ID Design Press
Not a member yet
307 research outputs found
Sort by
Проценка на оралното здравје кај геријатриски пациенти
The geriatric population in R. Macedonia presents a specific group that needs continuous evaluation of their oral health. According to WHO data in 2010, 12 % of the population was aged 65+ years in Macedonia. Aging is the process with different specific changes in all systems and organs, including the orofacial system. The most common conditions associated with age in the geriatric population are teeth loss, parodontopathy, precancerous lesions and oral carcinomas, xerostomia, resorption of the residual alveolar ridge, and overall dysfunction of the orofacial system. There is a great influence of the performed prosthodontic therapy in geriatric patients on the overall and general health. The aim of this study was to evaluate the condition of the soft tissues in geriatric patients, especially in patients with prosthodontic treatments, their oral health, and the influence of oral health on life quality. Мaterial and methods: Оbservational cross-sectional study was conducted in geriatric patients and Geriatric Oral Health Assessment Index (GOHAI) was used for self-assessment of their oral health and the impact of oral conditions and performed dental treatment on quality of life. Results: Participants witha mean age of 72.88 years reported several general and systemic diseases, and the main risk factors for their oral mucosal changes were smoking and drinking alcohol. Total anodontiа was observed in 37.5% of respondents and partial anodontia in 62.5%. The average period of wearing dentures was 7.8 years. The total scoreof the quality of life and oral health of the respondents varied in the interval 1.93 ± 0.65, and the average value in the subjects with prosthetic constructions for p> 0.05 (p = 0.19) was slightly higher in relation to the subjects without any prosthodontic device. Conclusion: GOHAI-12 score in the study had a low value, less than 50 indicated that the respondents were in poor oral health. According to the results of the self-assessment, there was a weak to moderate perception of oral health. An integrated approach is needed to achieve a critical positive level of general and oral health in geriatric patients
Геријатриската популација во Македонија претставува специфична група која има потреба од континуирана евалуација на нивното орално здравје. Според податоците на СЗО во 2010 година, 12 % од населението во Македонија било на возраст 65+ години. Стареењето е процес со различни специфични промени во сите системи и органи, вклучувајќи го и орофацијалниот систем. Најчестите состојби поврзани со возраста кај геријатриската популација се губење на забите, пародонтопатија, преканцерозни лезии и орални карциноми, ксеростомија, ресорпција на резидуалниот алвеоларен гребен и целокупна дисфункција на орофацијалниот систем. Големо е влијанието на извршената протетичка терапија кај геријатриските пациенти врз нивното целокупно и општо здравје. Целта на оваа студија беше да се процени состојбата на меките ткива кај геријатриските пациенти, особено кај пациентите со протетички третмани, нивното орално здравје и влијанието на оралното здравје врз квалитетот на животот. Материјал и методи: Спроведовме опсервациона студија на пресек кај геријатриските пациенти, а геријатрискиот индекс за проценка на оралното здравје (GOHAI) беше употребен за да се изврши евалуација на нивното орално здравје и влијанието на оралните состојби и извршениот дентален третман врз квалитетот на животот. Резултати: Испитаниците со просечна возраст од 72,88 години пријавиле повеќе општи и системски заболувања, а главните фактори на ризик за промените на оралната мукоза биле пушењето и пиењето алкохол. Вкупна анодонција е забележана кај 37,5% од испитаниците и делумна анодонција кај 62,5%. Просечниот период на носење протези изнесуваше 7,8 години. Вкупната оценка за квалитетот на животот и оралното здравје на испитаниците варираше во интервалот 1,93 ± 0,65, а просечната вредност кај субјектите со протетички конструкции за p> 0,05 (p = 0,19) беше нешто повисока во однос на субјектите без било каква протетичка изработка. Заклучок: Резултатот на GOHAI-12 во студијата имаше ниска вредност, помалку од 50 што покажа дека испитаниците беа со слабо орално здравје. Според резултатите од самооценувањето, имаше слаба до умерена перцепција за нивното оралното здравје. Потребен е интегриран пристап за да се постигне критично позитивно ниво на општото и оралното здравје кај геријатриските пациенти
Метаболни нарушувања при примена на втора генерација на антипсихотици
Second generation antipsychotics (SGA) cause side effects through weight gain, dyslipidemias (cholesterolemia, hypertriglyceridemia) as well as affected glucose homeostasis in terms of hyperglycemia,insulin resistance and the incidence of type 2 diabetes mellitus. The aim of this study was to investigate metabolic changes in patients treated with SGA. Materials and methods: This was a prospective study of 50 patients treated with SGA (olanzapine, clozapine, risperidone, quetiapine, aripiprazole) at the PHI University Clinic of Psychiatry who met the relevant ICD-10 criteria. The following parameters were monitored: history and clinical examination, blood pressure and pulse, height, weight, body mass index (BMI), Brief Psychiatric Rating Scale (BPRS), Clinical Global Impression Scale (CGI-S), dose of prescribed SGA,as well as: fasting glycemia, lipid status, HDL, LDL, glycosylated hemoglobin (HgA1C). The parameters were determined at the beginning and after three months of treatment. Results: The subjects in terms of the criteria of metabolic syndrome were: 64% with a larger waist circumference, 53.2% with an increase in systolic and/or diastolic blood pressure, 31.3% with a BMI>30, and 39% with an increase in glycaemia and reduced HDL values at 23.4%. Also,18% of the respondents met three or more criteria. Statistical analysis of the differences in the analyzed parameters showed statistically significant differences for the CGI-S score (p = 0.00007) and for the diastolic pressure (p = 0.038). Correlation of equivalent doses of SGA with BMI (r = -0.637) was obtained. Discussion: The study confirmed presence of metabolic disorders in patients treated with SGA. Although there was no significant difference of metabolic syndrome parameters in relation to the general population, a correlation with BMI has been established. Conclusion: This study showed that patients treated with second-generation antipsychotics should be monitored during their treatment for the parameters of the metabolic syndrome, particularly BMI.Втората генерација на антипсихотици (second generation antipsychotics–SGA) предизвикуваат несакани ефекти преку пораст на телесна тежина,дислипидемии (холестеролемија, хипертриглицеридемија) како и засегната хомеостаза на гликозата во смисол на хипергликемија, резистентност на инсулин и појава на диабетес мелитус тип 2. Цел на ова истражување е да се испитаат метаболните промени кај пациентите третирани со SGA. Mатеријали и методи: Ова беше проспективна студија на 50 пациенти третирани со SGA (olanzapine, clozapine, risperidone, quetiapine, aripiprazole) на ЈЗУ Универзитетска клиника за психијатрија кои ги исполнуваа соодветните МКБ-10 критериуми. Беа следени следните параметри: анамнеза и преглед, ТА и пулс, висина, тежина, индекс на телесна маса (bodymassindex-BMI), кратка скала за психијатриска проценка(BPRS), скала за глобален клинички впечаток (CGI), дозата на ординираниот SGA, како и: гликемија на гладно, липиден статус, HDL, LDL, гликолизиран хемоглобин (HgA1C). Параметрите беа одредувани на почеток и после три месечен третман. Резултати: Испитаниците во однос на критериумите на метаболен синдром беа: 64% со поголем обем на струк, 53,2% со пораст на систолен и/или дијастолен крвен притисок, 31,3% со BMI>30, а 39% со пораст на гликемија и намалени вредности на HDLкај 23,4%. Со исполнети три и повеќе критериуми беа 18% од испитаниците. Статистичката анализа на разликите во анализираните параметри покажа статистички сигнификантни разлики за CGI-S скорот (p=0.00007) и задијастолниот притисок (p=0.038).Добиена е корелација на еквивалентните дози на SGA со BMI (r= -0,637). Дискусија: Истражувањето ја потврди присутноста на метаболни нарушувања кај пациентите третирани со SGA. Иако на самиот почеток на третманот не постои битна разлика во однос на присуството на метаболниот синдром во однос на општата популација, сепак утврдена е корелација со BMI. Заклучок: Ова истражување покажа дека пациентите кои се третирани со втора генерација на антипсихотици треба да бидат мониторирани во текот на нивниот третман во однос на параметрите кои го сочинуваат метаболниот синдром, особено BMI
Ставoви и практики за Хуман Папиломавирус, вакцина за Хуман Папиломавирус и поврзани фактори меѓу населението во Република Косово
Аpproximately 50–80% of sexually active women are exposed to at least one HPV variant during their lifetime. Based on the 2015 annual report of the National Institute of Public Health of Kosova, 68 new cases of cervical cancer were detected. The aim of the study was to investigate the attitude and practice regarding Human Papillomavirus (HPV) infections and the Human Papillomavirus vaccine in the population of the Republic of Kosova. Material and methods: A cross-sectional survey was conducted to assess the knowledge concerning HPV infections among the population aged 18 to 35+ years. The study was conducted during the period of time June 2021 –to August 2021. The sample included 500 participants. The questionnaire was anonymous, and participants were free to end their participation any time, without completing the questionnaire. Results: Regarding the claim "The HPV vaccine is safe", more than half of the respondents, respectively58.6% declare that they do not know, 33.4% of the respondents agree, 6.0% gave an incorrect answer / disagree, and 2.0% did not answer. The percentage difference between the unknown and correct answers is statistically significant for p<0.05. Conclusion: This study found out that the attitude towards the HPV vaccine among people of the Republic of Kosova is low to moderate. HPV vaccines should be included in the national immunization programs, since there is not still established national vaccination program for HPV vaccination.Приближно 50-80% од сексуално активните жени се изложени на барем една варијанта на ХПВ во текот на нивниот живот. Врз основа на годишниот извештај на Националниот институт за јавно здравје на Косово за 2015 година, откриени се 68 нови случаи на рак на грлото на матката. Целта на студијата беше да се истражи ставот и практиката во однос на инфекциите со хуман папиломавирус (ХПВ) и вакцината против хуманиот папилома вирус кај населението на Република Косово. Материјал и методи: Спроведена е студија на пресек за да се процени знаењето за ХПВ инфекциите кај популацијата на возраст од 18 до 35+ години. Студијата е спроведена во периодот јуни 2021 година до август 2021 година. Примерокот опфати 500 учесници. Прашалникот беше анонимен, а учесниците можеа слободно да го прекинат своето учество во секое време, без да го пополнат прашалникот. Резултати: Во однос на тврдењето „ХПВ вакцината е безбедна“повеќe од половина од испитаниците, односно 58,6% се изјасниле дека не знаат, 33,4% од испитаниците се согласуваат, 6,0% дале неточен одговор/ не се согласуваат, а 2,0% не одговориле. Процентуалната разлика помеѓу непознатите и точните одговори е статистички значајна за p<0,05. Заклучок: Оваа студија покажа дека односот кон ХПВ вакцината кај жителите на Република Косово е низок до умерен. ХПВ вакцините треба да бидат вклучени во националните програми за имунизација, бидејќи сèуште не постои воспоставена национална програма за вакцинација против ХПВ
Фонолошка свесност кај деца со развојно јазично нарушување
Children with developmetal language disorder have impaired developmental pattern of language structure. Literature data speak in favor of delay and/or difficulties in development of phonological, lexical, morphological and syntactic structure, but the nature of developmental language disorder (DLD) has still not been elucidated. The aim of this paper was to present and analyze data about phonological awareness in children with DLD based on a systematic literature review. Also, we wanted to point out some methods of assessment and stimuli/encouragement in development of phonological abilities. The research presented in the analyzed literature have shown that current knowledge regarding phonological awareness in children with DLD is mainly obtained from comparative stuides of children with developmental language disorder and children with normal language development. A large number of results has revealed that different components of phonological awareness in children with DLD are less developed compared to their peers with typical development. Studies have also presented current assessment techniques and importance of phonological awareness preventive stimulation progams, which are an important indicator/parameter for the development of reading and writing as well as for onset of impairments in learning these skills.Децата со развојно јазично нарушување имаат изменет образец на развојот на јазичната структура. Податоците од литературата сведочат во прилог на доцнење и/или абнормалности во развојот на фонолошката, лексичката, морфолошката и синтаксичката структура, во природата на развојното јазично нарушување (РЈН) сеуште е непозната. Цел на овој труд е врз основа на преглед на литература, на систематски начин да се прикажат и анализираат податоци за фонолошката свесност кај децата со РЈН. Исто така сакавме да истакнеме некои методи на проценка и поттикнување на развојот на фонолошките способности. Резултатите од анализата на податоци од литературата покажуваат дека современите сознанија за фонолошката свесност кај децата со РЈН воглавно потекнуваат од компаративните студии на достигнувања на децата со развојнојазично нарушување и деца со типичен развој. Поголемиот број резултати покажуваат дека различните компоненти на фонолошка свесност кај децата со РЈН се развиени во помала мерка во споредба со нивните врсници со типичен развој. Исто така, прикажани се актуелните техники на проценка и истакнато е значењето на превентивните програми за поттикнување на развојот на фонолошката свесност, која претставува важен показател на развојот на читање и пишување и поjава на пречки вo учењето на овие вештини
Tретман на венски малформации кај педијатриска популација – три-годишно искуство
Venous malformations (VMs) are a type of vascular malformations that result in abnormal development of veins that become extensible over time due to an error in vascular morphogenesis. They usually appear in newborns or in early adulthood as a bluish, soft, swollen and eventually painful skin formation. Treatment includes conservative therapy, sclerotherapy and surgical excision. Aim of the paper is to evaluate the therapeutic effect of scleraotherapy in pediatric patients with venous malformations. Material and methods: In a three-year period, from 2019 to 2021, venous malformation was found in 33 patients aged 4 to 14 years (average age: 8 years). Pain as a symptom occurred in 8 patients. Two patients had lesions measuring up to 5 cm and 5 cm respectively, while in the remaining subjects the lesion was over 5 cm. Ultrasound was performed routinely in all subjects, and MRI in two patients. Conservative treatment was instituted in 13 patients with venous malformations of the extremities, surgical excision with local reconstruction was performed in 11 patients, and sclerotherapy with bleomycin under general anesthesia was performed in 8 patients. Combined treatment was used in one patient that presented with venous malformation of the upper arm that underwent partial sclerotherapy with subsequent operative excision due to a phlebolith. Follow-up examinations revealed regression of the change not only from functional but from aesthetic aspect as well. Conclusion: Sclerotherapy is the established golden standard, first-line treatment for venous malformations. Excellent results were achieved as the reduction of the lesions was below 50% of the initial size. However, the modality of treatment should be individualized to each patient as it can sometimes require a combination of more than one treatment option. Venous malformations are best treated early, but they usually recur over time. Treatment helps relieve symptoms and control the growth of vascular malformations.Венските малформации се тип на васкуларни малформации што резултираат со патолошки развој на вените, кои стануваат проширени со тек на време како резултат на нарушување во морфогенезата. Обично се манифестираат во новороденечка или рана адултна возраст како сини, меки, отечени и болни на палпација кожни формации. Третманот вклучува: конзервативна терапија, склеротерапија и хируршка ексцизија. Цел на трудот е да се евалуираат терапевтските ефекти од склеротерапијата кај педијатриски пациенти со венски малформации. Материјали и методи: Во 3-годишен период (2019-2021), венските малформации беа дијагностицирани кај 33 пациенти на возраст од 4 до 14 години (средна возраст: 8 години). Болка како симптом се јавила кај 8 пациенти. Кај двајца пациенти лезијата била поголема од 5 цм и еднаква на 5цм соодветно, додека кај останатите пациенти лезиите биле под 5цм. Ултрасонографија била ординирана рутински кај сите пациенти и МРИ кај два пациенти. Конзервативниот третман беше ординиран кај 13 пациенти со венски малформации на екстремитетите, хируршка ексцизија со локална реконструкција кај 11 пациенти, додека кај 8 пациенти беше изведена склеротерапија со блеомицин во услови на општа анестезија. Комбинирана терапија се употреби кај еден пациент со клиничка слика на венска малформација на надлактица кај кого третманот вклучуваше парцијална склеротерапија со последователна оперативна ексцизија заради флеболит. Контролните прегледи покажаа регресија на промената, не само од функционален туку и од естетски аспект. Заклучок: Склеротерапијата е воспоставен „златен стандард“ и прва линија на третман на венските малформации. Одлични резултати се постигнаа со оглед на редукција на лезијата под 50% од иницијалната големина. Сепак овој тип на третман потребно е да се индивидуализира за секој пациент, со оглед на тоа што побарува комбинација на повеќе од еден тераписки модалитет. Венските малформации најоптимално се лекуваат рано со оглед на тенденцијата за рекурентност. Со помош на третманот се подобруваат симптомите и се контролира растот на венските малформации
Знаења за хуман папиломавирус и фактори поврзани со него кај населението на Косово
Above 70% of sexually active women and men will be infected with human papilloma irus at some point in their lives, and several may yet be infected in more than one circumstance. Around 80% of sexually active women acquire HPV infection, while for the most part, they are asymptomatic with the immune system-mediated clearance of contagion within 6–12 months. High-risk papillomavirus is accountable for causing cancer associated with the cervix, vulva, vagina, anus, penis, and oropharynx. This survey aims to investigate the level of knowledge among residents in the Republic of Kosova regarding human papillomavirus (HPV) infections and HPV-associated diseases and to discover the relationship between these factors. Material and methods: A cross-sectional survey was performed by investigating the knowledge concerning HPV infection in the population aged 18 to 35+ years. The study was conducted in the interval from June 2021 - August 2021. The sample included 500 participants. The questionnaire was anonymous, and participants were free to end the participation at any time, without finishing the questionnaire. Results: More than half of the respondents knew about HPV - 70.0%, and 29.6% did not know. Respondents with secondary and higher education showed 18 times more knowledge for HPV (OR = 18.1311 95% CI: 8.7465-37.5852) than respondents with primary education. To the question Can HPV cause cancer of the cervix, 37.2% (n=186) of the respondents gave a correct answer. The results presented that most participants knew what HPV was (70%), but they also revealed that most participants had low or moderate knowledge about HPV, which was a comparable result with earlier studies. A small number of participants in this survey knew that HPV could heal by itself (12.8%), which was similar to results presented in other surveys. Conclusions: It is important to improve the inadequate knowledge about HPV among the population in the Republic of Kosova. In order to do that, it could be significant to assess which factors affect the knowledge so that young women and all adolescents will get pushed to use protective measures against cervical cancer and have protected sexual behaviour.Над 70% од сексуално активните жени и мажи ќе бидат заразенисо хуман папиломавирус во некоја фаза од нивниот живот, а неколку сепак може да бидат заразени во повеќе од една околност. Околу 80% од сексуално активните жени добиваат ХПВ инфекција, додека во најголем дел, тие се асимптоматски со отстранување на заразата посредувано од имунолошкиот систем во рок од 6-12 месеци. Високоризичниот папиломавирус е одговорен за предизвикување рак поврзан со грлото на матката, вулвата, вагината, анусот, пенисот и орофаринксот.Ова истражување има за цел да го провери нивото на знаење кај жителите во Република Косово во врска со инфекциите со хуман папиломавирус (ХПВ) и болестите поврзани со ХПВ и да ја открие врската помеѓу овие фактори. Материјал и методи: Спроведовме студија на пресек за знаењето на ХПВ инфекцијата кај популацијата на возраст од 18 до 35+ години. Студијата беше спроведена во интервалот од јуни 2021 до август 2021 година. Примерокот вклучи 500 учесници. Прашалникот беше анонимен, а учесниците можеа слободно да го прекинат учеството во секое време, без да го завршат прашалникот.Резултати: Повеќе од половина од испитаниците знаеја за ХПВ - 70,0%, а 29,6% од нив не знаеја. Испитаниците со средно и високо образование покажаа 18 пати повеќе знаење за ХПВ (ОR= 18,1311 95% CI: 8,7465-37,5852) од испитаниците со основно образование. На тврдењето ХПВ може да предизвика рак на грлото на матката, 37,2% (n=186) од испитаниците дале точен одговор.Резултатите покажаа дека повеќето учесници знаеја што е ХПВ (70%), но тие исто така покажаадека повеќето учесници имаа ниско или умерено познавање за ХПВ, што е споредлив резултат со претходните студии. Мал број од учесниците во ова истражување знаеја дека ХПВ може сам да се лекува (12,8%), што е слично со резултатите од други истражувања.Заклучок: Од клучно значење е подобрување на несоодветното знаење за ХПВ кај луѓето во Република Косово. За да се направи тоа, би можело да биде значајно да се процени кои фактори влијаат на знаењето, така што младите жени и сите адолесценти ќе бидат принудени да користат заштитни мерки против рак на грлото на матката и да имаат заштитено сексуално однесување
Торзија на голема циста на јајник презентирана како акутен абдомен: Приказ на случај
Patients with acute abdominal pain often end up in the emergency department for surgical treatment. Ovarian cysts can lead to an acute abdomen due to torsion (twisting) or rupture. In this case report we are going to present a 70 y/o female patient with left adnexal torsion, due to a presence of ovarian cyst, presented as an acute abdomen. The patient was enrolled in the emergency department with acute abdomen, nausea and vomiting. After the initial evaluation including a Computerized tomography [CT] scan, the cyst presented as a solid hypodense mass behind the front abdominal wall, with the dimensions of Anteroposterior diameter [APd] 13cm, Laterolateral diameter [LLd] 11cm and Craniocaudal diameter [CCd] 15cm. The possible differential diagnosis [DDx] included cystic tumor [TU] mass on the mesentery as well as a cystic TU on the Urogenital tract (UGT). Intraoperatively adnexal torsion due to an ovarian cyst was found. The cyst and the left adnexa were then removed. Histopathological report showed ovarian hemorrhagic infarction due to a cystic tumor and torsion in the left adnexa. The diagnosis in such cases is often challenging because often the initial CT report can confuse the surgeon whether the mass arises from the mesentery or the urogenital tract.
Пациентите со акутна абдоминална болка често завршуваат на одделот за ургентни состојби, за хируршки третман. Цистите на јајник може да се манифестираат како акутен абдомен поради настаната торзија или руптура на тие цисти. Во овој приказ на случај прикажуваме 70 годишна пациентка со торзија на лева аднекса, поради присуство на циста на левиот јајник, која се презентираше како акутен абдомен. Пациентката беше примена на одделот за Ургентни состојби со симптоми на акутен абдомен, гадење и повраќање. После иницијалната евалуација која вклучуваше компјутерска томографија [КТ], цистата се презентираше како солидна хиподензна маса зад предниот абдоминален ѕид со димензии на Антеропостериорен дијаметар [АПд] 13 см, Латеролатерален дијаметар [ЛЛд] 11 см и Краниокаудален дијаметар [ККд] 15 см. Диференцијално дијагностички [ДДг] во предвид се земени следните дијагнози: цистична туморска [ТУ] маса која потекнува од мезентериум, како и цистична ТУ маса со потекло од урогенитален тракт [УГТ]. Интраоперативно најдовме торзија на левата аднекса поради присуство на циста на левиот јајник. Цистата заедно со левата аднекса беа отстранети. Хистопатолошкиот извештај покажа хеморагичен инфаркт на јајникот, поради цистичен тумор и торзија на левата аднекса. Поставувањето на точна дијагноза во вакви случаеви е честопати предизвикувачка, поради тоа што се случува иницијалниот КТ извештај да го доведе до забуна хирургот за тоа дали масата потекнува од мезентериум, или од урогенитален тракт
Секундарен Сјегрен синдром кај пациенти со ревматоиден артритис
Secondary Sjogren’s syndrome (sSS) is a connective tissue disease characterized by xeropthalmia and xerostomia, associated with another autoimmune disease. The prevalence of sSS in patients with rheumatoid arthritis (RA) is different in different countries, but is assumed at 10% of all RA patients and 20% of these have sub-clinical manifestations. This is a large subpopulation of patients with RA, especially taking into account that the clinical implications of their coexistence are not well explored. Aims: To analyze the effects of sSS on RA, the association between this syndrome and disease activity and disease evolution, presence of serological and immunological markers, disease duration and quality of life in patients with RA. Material and methods: We examined 42 patients, at the age of 18 to 70 years, diagnosed according to the criteria for classification and diagnosis by EULAR (2010). Twenty patients were diagnosed with RA and sSS, and 22 patients with RA without sSS. The groups were comparable regarding age, sex and disease duration. We analyzed the incidence of sSS, association with age, sex, demographic data, disease duration, extraarticular manifestations, and serologic tests (positive RF, anti-CCP) were also made. Disease activity was assessed by disease activity score (DAS28) and quality of life by the health assessment questionnaire-disability index (HAQ-DI). The number of tender and swollen joints was assessed, as well as pain level by using the visual analogue scale (VAS), sedimentation rate (ESR), CRP, and immunological tests(SSA, SSB, antidsDNA, ANA, antiU1snRNP) were also made. Results: In the analyzed patients there was no statistically significant difference in ESR, CRP, DAS28, HAQ-DI, seropositivity of RF and anti-CCP and the presence of antidsDNA, ANA or antiU1snRNP and disease duration. Patients in the RA group had more tender, swollen joints and VAS. There was a statistically significant difference in SSA and SSB levels. There was no significant difference in the treatment of patients from both groups.Conclusion: There was no statistically significant difference in the level of disease activity and quality of life in patients with RA compared to sSS group.Секундарниот Сјегренов синдром (сСС) претставува заболување на сврзното ткиво кое се карактеризира главно со појава на ксерофталмија и ксеростомија, во склоп на други автоимуни заболувања. Преваленцијата на сСС кај пациенти со ревматоиден артритис (РА) е различна во различни држави, но се претпоставува дека изнесува околу 10% од сите пациенти со РА, при што околу 20% од овие имаат супклинички манифестации. Ова претставува голема суппопулација на пациенти со РА, при што клиничките импликации на коегзистирањето на двете болести сèуште се недоволно испитани. Цели: Да се анализираат ефектите на појавата на сСС врз болеста, односно поврзаноста на овој синдром со активноста и еволутивноста на болеста, присуството на серолошки и имунолошки маркери, времетраењето на болеста и квалитетот на животот кај пациенти со РА. Материјал и методи: Беа испитани 42 пациенти на возраст од 18 до 70 години, дијагностицирани според критериумите на EULAR (2010). Дваесет пациенти беа со РА и сСС и 22 пациенти со РА без придружен сСС. Групите беа со слични карактеристики во однос на пол, возраст и времетраење на болеста. Беа анализирани: појавата на сСС и нејзината зависност од возраста и полот на пациентите, демографските податоци, траењето на болеста, присуството на вонзглобни манифестации, а беа направени и серолошки тестови (позитивниот RF, anti-CCP). Активноста на болеста беше анализирана преку индексот на активност на болест - DAS28 (Disease Activity Score 28), а квалитетот на живот на пациентите преку HAQ-DI (Health Assessment Questionnaire – Disability Index). Беше анализиран бројот на болни и отечени зглобови, VAS (визуелна аналогна скала на болка), седиментација на еритроцити (ESR), CRP, а беа направени и имунолошки тестови (SSA, SSB, antidsDNA, ANA, antiU1snRNP) и по потреба други имунолошки и серолошки тестови). Резултати: Кај испитаните пациенти немаше статистички сигнификантна разлика во ESR, CRP, DAS28, HAQ-DI, серопозитивност кон RF или anti-CCP, како и присуството на antidsDNA, ANA или antiU1snRNP, како и траење на болеста. Пациентите во РА групата беа во поголем број, со повеќе отечени зглобови и повисока VAS. Постоеше статистички сигнификантна разлика во позитивноста на SSA и SSB антителата во двете групи. Немаше разлика во лекувањето на пациентите во двете групи. Заклучок: Не постои статистички сигнификантна разлика во нивото на активност на болеста и квалитетот на живот на пациентите со РА во споредба со оние со сСС
Полимеразно верижна реакција за детекција на SARS CoV-2 вирус и варијанти
The first human cases of coronavirus disease (COVID-19), a disease caused by the new coronavirus, was reported on December 31, 2019 in China for the first time. Тhe virus was named temporarily as 2019 new coronavirus (2019 novel coronavirus-2019 -nCoV), or finally as SARS-CoV-2. The aim of this paper is to give an overview of the laboratory detection of SARS-CoV-2 virus with reverse transcriptase - polymerase chain reaction (RT-PCR) in real time, as well as detection of viral mutations in the Laboratory for virology at the Institute of Public Health. The samples used in the study were taken from all geographical regions in North Macedonia, including the 10 regional Centers for Public Health throughout the country, from hospital patients, from COVID19 hospitals across the country and from the COVID19 checkpoint at the Institute of Public Health. All samples were tested using RT-PCR in real time. Additional assays were applied for identification of the circulating variants. The continuous surveillance of the variants of concern (VOC), as well as the newly emerged variants can allow the public health officials to modify their approach to disease control and management and intervene more effectively as well as in a timely manner in order to prevent major morbidity and mortality from COVID-19.Првите хумани случаи на болеста КОВИД-19 (coronavirus disease 2019- COVID-19), болест предизвикана од новиот коронавирус, за прв пат се пријавени на 31 декември 2019 година во НР Кина, кога вирусот го добил привременото име 2019 нов коронавирус (2019 novel coronavirus -2019-nCoV) или подоцна SARS-CoV-2. Целта на овој труд е да се прикаже процесот на лабораториска детекција на SARS-CoV-2 вирусот со реверзна транскриптаза - полимеразно верижна реакција (РТ-ПВР) во реално време, како и протоколот за детекција на варијантите на SARS-CoV-2 во Лабораторијата за вирусологија при Институтот за јавно здравје (ИЈЗ). Тестирани се примероци од суспектни пациенти за КОВИД-19 од територијата на цела држава за лабораториска детекција на SARS-CoV-2. Примероците пристигнуваат од 10-те регионални центри за јавно здравје (ЦЈЗ), од хоспитализирани пациенти од ковид болниците низ државата и од пунктот за ковид при ИЈЗ. Сите примероци се тестирани со примена на РТ-ПВР во реално време со детекција на различни гени на вирусот. Дополнителни анализи се прават за идентификација на циркулирачките варијанти. Континуираниот надзор на варијантите за загриженост (variants of concern - VOC), како и новонастанатите варијанти може да им овозможат на здравствените служби да го модифицираат својот пристап кон процесот на контрола и управување на болеста и да интервенираат ефикасно и навремено, со цел да се спречи голем морбидитет и смртност од КОВИД-19
Вентрикуларна фибрилација по ендоскопска ретроградна холангиопанкреатографија кај пациент со вграден уред за лево вентрикуларна асистенција – приказ на случај
Congestive heart failure is a growing global health problem. Left ventricular assist device (LVAD) is a method used to extend the life of patients with congestive heart failure as a definitive treatment or to “bypass” the period until heart transplantation. Ventricular arrhythmias in patients with LVAD are not uncommon. The aim of this paper is to present the case of a patient with an already implanted LVAD and the need for appropriate interdisciplinary medical treatment. Case report: We present the case of a 54-year old patient, A. D., with implanted LVAD - HeartMate 3 due to severe congestive heart failure. The patient was admitted with jaundice at the PHIU Clinic for Gastroenterohepatology with performed endoscopic retrograde cholangiopancreatography (ERCP)) procedure and a stent was placed in the choledochus duct. Immeasurable blood pressure and pulse were recorded in this patient. The ECG was approaching VF (ventricular fibrillation) and it was all asymptomatic by the patient. LVAD mechanical pump leads to continuous blood flow, which means that patients with LVAD not infrequently have no pulse or measurable blood pressure. Also, in patients with LVAD, ECG pulses are with electrical disturbances. VF and ventricular tachycardia (VT) are ventricular arrhythmias that are often seen on ECG in patients with implanted LVAD. Usually these arrhythmias occur with unknown duration and terminate spontaneously. Conclusion: Patients with LVAD are prone to cardiac arrhythmias. The continuous development of medical devices leads to a continuous educational and clinical approach to patients. Конгестивната срцева слабост е растечки глобален здравствен проблем. Уредот за лево вентрикуларна асистенција (LVAD) се користи за продолжување на животот на пациентите со конгестивна срцева слабост како дефинитивен третман или за премостување на периодот до трансплантација на срце. Вентрикуларните аритмии кај пациентите со LVAD не се невообичаени. Целта на овој труд е да се прикаже случајот на пациент со веќе вграден LVAD и потребата од соодветен интердисциплинарен медицински третман. Приказ на случај: Ви претставуваме случај на 54-годишен пациент, А. Д., со вграден LVAD - HeartMate 3 поради тешка конгестивна срцева слабост. Пациентот е примен со иктерус на ЈЗУ Клиниката за гастроентерохепатологија по што е извршена ендоскопска ретроградна холангиопанкреатографија (ERCP)) и е поставен стент во холедохусниот канал. Кај овој пациент е регистрирано немерлив крвен притисок и пулс. На ЕКГ е регистрирана VF вентрикуларна фибрилација (VF) и сето тоа беше асимптоматски од страна на пациентот. Механичката пумпа на LVAD води до континуиран проток на крв, што значи дека пациентите со LVAD не ретко немаат пулс или мерлив крвен притисок. Исто така, кај пациентите со LVAD, ЕКГ импулсите се со електрични нарушувања. VF и вентрикуларна тахикардија (VT) се вентрикуларни аритмии кои често се гледаат на ЕКГ кај пациентите со имплантиран LVAD. Најчесто овие аритмии се јавуваат со непознато времетраење и спонтано завршуваат. Заклучок: Пациентите со ЛВАД се склони кон срцеви аритмии. Континуираниот развој на медицинските помагала води кон континуиран едукативен и клинички пристап во третманот на пациентите