Ss. Cyril and Methodius University in Skopje: Journals / Универзитет "Св. Кирил и Методиј"-Скопје
Not a member yet
3175 research outputs found
Sort by
ПРЕДИКАЦИСКАТА МОДАЛНОСТ ВО БАЛКАНСКИОТ ТУРСКИ ЈАЗИК: ФОРМАЛНА И СЕМАНТИЧКА ВАРИЈАНТНОСТ ВО ЈАЗИЧЕН КОНТАКТ: Дел 2. Волитивна модалност
This article constitutes the second part of a two-part study on event modality in selected Turkish varieties spoken in Kosovo, North Macedonia, Bulgaria, and Eastern Thrace (Turkey). Building on the analysis of expressions of possibility and necessity in Part 1, this part investigates expressions of volitive modality and their intra- and inter-dialectal variation in Western Rumelian Turkish and Eastern Rumelian Turkish contextualizing the dialectological data with reference to Modern Standard Turkish and Ottoman Turkish varieties. In addition to the consideration of lexical and semantic features, special attention is given to the complementation patterns, which involve both non-finite and finite linking strategies. The Balkan Turkish data will be discussed within the three-dimensional framework of heritage, universal tendencies, and language contact. The survey at the end of this part summarizes and compares the main findings of the study on expressions of possibility, necessity, and volition, and evaluate these findings in the context of Balkan linguistic.Статијата претставува втор дел од студијата за предикациската модалност во неколку турски варијанти во Косово, Северна Македонија, Бугарија и во Источна Тракија (Турција). Надоврзувајќи се на анализата на деонтичката модалност од првиот дел, во овој дел се истражуваат јазичните средства со кои се изразува волитивна модалност и нејзината внатрешна и меѓудијалектна варијација во западнорумелискиот и во источнорумелискиот турски јазик. Дијалектолошките податоци се разгледуваат во контекст на современиот стандарден турски јазик и на османлискиот турски јазик. Покрај лексичките и семантичките карактеристики, посебно внимание се посветува на стратегиите за комплементација, коишто опфаќаат нефинитни и финитни конструкции. Турските податоци од Балканот се разгледуваат од тројна перспектива: јазично наследство, универзални тенденции и јазичен контакт. На крајот од статијата се сумираат и се споредуваат главните сознанија од студијата за модалноста на можност
МИГРАНТСТВОТО КАЈ САЛМАН РУЖДИ КАКО КНИЖЕВНА ФОРМА НА КОНЦЕПТОТ ПРОФАНАЦИЈА НА ЏОРЏО АГАМБЕН
This paper addresses Salman Rushdie’s idea of migrancy as a literary version of Giorgio Agamben’s notion of profanation. Contrary to Agamben, who refers to profanation based on the sacred man (homo sacer), Rushdie’s work shows that profanation or impurity is at hand through migrancy. It displays, surveys, and discusses migrancy as an ambivalent reality which does not only embody the potential of uplifting human condition, but also reinforces and nourishes ostracisms. This paper argues for continuous cultural negotiation and renewal required by migratory rationality to uplift life quality in human condition. Theoretically, an intersectional approach that looks at “relationships among seemingly different phenomena” is convoked to examine the intellectual affiliations between Rushdie and Agamben. Rushdie being a writer and Agamben a philosopher, the paper implicitly pleas for the necessary reinforcement of connections between all subjects, like literature and philosophy, in the field of humanities in academia. The study itself consists of three sections. The first section deals with the significance of migrancy in Rushdie’s work. The second section deals with Rushdie’s novel The Satanic Verses. It addresses the relationship existing between migrancy and impurity in the novel. It also displays consequences of common perceptions about impurity in today’s cultural or ideological constellations. The last section deals with the scholarly affiliation of Rushdie’s impurity with Agamben’s profanation. It ends with discussion of impurity/profanation’s prospects in the ‘community to come.’ Оваа статија ја истражува идејата на Салман Ружди за мигрантството (migrancy), како книжевна верзија на поимот профанација на Џорџо Агамбен. За разлика од Агамбен, кој ја заснова профанацијата врз фигурата на homo sacer, делото на Ружди покажува дека профанацијата или нечистотијата се пројавуваат преку мигрантството. Трудот го прикажува, го разгледува и дискутира за мигрантството како амбивалентна реалност, којашто не само што го отелотворува потенцијалот за подобрување на човековата состојба (conditio humana), туку истовремено ги зајакнува и ги храни формите на исклучување. Во статијата се тврди дека континуираното културно преговарање и обновување, кое што го бара миграциската рационалност, е неопходно за унапредување на квалитетот на животот на човекот. Од теориски аспект, во статијата се применува пристапот на интерсекционалност, кој ги проучува „односите меѓу наизглед различните феномени“, со цел да се испитаат интелектуалните врски меѓу Ружди и Агамбен. Земајќи го Ружди, како книжевен автор и Агамбен, како филозоф, статијата имплицитно го поттикнува неопходното зајакнување на поврзаноста меѓу сите области – како што се книжевноста и филозофијата – во рамките на хуманистичките науки. Самата статија се состои од три дела. Првиот ја разгледува важноста на мигрантството во делото на Ружди. Вториот дел се фокусира на романот Сатански стихови, при што се анализира односот меѓу мигрантството и нечистотијата во романот, како и последиците од вообичаените сфаќања за нечистотијата во современите културни и идеолошки констелации. Последниот дел се занимава со научната поврзаност меѓу нечистотијата кај Ружди и профанацијата кај Агамбен. Статијата завршува со промислување на потенцијалот на тие поими, во заедницата што допрва треба да дојде
ПОЛИТИЧКИТЕ СТАВОВИ НА МИЛАН ГРОЛ И ДЕМОКРАТИТЕ КОН МАКЕДОНИЈА И МАКЕДОНСКОТО ПРАШАЊЕ ВО ПЕРИОДОТ 1940 – 1945 ГОДИНА
Во текстот се анализираат политичките ставови и погледите на Милан Грол како претседател на Демократската партија во периодот од 1940 година кога тој го презема водството на партијата, до 1945 кога поднесува оставка во Владата на ДФ Југославија и се повлекува од политичкит живот. Се проследуваат и иницијативите и размислувањата на Грол како министер во емигрантските влади во Лондон, како и на повеќе негови политички истомисленици, но и противници, за повоеното уредување на Југославија, за позициите на Србија, како и за статусот на Македонија во рамките на идната српска територијална единица. Од записите во дневникот воден во Лондон во периодот 1941 – 1945 година јасно се гледа неговиот став дека Македонија би можела да има само одреден самоуправен статус во рамките на Србија. Ваквата политичка определба Грол ја застапувал во континуитет од триесеттите години на XX век, сè до крајот на неговото активно политичко делување во 1945 година
ПСИХОМЕТРИСКИ КАРАКТЕРИСТИКИ НА СКАЛАТА ЗА МЕРЕЊЕ НА ИНТЕРНАЛИЗИРАНА МИЗОГИНИЈА ПРЕВЕДЕНА НА МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК
Ова истражување ги проверувапсихометриските карактеристики на Скалата за интернализирана мизогинија (IMS) која е развиена од страна на Пигот во 2004 година, откако таа е преведена на македонски јазик. Примерокот се состои од 441 жена на возраст од 18 до 56 години (M = 31,2; SD = 11,7). Податоците беа прибирани онлајн, со доброволно и анонимно учество на испитаничките.Конфирматорната факторска анализа идентификува умерено соодветен модел. Со мали отстапувања, задржана е оригиналната трокомпонентна структура која ги содржи факторите: недоверба кон жените, потценување на жените и вреднување на мажите повеќе од жените.Скалата покажа висока внатрешна конзистентност (α = ,89), а корелациите помеѓу ајтемите и вкупниот скор на скалата се движат од r= ,40 до r=,72. Конвергентната валидност беше потврдена преку корелации со релевант-ни конструкти: модерен сексизам (r(399) = ,22, p<.01), себепотиснување (r (399) = .23, p<.01) и самоидентификација како феминистка (r(399) = –,18,p<.01), додека дискриминантната валидност се потврди преку отсуство на корелација со општата самодоверба, наспроти негативната поврзаност со родовата самодоверба (r(399) = –,15,p<.01).Наодите ја поддржуваат примената на Скалата на интернализирана мизогинија преведена на македонски за истражувачки и практични цели, со препорака за натамошнаревизија на критичните ајтеми, за да се обезбедикрос-културна валидност и осетливост на можните промени на индикаторите на интернализираната мизогинија
СЕНЗИТИВНОСТ НА ПРОЦЕСИРАЊЕ НА ДРАЗБИ: ТЕОРЕТСКА РАМКА И ЕМПИРИСКИ ДОКАЗИ
Во трудот се разгледува сензитивностa на процесирање на дразби (СПД),како наследна црта на темпераментот, која се карактеризира со длабока когнитивна обработка, висока емоционална реактивност, чувствителност на суптилни дразби и тенденција кон прекумерна стимулација. Сензитивноста претставува посебна фенотипска црта, различна од невротицизмот и интроверзијата. Трудот ги анализира релациите на СПД со цртите на личноста (преку моделите на Eysenck и големите пет фактори на личноста), нејзината факторска структура и психометриските својства на инструментот кој ја мери, како и поврзаноста со позитивните и негативните психолошки исходи. Нагласена е улогата на средината – како заштитен и ризик фактор–меѓу СПСД и овие исходи. Истражувањата укажуваат дека високо сензитивните индивидуи, и покрај тоа што се поранливи на стрес и негативни влијанија, манифестираат значајни когнитивни, емоционални и социјални капацитетиво средина која е поддржувачка. Идните насоки упатуваат на потреба од проширување на истражувањата со вклучување на различни културолошкии контекстуалнифактори, како и на развој на соодветни интервенции за унапредување на добросостојба кај оваа популација
Constructions of belonging from a refugee perspective in the context of neighbourhood in East Germany
Diversity, belonging, neighbourhood, and RefugeeMigration are directly connected. Who belongs or is allowed to belong, or whose belonging is granted, enabled (in solidarity), or denied (violently), manifests itself in the context of RefugeeMigration. The term diversity describes, on the one hand, variety and heterogeneity, and, on the other hand, differentiation. The analysis of diversity can reveal discrimination, inequalities, exclusion, hegemonic tendencies, dominance, equal opportunities, and participation in a society. Belonging is a central element in the topic of migration. To date, no empirical study has examined the generation of belonging from the perspective of refugees in the context of neighbourhoods in East Germany. This article addresses this research gap. The data were collected using walking interviews and analyzed using grounded theory. The focus of the article is the research question of refugees\u27 experiences in the neighbourhood. This article aims to present both the conditions under which refugees develop their own understandings of belonging and the concepts of belonging held by refugees.
WYBRANE PUBLIKACJE W ZBIORACH WIRTUALNEGO MUZEUM POMARAŃCZOWEJ ALTERNATYWY (OD FYDRYCHA DO MISZTALA) JAKO PRZYKŁAD „PAMIĘCI OCALONEJ” – PRZYCZYNEK DO ANALIZY
This text is a contribution to the study of programmatic texts and publications related to the Orange Alternative protest-art movement. The author presents the most important publications found in the collection of the virtual Museum of the Orange Alternative, with particular emphasis on Waldemar “Major” Fydrych’s Manifesto of Socialist Surrealism and essayistic-scientific texts.Niniejszy tekst stanowi przyczynek do badań nad tekstami programowymi oraz publikacjami związanymi z ruchem kontestacyjno-artystycznym Pomarańczowa Alternatywa. Autorka prezentuje najważniejsze publikacje, znajdujące się w zbiorach wirtualnego Muzeum Pomarańczowej Alternatywy ze szczególnym uwzględnieniem Manifestu Surrealizmu Socjalistycznego Waldemara „Majora” Fydrycha oraz tekstów eseistyczno-naukowych
THE DIFFERENCE BETWEEN DIGITAL EVIDENCE AND EVIDENCE IN DIGITAL FORM
At first glance, the two concepts—digital evidence and evidence in digital form—mayseem synonymous. However, while all digital evidence can indeed be classified as evidence indigital form, not all evidence in digital form qualifies as digital evidence. This distinction leads tothe conclusion that digital evidence constitutes a subset of evidence in digital form. Yet, even thisconclusion is not entirely absolute, as for digital evidence to be admissible in judicial proceedings,it must satisfy specific prerequisites. These are not merely technical prerequisites—which falloutside the scope of this paper—but primarily legal prerequisites that determine whether“ordinary” digital records may be transformed into “admissible” digital evidence capable ofserving as the basis for a court ruling.Digital evidence, as a specific category of evidence in digital form, is distinguished fromother types of digital-form evidence by the presence of metadata, which serves to substantiatemany of its inherent properties. In the absence of such metadata, digital evidence is reduced tomere evidence in digital form, lacking the distinctive qualities that render it probative andadmissible.Metadata is often described as “data about data.” These are digital records which,although sometimes invisible or, if visible, incomprehensible to the ordinary user of informationtechnology, provide the unique “fingerprint” of a digital record. Much like a fingerprint left on aphysical piece of evidence, metadata authenticates and preserves the integrity of the digital record.Without such a “fingerprint,” one might say that “the glass is shattered on the floor, but it cannotbe determined which of those present threw it.” Metadata thus constitutes the DNA of a digitalrecord. Although technical in its essence, metadata is not merely a technical concept. It alsofunctions as a legal category, explicitly addressed in numerous legal instruments regulating thecollection of digital evidence, which underscores its fundamental importance.
One of the objectives of this scholarly paper is to make this legal-technical concept moreaccessible to legal practitioners—judges, prosecutors, defense attorneys, and others—throughillustrative examples and an interpretation of existing international legal norms, thereby enablingthem to reason in accordance with relevant international standards. At the same time, by examiningdomestic (Macedonian) legislation, which addresses this subject within what appears to be asomewhat “forgotten” statute, the paper seeks to highlight the gaps that must be addressed in orderto ensure the effective application of these norms.Digital evidence has, by its very nature, always existed in digital form, whereas evidencepresented in digital form may have originally existed in written or oral form
КОМЕМОРАТИВЕН ЗБОР ЗА ПРОФ. М-Р БИСТРИЦА МИРКУЛОВСКА
КОМЕМОРАТИВЕН ЗБОР ЗА ПРОФ. М-Р БИСТРИЦА МИРКУЛОВСК
ЕРОС И ДЕСКРИПЦИЈЕ ПРОСТОРА У РОМАНИМА БОРИСАВА СТАНКОВИЋА
This paper explores the connection between Eros and space in the novels Gazda Mladen, Nečista krv, and the unfinished work Pevci by Borisav Stanković. Special attention will be paid to the analysis of spatial eroticization, when the Eros felt by the characters spreads through the spaces in which they live, and work, or when the erotic energy is transmitted through the objects they touch, lean on, etc. Using selected examples from the novels, the paper interprets the descriptions of both intimate (family homes, rooms) and public places (shops, bazaars, hammams), in which the Eros of Stanković’s literary characters manifests itself (as repressed, restrained or liberated).Рад проучава однос између ероса и поетике простора у романима Газда Младен, Нечиста крв и недовршеном делу Певци Борисава Станковића. Посебна пажња посвећује се концепту еропростора, када се ерос шири простором у којем јунаци живе и раде, или се пак еротска енергија преноси преко предмета које ликови додирују, на које се ослањају и сл. На изабраним примерима из романа тумачиће се дескрипције како интимних (породичне куће, собе), тако и јавних места (дућани, чаршија, хамам), у којима се испољава (потиснут, спутан или ослобођен) ерос Станковићевих књижевних ликова