REPFF - Repository of Faculty of Philology, University of Belgrade
Not a member yet
1887 research outputs found
Sort by
The role of derivatives in the lexical-semantic text cohesion
No full textИнспирисани истраживањем проф. Весне Половине о лексичко-семантичкој кохезији, анализирали смо употребу неколико истокоренских антонимских и синонимских парова у (кон)тексту који представља једну или две речени- це у књижевноуметничком, новинарском, научном/научно-популарном или разговорном функционалном стилу, на основу података из електронског корпуса СрпКор2021. Проф. Весна Половина убедљиво је показала како се синоними, антоними и хипоними појављују спонтано у истом контексту и да утичу на кохезију текста у којем се налазе. Нас је занимала заједничка употреба творбено повезаних лексема и њихов утицај на кохезију. Овога пута определили смо се за истокоренске синониме и антониме као творбено по- везане лексеме. Истраживање је показало да деривационо повезане лексеме нису асоцијативни окидач једна другој за заједничко појављивање у тексту и да не утичу на кохезију. С друге стране, потврђује се да парадигматски по- везане лексеме, независно од тога да ли су истокоренске или разнокоренске, асоцијативно изазивају једна другу и имају велику улогу у кохезији текста у којем су употребљене.The research of Prof. Vesna Polovina on lexical-semantic cohesion inspired authors to
analyze the use of several pairs of antonyms or synonyms where pair members belong to the same derivational family (are derived from the same stem). The analysis was conducted in a (con)text that represents one or two sentences in a belles-lettres, prose or
conversational functional style, based on data from the SrpKor electronic corpus. Prof.
Vesna Polovina convincingly showed how synonyms, antonyms and hyponyms appear
in the same context and that they affect the cohesion of the text in which they are found.
Although the general research interest is the joint use of derivationally-related lexemes
and their influence on cohesion, this time the research focuses on derivationally-related
synonyms or antonyms derived from the same stem. The research showed that derivationally related lexemes are not an associative trigger to each other for their co-occurrence
and that they do not affect text cohesion. On the other hand, it is confirmed that paradigmatically related lexemes, regardless of whether they are derived from the same stem or
not, recall each other associatively and play a major role in the cohesion of the text in
which they are used
О употреби обезличених партиципских конструкција с непрелазним глаголима
No full textРад се бави обезличеним (деагентизованим) партиципским конструкцијама с непрелазним одн. непрелазно употребљеним глаголима у српском језику, као што су Људима је прећено, На поклону је захваљено, О предлогу није гласано, На њих је пуцано, На нас је заборављено, За решењем је трагано, С летелицом је контактирано, У кући није борављено итд. На узорку од 305 глагола испитује се њихова продуктивност, фактори који на њу утичу, као и веза ових конструкција с глаголским видом. Даје се исцрпни преглед потврда за овакве конструкције из доступних електронских корпуса и других онлајн извора. На крају, отвара се и питање односа оваквих конструкција и рефлексивних обезличених конструкција (у перфекту).This paper is concerned with impersonalized (deagentivized) participial constructions with intransitive or intransitively used verbs in Serbian, such as Na poklonu je zahvaljeno [“The present has been thanked for”], O predlogu nije glasano [“The proposal has not been voted on”], Na njih je pucano [“They have been shot at”], Na nas je zaboravljeno [“We have been forgotten about”], U kući nije boravljeno [“The house has not been lived in” ] etc. Using the 305 most frequent intransitive non-reflexive verbs as a sample, the productivity of these constructions is examined and discussed, as well as the influence of verbal aspect and possible constraining factors. An exhaustive review of the data collected from electronic corpora is given. It is found that the productivity of these constructions is dramatically higher than previously thought, with 174 intransitive non-reflexive verbs having been confirmed, and that imperfective intransitive verbs denoting dynamic states of affairs with a volitional human controller can generally be used without restriction in these constructions, while the use of other verbs may be more of less constrained. It is also hypothesized that in the past tense speakers generally prefer this kind of constructions to their reflexive impersonal counterparts when perfective verbs are used, while the situation is reversed with imperfective verbs
O природи Нушићевог смеха
No full textУ раду се анализирају Нушићеви аутопоетички искази, сагледава однос између
имплицитне и експлицинте поетике са циљем да се одреди природа Нушићевог смеха.
Примарна грађа је метатекстуална нефикционална проза (писма, чланци, предговори). Динамична природа смеха се сагледава кроз: хипотезу о лутајућој релативизујућој
фокализацији (динамичном смењивању трагичног у комично, узвишеног у банално и
обрнуто), кроз способност измицања интелектом из емотивног деструктивног средишта, кроз разумевање живота као (црне) комедије. У поређењу са Доситејевим епистемолошким оптимизом, Нушићева оптимистичка слика света почива на комици. Смех
није само театралан, није само терапеутски, није само корективан – он је modus vivendi.
У раду се анализирају драмске стратегије упризоравања живота кроз жанр водвиља и
црне комедије. Посебан акценат је стављен на Нушићеве аутопоетичке исказе везане за
Аутобиографију, Листиће и комедију Ујеж.The paper analyzes Nušić’s autopoetic attitudes and the relationship between implicit
and explicit poetics. Compared to, for example, Dositej’s epistemological optimism and
Sterija’s rationalist didacticism, Nušić’s optimistic image of the world is grounded in the
therapeutic effect of comedy. Laughter is not only theatrical, it is not only therapeutic, it is
not only corrective – it is Nušić’s modus vivendi. The paper analyzes the dramatic strategies
related to the genre of vaudeville and dark comedy. Special emphasis is placed on Nušić’s
autopoetic statements related to the comedy Ujež and his letter to his daughter Margarita
О дативно-номинативним конструкцијама у српском језику и глаголима који их граде
No full textРад се бави нарочитим непрелазним конструкционим типом који, поред предиката, обавезно садржи дативни (обично у иницијалној позицији) и номинативни номинал (обично у финалној позицији), чиме се остварује функционална структура ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ + ПРЕДИКАТ + ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ: Теби се свиђа та слика, Детету је досадила игра, Њој се згадио спанаћ, Мени треба помоћ, Комшији је нестала струја и сл. На грађи из речника српског језика и с додатним потврдама из електронског корпуса и других електронских извора, даје се преглед глагола који овакве конструкције граде и описује се и коментарише њихова семантика и синтаксичко понашање.The paper examines a distinct type of intransitive constructions that, in addition to the predicate, obligatorily include a dative NP (typically in the initial position) and a nominative NP (typically in the final position), thereby realizing the functional structure OBLIQUE SUBJECT + PREDICATE + GRAMMATICAL SUBJECT: Tebi se sviđa ta slika, Detetu je dosadila igra, Njoj se zgadio spanać, Meni treba pomoć, Komšiji je nestala struja, etc. Drawing upon material from lexicographic sources, supplemented with additional evidence from electronic corpora and other online resources, the study presents an overview of the verbs that form such constructions, accompanied by an analysis and commentary on their semantic and syntactic properties
Examining the role of the American Corner in promoting the development of English language skills among adult EFL learners
No full textАмерички кутак представља савремену установу културно-образовног карактера која знатно доприноси развоју неформалног образовања одраслих. Посебна важност ове библиотеке огледа се у контексту учења енглеског језика, будући да значајан број грађана наше земље свакодневно посећује Кутак с циљем унапређења језичких вештина. Сходно томе, циљ овог рада је да се анализом релевантних теоријских гледишта и емпиријских истраживања у вези са учењем страног језика размотри улога Америчког кутка у пружању подршке усвајању знања енглеског језика код одраслих. На самом почетку рада дефинише се мисија Кутка и укратко се представља допринос ове библиотеке неформалном образовању. Затим се, детаљним увидом у програме енглеског језика који се организују у Кутку, испитује да ли се ове образовне активности ослањају на методе и технике које су у складу са савременим схватањима и приступима учењу страног језика. На самом крају дате су препоруке за будућа емпиријска истраживања која би, анализом ставова одраслих корисника Америчког кутка, сагледала допринос ове установе унапређењу вештина енглеског језика.The American Corner serves as a cultural and information center that supports the growth of non-formal adult learning initiatives. This American-style library is particularly important because of the services it provides to English language learners, who visit the Corner regularly in order to hone their language skills. Thus, the aim of this paper is to investigate the role that the Corner plays in promoting the development of English language skills among adult learners through an analysis of relevant theoretical perspectives and empirical studies on English language teaching. The study begins by defining the mission of the American Corner and explaining its role in promoting the importance of non-formal learning programs. Next, the paper examines the effectiveness of the English language programs offered at the Corner by analyzing whether they rely on methods and techniques that are compatible with contemporary approaches to second language acquisition (SLA). The paper concludes by offering some suggestions for future research, which could focus on assessing adult students’ perceptions of their English learning experience within the educational environment provided by the American Corner
SrpCNNeL: Serbian Model for Named Entity Linking
No full textThis paper presents the development of a Named Entity Linking (NEL) model to the Wikidata knowledge base for the Serbian language, named SrpCNNeL. The model was trained to recognize and link seven different named entity types (persons, locations, organizations, professions, events, demonyms, and works of art) on a dataset containing sentences from novels, legal documents, as well as sentences generated from the Wikidata knowledge base and the Leximirka lexical database. The resulting model demonstrated robust performance, achieving an F1 score of 0.8 on the test set. Considering that the dataset contains the highest number of locations linked to the knowledge base, an evaluation was conducted on an independent dataset and compared to the baseline Spacy Entity Linker for locations only
Lo scrittore sulla soglia: il motivo pirandelliano dell’incontro con i personaggi in alcuni racconti di Primo Levi
No full textPartendo dalla cooperazione testuale postulata dalla semiotica
interpretativa di Umberto Eco e dalla nozione di satira menippea
bachtiniana, facendo inoltre tesoro della semantica narrativa di Lubomir Doležel, analizziamo la presenza in alcuni racconti di Primo Levi
del motivo dell’incontro dell’autore con i personaggi, considerato
una variante del topos dell’incontro con i morti nella sua declinazione
novecentesca (Luperini: 2007) che ha caratterizzato l’opera pirandelliana. Riteniamo questo approccio fruttuoso e promettente per le
future ricerche sia delle altre opere di Levi che degli altri autori, in
primo luogo Elio Vittorini, Đorđe Lebović e Danilo Kiš.This paper starts from the textual cooperation postulated by Umberto Eco’s interpretative semiotics (1989) and from the notion of Bakhtin’s Menippean satire (2001), together with
the theoretical instruments of the narrative semantics of Lubomir Doležel (2008). We analyze some stories of Primo Levi and the presence of the motif of the author’s encounter with
the characters, considered a variant of the topos of the encounter with the dead in its twentieth-century declination (Luperini: 2007) which characterized Pirandello’s work. We believe
this approach could be fruitful and promising for future research, both for Levi’s other works
and those by other authors, such as Elio Vittorini, Đorđe Lebović and Danilo Kiš, as well
Најлакше је договорити се око лажи (1)
No full textУ свету после истине привид је довољан и само је питање ко ће понудити бољи. Тако власт преузима лажна слика света, с измишљеним узроцима и искривљеним последицама, замагљена испарењима пророчанства из вештичјег котла који је дошао главе Магбету јер је поверовао у будућност чију двосмисленост није схватао...Први део интервјуа који је проф. др Александар Петровић дао за 772. број недељника Печат
Ратови, трауме и идентитети у српском роману 1991-2021. (I)
No full textУводни део рада бави се начелним становиштима савремених српских писаца о рату и књижевности, као и односом према националном и наднационалном самора-зумевању у времену југословенске кризе и распада земље. На предлошку романа савремених писаца различитих ге-нерација и поетичких профила први део рада посвећен је теоријски заснованом и интерпретативно образложеном приступу циркуларно-евокативној парадигми као једном од магистралних опредељења у третману ратних траума, али и у белетристичкој артикулацији идентитетских политика/схватања, у првом реду оних колективно релационираних и окренутих етнички/национално интонираном разумевању овако назначене проблематике.This paper briefly introduces the general attitudes that some of the most prominent Serbian writers formulated about war and trauma, as well as national and supranational self-understanding. In the second part of the paper, on the examples of contemporary novels, the author deals with the circular-evocative paradigm as one of the magistral choices in the literary treatment of the personal and/or collective war traumas. It is based on repetitive recognition of past events and their meanings in the present situations as a kind of collectively understandable, circular identity pattern
Reading Doyle's "The hound of the Baskervilles" through the prism of the Gothic genre
No full textThe exploitation of Gothic elements in detective fiction was long regarded as a skillful way to create an atmosphere of suspense and mystery. However, writers have often relied on the power of the Gothic not only to intrigue and unsettle the reader, but also, more importantly, to direct attention to complex taboo topics of their time. This essential function of the Gothic can be identified in Arthur Conan Doyle’s detective novel The Hound of the Baskervilles, which alludes to many delicate issues of the fin-de-siècle British society, including violence, mental illness, and criminality. These phenomena were often examined by late Victorians in the light of degeneration theory, which held that abnormal forms of behavior were signs of bad heredity and biological regression. Thus, this paper investigates whether degeneration theory played a role in Doyle’s characterization of the novel’s criminal antagonist Jack Stapleton by focusing on how his appearance, behavior, and actions are represented in the text. It is argued that Doyle deliberately uses the Gothic motif of duality to disperse the illusion of a clear boundary between the civilized “self” and the barbaric “other,” thereby implicitly stressing the complexity of human nature. Accordingly, the analysis, which rests on Freud’s psychoanalytic theory, reveals that Stapleton’s moral decay should not be read as an indicator of his hereditary predisposition toward crime but rather as a result of mental tensions that he fails to control.Употреба готских обележја у детективској фикцији дуго се сматрала ефикасном методом која доприноси развијању атмосфере неизвесности и мистерије у тексту. Међутим, писци су се често ослањали на моћ готике не само како би заинтригирали или узбудили читаоце већ да би – што је много важније – пажњу усмерили на комплексне табу теме свог времена. Ова суштинска улога готике може се уочити и у детективском роману Артура Конана Дојла Баскервилски пас, који се дотиче многих деликатних питања која су погађала британско друштво крајем 19. века, укључујући насиље, менталне болести и криминалитет. Наведене појаве су позни викторијанци често испитивали из угла теорије дегенерације на основу које се девијантни облици понашања појединаца поимају као симптоми наследних поремећаја и биолошке регресије. Стога, овај рад истражује да ли је теорија дегенерације утицала на начин Дојлове карактеризације главног антагонисте Џека Стејплтона, фокусирајући се на то како су његов изглед, понашање и поступци представљени у тексту. У раду се излаже тврдња да Дојл свесно користи готски мотив двојности како би елиминисао наизглед јасно утврђену границу између цивилизованог „ја” и нецивилизованог „другог”, чиме аутор имплицитно указује на комплексност људске природе. Сходно томе, на основу анализе која се ослања на Фројдову психоаналитичку теорију, долази се до сазнања да Стејплтонов морални суноврат не би требало посматрати као индикатор наследне предиспозиције за криминалну активност, већ као резултат менталних конфликата које он не успева да регулише