Institute of Social Sciences
IRISS Repository of Institute of Social Sciences (Belgrade)Not a member yet
2648 research outputs found
Sort by
FLOWS OF BUSINESS COMMUNICATION – BETWEEN SOCIALLY RESPONSIBLE ACTION AND CRISIS PR: THE CASE OF THE PUBLIC COMPANY OFFICIAL GAZETTE OF THE REPUBLIC OF SERBIA
PR activities (Public Relations) have long been a mandatory part of global communication flows, as an important
segment of business management. They represent a skillset and a set of processes that can influence the formation of favorable public
opinion, thus affecting the realization of broader business objectives, which are more easily achieved with public understanding and
support. PR flows form a kind of continuum, and the modern era suggests that they are predominantly framed within two main
dimensions: crisis communication and the demonstration of socially responsible business conduct. The main focus of this article lies
in this fact, as we seek to demonstrate that most business entities today operate communicatively within these frameworks, striving to
maintain a desired public image and, in doing so, ensure business stability. Our main thesis, therefore, arises from this context, as
we believe that business stability is conditioned by the public image, which largely depends on the PR success in the domains of
crisis communication and the demonstration of socially responsible business practices – PR aspects that we will present in more
detail. As a case study, we will use the Public Company Official Gazette of the Republic of Serbia and examples of such PR activities
in this case, given that it is a company with a broad business scope and public influence. Considering the operations and the public
image of this company, the analysis of this case will serve to substantiate our thesis, simultaneously illustrating different situations
and effects produced by this entity’s PR activities. In this way, the presented results may also be applicable to most other entities
When energy resources, transit routes, critical minerals and the interests of great powers meet in the Western Balkans: do citizens have a voice?
This paper aims to point out the major problems faced by the citizens of the Western Balkans when it comes to future energy policy. The anticipated decarbonization of Europe by 2050 will significantly influence the region that embraces the green agenda. The regions clean transition is hindered by outdated energy infrastructure, a high share of coal in energy consumption, energy-intensive industries, elevated pollution levels, influence from global powers, and tensions both among the countries of the region and within the region itself. Moreover, the post-2022 energy landscape has grown increasingly complex, necessitating adjustments in energy policy for the Western Balkan countries that have yet to be clearly specified under complex conditions. Namely, the European Union is interested in exploitation of natural resources and transit routes, which is happening at the same time as the influence and interests of the great powers are growing in the region – often contradictory. In such a situation, citizens are denied the opportunity to participate in decision-making and become only observers of the events. The study provides an analysis of the energy sectors status in six Western Balkan economies, serving as a foundation for the development of future energy policy while highlighting the specificities of the clean transition amid intricate geopolitical upheavals that significantly impact the region. After analyzing the geopolitical, infrastructural, socio-economic, and resource inputs (including critical raw materials and rare earth elements), it is evident that a just transition and the involvement of citizens in formulating the energy policy of their own countries is almost impossible. Recommendations have been provided in this regard
Накнада нематеријалне штете као грађанскоправна санкција
Чл. 200, ст. 1. Закона о облигационим односима прописује да за
претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због ума-
њења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе
или права личности, смрти блиског лица као и за страх суд ће, ако нађе
да околности случаја, а нарочито јачина болова и страха и њихово тра-
јање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од
накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству.
Овом одредбом установљена је санкција за нематеријалну штету
која је некоме причињена, без обзира на основ одговорности. Ова се нак-
нада увек досуђује у новцу, са каматом од дана пресуђења па до исплате.
С друге стране, ст. 2. истог члана је прописано да приликом одлу-
чивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њененакнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме\ud
служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које
нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом. Том се одред-
бом заправо регулише начин на који треба процењивати висину накнаде
или, другим речима, озбиљност изречене санкције.
Како судови накнаду нематеријалне штете утврђују по слобод-
ној оцени (чл. 232. Закона о парничном поступку), у пракси други став
одредбе о накнади нематеријалне штете често служи да би се накна-
да нематеријалне штете смањила или чак и одбио захтев за накнаду.
Овакво поступање је проблематично, јер често досуђена накнада не
представља правичну сатисфакцију за оштећеног, што такође није спо-
јиво са њеном природом и друштвеном сврхо
Објективна одговорност у заштити животне средине – случај „еколошке тужбе” из ЗОО
У Србији није уобичајено да јавност користи грађанскоправне
инструменте заштите животне средине, иако ту могућност има још од
1978. године од доношења Закона о облигационим односима (чл. 156).
С обзиром на то да се ради о actio popularis, делотворно коришћење
еколошке тужбе претпоставља постојање јавности и удружења оспо-
собљених да разумеју комплексна питања заштите животне средине и
одговарајуће механизме правне заштите.
Иако је actio popularis предвиђена Законом о облигационим одно-
сима, њена практична примена пред судовима у Србији остала је веома
ограничена. Због тога део стручне јавности изражава критички став
према овом институту, па чак предлаже његово уклањање из грађанско-
правног система. Као главни разлози наводе се да је институт застарео
и недовољно разрађен, да није усклађен са важећим процесним и матезаштите јавног интереса нити мотивацију да се кроз вођење судских
поступака активно ангажују у том правцу. Такође, указује се на то да се
слични циљеви могу остварити у оквиру заштите у управном поступку
и спору. Насупрот томе, други аутори истичу да је actio popularis и даље
важан инструмент заштите дифузних интереса у савременом друштву,
наглашавајући потребу да правни систем обезбеди механизме за зашти-
ту јавног интереса. У том смислу, овај институт се повезује са начелом
учешћа јавности и партиципативном демократијом. Еколошка тужба се
уређује као популарна тужба, јер јој је примарна функција превентивна
заштита и односи се на ситуације у којима прети штета неодређеном
броју лица. Ипак, чињеница да ова одредба није заживела у пракси
може се објаснити низом чинилаца, од недовољне информисаности јав-
ности о самом институту, преко недостатка ресурса за вођење оваквих
поступака, до тога да домаћи процесни и материјални оквир није при-
лагођен за њену делотворну примену.
Најзад, питање одговорности у контексту чл. 156. ЗОО поставља
дилему да ли би основ одговорности за штету требало да буде субјек-
тивна или објективна одговорност. Иако се чл. 156. налази у одељку о
општим начелима проузроковања штете (одељак 2), ст. 3. истог члана
јасно предвиђа објективну одговорност за штету насталу услед делат-
ности за коју је прибављена дозвола надлежног органа. То сугерише да
би се објективни основ одговорности могао применити и на случајеве
опасности од штете. С обзиром на то да је заштита животне срединеосновна сврха овог члана, примена објективне одговорности за опа-
сност од штете била би делотворнија од инсистирања на доказивању
кривице. Постављање кривице као основног критеријума знатно би
ограничило број ситуација у којима би се могла захтевати превентивна
заштита и уклањање извора опасности.
Ову правну дилему било би пожељно разјаснити кроз одређене
измене закона, како би се јасно истакло да је објективна одговорност
основ одговорности за опасност од наступања штете у овим поступцима.
Унапређења материјалног грађанског права требало би првенствено да
се усредсреде на потврђивање овог приступа, односно да се у контексту
чл. 156. експлицитно нагласи да је објективна одговорност примарни
основ за поступање у ситуацијама које прете штетом по животну среди-
ну, уместо да се у пракси инсистира на доказивању кривице
Културна баштина Косова и Метохије – очување идентитета у време кризе и геополитичких превирања
Манастири
и цркве на простору
Косова
и Метохије
спадају
у најугроженије
културне
баштине
у Европи.
Проблем
очувања
српских
средњовековних
манастира
и цркви посебно
је отежан
у времену
кризе
и нерешених
геополитичких
питања
и статуса
јужне српске
покрајине.
У овом раду анализирано
је стање
и перспективе
културне
баштине
на простору
Косова
и Метохије.
Основно
истраживачко
питање
на које ће ауторка
покушати
одговори
гласи:
да ли нарушавањем
културне
баштине
на Косову
и Метохији
долази
до поткопавања
идентитета
српског
народа?
Очување
културне
баштине
у директној
је вези
са очувањем
српског
идентитета
на простору
Косова
и Метохије.
Валоризација
културне
баштине
на територији
Косова
и Метохије
у функцији
очувања
српског
идентитета
представља
начин да се створи
повољнија
клима
за суживот
различитих
етничних
група
и њихово
помирење
након деценија
сукоба.
У
покушају
да одговори
на истраживачко
питање,
ауторка
користи
историјски
метод, анализу
садржаја
и анализу
дискурса
„Du bist nicht zuständig!“
Serbien erlebt seit Monaten die größten Proteste seiner Geschichte. Getragen werden sie von Studierenden, denen sich inzwischen breite Bevölkerungsgruppen angeschlossen haben. Zentral für den bisherigen außergewöhnlichen Erfolg sind die horizontale Organisation ohne Führungsfiguren, Distanz zu bestehenden Oppositionsparteien und der Fokus auf Rechtstaatlichkeit. Zuletzt haben die Studierenden Neuwahlen gefordert
A quiet quitting magatartás jelensége a munkajog és társasági jog szemszögéből
A quiet quitting magatartás fokozódó terjedése miatt egyre jobban aggasztja a munkáltatókat, így a tudomány is elkezdett foglalkozni a jelenséggel. Noha a right to disconnect, azaz a le- vagy kikapcsolódáshoz való jog is hátteret adhat e tevékenységnek, fontos vizsgálni annak összefüggéseit a munkajog és társasági jog szempontjából. Ezt meg kell tenni két újító szempontból is: az ügyvezető munkavállalók quiet quitting magatartását és a tömeges quiet quittinget is vizsgálni kell, előbbit a társasági jog, utóbbit a kollektív munkajog szemüvegén át. Jelen tanulmány erre igyekszik röviden rávilágítani, amely alapja lehet egy mélyebb, a munkavállalói elköteleződést vizsgáló kutatásnak is
Одговорност за обраду података путем вештачке интелигенције у Србији – правни оквири и изазови
Intergenerational solidarity from generation Z perspective
Acknowledging that the 21st century is characterized by a significant rise in life expectancy and a growing aging population, this societal shift has become a central focus in numerous public policies. The focus of this article is to delve into the attitudes of Generation Z concerning intergenerational connection and solidarity, particularly towards older adults. The primary objective of this paper is to analyze society's readiness for intergenerational solidarity and mutual respect, with a keen awareness of the obstacles that may hinder such progress, focusing on older adults and Generation Z. The research is based on a question-naire on the attitudes of Generation Z about intergenerational solidarity towards older adults. Results indicate that Generation Z currently spends limited time with older adults but has a legitimate desire to spend more time with older adults. Moreover, this generation deeply respects older adults, recognizing their vital role as integral links in our society. They are committed to providing love and support to older adults while valuing the wealth of ex-perience they can learn from