Institute of Social Sciences
IRISS Repository of Institute of Social Sciences (Belgrade)Not a member yet
2648 research outputs found
Sort by
UZROČNA ZATVORENOST FIZIČKOG DOMENA U PANPSIHIZMU
Get PDFProblem mentalne uzročnosti pojavljuje se kada pokušamo da razumemo
kako mentalno (fenomenalno) utiče na fizički svet. Mentalna stanja koja imamo u
svesti utiču na naše ponašanje. Određeni filozofi koju zastupaju fizikalizam, kao i
moderna nauka, na čelu sa fizikom, brane tvrdnju da je fizički domen uzročno zatvoren
za uticaj ne-fizičkih svojstava i događaja. Mentalna uzročnost pokazuje kako mentalno
kao mentalno može vršiti kauzalni uticaj u fizičkom svetu. Princip uzročne zatvorenosti
tako ustanovljen obično se smatra pogubnim za plauzibilnost mentalne
uzročnosti u dualizmu, čineći premisu u argumentu protiv dualizma. Međutim, ovaj
princip pojavljuje i u metafizičkoj teoriji kao što je raselovski panpsihizam. Raselovski
panpsihizam je stanovište koje bi trebalo da prevaziđe nedostatke i fizikalizma i
dualizma i reši problem mentalne uzročnosti i uopšte problem odnosa duha i materije.
Ovo stanovište ima prednosti obe prethodne teorije. Nauka nam može reći nešto samo
o ekstrinsičnim, strukturnim svojstvima prirode, ali nam ne može reći ništa o
intrinsičnim svojstvima. Može se dati argument, koji sadrži elemente eksplanatornog
i epistemološkog argumenta, uz dodatne premise o intrinsičnim, fenomenalnim svojstvima,
da uzročna zatvorenost fizičkog domena ne može važiti u raselovskom panpsihizmu.
Ako u prirodi postoji nešto više od strukturnih, relacionih, ekstrinsičnih svojstava,
ako postoje i intrinsična, kategorijska svojstva, kako onda nauka može nešto
tvrditi o uzročnoj zatvorenosti fizičkog domena? Uzročna objašnjenja su onda
nemoguća bez pominjanja tih drugih svojstava, ne mogu se dati uzročna objašnjenja
samo pomoću fizičkih termina. Stoga i teza o uzročnoj zatvorenosti fizičkog domena
ne važi
Утицај религије на друштвено економски развој: религиозна уверења и тржишна економија
No full textПостоје државе са државном религијом као и конфесионално
плуралистичке државе. Религије упућује на правила и вредности које треба
поштовати. Предмет овог рада су религиозна уверења, друштвене вредности, као и
њихов утицај на начин привређивања и пословну културу. Један број најразвијенијих
земаља, формирајући радну средину која подстиче тачност и прецизност на
религиозним постулатима, створио је услове за развој економије и друштва.
Религија је део меке моћи једне државе, и свеукупно треба да подстиче мир. У раду
је коришћена дедуктивна истраживачка метода, нарочито за истраживања које
се односе на Немачку, Јапан и меку моћ. Kоришћена је и индуктивна истраживачка
метода, захваљујући којој се дошло до најважнијих закључака и резултата. Након
упоређивања пословних карактеристика Немачке и Јапана, дошло се до закључка
да им је заједничка дисциплина на раду, посвећеност послу, прецизност и тачност,
саосећање, интегритет и поштење. Такође заједничка им је брига за целокупни
друштвени живот и одговорност према планети земљи. Циљ овог научног рада је
да се прикаже утицај религије на економско понашање у тржишној економији. Рад
указује на то да религија утиче на обликовање међународних економских односа и
да у 21. веку игра велику улогу
Настава математике у Вишој женској школи (1863-1904)
No full textЧак ни данас, скоро да се ништа не зна о раду првих образовних
институција (школа) намењених образовању девојчица у 19. веку, посебно
са дидактичко-методичке тачке гледишта. Да би се боље разумео пут од
настанка првих до најмодернијих школа (Ђорђевић, Лукић, 2018: 79),
важно је разумети курикулуме, програме и наставна средства која су се
примењивала у то време. Прегледом релевантне научне литературе
могуће је наићи на ретке податке који указују на начин организовања
наставе, али без дубље анализе наставних планова, програма и ресурса.
Ово стање ствари може се донекле разумети, јер су девојчице стицале
право на образовање много касније него дечаци. Чињеница да је прва
девојачка школа отворена много пре доношења закона о отварању
девојачких основних школа пуно говори о положају девојчица (Васојевић,
2014). Тек у шездесетим годинама 19. века почело се разматрати више
образовање женске омладине, а 1863. године кнез Михаило Обреновић
потписао је Закон о отварању прве Више женске школе у Београду
(Кнежевић-Лукић и Васојевић, 2021). Рад ће приказати преглед наставе
математике у Вишој женској школи, са посебним освртом на наставни
садржај који је примењиван у пракси. На овај начин, биће дат специјални
теоријски допринос историји педагогије и методике наставе математике
The influence of rural areas transformation on the urban heat islands occurrence - tourist center Zlatibor case study
Get PDFAs urbanization continues to increase, changes in the ecological characteristics
of urban areas are becoming more reasonable to meet the needs of a growing population.
However, the profound impact of human-induced urban pressures on land, often called the
“billing impact”, is strongly emphasized in research publications. In many cases,
contemporary anthropogenic processes alter the dynamics of environmental functions in
complex ways. Urban regions meet a particular climate regime characterized by increased
air temperatures compared to peripheral areas and a significant reduction in wind speed,
attributable to the interaction of natural and anthropogenic factors. An urban heat island
(UHI) occurs when the air above populated areas heats up additionally, causing air to flow
from the site’s edges to its center and creating a heat dome. This study reveals the influence
of urbanization on microclimatic changes, encompassing increased evapotranspiration,
altered vegetation cover, and temperature fluctuations. The results illustrate environmental
transformations caused by abrupt and unregulated urbanization in the mountainous area of
Zlatibor, Serbia, a trend that has intensified over the past decad
ZAKON O BIOMEDICINSKI POTPOMOGNUTOJ OPLODNJI – POSTOJI LI PRAVNA PRAZNINA ILI NE?
No full textU sudskoj praksi, koja neminovno prati ekspanziju biomedicinski potpomognute
oplodnje, pojavio se zanimljiv spor koji otvara vrata različitim
tumačenjima Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji kod postupanja
i prava na zamrznutim embrionima. Postavilo se i pitanje da li postoji
pravna praznina u pogledu mogućnosti veštačke oplodnje reproduktivnim
ćelijama lica koje je preminulo, kao i šta sa embrionima koji su zamrznuti,
po smrti jednog od partnera-davaoca. Odluka koja je predmet razmatranja
daje interesantan uvid u ovu problematiku. Sud je stao na stanovište da određivanje
sudbine embriona u slučaju smrti jednog od potencijalnih roditelja
predstavlja bitan element ugovora o pružanju biomedicinske pomoći, pogotovo
imajući u vidu da navedeno pitanje nije regulisano pozitivnim pravomSrbije, odnosno Zakonom o biomedicinski potpomognutoj oplodnji, niti bilo
kojim drugim zakonom ili podzakonskim aktom.
Prvostepeni sud je zaključio da je embrion rezultat voljnog genetskog
doprinosa dva fizička lica, a isti se pravno gledano može posmatrati kao stvar
u građanskopravnom smislu, nad kojom muškarac i žena imaju pravo svojevrsne
susvojine. Međutim, s obzirom na to da embrion predstavlja stvar
sui generis, odnosno stvar posebne vrste, to se isti ne može sasvim podvesti
pod pravila koja regulišu stvari u građanskopravnom prometu. Stoga se na
situaciju u kojoj preživeli partner traži transfer zamrznutih embriona iz jedne
klinike u drugu ne može primeniti čl. 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih
odnosa, a prema kojoj odredbi vlasnik može tužbom zahtevati od
držaoca povraćaj individualno određene stvari, pri čemu isti mora dokazati
da na toj stvari ima pravo svojine, kao i da se ista nalazi u faktičkoj vlasti
tuženog. Ovo stoga što se embrioni nikako ne mogu nalaziti u faktičkoj vlasti
potencijalnih roditelja ili trećih lica, već samo u Laboratoriji za kriopostupke,
a koja laboratorija je deo embriološke laboratorije centra za BMPO u kojem
se obrađuju, konzerviraju i skladište reproduktivne ćelije, tkiva i embrioni za
homolognu oplodnju (čl. 3, st. 1, t. 36. Zakona o biomedicinski potpomognutoj
oplodnji), pri čemu skladištenje predstavlja čuvanje reproduktivnih ćelija,
zigota i embriona u odgovarajućim kontrolisanim uslovima do distribuiranja
(čl. 3, st. 1, t. 28. Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji).
Takođe, prema odredbi čl. 41. i odredbi čl. 49, st. 1, t. 1. Zakona o
biomedicinski potpomognutoj oplodnji, u postupku BMPO dozvoljeno je
upotrebljavati reproduktivne ćelije, odnosno embrione davalaca koji su živi(čl. 41), odnosno zabranjeno je davati i koristiti reproduktivne ćelije, odno- sno embrione bez
pismenog pristanka davaoca (čl. 49, st. 1, t. 1), ali se ove odredbe odnose na žene i muškarce koji
daruju svoje reproduktivne ćelije, odnosno embrione kako bi pomogli medicinsku oplodnju
trećih lica, a ne svojih partnera u smislu Zakona o BMPO
Ефекти Закона о извињењу у медицинско праву – амерички пример
No full textКао нова генерација реформе деликтне одговорности, амерички за-
кони о извињењу су осмишљени да подстакну нагодбе и смање судске
спорове због несавесне медицинске праксе. Ова реформа се разликује од
других, ужих реформи деликтне одговорности, које су само огранича-
вале одговорност или обештећење. Упркос њиховом статусу популарне
реформе деликтне одговорности у САД, постоји релативно мало доказа
о утицају ових закона у споровима због несавесног поступања лекара.
Америчке државе су у првих петнаест година XXI века донеле
тзв. законе о извињењу у области медицинског права са циљем да се
медицински професионалци, у случају настанка штете, мотивишу да се
извине пацијентима. Закони о извињењу су углавном конципирани такода је лекар, уколико се извини, безбедан од опасности да ће се извиње-
ње употребити као доказ у потенцијалном поступку. Дакле, механизам којим закони о извињењу, у
теорији, постижу своје циљеве релативно је једноставан. Закони подстичу лекаре да се извине
пацијентима, лекари се извињавају, гнев пацијената је умирен, а пацијенти подносе мање
захтева за обештећење.
Између 1999. и 2014. године број америчких држава које су до- неле законе о извињењу
порастао је са две на тридесет девет држава. Постоје два типа закона о извињењу. Први тип су
„делимични“ закони, чију суштину представљају изјаве саосећања, изјаве саучешћа и слич- но. Други
тип су закони о „потпуном“ извињењу – које представља изјаве саосећања, али и изјаве о
кривици, грешци или одговорности. У литератури се углавном анализирају закони „делимичног” извињења
и то из више разлога: прво, „делимични” су популарнији од „потпуних” закона (донети у тридесет
четири државе и Дистрикту Колумбија), у поређењу са само пет држава са законима о „потпуном”
извињењу; дру- го, закони о „потпуном” извињењу пружају ширу заштиту пацијенту, те имају другачији
правни ефекат и не могу се изједначавати са законима о „делимичном” извињењу (не обухватају само
изјаву саосећања, већ и изјаву о кривици – што већ представља доказ); што доводи до
трећег разлога: врло је мало података о ефектима закона о „потпуном” извиње- њу (вероватно због
њихове оскудне примене).
У контексту грешке у медицини, истраживања су показала да је извињење посебно важно зато
што је „време драгоцено“ и зато што је„толико тога у питању“, живот пацијента или његова способност да
функционише. Извињење лекара може омогућити пацијенту да се осећа
боље, као и да поврати самопоштовање и достојанство након грешке
у медицини. Међутим, иако извињење има важне терапеутске предно-
сти, америчке државе се нису фокусирале на њих приликом доношења
закона, већ су акценат ставиле на извињење као средство за смањење
судских спорова због несавесног лечења.
Резултати истраживања ефеката закона о извињењу нису у складу
са њиховим намераваним ефектом, пошто не смањују битно ни укупан
број предтужбених одштетних захтева, нити број тужби. Ови закони не-
мају скоро никакав утицај на вероватноћу утужења хирурга или захтева
за одштетом пре спора. Они, међутим, утичу на захтеве са којима се су-
очавају нехирурзи. Наиме, закони о извињењу смањују вероватноћу да
ће се нехирург суочити са одштетним захтевом пре тужбе. Међутим, ово
смањење вероватноће је надокнађено повећаном вероватноћом тужбе.
Дакле, нехирурзи се суочавају са повећањем вероватноће да ће против
њих бити подигнута тужба, као резултат закона о извињењу, док код
хирурга нема сличног повећања. Под претпоставком да је пацијентима
лакше да открију несавесност хирурга него нехирурга (а вероватно је да
су хируршке грешке очигледније с обзиром на њихову природу), повећа-
ње вероватноће тужбе за нехирурге, а одсуство повећања за хирурге је
у складу са теоријом да закони о извињењу могу довести до повећања
свести пацијената о несавесном поступању. Извињења могу упозорити
пацијенте на грешке нехирурга (будући да често нису упадљиве) којеиначе не би открили, охрабрујући их да поднесу тужбу уместо да се на-
мире или одустану од свог одштетног захтева пре него што крену на суд. Иако, дакле, закони о
извињењу имају мали утицај на хирурге, они пове- ћавају вероватноћу да ће захтев против нехирурга
довести до тужбе, што сугерише да закони о извињењу гурају подносиоце захтева у судницу.
Због указаних недостатака може се очекивати укидање ових за- кона, с обзиром на њихову
немогућност да остваре наведену сврху. Међутим, док резултати показују да закони о извињењу
нису ефикасни у смањењу трошкова (због чега су донети), постоје проверене предно- сти извињења. Оно
остаје важан део друштвеног ткива и неспособност закона о извињењу да смање парнице против лекара
не мења ову чиње- ницу. Ако закони о извињењу – чак и случајно – промовишу извињења која
побољшавају животе људи, они могу да генеришу друштвену ко- рист у погледу добробити
пацијената, упркос њиховом неуспеху да остваре свој примарни – финансијски – циљ. У том смислу,
литература упућује да се сврха извињења може постићи и програмима извињења болница
(уместо законима) који пружају лекарима обуку на ту тему. Више студија је потврдило да
ови програми могу ефикасно да смање и учесталост и озбиљност тужби. Закони би, евентуално,
могли да под- стакну болнице да усвоје ове програме или да једноставно обезбеде средства
за њихово покретање
Impact of population ageing on fiscal balance in the European Union
Get PDFIn the past two decades, the EU has experienced low fertility
rates and declining mortality rates leading to population
ageing. Although increasing immigration and longer life
expectancy reinforced population growth, these trends
could not counterbalance the negative impact of low birth
rates on labour supply. Demographic transition towards an
aging society is characterised by increase of public health
and pension expenditures, as well as decrease of tax revenues
that are triggers for fiscal imbalance. The paper aims
to analyse the effects of population ageing on government
fiscal balance in the EU-27 by applying modern methods
of panel data analysis in the period 2001–2021. The dependent
variable is general government fiscal balance,
while the explanatory variables are related to demographic
transition indicators (population aged over 64 in total
population, old-age dependency ratio, and health expenditures)
and macroeconomic control variables. The results
of research show that population ageing has created a
significant negative impact on fiscal balance of the EU
countries, which was confirmed by all the analysed models.
The fixed-effects panel threshold model did not identify
a statistically significant threshold of any demographic
transition indicator, concluding that population ageing has
equally negatively affected fiscal balance, independent of
the values of demographic transition indicators
»Kroz tamno staklo« – Uvidi u fenomenologiju autizma
Get PDFU ovom radu pokazat ću na koji način metode koje vuku porijeklo iz fenomenologije (tj.
praktična ili empirijska fenomenologija) mogu pomoći u unapređivanju istraživanja i razumijevanja
poremećaja iz spektra autizma. Već postoje mnoge znanstvene i filozofske teorije
autizma, ali da bismo zaista došli do dubljeg uvida u prirodu ovog stanja, izučavanje
subjektivnih i intersubjektivnih iskustava bit će od presudnog značaja. U ovo istraživanje
moraju biti aktivno uključene i same autistične osobe. S obzirom na to da se najčešće, po
brojnim teorijama i pristupima, a prije svega u fenomenološkom pristupu, autizam razumijeva
kao drugačija intersubjektivnost (interkorporealnosti), socijalna interakcija i socijalna
kognicija, proučavanje ovih fenomena bit će od posebnog značaja. Zadani predmet
istraživanja iziskuje i specifičnu i odgovarajuću metodologiju koja i sama mora nositi pečat
interaktivnosti. Upravo ću zato razmotriti zbog čega je važno raditi na razvijanju fenomenološkog
istraživanja autizma i koja su metodološka rješenja već ponuđena i primijenjena
da bi se krenulo k ostvarenju toga cilja
The Geo-Economic Landscape: A Market and Social Approach
Get PDFThe authors who contributed their articles tried to provide answers
to geoeconomic questions, making a significant contribution to
science. The idea for creating this collection of papers was born out
of the need to scientifically process the recent changes and topics in
economic development. Analyzing international economic relations,
it was observed that major turning points such as crises, armed conflicts
and turns in the strategic actions of countries led to changes in
the directions and positioning of individual countries. This has been
the most pronounced in the BRICS founding countries. The collection
of papers provides an opportunity to observe economic development
from different perspectives of its main elements, i.e. sectoral policies.
Therefore, the thematic framework includes a geo-economic and resource
approach to economic sectors.
The collection of papers examines international economic relations
in the light of the geoeconomic concept, research refers to
market and social categories, analyzed and presented in 12 original
research chapters, divided into two parts
Development of Special Forms of Tourism with the Aim to Revitalize the Rural Area of Pljevlja Municipality
No full textThe municipality of Pljevlja is the third largest municipality in the northern
part of Montenegro. The administrative center of the municipality is the
town of Pljevlja, which is one of the highest settlements in Montenegro. The
southwestern part of the municipality of Pljevlja is partially located on the
territory of the Durmitor National Park. The proximity of the route E-763
(Belgrade-South Adriatic) stands out as a special advantage of the municipality’s
location, in the form of opportunities for transit tourists on the way to
the Montenegrian coast, and especially for those who want to avoid the dangerous
section of the road through the Morača Canyon and use an alternative
sea direction Pljevlja-Žabljak-Nikšić-Boka Kotorska. From the image aspect,
and based on natural resources and anthropogenic values, the municipality
of Pljevlja can be positioned in the minds of consumers as a peaceful and
small tourist destination with preserved authentic, autochthonous, unique
and traditional attributes, which are based on specific tourist products. The
development of some of the special forms of tourism (agro, event, hunting,
fishing, apitourism, tourism of special interests, etc.), along with numerous
economic benefits, will contribute to the revitalization of the rural area of the
municipality of Pljevlja