7757 research outputs found
Sort by
Full Circle: Heritage of Biodiversity in a Local Context?
No full textPoznavanje lokalno specifičnih resursa i mogućnosti njihove upotrebe
predstavljaju jednu od početnih tačaka za ostvarivanje primenjive održivo-
sti, koja je više od često naglašavane terminologije u zelenoj agendi. Uko-
liko primenu koncepata poput cirkularne proizvodnje zaista promislimo
kroz lokalno specifične uslove, održivost ima potencijal da odgovori kako
na klimatske tako i na društvene izazove sa kojima se pojedinci susreću.
Kroz dva primera – zanatske proizvodnje bazirane na tradicionalnoj zanat-
skoj praksi berbe, pripreme i pletenja rogoza, i novog materijala biosporina,
baziranog na savremenom načinu uzgajanja autohtonih vrsta gljiva – ovaj
rad otvoriće pitanje mogućnosti zamišljanja celovitijeg prostora u kojem
se kroz poznavanje starih praksi i upotrebom materijala u sopstvenom
okruženju, odgovara na savremene potrebe sa ciljem redefinisanja sim-
biotskih odnosa čoveka i njegovog okruženja, koji mogu obećati održivu
budućnost.Understanding locally specific resources and their numerous applications is the
foundation for achieving practical and realistic sustainability – one that goes
beyond being just a buzzword in the green agenda. If we critically reconsider
concepts such as circular production within locally specific constraints, sustainability has the potential to address pressing climate change issues and societal challenges. This paper explores the possibility of envisioning a more holistic
space where traditional knowledge and available resources can help meet
contemporary needs, aiming to redefine the symbiotic relationship between
people and their environment. By analyzing two case studies – the harvesting,
processing, and weaving of rush, and the development of biosporin, a new
material derived from autochthonous fungi – this study deconstructs and
advocates for the possibility of a truly sustainable future.Međunarodna multidisciplinarna konferencija Kulturne i kreativne industrije & baština: Agroculture, Reževići — Petrovac na Moru 20—23. mart 2025.godine - Saopštenje sa međunarodnog skupa štampano u izvod
Značaj arheotanatoloških istraživanja: studija slučaja dvojnog srednjovekovnog groba br.123 sa nekropole u Slavkovici
No full textSrednjovekovna nekropola i manastir u selu Slavkovica, nedaleko od Ljiga u centralnoj Srbiji, istraživani su u dva navrata. Prva sistematska istraživanja rađena su 1970-ih, kada je otrkiveno stotinak grobova, dok je 2017. godine zaštitnim iskopavanjima konstaovano još 17 grobova, okvirno datovanih u period 13-15. veka. Na nekropoli su najvećim delom zastupljene pojedinačne sahrane, orijentisane Z-I, bez priloga i sa izuzetno malo inventara (dugmad, prsten, klinovi). Pokojnici su sahranjivani u pravougaone zemljane rake koje su u pojedinim slučajevima bile oivičene lomljenim kamenom ili prekrivene nadgrobnim pločama. Unutar crkve, pronađena su i dva kamena sarkofaga. Sa zaštitnih iskopavanja iz 2017. godine, ističe se grob 123: arheolozi su konstatovali kamenu grobnu konstrukciju u kojoj su bile pohranjene dve odrasle osobe. Međutim, antropološka analiza humanog osteološkog materijala pokazala je sahranu dve odrasle individue, muškog i ženskog pola, ali i skeletne ostatke novorođenčeta. U ovom radu biće predstavljeni rezultati bioantropološke analize, sa posebnim fokusom na značaj arheotanatoloških istraživanja u slučaju kolektivnih sahrana u srednjovekovnom kontekstu. Ova analiza razmotriće potencijalne scenarije koji su mogli dovesti do kolektivne sahrane, od sukcesivnog do istovremenog pohranjivanja ovih individua, kao i problematike u dokumentovanju svih stratigrafskih i bioantropoloških dokaza tokom iskopavanja koji nam pomažu u rekonstrukciji funerarnog rituala, a koji vrlo često ostaju nedostupni bioantropolozima.48. skupština i godišnji skup Srpskog arheološkog Trebinje, 29 – 31. maj 2025. godine - Saopštenje štampano u izvod
Promena grupnih identifikacija u kontekstu studentskih blokada 2024/25
No full textДељена искуства са припадницима одређених група доприносе степену идентификације са тим групама. Ово је вишеструко потврђено и разрађено у контексту теорије социјалног идентитета (Тајфел & Тарнер, 1978). Од новембра 2024. године, у Србији се одвијају масовни студентски протести који представљају специфичан контекст у коме, према поставкама поменуте теорије, може доћи до промена у односу према различитим друштвеним групама. Стога, неки идентитети, који до тада нису били значајни, могу добити на значају или чак постати централни, док други падају у други план. Ова студија фокусира се на поређење групне идентификације студената и студенткиња активних у тренутним блокадама са подацима прикупљеним пре студентских блокада на упоредивом узорку током 2017. године (Јовановић & Павловић, 2018). Методом снежне грудве узорковано је укупно 504 студента/киња (69.6% жене, Mузраст= 21.76, СДузраст= 2.76) који су за себе рекли/е да учествују у блокадама на неком од универзитета у Србији. Испитаници/е имали су задатак да на 5 степеној скали Ликертовог типа процене у којој мери се лично идентификују са различитим друштвеним групама. Највећи степен идентификације испољен је са групама студената у блокади (М = 4.23, СД = .96) и студената уопште (М = 4.20, СД = 1.01), након чега следе етничка, вршњачка, па регионална, а на крају идентификација са сопственом религијском групом (М = 3.23, СД = 1.52). Посебно је занимљиво то што се испитаници више идентификују са групом студената у блокади него са групама којима дугорочно припадају, попут етничке групе (F (1, 503) = 9.72; p < .001), а за коју се сматра да обезбеђује временски континуитет кроз колективну историју и будуће трајање. Добијене резултате дискутујемо и у светлу поређења са истепеном идентификовања са истим групама (изузев групе студената у блокади) прикупљених 2017. године. Наши резултати, у једном специфичном контексту, потврђују претпоставке теорије социјалног идентитета и указују на значај колективне акције као катализатора појачане групне идентификације.Национални научно-стручни скуп 73. конгрес психолога Србије Вредности под притиском: Психологија између идеалног и реалног, Дивчибаре, Хотел „Црни врх“ 4–7. јун 2025. – Саопштење са скупа националног значаја штампано у извод
Between east and west, between past and future: The effects of exclusive historical victimhood on geopolitical attitudes in Hungary and Serbia
No full textIn Eastern Europe, collective victim beliefs have become integral elements of national ideologies, especially amid rising geopolitical polarisation. In this study, we investigated how exclusive victimhood was related to geopolitical attitudes in Hungary and Serbia. The study involved Serbian (N = 630) and Hungarian (N = 471) adult national samples stratified by gender, age, political orientation, and place of residence. As expected, exclusive victimhood predicted higher support for a geopolitical shift from the West (i.e., EU and US) to the East (i.e., Russia and China) via Euroscepticism in both samples. In Serbia, the strongest indirect effect was observed among participants with neutral attitudes towards the war in Ukraine. In Hungary, there was no expected moderated mediation while the direct effect of exclusive victimhood on the West-to-East geopolitical shift was largest for pro-Russian participants and non-significant for pro-Ukrainian participants. Different measures of ethnic identity showed no expected moderation effect, but an exploratory analysis revealed that exclusive victimhood partially mediated the relationship between identity measures (superiority and attachment) and support for a pro-Eastern (vs. pro-Western) geopolitical orientation. We discuss how the construals of the past based on exclusive victimhood shape future geopolitical preferences of the public in Hungary and Serbia
Trust in scientists and their role in society across 68 countries
No full textScience is crucial for evidence-based decision-making. Public trust in scientists can help decision makers act on the basis of the best available evidence, especially during crises. However, in recent years the epistemic authority of science has been challenged, causing concerns about low public trust in scientists. We interrogated these concerns with a preregistered 68-country survey of 71,922 respondents and found that in most countries, most people trust scientists and agree that scientists should engage more in society and policymaking. We found variations between and within countries, which we explain with individual- and country-level variables, including political orientation. While there is no widespread lack of trust in scientists, we cannot discount the concern that lack of trust in scientists by even a small minority may affect considerations of scientific evidence in policymaking. These findings have implications for scientists and policymakers seeking to maintain and increase trust in scientists
Winemaking on the territory of today's Serbia in the Middle Ages
No full textУ раду су сагледани сви аспекти винарства на простору данашње Србије у средњем веку, изузев територије Војводине, на основу расположивих историјских извора. Представљени су начини производње вина, поред чега је разматрано и о времену извођења бербе, периодима ферментације грожђаног сока и претакању вина. Одређена пажња посвећена је судовима за вино, винским подрумима и другим просторијама намењеним чувању вина, затим врстама овог цењеног пића, као и траговима винарства у средњовековној и раној османској топонимији и микротопонимији. Указано је и на постојање народне светковине врумалије, која је пратила производњу вина, као и на поједине културолошке аспекте у смислу прогнозирања величине рода и молитви за заштиту винограда и вина.Viticulture and winemaking represented one of the most important activities of the agricultural population on the territory of today's Serbia in the Middle Ages. Wine was made from black and white grape varieties, and their mixing was also done. Wine production was carried out in two ways – by trampling and muddling the grapes with feet or by pressing the grapes in wine presses, which were called tochila (Lat. torculum; Old Serbian tochilo). The new wine was poured into wooden barrels, usually made of oak, by specialized craftsmen-coopers. Grape harvesting and wine production were mostly done during September or October. After that, the grape juice fermentation process followed, lasting about two months, which ended by the middle of November, or at the furthest, by the beginning, or the second half of December. After the completion of the fermentation process, the wine was in some cases poured into earthen vessels like amphorae or in bags made of goat skin. Barrels and other vessels with wine were kept in wine cellars (Old Serbian: pivnica, vinica, tochilo, klet), which were located on the ground floors of the town houses or were buried in the vineyards themselves. Larger wine cellars also existed within monastery complexes (Studenica, Peć Patriarchate, Dečani). The person in charge of storing wine in the cellar and bringing it to the monastery refectory was called the turnkey (Old Serbian kljuchar). For storing large amounts of wine in the possession of monasteries that were located in the immediate vicinity of larger and well-fortified cities, some of the nearby city towers were used, as in the case of the Monastery of St. Archangel near Prizren and the Višegrad fortress (Upper Town of Prizren). For private use, wine could be mixed with water, honey, or spices. Traces of winemaking and cooperage in the territory of today's Serbia are also evidenced by toponyms and microtoponyms from the medieval and early Ottoman periods, some of which have been preserved to the present day. These toponyms and microtoponyms derived from the words for cooper (Old Serbian bachvar: villages Bačvar (Bačvari) in Raška and Bačvine (maybe near Užice)), wine (Old Serbian vino: villages Vino near Leskovac and Vinac Potok (unknown today) in the surroundings of Novi Pazar, mezra (abandoned settlement) Vince (today the village of Vince) near Golubac, unknown mezra Vinora (in the surroundings of Prizren) and localities Vinov crveni near Ždrelo and Vinački dol near Soderce in the vicinity of Vranje), wine cellar (Old Serbian vinica: villages Vinica (maybe near Kragujevac) and Gornja Vinicka and Donja Vinicka (present day Vinicka) near Prijepolje); pivnica: locality Pivničište in medieval town Rudnik) and winemaker (Old Serbian vinar: villages Vinarci (near Kosovska Mitrovica and maybe near Leskovac) and Vinarica (maybe present day Gornja Držina) near Pirot). The production of wine could be accompanied by the pagan, winter solstice festival Brumalia (Lat. bruma, brumalia, -ae, Old Serbian vrumalije) held in honor of the ancient Greek god Dionysus, although the question is whether this holiday was practiced among Serbian medieval peasants. The importance of viticulture for the medieval agricultural population is also reflected in the existence of Old Serbian Christian prayers for the protection of vineyards, grapes, and wine. There was also the practice of making predictions about the size of grapes and wine, related to the pagan holiday of January calends (Lat. Calendae Januariae; Old Serbian januarske kalende, koleda), which was, just like Brumalia, banned by the Christian church