1,720,998 research outputs found
Syntactic accommodation in the polish language i comparison with serbian
No full textПредмет нашег рада јесте синтаксичка акомодација као механизам прилагођавања
облика променљивих речи чија је функција формирање синтаксичке групе
(синтагме, конструкције) као синтаксичке јединице вишег нивоа, у пољском
језику у поређењу са српским.
У истраживању постављамо следеће циљеве:
1. синтеза досадашњих истраживања из области синтаксичке акомодације у
пољском и српском, као и диференцирање наших теоријских ставова у односу на
њих;
2. јасна и експлицитна профилација појма синтаксичке акомодације, како би се
избегла могућност вишезначне интерпретације;
3. утврђивање типова синтаксичке акомодације као и пратећих синтаксичких
односа у оквиру синтаксичке групе;
4. дефинисање синтаксичке акомодације као трећег елемента поређења
формалних синтаксичких односа у пољском и српском језику;
5. дефинисање акомодацијских (дистрибутивних) класа врста речи и синтагми
које настају механизмом акомодације и њихова типологија;
6. доказивање постојања зависности између синтаксичке акомодације и
семантичке структуре реченице, указивање на правилности и одступања од њих у
пољском и српском језику.
7. дефинисање синтаксичке акомодације у односу на традиционално схваћену
конгруенцију и рекцију
Метод истраживања је дистрибутивни, истражује се систематичност расподеле
облика променљивих речи у синтаксичком окружењу речи или синтаксичке групе
за коју смо заинтересовани (К моменат у терминосистему Милке Ивић). На
основу резултата дефинишу се акомодацијске (дистрибутивне) класе које омогућавају типолошко контрастивно истраживање пољског и српског језика. С
обзиром на теоријске циљеве рада, корпус представљају описни речници пољског
и српског језика, утицајне граматике савременог пољског и српског, као и
различити електронски извори.
Очекује се да резултати рада буду применљиви у домену рачунарства и
информатике (нпр. за програмирање електронског преводиоца са пољског на
српски и обрнуто, језичких компјутерских интерфејса за интерпретирање
гласовних команди и сл.), у методици наставе, али и у унапређењу теорије језика
и типолошких контрастивних истраживања српског и пољског језика.The subject of our thesis is syntactic accommodation as an adjustment mechanism of
forms of inflectional words, whose function is the formation of syntactic groups
(phrases, structures) as units of a higher syntactic level, in Polish language compared to
Serbian.
We set the following objectives in the research:
1. to synthesize the previous research in the field of syntactic accommodation in the
Polish and Serbian, and to differentiate our theoretical positions in relation to them;
2. to profile the notion of the syntactic accommodation a in a clear and explicit way in
order to avoid the possibility of ambiguous interpretation;
3. to identify the types of syntactic accommodation as well as accompanying syntactical
relations within the syntactic group;
4. to define the syntactic accommodation as the third element of comparison (tertium
comparationis) for investigating the formal syntactic relations in the Polish and Serbian
language;
5. to define accommodative (distributional) classes of word-types and phrases which are
created by the mechanism of syntactic accommodation, as well as their typology;
6. to prove the existence of dependencies between the syntactic accommodation and the
semantic sentence structure, to point out the regularities and deviations in the Polish and
Serbian language.
7. to define the syntactic accommodation in relation to the traditional notions of
agreement and government.
The research method is distributional; we examine the systematic allocation of variable
word forms into syntactic environment of the words or the syntactic groups in question
–the K moment in terms of Milka Ivić. On the basis of the results, accommodative (distributional) classes are defined, which will allow typological contrasting of the
Polish and Serbian languages. Due to the theoretical goals of the thesis, we use the
descriptive dictionaries of the Polish and Serbian languages, influential grammar
handbooks of the contemporary Polish and Serbian, as well as various electronic
resources as our corpus.
It is expected that the results of the thesis will be applicable in the field of computer
science (for example, to program a computer Polish-Serbian and Serbian-Polish
translator, a language interface for interpreting voice commands in Polish and Serbian,
and so on.), in the field of lexicology and lexicography, in the field of language teaching
techniques of the Polish and Serbian as a second language, but that it will also bring
certain improvements in the theory of language and typological contrastive linguistic
studies of Serbian and Polish language
The category of the sociativity in Russian and Serbian languages Категория совместности в русском и сербском языках
No full textПредмет проучавања овог функционално-граматичког, конфронтативно-
типолошког дисертационог истраживања из области лингвистичке русистике је
дифузна полицентрична структура категорије социјативности у руском и српском
језику, коју сачињавају њени морфосинтаксички, синтаксички, лексички, лексичко-
граматички и дериватолошки категоријални центри, при чему се пажња усмерава и
на сагледавање њихових системских односа, остварених на реченичном нивоу.
Уводна запажања посвећена су питањима разграничења и груписања
показатеља инваријантне и варијантне социјативности, на којима се заснива и
категоријална дефиниција значења друштва, које се у градуелном остварењу
инваријантних чинилаца облигаторног статуса темељи на социјативној
нејединичности и подударности семантичких функција учесника категоријалне
ситуације. У другој глави истраживања спроведена је синтаксичко-семантичка
анализа конструкција са социјативним инструменталом у руском и српском језику, у
чији састав улазе прави социјативи, најзаступљеније конструкције за исказивање
доминантног значења друштва, и псеудосоцијативи...The object of this functional-grammatical confrontative-typological dissertation
study in the field of the Russian linguistics is the diffuse polycentric structure of the
sociativity category in Russian and Serbian languages which is composed of morphosyntactic,
syntactic, lexical, lexical-grammatical and derivative categorical centers with
regard to the perception of theirs systematic relations realized on a sentence level.
Introductory opservations were dedicated to demarcation and groupings indicators
of the invariant and variant sociativity which is the fundament of the categorial definition of
the sociativity meaning. In the gradual realization of invariant obligatory factors it is based
on the sociative nonsingularity and the accordance of semantic functions of the categorial
situation participants. In the second section of this study the syntactic-semantic analysis of
constructions with sociative instrumental in Russian and Serbian languages was performed
including real sociatives, the most frequent constructions for the sociativity expression, and
pseudo-sociatives..
Going Beyond Counting First Authors in Author Co-citation Analysis
Full text linkThe present study examines one of the fundamental aspects of author co-citation analysis (ACA) - the way co-citation
counts are defined. Co-citation counting provides the data on which all subsequent statistical analyses and mappings
are based, and we compare ACA results based on two different types of co-citation counting - the traditional type that
only counts the first one among a cited work's authors on the one hand and a non-traditional type that takes into
account the first 5 authors of a cited work on the other hand. Results indicate that the picture produced through this non-traditional author co-citation counting contains more coherent author groups and is therefore considerably clearer. However, this picture represents fewer specialties in the research field being studied than that produced through the traditional first-author co-citation counting when the same number of top-ranked authors is selected and analyzed. Reasons for these effects are discussed
Non-prominal adverbs with spatial meaning in modern Russian and Serbian languages
No full textПредмет ове дисертације представља комплексна анализа просторних значења незаменичких прилога у савременом руском и српском језику.
У раду су обрађене оне категорије прилога које сматрамо најрелевантнијим, ослањајући се на претходна истраживања. Представљене су сличности и разлике у употреби незаменичких прилога у савременом руском и српском језику, док је, поред тога, пружен опис подсистема незаменичких прилога са просторним значењем, као и принцип и начин функционисања наведеног подсистема. Како се подсистеми са просторним значењем у руском и српском језику често преплићу, размотрени су и парадигматски и синтагматски односи између тих подсистема, тамо где је то могуће.
Основне хипотезе односе се на тврдње да је подсистем незаменичких прилога са просторним значењем организован у виду хијерархизованих семантичких опозиција; затим, да се према оријентационом и кинетичком аспекту незаменички прилози са просторним значењем у руском и српском језику у великој мери подударају; те да се специфичност српског језика манифестује ређом употребом незаменичких прилога са просторним значењем у односу на руски језик, а која се компензује употребом других врста речи; на крају, да се локализатор не именује незаменичким прилогом са просторним значењем, већ се може установити из ужег или ширег контекста.
Дакле, у дисертацији смо тежили да опишемо просторна значења сваког разматраног прилога у раду према оријентационом и кинетичком аспекту, дамо схематски приказ разматраних прилога, упоредимо прилоге са сличним просторним значењем у ова два језика, као и да упоредимо прилоге са сличним просторним значењем у једном језику...The subject of this dissertation is a complex analysis of spatial meanings of non-pronominal adverbs in modern Russian and Serbian languages.
The paper processed those categories of adverbs that we consider to be the most relevant, relying on previous research. Similarities and differences were presented in use of non-pronominal adverbs in modern Russian and Serbian languages, while, apart from this, the description of subsystem of non-pronominal adverbs with spatial meaning was given, together with the principle and method of functioning of the stated subsystem. Given that subsystems with spatial meaning in the Russian and Serbian languages often interlace, paradigmatic and syntagmatic relations between these subsystems were examined where possible.
Basic hypotheses relate to assertions that the subsystem of non-pronominal adverbs with spatial meaning is organized in the form of hierarchized semantic oppositions; then, that according to orientation aspect and static/dynamic aspect non-pronominal adverbs with spatial meaning in the Russian and Serbian languages largely correspond; that specificity of the Serbian language is manifested in rarer use of non-pronominal adverbs with spatial meaning compared to the Russian language, which is compensated by the use other word classes; that, finally, the localizer is not named using non-pronominal adverb with spatial meaning, but it can be established on the basis of narrower or broader context.
Hence, we aimed in this dissertation to describe spatial meanings of each adverb examined in the paper according to orientation aspect and static/dynamic aspect, to give a schematic view of examined adverbs, to cross-reference adverbs with similar spatial meaning in these two languages, as well as to compare adverbs with similar spatial meaning within one language..
Syntactic accommodation in the polish language i comparison with serbian
No full textПредмет нашег рада јесте синтаксичка акомодација као механизам прилагођавања облика променљивих речи чија је функција формирање синтаксичке групе (синтагме, конструкције) као синтаксичке јединице вишег нивоа, у пољском језику у поређењу са српским. У истраживању постављамо следеће циљеве: 1. синтеза досадашњих истраживања из области синтаксичке акомодације у пољском и српском, као и диференцирање наших теоријских ставова у односу на њих; 2. јасна и експлицитна профилација појма синтаксичке акомодације, како би се избегла могућност вишезначне интерпретације; 3. утврђивање типова синтаксичке акомодације као и пратећих синтаксичких односа у оквиру синтаксичке групе; 4. дефинисање синтаксичке акомодације као трећег елемента поређења формалних синтаксичких односа у пољском и српском језику; 5. дефинисање акомодацијских (дистрибутивних) класа врста речи и синтагми које настају механизмом акомодације и њихова типологија; 6. доказивање постојања зависности између синтаксичке акомодације и семантичке структуре реченице, указивање на правилности и одступања од њих у пољском и српском језику. 7. дефинисање синтаксичке акомодације у односу на традиционално схваћену конгруенцију и рекцију Метод истраживања је дистрибутивни, истражује се систематичност расподеле облика променљивих речи у синтаксичком окружењу речи или синтаксичке групе за коју смо заинтересовани (К моменат у терминосистему Милке Ивић). На основу резултата дефинишу се акомодацијске (дистрибутивне) класе које омогућавају типолошко контрастивно истраживање пољског и српског језика. С обзиром на теоријске циљеве рада, корпус представљају описни речници пољског и српског језика, утицајне граматике савременог пољског и српског, као и различити електронски извори. Очекује се да резултати рада буду применљиви у домену рачунарства и информатике (нпр. за програмирање електронског преводиоца са пољског на српски и обрнуто, језичких компјутерских интерфејса за интерпретирање гласовних команди и сл.), у методици наставе, али и у унапређењу теорије језика и типолошких контрастивних истраживања српског и пољског језика.The subject of our thesis is syntactic accommodation as an adjustment mechanism of forms of inflectional words, whose function is the formation of syntactic groups (phrases, structures) as units of a higher syntactic level, in Polish language compared to Serbian. We set the following objectives in the research: 1. to synthesize the previous research in the field of syntactic accommodation in the Polish and Serbian, and to differentiate our theoretical positions in relation to them; 2. to profile the notion of the syntactic accommodation a in a clear and explicit way in order to avoid the possibility of ambiguous interpretation; 3. to identify the types of syntactic accommodation as well as accompanying syntactical relations within the syntactic group; 4. to define the syntactic accommodation as the third element of comparison (tertium comparationis) for investigating the formal syntactic relations in the Polish and Serbian language; 5. to define accommodative (distributional) classes of word-types and phrases which are created by the mechanism of syntactic accommodation, as well as their typology; 6. to prove the existence of dependencies between the syntactic accommodation and the semantic sentence structure, to point out the regularities and deviations in the Polish and Serbian language. 7. to define the syntactic accommodation in relation to the traditional notions of agreement and government. The research method is distributional; we examine the systematic allocation of variable word forms into syntactic environment of the words or the syntactic groups in question –the K moment in terms of Milka Ivić. On the basis of the results, accommodative (distributional) classes are defined, which will allow typological contrasting of the Polish and Serbian languages. Due to the theoretical goals of the thesis, we use the descriptive dictionaries of the Polish and Serbian languages, influential grammar handbooks of the contemporary Polish and Serbian, as well as various electronic resources as our corpus. It is expected that the results of the thesis will be applicable in the field of computer science (for example, to program a computer Polish-Serbian and Serbian-Polish translator, a language interface for interpreting voice commands in Polish and Serbian, and so on.), in the field of lexicology and lexicography, in the field of language teaching techniques of the Polish and Serbian as a second language, but that it will also bring certain improvements in the theory of language and typological contrastive linguistic studies of Serbian and Polish language
The category of the sociativity in Russian and Serbian languages Категория совместности в русском и сербском языках
Full text linkПредмет проучавања овог функционално-граматичког, конфронтативно-
типолошког дисертационог истраживања из области лингвистичке русистике је
дифузна полицентрична структура категорије социјативности у руском и српском
језику, коју сачињавају њени морфосинтаксички, синтаксички, лексички, лексичко-
граматички и дериватолошки категоријални центри, при чему се пажња усмерава и
на сагледавање њихових системских односа, остварених на реченичном нивоу.
Уводна запажања посвећена су питањима разграничења и груписања
показатеља инваријантне и варијантне социјативности, на којима се заснива и
категоријална дефиниција значења друштва, које се у градуелном остварењу
инваријантних чинилаца облигаторног статуса темељи на социјативној
нејединичности и подударности семантичких функција учесника категоријалне
ситуације. У другој глави истраживања спроведена је синтаксичко-семантичка
анализа конструкција са социјативним инструменталом у руском и српском језику, у
чији састав улазе прави социјативи, најзаступљеније конструкције за исказивање
доминантног значења друштва, и псеудосоцијативи...The object of this functional-grammatical confrontative-typological dissertation
study in the field of the Russian linguistics is the diffuse polycentric structure of the
sociativity category in Russian and Serbian languages which is composed of morphosyntactic,
syntactic, lexical, lexical-grammatical and derivative categorical centers with
regard to the perception of theirs systematic relations realized on a sentence level.
Introductory opservations were dedicated to demarcation and groupings indicators
of the invariant and variant sociativity which is the fundament of the categorial definition of
the sociativity meaning. In the gradual realization of invariant obligatory factors it is based
on the sociative nonsingularity and the accordance of semantic functions of the categorial
situation participants. In the second section of this study the syntactic-semantic analysis of
constructions with sociative instrumental in Russian and Serbian languages was performed
including real sociatives, the most frequent constructions for the sociativity expression, and
pseudo-sociatives..
Syntactic accommodation in the polish language i comparison with serbian
No full textПредмет нашег рада јесте синтаксичка акомодација као механизам прилагођавања
облика променљивих речи чија је функција формирање синтаксичке групе
(синтагме, конструкције) као синтаксичке јединице вишег нивоа, у пољском
језику у поређењу са српским.
У истраживању постављамо следеће циљеве:
1. синтеза досадашњих истраживања из области синтаксичке акомодације у
пољском и српском, као и диференцирање наших теоријских ставова у односу на
њих;
2. јасна и експлицитна профилација појма синтаксичке акомодације, како би се
избегла могућност вишезначне интерпретације;
3. утврђивање типова синтаксичке акомодације као и пратећих синтаксичких
односа у оквиру синтаксичке групе;
4. дефинисање синтаксичке акомодације као трећег елемента поређења
формалних синтаксичких односа у пољском и српском језику;
5. дефинисање акомодацијских (дистрибутивних) класа врста речи и синтагми
које настају механизмом акомодације и њихова типологија;
6. доказивање постојања зависности између синтаксичке акомодације и
семантичке структуре реченице, указивање на правилности и одступања од њих у
пољском и српском језику.
7. дефинисање синтаксичке акомодације у односу на традиционално схваћену
конгруенцију и рекцију
Метод истраживања је дистрибутивни, истражује се систематичност расподеле
облика променљивих речи у синтаксичком окружењу речи или синтаксичке групе
за коју смо заинтересовани (К моменат у терминосистему Милке Ивић). На
основу резултата дефинишу се акомодацијске (дистрибутивне) класе које омогућавају типолошко контрастивно истраживање пољског и српског језика. С
обзиром на теоријске циљеве рада, корпус представљају описни речници пољског
и српског језика, утицајне граматике савременог пољског и српског, као и
различити електронски извори.
Очекује се да резултати рада буду применљиви у домену рачунарства и
информатике (нпр. за програмирање електронског преводиоца са пољског на
српски и обрнуто, језичких компјутерских интерфејса за интерпретирање
гласовних команди и сл.), у методици наставе, али и у унапређењу теорије језика
и типолошких контрастивних истраживања српског и пољског језика.The subject of our thesis is syntactic accommodation as an adjustment mechanism of
forms of inflectional words, whose function is the formation of syntactic groups
(phrases, structures) as units of a higher syntactic level, in Polish language compared to
Serbian.
We set the following objectives in the research:
1. to synthesize the previous research in the field of syntactic accommodation in the
Polish and Serbian, and to differentiate our theoretical positions in relation to them;
2. to profile the notion of the syntactic accommodation a in a clear and explicit way in
order to avoid the possibility of ambiguous interpretation;
3. to identify the types of syntactic accommodation as well as accompanying syntactical
relations within the syntactic group;
4. to define the syntactic accommodation as the third element of comparison (tertium
comparationis) for investigating the formal syntactic relations in the Polish and Serbian
language;
5. to define accommodative (distributional) classes of word-types and phrases which are
created by the mechanism of syntactic accommodation, as well as their typology;
6. to prove the existence of dependencies between the syntactic accommodation and the
semantic sentence structure, to point out the regularities and deviations in the Polish and
Serbian language.
7. to define the syntactic accommodation in relation to the traditional notions of
agreement and government.
The research method is distributional; we examine the systematic allocation of variable
word forms into syntactic environment of the words or the syntactic groups in question
–the K moment in terms of Milka Ivić. On the basis of the results, accommodative (distributional) classes are defined, which will allow typological contrasting of the
Polish and Serbian languages. Due to the theoretical goals of the thesis, we use the
descriptive dictionaries of the Polish and Serbian languages, influential grammar
handbooks of the contemporary Polish and Serbian, as well as various electronic
resources as our corpus.
It is expected that the results of the thesis will be applicable in the field of computer
science (for example, to program a computer Polish-Serbian and Serbian-Polish
translator, a language interface for interpreting voice commands in Polish and Serbian,
and so on.), in the field of lexicology and lexicography, in the field of language teaching
techniques of the Polish and Serbian as a second language, but that it will also bring
certain improvements in the theory of language and typological contrastive linguistic
studies of Serbian and Polish language
Non-prominal adverbs with spatial meaning in modern Russian and Serbian languages
No full textПредмет ове дисертације представља комплексна анализа просторних значења незаменичких прилога у савременом руском и српском језику. У раду су обрађене оне категорије прилога које сматрамо најрелевантнијим, ослањајући се на претходна истраживања. Представљене су сличности и разлике у употреби незаменичких прилога у савременом руском и српском језику, док је, поред тога, пружен опис подсистема незаменичких прилога са просторним значењем, као и принцип и начин функционисања наведеног подсистема. Како се подсистеми са просторним значењем у руском и српском језику често преплићу, размотрени су и парадигматски и синтагматски односи између тих подсистема, тамо где је то могуће. Основне хипотезе односе се на тврдње да је подсистем незаменичких прилога са просторним значењем организован у виду хијерархизованих семантичких опозиција; затим, да се према оријентационом и кинетичком аспекту незаменички прилози са просторним значењем у руском и српском језику у великој мери подударају; те да се специфичност српског језика манифестује ређом употребом незаменичких прилога са просторним значењем у односу на руски језик, а која се компензује употребом других врста речи; на крају, да се локализатор не именује незаменичким прилогом са просторним значењем, већ се може установити из ужег или ширег контекста. Дакле, у дисертацији смо тежили да опишемо просторна значења сваког разматраног прилога у раду према оријентационом и кинетичком аспекту, дамо схематски приказ разматраних прилога, упоредимо прилоге са сличним просторним значењем у ова два језика, као и да упоредимо прилоге са сличним просторним значењем у једном језику...The subject of this dissertation is a complex analysis of spatial meanings of non-pronominal adverbs in modern Russian and Serbian languages. The paper processed those categories of adverbs that we consider to be the most relevant, relying on previous research. Similarities and differences were presented in use of non-pronominal adverbs in modern Russian and Serbian languages, while, apart from this, the description of subsystem of non-pronominal adverbs with spatial meaning was given, together with the principle and method of functioning of the stated subsystem. Given that subsystems with spatial meaning in the Russian and Serbian languages often interlace, paradigmatic and syntagmatic relations between these subsystems were examined where possible. Basic hypotheses relate to assertions that the subsystem of non-pronominal adverbs with spatial meaning is organized in the form of hierarchized semantic oppositions; then, that according to orientation aspect and static/dynamic aspect non-pronominal adverbs with spatial meaning in the Russian and Serbian languages largely correspond; that specificity of the Serbian language is manifested in rarer use of non-pronominal adverbs with spatial meaning compared to the Russian language, which is compensated by the use other word classes; that, finally, the localizer is not named using non-pronominal adverb with spatial meaning, but it can be established on the basis of narrower or broader context. Hence, we aimed in this dissertation to describe spatial meanings of each adverb examined in the paper according to orientation aspect and static/dynamic aspect, to give a schematic view of examined adverbs, to cross-reference adverbs with similar spatial meaning in these two languages, as well as to compare adverbs with similar spatial meaning within one language..
- …
