Institute of Social Sciences
IRISS Repository of Institute of Social Sciences (Belgrade)Not a member yet
2648 research outputs found
Sort by
The impact of problematic placements on the banking competitiveness -case study of OTP group
Get PDFCredit risk as a risk in basic, traditional, and most important banking business – the bank loan, is one of the biggest financial risks, considering that borrowers (debtors) defaults, directly affect the bank’s financial result and capital, and thus its competitiveness in the market. The impact of problematic loans on banking operations will be discussed for 2019-2021 on the example of OTP banking Group operating in 11 countries, to find out if there is a relation between NPL volume and the banking competitiveness. A comparative analysis method has been applied, comparing the profit, the NPL rate and the market position within the banking sector of the country to which each Group member belongs. Results has shown that the reduction in the volume of non-performing loans affected the increase in the competitiveness of banks, as well as that member banks located in European Union countries have a lower percentage of non-performing loans in relation to the member banks of the group operating in countries outside the European Union. The reduction of the percentage of bad loans is certainly in harmonization with the regulations of the European Union, but also in their better implementation
The role of trust in the health-care system in the relationship between trust in official modern medicine and youths’ attitudes towards vaccination against COVID-19
No full textThe aim of this study was to test the moderating effect that
trust in the health-care system has in the relationship between trust in official
modern medicine and youths’ attitudes towards vaccination against COVID-19. The online
research was conducted on Serbian sample consisting of 311 (70.7% female) participants with an age
range from 15 to 25 (M = 21.19, SD = 2.546). Both the predicting and the moderating variable
were measured on a single-item scale, with a ten-point answer scale, in which par- ticipants
answered how much they trust the official medicine and the health-care system,
respectively. Five-item scale (α =
.963) was used to measure youths’ attitudes towards COVID-19 vaccination. Therefore, the
participants evaluated vaccination against COVID-19 on the semantic differential scale from
1 to 7 (harmful-useful; unnecessary-necessary; bad-good; unpleas- ant-pleasant;
stressful-relaxing). Hierarchical regression analysis
shows that the model is statistically significant (R2 = .350, F(3,
307) = 55.010, p < .01) in the second block when interactive ef- fect of trust in official medicine
and trust in the health-care system was introduced (β = .121, p < .05). The results suggest that
with the increase of trust in official medicine the more positive are youths’ attitudes toward
vaccination (β = .493, p < .01), yet in people with higher levels of trust in the
health-care system this relationship was stronger. In other words, in the conditions of low trust
in official medicine the youths’ attitudes are steadily negative, no matter the level of trust in
the health-care system. Meanwhile, in the conditions of high levels of trust in official medicine
the ones who have also higher levels of trust in the health- care system have significantly more
positive attitudes than those with lower levels of trust in the health-care system. The theoretical and practical implications of these results will be discussed
Tranzicija u kontekstu održivog ekonomskog razvoja: zeleni rad i digitalizacija
No full textEkonomija Republike Srbije je od 1989. do 2021. godine prosla dug i tezak tranzicioni put,
put vlasnicke transformacije, t,ansfo,macije prn izvodnog sistema i prelazak na trzisni
model Funkcionisanja privrede. Poslednja i najnovija tranzicija jeste tranzicija koja ide ka
odrzivom ekonomskom razvoju - zelenom radu (znanje) i digitalizaciji (sofistikacija). Kada je
u pitanju zeleni rad, veoma je bitna Agenda UN (2015) o od,zi vom ekonomskom i socijalnom ,azvoju
do 2030. godine. Ona sad,zi 17 ciljeva, a ciljevi od 1 do 5, 8 i 1O di,ektno se odnose na zivot i
,ad ljudi, u kontekstu zelenog ,ada - ljudskih ,esu,sa. U ovoj agendi nespo,an je uticaj ,ada i
,adne s,edine na zivotnu s,edinu. Takode, ne sme se zane ma,iti uticaj klimatskih prnmena na
t,ziste ,ada (uslove ,ada p,ilagoditi novim okolnostima). Agenda je postavljena do 2030 -
sto p,edstavlja p,vi rnk za utv,divanje postignutih ,ezultata, ali za pojedine ciljeve p,ak ticno
nema rnka, ostaje dugorncna teznja ka ostva,enju, a tu se misli, pre svega, na one ciljeve koji se
odnose na ljude i ljudske ,esu,se. Zatim, ve oma znacajan je Pa,iski spo,azum (201 6), je, je on
p,vi p,avni dokument nastao kao odgovo, na klimatske prnmene - njimeje ozvanicen p,elazak na zelenu
ekonomiju, a ukljucuje i dostojanstven ,ad. Krnz ova dva doku menta ispoljena je NOVA teznja da se
smanje nejednakosti i sirnmastvo, kao i da se sprnvede sekto,ska t,ansfo,macija ekonomije u
kontekstL od,zivog ,azvoja (socijalni i ekonomski stub). Sekto,i pogodeni ovom
t,ansfo,macijom su sekto, obnovljive ene,gije i skladistenja otpada, g,adevina,stvo,
t,anspo,tni sekto,, IT sekto,, poljop,iv,eda i suma,stvo. U svakoj zemlji postoje nosioci
ozelenjavanja, tj. oni koji su zaduzeni za sprnvodenje ovih prnmena ili t,ansfo,macije, dok
najznacajniju ulogL imaju d,zava, socijalni pa,tne,i, naucne institucije, medunarndne o,gani
zacije UN, MOR, MMF i o,ganizacije koje se bave zastitom zivotne s,edi ne. Do t,ansfo,macije u
domenu ,ada dovodi i digitalizacija koja najvise pogada od,edene prnfesije, dok na d,uge manje
utice, a pojavljuju se i nova zanimanja. Shodno tome, S,bija je zapocela zelenu ene,getskL
t,anziciju sa ciljem vece konku,entnosti p,iv,ede i od,zivog ,azvoja, te je donela niz zakona i pravnih akata koji se vec primenjuju
Популациони притисак као узрок климатских промена
No full textАуторке у раду проблематизују утицај прекомерног
становништва на многобројне постојеће глобалне еколошке
проблеме попут загађења и деградације животне средине,
климатских промена и климатских конфликата и немире.
Основни циљ рада је да укаже на злоупотребу дискурса о
популационом притиску зарад маскирања интереса моћних
политичких и економских актера, као и за промовисање
наратива ограничавања раста становништва. Намера
ауторки је да истакну важност коришћења популационих
теорија (малтузијанске, неомалтузијанске, еугеничке
и оптимистичне) које имају функцију легитимисања
разлитичих политичких и економских интересима. Рад
нуди одговор на истраживачко питање: Због чега се
прекомерно становништво неретко сматра суштинским
узроком климатских промена? Налази овог рада потврђују
главну хипотезу да заступљена реторика о ,,прекомерном
броју становника” утиче на обликовање штетне политике и
праксе кроз призму бриге о климатским променама. Посебна
пажња је посвећена анализи грађанског рата у Дарфуру као
климатског конфликта, који је кроз сочива западних медија
окарактерисан као сукоб изазван популационим притиском
у комбинацији са несташицом природних ресурса и климатским променама. У раду се користи компаративна
метода, генеалогија и метода анализе садржаја докумената
Strah od zaraze korona virusom i rezilijentnost – uloga institucionalnog poverenja
No full textCilj ovog istraživanja je ispitivanje moderatorskog efekta koji institucionalno poverenje ostvaruje
na odnos između straha od zaraze virusom korona i rezilijentnosti; merene kao percepcije
sposobnosti brzog oporavka. Odnosno ispitivanje protektivne uloge institucionalnog poverenja u ovoj
relaciji. U istraživanju je učestovalo 5785 ispitanika, raspona starosti od 18 do 91 godine (M =
37, SD = 12.62), od čega je ženskih ispitanika 4333 (65%). Istraživanje je sprovedeno u aprilu
2020. godine u Srbiji. Strah od zaraze je operacionalizovan putem jednog pitanja (Koliko ste
uplašeni da ćete se zaraziti koronavirusom?). Za procenu rezilijentnosti su korišćene 3 stavke iz
Kratke skale rezilijentnosti (BRS; Smith et al. 2008). Institucionalno poverenje je mereno preko
dva indikatora – poverenje u vlast i poverenje u zdravstveni sistem i operacionalizovano je putem
dva pitanja (Koliko trenutno imate poverenja u organe vlasti u Srbiji? i Koliko trenutno imate
poverenja u zdravstveni sistem i lekare?). Ispitanici u proseku imaju nisko poverenje u vlast, i
izveštavaju o nisko izraženom strahu od zaraze virusom korona. Kako bi se proverio moderatorski
efekat, koji institucionalno poverenje ostvaruje na odnos između straha od zaraze virusom korona i
rezilijentnosti, sprovedene su dve hijerarhijske regresione analize. Rezultati pokazuju da strah od
zaraze negativno predviđa rezilijentnost. Sa druge strane, rezultati ove studije nisu potkrepili
pretpostavke o protektivnoj ulozi institucionalnog poverenja u relaciji između straha od zaraze
virusom korona i rezilijentnosti. Oba indikatora poverenja su se pokazala kao značajan
prediktor rezilijentnosti, ali interakcija sa strahom od zaraze virusom korona nije se pokazala kao
statistički značajna. O
teorijskim i praktičnim implikacijama rezultata biće diskutovano
Socijalna i instrumentalna podrška kao moderatori u relaciji između usmerenosti na gubitak i depresivnosti kod udovaca i udovica
No full textSmrt supružnika za mnoge ljude predstavlja traumatično iskustvo, a istraživanja pokazuju da podrška
ostvaruje značajan uticaj na distres osoba koje su izgubile partnera. Cilj ovog istraživanja je da
proveri da li socijalna i instrumentalna podrška moderiraju relaciju između usmerenosti na
gubitak i depresivnosti kod udovaca i udovica. U istraživanju je učestvovalo 64 ispitanika,
ujednačenih po polu, a kojima je u poslednjih 40 dana preminuo partner. Prosečna starost ispitanika
bila je 71.9 godina (SD = 6.02) sa rasponom od 65 do 89 godina. Prediktor varijabla je
usmerenost na gubitak, operacionalizovana subskalom unutar Upitnika dnevnog udovičkog
života, kriterijum varijabla je depresivnost merena subskalom upitnika DASS-21, a moderator
varijable su socijalna i insutrmentalna podrška čije su mere jednoajtemske. Sprovedene su dve
hijerarhijske regresione analize koje ukazuju na sledeće rezultate. Kada je u pitanju socijalna
podrška, model je statistički značajan i u prvom (R = .312, p < .01) i u drugom bloku (R = .376, p
< .01) nakon uvođenja njihove interakcije. U prvom bloku registrovani su statistički značajni
glavni efekti i prediktora (β = .273, p < .01), i moderatora (β = -.218, p < .01), kao i u drugom
bloku, a registruje se i njihov statistički značajan interaktivni efekat (β =
.213, p < .01). Ovo nam sugeriše da udovci i udovice sa višom socijalnom podrškom postižu niže
skorove na skali depresivnosti u uslovima niske usmerenosti na gubitak, dok u uslovima visoke
usmerenosti na gubitak, udovci i udovice postižu ujednačene skorove na skali depresivnosti, bez
obzira na prisustvo socijalne podrške. Kada je u pitanju instrumentalna podrška, registrovana je
statistička značajnost modela u prvom bloku (R =
.421, p < .01), dok se nakon uvođenja interaktivnog efekta u drugom bloku ta
statistička značajnost ne registruje (R = .431, p > .05). U prvom bloku, registruju se glavni
efekti i prediktora (β = .271, p < .01) i moderatora (β = -.356, p < .01), što nam sugeriše da viši
skor na depresivnosti imaju udovci i udovice koji su usmereniji na gubitak, kao i oni koji
imaju slabiju instrumentalnu podršku. O teorijskim i praktičnim
implikacijama istraživanja biće diskutovano
