologies of STE(A)M learning ecologies (SLEs) that reveal different ways in which students and external stakeholders may interact to improve science education in formal school contexts: (1) Learner-experience oriented, (2) Master-product oriented, (3) End-user oriented, and (4) Citizen-science oriented. We present similarities and differences between the various types of SLEs with regard to stakeholder diversity, learning objectives, female participation, career opportunities, their potential for transformative change, challenges encountered, and sustainability aspects. Based on the typology of SLEs and their characteristics, the study also identifies recommendations for future research and policy to optimize investment in and impact of open schooling projects. These include a focus on small wins to scale up SLEs, distributed leadership to empower teachers, increased availability of learning resources and learner support, and using learning products to decentralize formative assessment in SLEs and promote constructive stakeholder dialogue.
This study examines the design, implementation, and evaluation of 12 STE(A)M Learning Ecologies (SLEs) across diverse geographical and educational contexts in Europe. Participants included 96 stakeholders and 1,079 learners, spanning primary to higher education. Stakeholders represent formal education providers (n = 28), industry partners (n = 23), non-formal education providers (n = 20), governmental organizations (n = 18), and civil society organizations (n = 7). Each SLE involved a median of 7.5 different formal, informal, and non-formal education stakeholders and 30 learners, with some hosting significantly more learners. SLEs were established following a structured life cycle. Initiators, who were either project partners or their affiliates, identified local challenges and preliminary learning objectives. Stakeholder mapping and engagement resulted in core teams co-creating resources, designing learning paths, and specifying expected learner outputs. Learner engagement lasted at least 40 hours, with additional stakeholders brought in as needed. Templates for participatory pedagogical design and scenario development guided planning, formative assessment, and stakeholder collaboration were provided. National Coordinators supported SLEs by offering guidance and monitoring progress. Each SLE’s process and outcomes were documented through templates, interviews, questionnaires, and learning products. Data sources included (1) participatory pedagogical design templates, (2) participatory scenario development templates, (3) learning products, (4) stakeholder interviews, and (5) questionnaires completed by National Coordinators and stakeholders. Pedagogical design templates detailed learning resources, curriculum mapping, and learner support needs, as well as the attractiveness of learning paths and career alignment. Scenario development templates capture stakeholder collaboration and resource allocation under baseline, small-effort, and best-case scenarios. Interviews explored local contexts, challenges, benefits, and sustainability, while questionnaires addressed learning outcomes, female participation, policy impacts, and collaboration dynamics. The data analysis was comprised of two stages. First, pedagogical design templates and learning products were analyzed to categorize SLEs based on design and outcomes. Initial coding by the first author was refined and validated by a second coder with expertise in STEM education, achieving inter-rater reliability (Cohen’s kappa > 0.85). Discrepancies were resolved through discussion. The second stage involved analyzing scenario templates, interviews, and open-ended questionnaire items for trends across SLEs, with similar reliability standards. This study highlights the typology of SLEs and representative learning products to provide insights into their design and implementation.
This study highlights the potential of STE(A)M Learning Ecologies (SLEs) as an open schooling framework to foster collaboration among diverse stakeholders and enhance learner engagement across various educational contexts. The SLEs demonstrated significant diversity in their design, implementation, and outcomes, reflecting the adaptability of the approach to local challenges and needs. A typology of SLEs emerged, categorizing them based on design characteristics, stakeholder collaboration, and the learning products created. Findings revealed that formal and non-formal education providers play central roles in initiating and sustaining SLEs, while industry and governmental organizations contribute with key resources and expertise. Stakeholders’ engagement evolves dynamically, with many joining as needs arise, highlighting the participatory and iterative nature of SLE development. Learners, spanning from primary to higher education, actively contributed to creating diverse and contextually relevant learning products, showcasing the capacity of SLEs to promote hands-on, career-relevant learning experiences. The templates for participatory pedagogical design and participatory scenario development proved effective in guiding stakeholder collaboration, resource allocation, and formative assessment. These tools also helped address gender inclusivity and align learning paths with future career opportunities, emphasizing the practical and equitable aspects of the SLE framework. Expected future outcomes include the broader adoption of open schooling in education systems to support cross-sector collaboration and student-centered learning. The study provides practical insights for improving stakeholder engagement in open schooling projects and sustaining such initiatives, as well as highlights the potential challenges that may emerge during this process. The findings underscore the importance of context-sensitive designs and continuous support from coordinators to maximize the impact of open schooling projects on young learners and communities.ECER Conference - 09 - 12 September 2025 - European Conference on Educational Research, Belgrad
Merc Roundtable. The Post-medieval Balkans: from Stereotype toward Archaeological Heritage and Science
No full textA picturesque view of Ottoman-Balkan heritage lingers, one that incorporates both the expanse of its former glory and its internal issues - as represented by the iconic Mostar Bridge of the 16th c. in Bosnia and Herzegovina, the Parthenon of Greece which spanned its life as an ancient temple, church, mosque and emblematic tourist site, as well as the multilayered Belgrade Fortress, to name a few. As such, this forum aims to dissect Ottoman heritage and show advancement in postmedieval archaeology within the Balkans. In terms of education, postmedieval archaeology, even though it is highly present in research as well as as a source of identity signifiers, has yet to be fully recognised as a branch of archaeology in the Balkans. Although traditionally researched through the lens of architectural monuments and under the outdated paradigm and pressure of Oriental stereotypes, the late opening of the subdiscipline of postmedieval archaeology is not the result of insufficient material culture; rather, it is due to the persistent prejudices against the Ottoman past. In a more contemporary context, the perspectives of post-medieval archaeology, not merely Ottoman, permit an embrace of cultural heterogeneity and interconnectedness through its diverse material remains using up-to-date technologies and scientific approaches. In the archaeology of the Balkans, new potentials are emerging through the implementation of critical theoretical perspectives, archaeology and digital humanities, to mention just a few. This MERC roundtable is to serve as a platform to discuss the social, scientific, historical, aesthetic and economic values of postmedieval sites and heritage. The forum will be based on a presentation of several case studies.The 31st European Association of Archaeologists Annual Meeting (Interwined pasts), Belgrade Virtual, 2-6 September 2025 - Saopštenje štampano u izvod
Individualni rast i razvoj društvenih uloga studenata kroz iskustvo studentskih blokada 2024/25
No full textstudentskim blokadama 2024/25 i razmatranje njihovog ličnog rasta i
razvoja društvenih uloga kroz ovaj proces. Težili smo da razumemo kako
se promenio doživljaj društvene uloge i odgovornosti, kako se on ispoljava, na koji način je učešće doprinelo ličnom razvoju. Uzorak čini 20 studenata/kinja (ž=11) sa društvenih, prirodnih i umetničkih fakulteta.
Sprovedenii su polustrukturisani intervjui (60–90min), uživo ili online.
Na podacima smo primenili fenomenološku interpretativnu analizu, uz
induktivno razvijenu kodnu šemu. Preliminarna analiza sprovedena je
na pet intervjua.
U analizi je izdvojeno pet tema: (1) lični rast kroz iskustvo blokade – doprinelo je ličnom razvoju, kroz jačanje samopouzdanja, emocionalno
sazrevanje i promenu perspektive, razvoj veština i prevazilaženje izazova.
Razvili su socijalne, veštine javnog govora i viši stepen društvene odgovor
nosti; (2) razvoj političkog identiteta – počinju da doživljavaju političke
procese kao lično relevantne, gradeći doživljaj da mogu da utiču na pro
mene i razvijajući svoj identitet u sferu političkih subjekata; (3) doživljaj
studentskog identiteta – identitet studenta počinje da prevazilazi granice
akademske uloge i uključuje aktivno društveno delovanje. Iskustvo blo
kade oblikuje studenta kao agenta promene; (4) spremnost na odricanje
zarad zajedničkog dobra – odricanje od udobnosti, planova i akademskih
ciljeva doživljava se kao smislen deo borbe, ne kao frustracija. Rezilijen
tnost se ogleda u prevazilaženju stresa kroz fokus na kolektivni cilj i pro
mene; (5) blokada kao uvod u dalji društveni aktivizam – blokade su pre
poznate kao početna tačka daljeg društvenog angažmana. Studenti ističu
važnost nastavka političkog delovanja, a iskustvo blokada kao značajno za
buduće organizovanje.
Nalazi ukazuju na iskustvo studentskih blokada kao transformativni
proces u kojem se studentski i lični identitet proširuje izvan akademskih
okvira i oblikuje kroz političko delovanje, lični rast i kolektivno angažova
nje. Rezultati osvetljavaju proces subjektivizacije u kojem se lično i politič
ko prepliću i oblikuju novu generaciju društveno angažovanih pojedinaca.Naučna konferencija Studentski protesti 2024/25: BloKADA, ako ne SADA?, Beograd, 22. i 23. novembar 2025. - Saopštenje štampano u izvod
Синиша Мишић (1961)
No full textКао историчар великог опсега интересовања и способности, у својим истраживањима користи са подједнаком лакоћом дубровачку архивски грађу, османске пописне дефтере, законске споменике, дипломатичку грађу и наративне изворе. Један је од ретких историчара који у својим радовима, поред писаних извора, користи и резултате археолошких истраживања и сведочанства материјалне културе. Из изложеног прегледа досадашњег научног рада С. Мишића, јасно се види и темељност са којом приступа истраживањима, што је резултирало тиме да је неке теме разрешио у потпуности. Истовремено, уочљива је и свестраност коју ретко који историчар данашњице поседује, тако се са подједнаким успехом бави и најзападнијим и најисточнијим деловима српске државе. Хронолошки оквири његових истраживања не само да обухватају дуги средњи век, већ у својим радовима појаве и простор повезује са античким наслеђем, а континуитет насеља и друге важније процесе прати и у 16. или 17. веку. Рад проф. Мишића се наставља и верујемо да ће донети још пуно новог и доброг нашој науци.
Кратка библиографија Синише Мишића објављена је већ 1995. године у: Библиографија наставника и сардника Филозофског Факултета у Београду, књ. 1, 362. Затим је обваљен преглед објављених радова и у оквиру зборника Филизофски Факултет 1838–1998: период 1963–1998, ур. Р. Михаљчић, Београд 1998, 343. Ученици и сарадници проф. Синише Мишића су поводим његовог 60. рођендана приредили зборник радова под насловим Између Средоземља и Подунавља, у коме је објављена и библиографија радова С. Мишића до 2021
Šta je (još) učenje: Metodologija šetanja kao Drugačiji pristup istraživanju obrazovanja
No full textRad je nastao u okviru drugog ciklusa projekta „Drugi: šta je (još) obrazovanje?“ i na osnovu zajedničkih iskustava iz istraživačke šetnje sa učenicima i nastavnicama Škole za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju. Centralno pitanje drugog ciklusa projekta za čijim smo odgovorima tragali bilo je „Šta je (još) učenje?“. U težnji da odgovorimo na projektno pitanje, oslonili smo se na metodologiju šetanja i izašli iz školske zgrade sa težnjom da saznamo više o učeničkim doživljajima, iskustvima i učenju. U takvom istraživačkom poduhvatu osvetljeni su različiti potencijali korišćenja metodologije šetanja. Stoga, cilj našeg rada je predstavljanje potencijala ove metodologije kao drugačijeg puta u istraživanju obrazovanja. U rezultatima se izdvajaju odlike metodologije kao što su: životnost, preispitivanje starog i stvaranje novog, dobrobit pojedinca i zajednice; različite uloge, ali jednakost u doživljaju i iskustvu. Ove odlike su ujedno i glavni potencijali ove metodologije za drugačije istraživanje obrazovanja, ali i katalizatori suštinske promene u obrazovanju.Susreti pedagoga "Očekivanja (od) pedagoga" Nacionalni naučni skup 28. novembar 2025, Beograd - Saopštenje štampano u celin
Uticaj rata na međuetničke odnose u Mostaru
No full textRatna dešavanja u periodu od 1992. do 1994. godine na području Mostara imala su presudan značaj na oblikovanje međuetničkih odnosa na kraju dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. Hrvati, Bošnjaci i Srbi se danas u tom gradu odnose drugačije jedni prema drugima u zavisnosti od domena u kojem ostvaruju međuetničku komunikaciju i interakciju — ekonomskih praksi, političkog delovanja, društvenog života, kulturne saradnje. Postojanje simboličke granice u okviru urbanog prostora (nekadašnje ratne linije fronta), koja deli Mostar na dva političko-ideološka i etnička prostora, hrvatski i bošnjački, uslovila je i preoblikovanje međuljudskih odnosa na porodičnom, komšijskom i ličnom nivou. U radu će biti analiziran uvid u trenutno stanje po svim ovim pitanjima do kojeg se došlo na osnovu dugotrajnih terenskih istraživanja koja se u periodu od 2017. godine naovamo aktivno i povremeno sprovode na području Grada Mostara i njegove bliže i šire okoline u Bosni i Hercegovini. Percepcije, ponašanja i stavovi Mostaraca po pitanju međuetničkih odnosa
oblikovani su zahvaljujući živom sećanju na ratna dešavanja s kraja devedesetih godina prošlog stoleća, što znači da se narativi proizvedeni i oblikovani tokom vojnih sukoba prenose i na naredne generacije. S druge strane, međuetnička saradnja ostvaruje se na drugim poljima, zbog čega se ne može tvrditi da u Mostaru ne postoje odnosi između većinskih naroda Hrvata i Bošnjaka, kao i manjinskog srpskog naroda, već da se oni dešavaju na jednom setu nivoa, dok na drugim to nije slučaj.Međunarodna znanstvena konferencija
“Nakon ratova: posljedice, pouke, interpretacije”
Časopis Tragovi (Zagreb) i Institut društvenih nauka (Beograd)
Zagreb, Srpski kulturni centar,
21. — 22. novembar 2025.- Saopštenje štampano u izvod
Kraj Jugoslavije, rat i Mostar u iskustvenoj prozi Elvedina Nezirovića
No full textU plejadi književnika srednje generacije, koji objavljuju i javno deluju u postjugoslovenskom, posleratnom vremenu i kulturnom prostoru bivših republika bivše zajedničke države, izdvaja se ime
Elvedina Nezirovića (r. 1976. u Mostaru), kao pisca koji je, po sopstvenom priznanju, opsesivno posvećen lokalnoj sredini, tj. svom rodnom gradu, onom kojeg više nema i onom koji jeste sada. U
njegovoj životno proživljenoj, iskustvenoj prozi dominiraju lične teme (rani gubitak oca; psihološki specifičan odnos sa majkom i očuhom) i porodične priče, opisi detinjstva u jednom selu kod Stoca
i Mostaru u 1980-im, doživljaj raspada Jugoslavije, ratova na području Mostara, učešća u ratu i života u podeljenom gradu. Glavni predmet ovog rada je analiza nosećih tema i motiva predočenih u tri romana autora – Boja zemlje, Ono o čemu se ne može govoriti i Sandro – u širem socio-kulturnom i političkom kontekstu pre, tokom i nakon ratnih sukoba u regionu Mostara i BiH.Nacionalni naučni skup Popularna kultura, folklor, komunikacija Beograd, 5-6 decembar 2025. - Saopštenje štampano u izvod