ID Design Press
Not a member yet
307 research outputs found
Sort by
Верификација на квалитативни методи Ñо теÑÑ‚ ленти за иÑпитување на дроги кои Ñе злоупотребуваат во урина
The verification of the qualitative method with test devices for detection of eight drugs of abuse in urine (amphetamines, methamphetamine, barbiturates, benzoylecgonine, marijuana, 3,4-methylendioxy-methamphetamine, methadone, and opiates) was done using the assessment results from External Quality Assessment Scheme according to verification protocol in our laboratory, which included predefined performance characteristics such as: accuracy, sensitivity and specificity of the method, as well as for method comparison analysis. Our results have shown that qualitative methods for detection of drugs of abuse in urine have fulfilled the predefined criteria in regard to sensitivity, specificity and accuracy for screening purposes. There was a good agreement between the observed results and assessment results. Reliability of the method has fulfilled the predefined criteria with the exception for amphetamine and methamphetamine (weak and none, respectively). As a conclusion we may say that the rapid non-instrumented test devices for detection of drugs of abuse in urine have shown satisfactory verification results and have fulfilled the criteria for intended purposes according to the ISO 15189 Standard.Верификацијата на квалитативните методи Ñо брзи теÑтови за детекција на оÑум дроги кои Ñе злоупотребуваат во урината (амфетамини, метамфетамини, барбитурати, кокаин, марихуана,3,4-метилендиокÑи-метамфетамин, метадон и опиати) беше направена Ñо примена на резулта- тите од оценката од надворешната контрола на квалитетот, врз оÑнова на протоколот за вери- фикација во нашата лабораторија, кој опфаќа претходно дефинирани критериуми како што Ñе: точноÑта, ÑензитивноÑта и ÑпецифичноÑта на методот. Ðашите резултати покажаа дека квалитативниот метод за детекција на дрогите кои Ñе злоупотребуваат во урина ги иÑполнува претходно дефинираните критериуми во поглед на ÑензитивноÑта, ÑпецифичноÑта и точноÑ- та за screening потреби. ПоÑтои добро Ñовпаѓање на добиените резултати од наша Ñтрана Ñо резултатите од надвoрешната контрола на квалитет. ВеродоÑтојноÑта на методот ги иÑполни претходно дефинираните критериуми Ñо иÑклучок на амфетамините и метамфетаминот (Ñлаба, одноÑно никаква). Како заклучок можеме да кажеме дека брзите неинÑтрументални теÑтови за детекција на дроги кои Ñе злоупотребуваат во урината покажаа задоволителни резултати од верификацијата и ги иÑполнија критериумите за Ñоодветната планирана намена во ÑоглаÑноÑÑ‚ Ñо Ñтандардот ISO 15189
Ðндроид/нозе и нозе/труп индекÑи одредени Ñо абÑорпциметрија Ñо двојно-енергетÑки x-зраци кај Кушинг и не-Кушинг здебелени жени
The aim of this study was to evaluate the central obesity, which is a main characteristic of Cushing's syndrome (CS), with dual-energy x-ray absorptiometry (DXA) and to determine DXA indexes that precisely differentiate CS from non CS obese women. In 12 CS women and 12 control obese (CO) with appropriate BMI which is not significantly different from CS, and 12 healthy control women (C) with normal BMI, following DXA parameters were evaluated: regional (trunk, android and legs) tissue (TM) and fat mass (FM), and also the diagnostic accuracy (DG) for their ratio index cut-off points (CP). The best differentiation of CS from C obtained CP of 0.24 for android/legs TM ratio with DG of 100 %, while CP for legs/trunk TM ratio (0.67) had DG of 95.83 %. Android/legs FM ratio CP of 0.25 differentiated CS from C for DG of 100% and legs/trunk FM ratio of 0.69 differentiated CS from C for DG of 91.67%. Android/legs TM ratio (CP 0.27) and legs/trunk ТМ ratio (CP 0.62) differentiated CS from CO with DG of 87.5%. Conclusion: DXA indexes android/legs and legs/trunk TM and FM discovered extreme central body fat distribution in CS, differentiated them significantly from C and CO, and could be used as DXA indexes of extreme central, abdominal obesity in CS and non CS obese women. Android/legs index had higher DG and predictive value of extreme visceral obesity in CS, compared to legs/trunk index.Целта на ова иÑтражување беше да изврши проценка на централната дебелина, која е оÑнов- на карактериÑтика на Кушинговиот Ñиндром (КС), Ñо апÑорпциометрија Ñо двојно-енергетÑки Ñ…-зраци и да Ñе одредат индекÑи кои прецизно ги диференцираат КС од не-КС задебелените жени. Кај 12 жени Ñо КС и 12 контролни здебелени жени (КД) Ñо Ñоодветен ИТМ како и кај 12 кон- тролни здрави жени (К) Ñо нормален ИТМ беа иÑпитувани ДХРпараметрите: регионална (труп, раце и нозе), ткивна (ТМ) и маÑна маÑа (ММ), како и дијагноÑтичката точноÑÑ‚ (ДТ) на преÑечните точки (ПТ) на нивните количници. Ðајдобра диференцираноÑÑ‚ на КС од К обезбеди ПТ од 0,24 за андроид/нозе ТМ количникот Ñо ДТ од 100%, додека ПТ на количникот нозе/труп ТМ (0,67) имаше ДТ од 95,83%. Ðндроид/нозе ММ за ПТ од 0,25 ги диференцираше КС од К Ñо ДТ од 100%, и нозе/труп ММ количникот од 0,69 ги диференцираше КС од К Ñо ДТ од 91,67%. Ðндроид/нозе ТМ (ПТ 0,27) и нозе/труп ТМ количниците (ПТ 0,62) ги диференцираа КС од КД Ñо ДТ од 87,5%. Заклучок: ИндекÑите андроид/нозе и нозе/труп ТМ и ММ ја откриваат екÑтремната централна диÑтрибуција на телеÑните маÑнотии кај КС, значaјно ги диференцираат КС од К и КД, и можат да бидат употребувани како ДХРиндекÑи за екÑтремна централна абдоминална дебелина кај КС и не-КС здебелените жени. Ðндроид/нозе индекÑот има повиÑока ДТ и предиктивна вредноÑÑ‚ на екÑтремната виÑцерална дебелина кај КС, Ñпоредено Ñо нозе/труп индекÑот
Корелацијата помеѓу КЕП индексот на 12-годишните деца и концентрацијата на флуорот во водата за пиење од Вардарскиот регион на Република Македонија
The aim of this study was to determine the correlation between DMFT (decayed, missing and filled teeth) index of 12-year-old children and the concentration of fluorine in drinking water from the areas where children live. Material and methods: The study included 85 children from 2 central and 2 regional primary schools, in whom DMFT index was determined. The children live in 2 different cities and 2 different villages. Four water samples were taken from the examined areas to determine the fluorine concentration by electrochemical method using pH / ISE meter-Thermo-Orion with a special F-electrode (Thermo Orion Ion Plus Fluoride Electrode) at the Institute for Public Health. Spearman"˜s method was used to determine the correlation between the specified variables. Results: The total number of children in the examined sample was 85, of which 45 (52.94%) were male and 40 (47.06%) were female. The average DMFT index in this group of children was 2.75 with a standard deviation of ± 2.56. Maximum concentration of fluorine in drinking water of 0.39 ppmF was determined in the village Vinichani, while minimum (0.17 ppmF) in the city of Veles and (0.20 ppmF) in the village of Melnica. Correlation of DMFT index in the 12-year-old children from the Vardar region and the concentration of fluorine in the drinking water had a negative, indirect correlation, with the value of the coefficient r =- 0,393. Conclusions: The correlation between DMFT index and the concentration of drinking water is a negative, indirect and highly statistically significant (p<0.01).Целта на оваа студија беше да се утврди корелацијата помеѓу КЕП индексот на 12-годишните деца и концентрацијата на флуорот во водата за пиење од населените места каде што децата живеат. Материјал и методи: Во испитувањето беа опфатени 85 ученици, од 2 централни и 2 подрачни основни училишта, на кои им се одреди просечниот КЕП (кариес, екстракција, пломба) индекс. Децата живеат во 4 различни градови и 15 различни села. Деветнаесет примероци на вода беа земени од испитуваната област за да се одреди концентрацијата на флуор со помош на електрохемиски метод користејќи го јонометарот (pH/ISE meter-Thermo-Orion) со специјална Ф-електрода (Thermo Orion Ion Plus Fluoride Electrode) на Институтот за јавно здравје. За одредување на корелацијата помеѓу одредените варијабли беше користен Spearman-овиот метод. Резултати: Вкупниот број деца во испитуваниот примерок изнесуваше 85, од кои 45 (52,94%) беа од женски и 40 (47,06%) од машки пол. Просечниот КЕП индекс кај оваа група деца изнесуваше 2,75, со стандардна девијација од ±2,56. Максимални концентрации на флуор во водата за пиење од 0,39 ppmF беа утврдени во селото Виничани, додека минимални (0,17 ppmF) во градот Велес и (0,20 ppmF) во селото Мелница. Корелацијата помеѓу вредноста на КЕП индексот кај децата од 12 години од Вардарскиот регион и концентрацијата на флуорот во водата за пиење постои негативна, индиректна корелација, со вредност на коефициентот r =- 0,393. Заклучок: Корелацијата помеѓу КЕП индексот и концентрацијата на водата за пиење е негативна, индиректна корелација, а статистички високо сигнификантна, односно оваа корелација е значајна (<0,01)
ВажноÑÑ‚ на 6 минутниот теÑÑ‚ на одење во дијагноÑтика на ретка метаболна миопатија – приказ на Ñлучај на карнитин палмитоил транÑфераза 2 дефицит
Diagnosis of rare inherited neuromuscular disorders is sometimes delayed due to variations in time of onset, different clinical appearance and limited diagnostic possibilities. The management of patients starts with neurological examination, followed by specific laboratory tests and neurophysiologic assessment. In the era of molecular medicine, molecular biology tools are useful in avoiding some of the invasive investigations such as muscle biopsy. We present a boy with a mild form of metabolic myopathy due to carnitine palmitoyltransferase 2 deficiency diagnosed upon timed functional assessment. A child had delayed developmental milestones, associated with fatigue and muscle pain during exercising and longer walks. There were no episodes of myoglobinuiria during exercise or during febrile illnesses. Neurological examination reveled proximal muscle weakness. Serum creatine kinase (CK) and serum lactate were above normal limits. Serum acylcarnitine profile was normal. Short timed functional tests such as 10 meters walk/run test showed normal results. Nord Star Ambulatory Assessment showed difficulties in balance and jumping. Diagnosis of myopathy was suspected after performance of 6-minute walk test, when the passed distance was 327 meters with slowing and fatigue. EMG and echocardiography were within normal range. Diagnosis was established by sequencing of the CPT II gene which revealed c.338C>T (p.Ser113Leu) mutation in homozygous form as characteristic CPT II deficiency profile.Дијагнозата на ретките невромуÑкулни заболувања е понекогаш пролонгирана заради различното вре- ме на почеток на Ñимптомите, различната клиничка Ñлика и ограничените дијагноÑтички можноÑти. Обработката на пациентот започнува Ñо невролошки преглед, по што Ñледат Ñпецифични лаборато- риÑки теÑтови и неврофизиолошки иÑпитувања. Во ера на молекуларната медицина, генетÑката анали- за овозможува да Ñе избегнат некои од инвазивните иÑпитувања, како на пример муÑкулната биопÑија. Прикажуваме момче Ñо блага форма на метаболичка миопатија Ñо карнитин палмитоил транÑфераза 2 (CPT II) дефицит, која е дијагноÑтицирана врз оÑнова на временÑка функционална проценка. Детето имало забавен моторен развој, Ñо замор и муÑкулна болка во тек на вежбање или подолго одење. Ðема- ло епизоди на миоглобинурија во тек на вежбање или во тек на фебрилни болеÑти. Ðевролошкиот пре- глед покажа прокÑимална муÑкулна ÑлабоÑÑ‚. СерумÑката креатин киназа и ÑерумÑкото ниво на лакта- ти беа над нормалните граници. СерумÑкиот профил на ацил карнитини беше нормален. Кратките функционални теÑтови како 10 метри одење/трчање покажаа уредни резултати. Nord Star Ambulatory Assessment – теÑтирањето покажа потешкотии во рамнотежата и при Ñкокање. Сомнение за вродена миопатија Ñе поÑтави по изведување на подолготраен функционален теÑÑ‚ – 6-минутниот теÑÑ‚ на одење кога поминатата диÑтанца беше 327 метри Ñо уÑпорување и замор. Електроневромиографијата и ехо- кардиографијата кај детето покажаа нормални наоди. Дијагнозата беше потврдена Ñо Ñеквенциони- рање на CPT II генот Ñо региÑтрирање на c.338C>T (p.Ser113Leu) мутација во хомозиготна форма која е карактериÑтична за CPT II дефицит
Перинатален исход во контекст на социјалните детерминанти на здравјето
The importance of recognition of the social determinants and the degree to which they influence the perinatal health is of utmost significance for the reproductive epidemiology and therefore they are important causes of the health inequalities within and between the countries. These facts have implied the aims of this study, to evaluate four frequent social determinants (level of education, employment status, parity and antenatal controls) and their influence on the two adverse perinatal outcomes – preterm/near term newborn of 35-37 gestational weeks, and small for gestational age baby (SGA). The research is a part of very extensive study, and by design it was prospective cohort study during which validated Questionnaire was used and extracted data from the maternal and neonatal history. As very relevant, the statistical parameters Relative Risk and Numbers Needed to Treat (NNT) were used for risk analysis. The Results have shown strong influence of the maternal education on the both perinatal outcomes. The Relative risk for preterm delivery in 35-37th gestational week in mother of uneducated mother is 14,963 (95%CI 4,54-49,27) compared to mother of academic level of education; the relative risk for SAG newborn is 3,204 (95%CI 2,12-4,84); in unemployed mother, the relative risk for preterm delivery is 4,585 of that in mother of academic level (95%CI 2,27-9,28), whereas for SGA baby is 4,799 (95%CI 3,17-7,26). No antenatal control in pregnancy is high risk for bad outcome, but in this study the Relative risk for preterm delivery was 1,293 (95%CI 0,67-2,47), and for SGA babies it was very low compared to full control in pregnancy, and was 1,041 (95%CI 0,84-1,29).
According to these findings, it is obvious that the understanding of the social determinants of health priorities are the first and the most important step towards their gradual reduction, and this action is an entry point for global action to reach the health goals. Therefore, it is recommended such types of research studies to be conducted in extensive sample size, considering as much as possible social determinants, and performing multivariate analysis, in order to get higher statistical significance, which will help in creating strategies and activities for reduction of the most influential social determinants and improvement of the perinatal outcome of the newborns.Важноста на познавањето на степенот на влијание на социјалните детерминанти е од огромна важност за репродуктивната епидемиологија. Тие често претставуваат важни причини за здравствените нееднаквости во самите држави и помеѓу државите. Затоа, целта на ова истражување беше да се евалуираат 4 социјални детерминанти (степен на образование, вработеност, паритет и број на антенатални контроли) и нивното влијание врз два несакани перинатални исхода – недоносено новороденче (35-37 гестациска недела) и новороденче со мала родилна тежина во однос на гестациската старост (Small gor gestational age-SGA новороденче). Истражувањето е дел од поголема студија, и по дизајн беше проспективна кохортна студија. Користен е валидизиран прашалник и податоци, добиени од документацијата на мајката и детето. Од статистичките методи беше користено пресметување на релативен ризик, и потребен број третирани пациенти за обезбедување на еден добар исход. Резултатите покажаа силно влијание на степенот на образование на мајката врз двата неповолни исходи. Релативниот ризик за раѓање на недоносено дете во 35-37 гестациска недела доколку мајката има некомплетно образование изнесува 14,963 (95%CI 4,54-49,27) споредено со мајка со високо образование, а релативниот ризик за раѓање на SGA новороденче изнесува 3,204 (95%CI 2,12-4,84); кај невработена мајка ризикот за недоносено дете е 4,585 пати поголем отколку кај мајка со високо образование (95%CI 2,27-9,28), додека за SGA новороденче релативниот ризик изнесува 4,799 (95%CI 3,17-7,26). Отсутната антенатална контрола го зголемува релативниот ризик за недоносено дете на 1,293 (95%CI 0,67-2,47), а за SGA новороденчиња на 1,041 (95%CI 0,84-1,29) споредено со деца, родени од редовно контролирана бременост. Врз основа на резултатите, очигледно е дека разбирањето на социјалните детерминанти на здравствените приоритети е првиот и најважен чекор кон нивно постепено редуцирање, што претставува влезна точка за акција за да се постигнат здравствените цели. Затоа, се препорачува ваквиот тип истражувања да се спроведе мултицентрично, на голем примерок, земајќи предвид повеќе детерминанти, исходи и обработка со мултиваријантна анализа, за подобра статистичка значајност и креирање стратегии и активности за редукција на највлијателните социјални детерминанти и подобрување на перинаталниот исход на новородените деца
Животниот Ñтил и контрола на хроничните незаразни болеÑти
Non-communicable diseases, also known as modern-life diseases, are the leading cause of morbidity and mortality in the world and in the Republic of Macedonia. The complexity of their occurrence, often associated with multifactorial etiology and lifestyle risk factors, has a significant impact on preventive interventions, requiring broad intersectoral cooperation. The aim of the paper is to present thecurrent situation and burden of malignant neoplasms, cardiovascular diseases and diabetes in the Republic of Macedonia, associated with unhealthy lifestyle. Comparison between the mortality data for cardiovascular and malignant neoplasms and the prevalence of diabetes with data for Croatia, Slovenia and France was made. Data on morbidity and mortality for malignant neoplasms, cardiovascular diseases and diabetes was obtained from the reports on the health status of the population in the Republic of Macedonia, from the Register of chronic non-communicable diseases, as well as from the annual health reports for the population in R. Macedonia 2014 and 2015 and HFA database of the World Health Organization. The results are statistically analyzed, tabulated and graphically presented using an analytical-descriptive method. The data shows that in R. Macedonia the mortality rate from cardiovascular diseases is 545 per 100,000 inhabitants in 2014, and 180.4 per 100,000 inhabitants of malignant neoplasms. The prevalence of type 2 diabetes for 2013 expressed at the rate of 100.000 inhabitants is 2386.3. In R. Macedonia the data shows a continuous decline in hospital morbidity, both of cardiovascular diseases and malignant neoplasms, while ambulatory - polyclinic morbidity is on a steady increase. France shows the lowest rate of CVD mortality and malignant neoplasms. By analyzing the risk factors of chronic non-communicable diseases, we have noticed that a high percentage of the population in R. Macedonia has unhealthy lifestyle, especially the young population.Хроничните незаразни болеÑти Ñе болеÑти на Ñовремениот живот и водечка причина за мор- бидитет и морталитет во Ñветот и во Република Македонија. КомплекÑноÑта на нивната појава чеÑтопати поврзана Ñо мултифакторÑка етиологија и Ñтилот на живот има значајно влијание врз нивната превенција, барајќи широка интерÑекторÑка Ñоработка. Целта на трудот е да Ñе прикаже ÑоÑтојбата Ñо малигни неоплазми, кардиоваÑкуларни заболувања и дијабет во Ð .Македонија и нив- ната поврзаноÑÑ‚ Ñо животниот Ñтил. Ðаправена е компарација на ÑоÑтојбата Ñо морталитетот од кардиоваÑкуларни и малигни неоплазми и преваленција на дијабет Ñооние во ХрватÑка, Словенија и Франција. КориÑтени Ñе податоци за морбидитет и морталитет за малигни неоплазми, кардио- ваÑкуларни заболувања (КВБ) и дијабет од извештаите за здравÑтвената ÑоÑтојба на наÑелението во РМ, од РегиÑтерот на хронични незаразни болеÑти, како и годишните извештаи за здравје на наÑелението во Ð .Македонја 2014 и 2015 и HFAбазата на податоци на СветÑката здравÑтвена организација. Податоците Ñе ÑтатиÑтички обработени и прикажани Ñе табеларно и графички. При- менет е аналитичко-деÑкриптивен метод во прикажување на резултатите. Резултатите покажуваат дека во РМакедонија морталитетот од кардиоваÑкуларни болеÑти е 545 на 100.000 жители во 2014, а 180,4 на 100.000 жители од малигни неоплазми. Преваленцијата на тип 2 дијабет за 2013 година изразена преку Ñтапка на 100.000 жители е 2386,3. Во РМ податоците покажуваат континуиран пад на болничкиот морбидитет како од кардиоваÑкуларни болеÑти така и од малигни неоплаз- ми, додека амбулантно - поликлиничкиот морбидитет е во поÑтојан пораÑÑ‚. Франција покажува најниÑка Ñтапка на морталитет од КВБ и малигни неоплазми. Преку анализа на ризик-факторите во појавата на хроничните незаразни болеÑти Ñе конÑтатира виÑок Ñтепен на неÑоодветен Ñтил на живот на популацијата во Ð . Македонија, пред Ñè во младата возраÑÑ‚
ПоврзаноÑÑ‚ помеѓу злоупотребата, занемарувањето и травматÑките доживувања во детÑтвото Ñо ризичните однеÑувања штетни по здравјето на адолеÑцентите
The aim of this paper was to determine the relationship between abuse, neglect and traumatic experiences in childhood and harmful health risk behaviors in adolescents. Material and method: This is a retrospective cross-sectional survey comprising 1277 students in the fourth year at secondary schools and the first- and second- year university students (aged 18 and above), conducted in the period 2010-2011 in the Republic of Macedonia. Eleven of 33 schools were randomly selected to participate in the study. All the first- and second-year students from four state universities (in Skopje, Bitola, Tetovo, and Shtip) were eligible to participate in the study. Results: From the sample of 1277 students enrolled in the study about 58.6% were female and 41.6% were male. Increasing child abuse and neglect and other negative traumatic experiences were strongly related to health risk behaviors in adolescents. Compared with those without childhood abuse and neglect and other traumatic experiences, adolescents with four or more of those experiences had adjusted odds ratios as follows: 1.56 [95% confidence interval (CI): 1.05–2.32] for smoking; 2.2 (95% CI: 1.11–4.43) for drug use; 3.46 (95% CI: 1.15–11.34) for early unplanned pregnancy and 3.35 (95% CI: 13.52–7.35) for suicide attempt. Conclusion: Abuse, neglect and other negative traumatic experiences in childhood contribute to harmful health risk behaviors in adolescence population, when they have had four or more of these experiences. Abuse, neglect and other negative traumatic experiences in childhood are increasing the likelihood of involvement in smoking habits, drug use, early unplanned pregnancy and suicide attempt. Harmful health risk behaviors in adolescents should be addressed by implementing plans and programmes for prevention of abuse and neglect in childhood.Целта на овој труд беше да ја утврди поврзаноÑта помеѓу иÑкуÑтвата на злоупотреба, занемарување и травматÑки доживувања во детÑтвото Ñо ризичните однеÑувања штетни по здравјето на адолеÑценти- те. Материјал и методи: ИÑтражувањето претÑтавува ретроÑпективна Ñтудија на преÑек Ñпроведена во периодот 2010-2011 година во Република Македонија, на 1277 ученици од IV година Ñредно училиште и Ñтуденти од прва и втора година (18-20 години). Беше вклучен репрезентативен Ñтратификуван при- мерок на ученици од единаеÑет Ñредни училишта, од вкупно триеÑет и три, избрани по Ñлучаен избор. Сите Ñтуденти од прва и втора година на факултетите при четири државни универзитети во Скопје, Битола, Тетово и Штип беа квалификувани за избор во примерокот. Резултати: Од вкупно 1277 Ñтуденти вклучени во иÑтражувањето 58,6% беа женÑки, а 41,6% машки иÑпитаници. ИÑтражувањето покажа дека Ñо зголемувањето на злоупотребата, занемарувањето и травматÑките доживувања во детÑтвото Ñе зго- лемува веројатноÑта од појава на ризични однеÑувања кај адолеÑцентите. Споредено Ñо адолеÑцентите кои немале иÑкуÑтво на злоупотреба, занемарување и травматÑки доживувања во детÑтвото, оние кои имале четири или повеќе од овие иÑкуÑтва беа Ñо поголема веројатноÑÑ‚ (коригирано во Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð½Ð° полот) за ризични однеÑувања, и тоа Ñледниве: 1,56 [95% confidence interval (CI): 1,05–2,32] за пушење; 2,2 (95% CI: 1,11–4,43) за злоупотреба на дроги; 3,46 (95% CI: 1,15–11,34) за рана непланирана бременоÑÑ‚ и 3,35 (95% CI:13,52–7,35) за обид за ÑамоубиÑтво. Заклучок: Злоупотребата, занемарувањето и травматÑките доживу- вања во детÑтвото придонеÑуваат за појава на ризични однеÑувања штетни по здравјето кај адолеÑцен- тите, кога бројот на травматÑките доживувања во детÑтвото изнеÑува четири или повеќе и тоа за појава на: пушење, злоупотреба на дроги, рана непланирана бременоÑÑ‚ и обид за ÑамоубиÑтво. Ðа ризичните однеÑувања штетни по здравјето за адолеÑцентите неопходно е да да им Ñе приÑтапи во рамките на плановите и програмите за превенција на злоупотреба и занемарување во детÑтвото
Интердисциплинарен пристап и план на терапија кај пациенти со олигодонција
Oligodontia is a rare developmental dental anomaly in humans characterized by the absence of six or more teeth. In European populations the estimated prevalence of both syndromic and non- syndromic oligodontia is 0.14%. Clinical features of oligodontia include six or more missing teeth, lack of development of maxillary and mandibular alveolar bone height and reduced lower facial height. Variation in tooth morphology, anomalies of the enamel, reduced size and aberrant form, delayed eruption have also been observed. Oligodontia is also associated with reduced salivary secretion rates. These bring a functional and esthetic limitations and impact on emotional well-being. The aim of this study was to present a case of a 12-year-old girl with oligodontia and therapeutic procedures for orthodontic-prosthetic rehabilitation and normal orofacial function. A multidisciplinary approach that includes orthodontic and prosthetic therapy is often necessary for dental management in young patients with oligodontia. Oral rehabilitation and maintenance care in individuals with many missing permanent teeth is a long-standing commitment that requires involvement of different specialists. Methods used are age-dependent, and early diagnosis is crucial. Orthodontic treatment, autotransplantation, dental implants, avoiding tooth preparations, and partial prosthetic dentures are treatment choices.Олигодонцијата е ретка дентална аномалија кај хуманата популација, која се карактеризира со недостаток на шест или повеќе заби. Во Европа, преваленцијата на синдромската и несиндромската олигодонција е 0,14%. Клиничките манифестации вклучуваат недостаток на шест или повеќе заби, недоволен развој на максиларниот и мандибуларниот алвеоларен гребен и редуцирана долна третина од лицето. Варијациите во денталната морфологија, редуцираната големина и аберантна форма, аномалиите во емајлот, како и доцната ерупција, додатно ја влошуваат клиничката слика. Олигодонцијата е асоцирана и со редуцирана саливарна секреција. Сето ова генерира функционални и естетски проблеми, со импакт на емоционалното здравје. Целта на студијата е да се прикаже случај на 12-годишно девојче со олигодонција, и преземените тераписки процедури за ортодонтско-протетска рехабилитација и воспоставување на нормална орофацијална функција. Може да се заклучи дека оралната рехабилитација кај индивидуите со олигодонција е долготраен процес во кој се вклучени различни специјалисти. Третманот зависи од возраста, а раната дијагноза е круцијална. Превенцијата на кариес, ортодонтскиот третман, автотрансплантацијата, денталните импланти, избегнувањето на препарации на забите и парцијалните протетски надоместоци се препорачани методи
Влијанието на ортодонтските аномалии врз појавата на гингивална инфламација
Apart from dental plaque microbes, which are the main factors in the etiology of gingival inflammation, a local risk factor that has a major impact on clinical expression of inflammation are orthodontic anomalies because they create conditions for greater accumulation of dental plaque. The aim of this study was to evaluate the influence of orthodontic malocclusion crowding and open bite, as a local risk factor in relation to the accumulation of dental plaque, which is the primary etiological factor in the etiopathogenesis of gingival inflammation, and to determine the pathological influence of the dental plaque on the gingival tissue, by recording the index of gingival inflammation (IGI) and the index of gingival bleeding (IGB). For this purpose, 60 patients with orthodontic anomalies were observed; 30 of them with crowding and 30 with open bite. As a control group, 30 examinees were included. In all examined groups index of dental plaque (IDP), index of gingival inflammation (IGI) and index of gingival bleeding (IGB) were evaluated. The results showed a statistically significant difference in IDP, IGI and IGB values between patients with crowding and open bite compared to examinees without orthodontic anomalies. All these obtained results point to the fact that orthodontic anomalies are a risk factor for gingival inflammation which is the introduction to periodontal disease. Education, motivation and use of appropriate mechanical and chemical means for maintenance of oral hygiene are necessary in patients with orthodontic anomalies in order to protect the already affected periodontal complexОсвен микроорганизмите од денталниот плак, кои се основни чинители во етиологијата на гингивалната инфламација, локален ризик-фактор кој има големо влијание врз клиничката експресија на инфламацијата се ортодонтските аномалии, бидејќи создаваат услови за поголема акумулација на денталниот плак. Целта на нашиот труд беше да се утврди влијанието на ортодонтските аномалии - збиеност и отворен загриз, како локални ризик-фактори во однос на акумулацијата на денталниот плак кој е примарен етиолошки фактор во етиопатогенезата на гингивалната инфламација и да се утврди патолошкото влијание на денталниот плак врз гингивалното ткиво, преку евидентирање на индексот на гингивална инфламација (ИГИ) и индексот на гингивално крвавење (ИГК). За таа цел беа опсервирани 60 пациенти со ортодонтски аномалии, од кои 30 со збиеност и 30 со отворен загриз. Како контролна група беа вклучени 30 испитаници без ортодонтски аномалии. Кај сите испитувани групи беше проследен индексот на дентален плак (ИДП), индексот на гингивална инфламација (ИГИ) и индексот на гингивално крвавење (ИГК). Резултатите покажаа дека постои статистички значајна разлика во вредностите на ИДП, ИГИ и ИГК помеѓу испитаниците со ортодонтски аномалии и испитаниците без ортодонтски аномалии. Добиените резултати укажуваат на фактот дека ортодонтските аномалии се ризик фактор за појавата на гингивална инфламација која е вовед во пародонталната болест. Кај пациентите со ортодонтски аномалии, неопходна е едукација, мотивација и користење на соодветни механички и хемиски средства за одржување на добра орална хигиена, со цел да се заштити веќе афектираниот пародонтален комплекс
Улогата на пробиотикот „Диастоп пробио” во превенција на колонизација и инфекција со Clostridium difficile кај хоспитализирани пациенти
Mechanisms for adaptation of microbes from the intestinal microbiome determine their quantitative and qualitative presence in the intestinal tract. One of the most important disturbing factors of the intestinal microbiome, which enable oportunistic bacteria of the gut to reveal their pathogenic properties and cause infections is the antibiotic treatment of infections with different locations. Clostridium difficile infection is a typical example of this kind. The aim of our study was to investigate the possibility of the probiotic Diastop probio in preventing colonization and infection of intestine with Clostridium difficile, in hospitalized patients. Material and methods: A total of 32 patients who were treated with any two of the following antibiotics: Ampicillin, Ceftriaxon, Clindamycin, Ciprofloxacin, Imipenem, Meropenem, Amikacin, were included in the study. Sixteen patients represented the respondent group that received the probiotic "Diastop probio" simultaneously with their antibiotic treatment and the other 16 patients represented the control group who were treated with antibiotics only. Two specimens from each patient were obtained for detection of C.difficile colonization or infection with classical microbiological methods. Qualitative presence of normal intestinal flora was simultaneously analyzed. Results: The percentage of toxigenic C.difficile strains was three times higher in the respondent group of patients than in the control group of patients (p< 0.05). A significantly lower percentage of disbalance in the normal intestinal flora was registered in patients receiving probiotic simultaneously with their antibiotic treatment. In all patients who had not received probiotics, the normal intestinal flora was reduced or completely absent and in 43.57% of them other pathogenic microorganisms: P. aeruginosa, VRE, ESBL+ E. coli and Candida albicans were detected. Conclusions: The treatment of hospitalised patients with probiotic "Diastop probio" simultaneously with their antimicrobial treatment, contributes to: significant decrease of intestinal flora disturbance, as an important prerequisite for colonization of C. difficile, significant decrease of the frequency of C.difficile infection, which decreases the risk for development of life- threatening complications. Treatment of hospitalized patients with the examined probiotic simultaneously with their antimicrobial treatment should prevent gut colonization with microorganisms, known as causes of hospital infections.Механизмите за адаптација со кои располагаат микроорганизмите од цревниот микробиом го одредуваат нивното квалитативно и квантитативно присуство. Еден од најзначајните фактори кои значајно го нарушуваат цревниот микробиом, овозможувајќи им на условно патогените бактерии да предизвикаат инфекции, е употребата на антибиотиците во терапија на голем број инфекции. Токму таква е инфекцијата која ја предизвикува C. difficile. Целта на нашата студија беше да се испита дали пробиотикот „Диастоп пробио” може да ја превенира колонизацијата и инфекција со C. difficile кај хоспитализирани пациенти. Материјал и методи: Во студијата беа вклучени вкупно 32 пациенти, кои беа третирани истовремено со два од наведените антибиотици: Ceftriaxon, Clindamycin, Ciprofloxacin, Imipenem, Meropenem и Amikacin. Шеснаесет пациенти ја сочинуваа групата на испитаници, кои го примаа и пробиотикот „Диастоп пробио”, а другите 16 пациенти од контролната група не добиваа пробиотик. Од сите пациенти беа добивани по два примерока за детекција на колонизација или инфекција со C. difficile, со класични микробиолошки техники. Истовремено беше проценувана и квалитативната застапеност на нормалната цревна флора. Резултати: Кај пациентите од групата испитаници, процентот на детектираните токсични соеви на C. difficile беше 3 пати повисок во однос на пациентите од контролната група (p<0,05). Истовремено кај пациентите кои примаа пробиотик беше забележан сигнификантно помал процент на дизбаланс во нормалната цревна флора (p<0,05). Кај сите пациенти кои не примаа пробиотик нормалната цревна флора беше редуцирана или потполно отсутна, а 43,75% од нив беа носители на патогени микроорганизми: P. aeruginosa, VRE, ESBL+ E. coli и Candida albicans. Заклучок: Третирањето на хоспитализираните пациенти со пробиотикот „Диастоп пробио”, како дополнување на нивната антибиотска терапија, придонесува за: значајно намалување на дизбалансот во цревната флора, кој е важен предуслов за колонизација со C. difficile, значајно намалување на фреквенцијата на инфекцијата со C. difficile, што резултира со намален ризик за развивање на некоја од можните живото загрозувачки компликации. Ординирањето на испитуваниот пробиотик истовремено со спроведување на антибиотската терапија кај хоспитализираните пациенти би го спречило населувањето на нивниот дигестивен тракт со значајни микроорганизми, за кои е познато дека предизвикуваат интрахоспитални инфекции