Institute of Social Sciences
IRISS Repository of Institute of Social Sciences (Belgrade)Not a member yet
2648 research outputs found
Sort by
Nove tehnologije kao alatka za prevazilaženje iznenadne društvene krize: Dostupnost zdravstvene zaštite nekovid pacijenata u doba KOVID-19 pandemije
No full textAssessing Premature Mortality in Serbia: Insights from the Median Age of Years of Life Lost
Get PDFPremature mortality, defined as death occurring before a predetermined chronological
age, is a significant public health challenge in Serbia, compounded by an aging population,
high rates of non-communicable diseases, and healthcare system challenges. This
study introduces a novel indicator, the Median Age of Years of Life Lost (MeAYPLL), to
assess the age distribution of premature mortality in Serbia and selected European Union
(EU) countries during the pre-pandemic period (2000-2019). The findings reveal that Serbia
is among the European countries with the highest rates of premature mortality, similar to
other former socialist countries. However, the age distribution of premature deaths varies
considerably across countries, influenced by factors such as the cause of death and population
age structure. The results show that Serbia, in the period between 2017 and 2019,
lost 539,591.3 years of potential life annually with Serbian MeAYPLL being 57.62 years
in this period. The study underscores the importance of considering multiple dimensions
of premature mortality, including its intensity, age structure, and geographical variations,
for designing effective public health interventions. It also highlights the limitations of the
MeAYPLL indicator, recommending its use in conjunction with other measures of premature
mortality intensity for a comprehensive assessment
EKONOMIJA SRBIJE PRAĆENA OPTIKOM MAT-A U PERIODU 2013-2020
Get PDFOvo je druga knjiga iz serijala "Ekonomija Srbije praćena optikom MAT-a". Nastala je kao rezultat mog istraživačkog angažmana u domaćem stručnom časopisu iz oblasti makroekonomskih istraživanja "MAT - Makroekonomske analize i trendovi", čiji sam koautor od aprila 2002. i urednik od avgusta 2015. godine.
Prilozi u knjizi se odnose na kompleks pitanja u periodu 2013-2020 koje je nakon poličkih promena obeležio novi model rasta baziran na fiskalnoj odgovornosti, rastu kapitalnih ulaganja i proizvodnje. Visok priliv stranih "greenfield" direktnih investicija u tom periodu postaje okosnica izvozne ekspanzije, porasta konkurentnosti i začetka kvalitetnijeg tehnološkog restrukturiranja. Bitna razlika u odnosu na prethodnu dekadu nije u stopama rasta, već u kvalitetu, generatorima i održivosti rasta. Srbija će po prvi put zabeležiti prosečni godišnji doprinos investicija rastu BDP-a koji nadmašuje doprinos lične potrošnje. U relativno kratkom roku su otklonjene ili značajno umanjene ranije neravnoteže - obuzdana je inflacija, stabilizovan kurs dinara, preokrenuta putanja javnog duga, podignuta zaposlenost... Stabilizaciono-razvojnim rezulatima zemlje uz odgovarajuće mere vlade, odgovornu i usaglašenu monetarnu i fiskalnu politiku tokom ovog perioda pogoduju i eksterne okolnosti, naročito, ekstenzivna monetarna relaksacija i povoljni uslovi finansiranja. U suprotnom pravcu delovale su napetosti i povremene krize koje su stizale iz neposrednog okruženja, a već pred kraj ovog perioda i recesioni talas koji zahvata evrozonu
Political participation of young Europeans: the role of liberal values and democratic context.
No full textYouth political participation is a popular research topic in political science and sociological literature, and is likely to remain so, with its age-old questions: are young
people today becoming politically more, or less, enlightened/corrupt/passive/
active than – or to be concise, are they different from – older generations? A general consensus on what characterises young people in the political field is unlikely
to be reached, simply because times are (forever) a-changing, to quote a certai
Odnos regulative Republike Srbije prema retkim bolestima
No full textBolest koja se javlja kod malog broja ljudi, najviše kod jedne od 2000 osoba, smatra se retkom bolešću. Za razliku od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa ili kancera, koji odnose najviše ljudskih života u savremenom društvu, retke bolesti su, do nedavno, bile potpuno nevidljive i zapostavljene upravo zbog malog broja pacijenata obolelih od pojedinačne retke bolesti. Ipak, uzete zajedno, one predstavljaju značajan fenomen u medicinskom, finansijskom i socijalnom smislu. Pored Zakona o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti iz 2015. godine, regulativa Republike Srbije prepoznaje retke bolesti i u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o zdravstvenom osiguranju, a 2014. godine doneta je i Odluka o otvaranju Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u RS. Program za retke bolesti u RS je, kao strateški dokument, u Srbiji prvi put donet 2020. godine, na period od dve godine. Program postavlja jedan opšti i dva posebna cilja (dijagnostika/prevencija i tretman), a ciljevi su razrađeni nizom mera i indikatora njihove realizacije. Neke mere su realizovane, a druge još čekaju realizaciju. Ministarstvo zdravlja RS je preduzelo korake za izradu novog programa/strategije za retke bolesti. Osnovan je Registar za retke bolesti u Institutu za javno zdravlje RS, kao i Centri za retke bolesti u nekim ustanovama tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite. Vremenom raste dostupnost raspoložovih lekova i medicinskih sredstava za retke bolesti. Veliki izazov predstavljaju dijagnostika i skrininzi na retke bolesti, kao i dostupnost off-label lekova za svrhu tretmana retkih bolesti
Изазови економске дипломатије на почетку XXI века: појам, подела и значај
No full textНа почетку XXI века, сведоци смо великих промена,
изазваних кризама, сукобима у свету, епидемијама које
мењају начин живота и рада. У том контексту, дошло
је до промене у економској дипломатији, која се такође
суочила са изазовима који су утицали на њу тако да су
њена улога и њен значај повећани. Како се геоекономија
издвојила из геостратегије, тако је економска дипломатија
добила већи значај. Данас су међународна економска
политика и економска дипломатија постали подједнако
важни као и класична питања мира, безбедности и
општег просперитета. Економска дипломатија се
одвија на свим нивоима, на којима се одвија и класична
дипломатија али се бави искључиво економским темама,
које се односе на конкурентност, профитабилност,
снабдевање сировинама и енергентима. Ауторка у
раду полази од претпоставке, да је у међународним
економским односима дошло до великих промена
последњих деценија, и да су оне битно утицале на
значај и унапређење економске дипломатије. У раду
су коришћени метод дескрипције и анализе, а научни
допринос огледа се у простору ојачавања економског
националног идентитета, једне земље у међународним
економским односима. Надаље, добијени закључци
могу послужити Србији за боље позиционирање у условима међународне конкретности, али и унапређења
националних економских интереса. Циљ овога рада
је да се истакну новонастали изазови у економској
дипломатији током последњих тридесет година.
Економска дипломатија је постала значајно средство
у међународним пословним односима, промовишући
национална предузећа, производе, услуге, али и многе
друге облике економске сарадње у ХХI век
EKONOMIJA SRBIJE PRAĆENA OPTIKOM MAT-A U PERIODU 2000-2012
Get PDFOvo je prva knjiga iz serijala "Ekonomija Srbije praćena optikom MAT-a". Nastala je kao rezultat mog istraživačkog angažmana u domaćem stručnom časopisu iz oblasti makroekonomskih istraživanja "MAT - Makroekonomske analize i trendovi", čiji sam koautor od aprila 2002. i urednik od avgusta 2015. godine.
Monografija se sastoji iz trideset i tri svedene i konzistentne analize ekonomskih izazova i problema, iz perioda prve faze tranzicije, koje su grupisane u pet međusobno povezanih celina. Početak tranzicionog procesa u Srbiji obeležen je velikim očekivanjima od brzog ulaska u EU i uključivanja u globalne robne, finansijske, razvojne, naučne i tehnološke tokove. Slede reformska lutanja i nekonzistentnosti usled političkih previranja koja pojačavaju i neefikasne i neizgrađene institucije. Ako pratimo platni bilans, hroničan deficit registrovan na računu tekućih transakcija se ignorisao dok je bilo dotoka inostranog kapitala. Izvozni prihodi postaju nedovoljni za potrebe servisa spoljnog duga, dok se rizici dodatno multiplikuju deprecijacijom koja će uslediti od 2008. godine. Uporedo sa rastom inflacije, u tom periodu beležimo i prvu epizodu valutne krize. Uz nekonzistentne i partikularne pokušaje osiguranja makroekonomske stabilnosti i promene tekućih mera ekonomske politike među ekonomistima u jednom trenutku prevladava stav o neophodnosti prelaska na potpuno novu dugoročnu strategiju razvoja koja bi se oslonila, pre svega, na izvoz i rast investicija
Assessing the productivity of Serbian manufacturing industry with Malmquist DEA indices
Get PDFThe subject of this paper is the productivity of the manufacturing industry of Serbia. The analysis was conducted on data for 85 manufacturing groups of Serbian industry during the period 2012-2022. Changes in total factor productivity, as well as the decomposition of these changes into technological changes and innovations on the one hand, and efficiency changes on the other, were estimated using Malmquist indices calculated by DEA program. The introduction offers a brief overview of the macroeconomic context in which industrial production takes place. The second chapter is devoted to the methodology and the presentation of the data used. In the third part of the paper, the results of the research are presented. The total factor productivity of the manufacturing industry grew at a low average rate of about 0.5% annually. The manufacturing industry lacks continuity of growth, with no more than two years of consecutive productivity growth recorded. The best results were achieved in the manufacture of coke and refined petroleum products, electrical equipment and other transport equipment. Productivity growth in these divisions is rather the result of efficiency improvements than technological changes, i.e. innovations. The biggest decline was achieved in the manufacture of basic iron and steel
