Institute of Social Sciences
IRISS Repository of Institute of Social Sciences (Belgrade)Not a member yet
2648 research outputs found
Sort by
What Does “Teaching Philosophy” Mean? A Case Study: Professor X Teaching Philosophy
Full text linkIn higher education, teaching philosophy is a crucial tool for conducting and assessing teaching
quality. Yet, there is limited focus on exploring its essence. Teaching philosophy can be
interpreted as a strategy in education and pedagogy, illustrating how teachers tackle the teaching process.
This involves both pedagogical and educational aspects. A different perspective on teaching philosophy
is to view it as the direct transfer of philosophical knowledge from teacher to students. This qualitative
study on higher education is conducted by looking at Professor X’s social and educational background,
teaching in different settings, the professor’s methodology of teaching philosophy from basics as well as
their broader academic work, which includes writing, research, and public presentations. The research
investigates the teacher’s self-reflection on philosophy and the development of a “teaching philosophy
from scratch”, exploring how it supports teachers to push philosophy beyond conventional academic
environments and a particular teaching philosophy. The findings suggest that there is a connection between
teaching methods and research and publication endeavors. The outcomes extend beyond the
typical association to highlight the essence of the link between research and teaching. This deepens our
insight into the meaning of “teaching philosophy” as a diverse process that includes teaching, writing,
academic endeavors, and public contribution
Старосно-полна структура становништва Републике Србије
No full textСтаросно-полна структура Републике Србије одражава дугорочне демографске трендове као што су
ниска стопа фертилитета, значајна емиграција и продужење очекиваног трајања живота. Витална
статистика у Републици Србији, још од 1956. године, непрекидно бележи стопу укупног фертилитета
испод нивоа потребног за просту репродукцију (Penev, 2001). Овај период означава почетак
демографског старења, јер су од тада нове генерације мање бројне од својих родитеља. Готово 40
година ј е б ило п отребно д а у спостављени т рендови д оведу д о н егативног п риродног п рираштаја
почетком 1990-их. Ово кашњење се објашњава демографском инерцијом, односно спорим
променама у старосно-полној структури становништва. Током 1950-их и 1960-их година, популација
Републике Србије је била знатно демографски млађа, са високим уделом становништва у фертилном
периоду, што је, упркос ниским стопама рађања, одржавало релативно високе апсолутне бројеве
живорођене деце. Истовремено је дошло до пада смртности по старости и повећања очекиваног
трајања живота при живорођењу, што доприноси порасту удела старијег становништва у укупној
популацији. Како се повећава број старијих особа, расте и укупни број умрлих на годишњем нивоу, с
обзиром да је старост основна детерминанта морталитета. Поред тога, емиграције углавном укључују
млађе становништво, па се додатно нарушава старосна структура. Ови процеси доводе до убрзаног
старења становништва, које све више утиче на демографске компоненте, попут наталитета и
морталитета. На тај начин старосна структура постаје кључни фактор популационе динамике,
истовремено делујући и као узрок и као последица демографских кретањ
Being young and resilient in times of AI,disasters, and crises
Full text linkDisasters, crises, and resilience are interconnected with a
general comprehension of “normality” or everyday routine
disrupted by sudden and adverse events.
However, some inconsistencies in the above interpretation
induce an epistemological and existential crisis. First, the
everyday life of some disadvantaged groups can be described
as catastrophic and miserable whether the general
community recognizes it or not. Nevertheless, some of the
usually resilient groups could become future icons of the
new risk, particularly AI hazards. Second, disasters are, by
definition, sudden events with identified timeframes, while
crises can be long-lasting with the tendency to become
omnipresent. Third, when compared with earlier assertions,
particular groups may undergo a long-lasting and
gradual crisis that diminishes their capacity to anticipate
future events, a critical aspect of resilience, and influences
the social structure. An exemplary case is the unregulated
widespread use of artificial intelligence (AI) by students
to complete tasks, which diminishes critical thinking and
reduces significant cognitive engagement. Such actions
are possible with the cultural complicity of various stakeholders.
Ultimately, the dystopian vision of a mindless and
non-resilient young populace within an already susceptible
context of an aging society—particularly with the increasing
prevalence of dementia—reveals novel vulnerabilities,
signalling the onset of an impending disaster. The suggestion
made in this paper is for the research and teaching
community to play a more active role in mitigating, if not
preventing, potential unintended yet not-so-unforeseeable
consequences
Identity, Biomedical Technology, and Placebo Effects
Full text linkThis chapter deals with the bioethical and social potential of the placebo effects through three relevant
and interconnected cases: identity, biomedical technologies, and autonomy. It is emphasized that
Identities are constructed in interaction with or reflection based on our belief in the way other social
actors perceive us. According to this stance, our identity and autonomy are built through the influence
of the reflections of the other. Having in mind the right of the patient to choose their own identity is
part of the principle of respect for autonomy; the placebo effect could be viewed as a powerful means
of constructing someone else identity and, consequently, autonomy. Whether or not the placebo is
justified, this chapter analyses its potential to transcend facticity and reac
POLITIČKA LEGITIMNOST Dobrovoljno prihvatanje vlasti i poretka i dostojnost vlasti i poretka da budu prihvaćeni
Full text linkAko bi se slikovito, sa što manje reči, pokušalo predstaviti šta je to legitimnost, odnosno čemu ona služi onda bi to mogle biti reči Taljerana (Talleyrand) upućene Napoleonu Bonaparti da se tron može osvojiti mačem, ali da se na mačevima ne može sedeti. Kao što kaže Ruso (Rousseau): „vlast mora tako delovati da svoju moć pretvori u pravo, kako bi je građani dobrovoljno prihvatili“, „Ni najjači nikada nije toliko jak da bi zauvek mogao ostati gospodar ne pretvori li svoju moć u pravo, a poslušnost u dužnost“ (Rousseau, 1978: 96). Drugim rečima, svaka vlast, ma koliko izgledala stabilna, stalno ima potrebu da se opravda ili stvori osnov da se legitimiše pred građanima (Tadić, 1979: 1).
U srpskom jeziku koriste se i legitimnost i legitimitet kao termini za isti pojam koji označava potrebu da neki politički poredak, odnosno vlast počivaju na dobrovoljnom pristajanju članova političke zajednice. Legitimnost, odnosno legitimitet (koji će se ovde koristiti kao sinonimi), nije samo jedan od bazičnih koncepata koji se upotrebljava u političkim i drugim društvenim naukama, nego je postao pojam u veoma širokoj upotrebi u javnoj sferi: od politike do svakodnevnog života (Dogan, 1988: 1). Sve se češće čuje kako izbori nemaju legitimitet ili režim nema legitimitet, ili neko u stranci nema legitimitet, a tako je i u svakodnevnom životu – na poslu, u nekom udruženju ili sportskom društvu. Kada se kaže da neko nema legitimitet obično se podrazumeva da neko nema podršku ili prihvatanje većine grupe kojoj pripada. I obrnuto, kada se tvrdi da neko ima legitimitet misli se najčešće da ima većinsku podršku.
U najopštijem smislu legitimitet znači utemeljenje i delanje političke vlasti na principima koji su opšte prihvaćeni u okviru jedne političke zajednice (Podunavac, 1993: 593)
CO2 emissions and institutions: Moderating role of governance in environmental sustainability
Full text linkThe paper deals with the impact of institutional quality, as well as its
interdependence with economic performance, on environmental degradation during
the period from 2002 to 2021 for a panel of 27 transition countries. The main aim of
the study is to investigate the interaction role of institutional quality on the association
between economic growth, urbanization and CO2 emissions in selected countries. Based
on the system Generalized Method of Moments estimation results,we find that overall
institutional quality, as well as bolstering regulatory structures, strengthening of the
rule of law, improving the control of corruption and enhancing government efficiency
is positively associated with carbon emissions. The institutional advancement is
conducive to economic expansion, which contributes to the deterioration of
environmental quality. Our empirical findings reveal that the advancement in
institutional framework together with economic expansion and urbanization augment
environmental degradation. Given results have important policy implications, indicating
that the institutional setting may cause trade-offs between promoting economic growth
and the environmental protectio
Србија као одредиште: ко се досељава, а ко се враћа?
Full text linkРепублички завод за статистику објављује посебну тематску студију под називом „Србија као
одредиште: ко се досељава, а ко се враћа?“, ауторки др Весне Лукић, научне саветнице Института
друштвених наука у Београду – Центар за демографска истраживања и др Сузане Ловић Обрадовић,
научне сараднице Географског института „Јован Цвијић” Српске академије наука и уметности.
За потребе израде ове аналитичке студије, која је базирана на резултатима Пописа становништва,
домаћинстава и станова 2022. године, али и на резултатима раније спроведених пописа у Републици
Србији, Републички завод за статистику је, по посебним захтевима ауторки, извршио додатну обраду
пописне грађе.
Резултати Пописа 2022. и претходних пописа доступни су у електронској форми, на интернет
страницама: stat.gov.rs и popis2022.stat.gov.rs. Пописи 2002, 2011. и 2022. нису спроведени на
територији АП Косово и Метохија
International and national legal framework for responding to public-health threats as emergency situations
No full textFor emergencies of international concern, the most relevant document
is the International Health Regulations (hereinafter: IHR). The World Health
Organisation has decided to amend the IHR, as violation of them were identified
during the pandemic and there were indications that it was not sufficiently effective.
Reports presented at the WHA in May 2021 pointed out the need to develop stronger
monitoring and evaluation mechanisms to identify and learn lessons from the
COVID-19 pandemic. Perhaps most importantly, countries may have breached the
IHR by failing to cooperate in the fight againstCOVID-19.
As far as Serbia is concerned, the 2016 Law on the Protection of Population from
Communicable Diseases introduced novelties that bring it in line with international
legislation. During the COVID-19 pandemic, stricter measures to protect population
from communicable diseases, were introduced into the Law and implemented. During
the pandemic, IT equipment was delivered to Institute of Public Health of Serbia and
to 23 regional health institutes. The equipment should be used by infectious and
other diseases experts to better coordinate their activities in the fight against the
COVID-19 pandemic.
Although measures have been prescribed and implemented in Serbia and globally,
the overall impression is that during the COVID-19 crisis numerous challenges
for leadership at all levels of decision-making, lack of patterns and culture of
communication, non-involvement of all interested parties important for problem
identification and efficiency of the system have been reveale
Декларација првог Свесрпског сабора – подривање или операционализација Дејтонског споразума?
Full text linkКомплексност политичких односа Србије и Босне и Херцеговине постаје нарочито изражена у временима кризе у међународним односима и поретку. Уз подршку дела међународне заједнице дошло је до активирања спорних питања из прошлости, што је резултирало усвајањем Резолуције о Сребреници при Генералној Скупштини Уједињених нација. Актуализацијом ове теме у први план истакнута је проблематика босанскохерцеговачке консоцијативне демократије–њени етнички и религијски расцепи као и питање договора политичких елита. Реакција Србије уследила је кроз одржавање Свесрпског сабора у Београду, на коме је усвојена Декларација о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа. Значајан део садржаја Декларације односи се на Босну и Херцеговину, кроз промоцију продубљивања сарадње са Републиком Српском. Аутор заснива истраживање на претпоставци да Декларација представља оквир за хармонизацију односа између Србије и Републике Српске, чиме се у дејтонским предвиђеним оквирима слаби политичко јединствои унутрашња кохезија у Босни и Херцеговини. Циљ
аутора је да одговори на истраживачко питање: Да
ли Декларација подрива дејтонски поредак БиХ или
представља основ за операционализацију Дејтонским
споразумом предвиђене могућности развитка
посебних паралелних односа између Републике
Србије и Републике Српске? Налази истраживања
указују да одредбе Декларације правно гледано нису
у супротности са Уставом БиХ, али производе
последице које нарушавају договор елита као базичну
претпоставку консоцијативне демократије, што
проузрокује слабљење политичког јединства и
кохезије на државном плану. У теоријском смислу,
истраживање се ослања на Лајпхартов теоријски
модел консоцијативне демократије. Истраживање
је спроведено уз помоћ метода анализе дискурса и
анализе садржаја
Ризици и штете у медицини рада и осигурање од одговорности
Full text linkVeć ina osiguranja od građanske odgovornosti nije obavezna. Obavezno osiguranje od
odgovornosti zakljuć uje se samo za uređene profesije, kakve su između ostalog i medićinske
profesije. Osiguranje za profesiju lekara medićine rada omoguć ava obavljanje posla i onda kada se
dese profesionalne gres ke ili nesreć e, pokrivajuć i nekada vrlo visoke s tete. Lekari koji se
bave medićinom rada imaju razlić itu izloz enost riziku od zloupotreba i s teta. Pravila i
standardi rada ne zavise od njihovog zaposlenja, da li rade u zdravstvenoj ustanovi,
kompaniji ili nastupaju kao nezavisni lićenćirani spećijalisti ili eksperti. Reć je o odgovornost
koju lekar snosi zbog gres aka i nemara uć injenih u obavljanju svoje profesije. Primeri krs enja
duz nog ponas anja su: propust, previd, netać nost, gres ka u propisima, ć injenićama ili proćeni,
kas njenje u izvrs enju usluga, nepos tovanje obaveza davanja saveta, informaćija, upozorenja ili
saradnje. Ugovor o osiguranju pokriva s tetu koju lekari medićine rada prouzrokuju svojim
paćijentima tj. zaposlenima koje pregledaju, pruz aoćima usluga, konkurentima, pa ć ak i
potros ać kim ili poslovnim udruz enjima. Politika osiguranja medićinskih profesija
i zdravstvenih ustanova iskljuć uje pokrić e za uć injena krivić na dela, odnosno
krivić nu odgovornost. Praksa ove vrste osiguranja ukazuje na to da svi lekari medićine rada treba
da budu upoznati ne samo sa propisima i profesionalnim obavezama, već i sa nać inima na koji
se mogu zas tititi od potenćijalne odgovornosti