University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
Umetnost=život? Delez, Badju i ontologija ljudskog
No full textIdeja odnosa umetnosti i života kao postajanja umetnosti životom posledica je specifičnih modernih kretanja u rasponu od prosvetiteljstva do kapitalizma. Ovaj sklop mišljenja i prakse prisutan je u jednom od dominantnijih umetničkih oblika danas i zadatak ovog rada je da preispita trenutno stanje stvari u umetnosti s obzirom na to da je ono simptom globalnog društva kontrole. Umetnost kao emancipacijska umetnost sa jedne strane podrazumeva desupstancijalizaciju i deesencijalizaciju biopolitički oblikovanog života i kategorije čoveka, a sa druge pretpostavlja novi generički inhumanum (kod Badjua) odnosno narod koji će doći (kod Deleza) kao osnove političnosti. Otu da empancipacijska umetnost mora da se oslobodi ljudskog da bi dospela do onoga što leži izvan sadašnjeg demokratskog materijalizma
Zum Problem der ,Anwendung' in der Ethik: Das Paradox der unvollkommenen Pflicht in der Moralphilosophie Kants
No full textIn der Diskussion der Angewandten Ethik wurde bisher nicht hinrei- chend geklart, was Anwendung in der Ethik bedeutet. Jedoch gilt insbesondere die Anwendung der Moralphilosophie Kants oder der Diskursethik als proble- matisch. Der Beitrag stellt am Beispiel der unvollkommenen Pflicht zur Hilfe- leistung in der Metaphysik der Sitten dar, wie .Anwendung in der Ethik‘ bei Kant konzipiert ist. Es wird gezeigt, dass eine strenge Trennung des Begründungs- und des Anwendungsteils der Ethik und die Delegation ihrer Anwendung an die Pra¬xis der individuellen Urteilskraft in das Paradox der unvollkommenen Pflicht führt. Das Paradox besteht darin, dass die Maxime der Hilfeleistung erfüllt ware, ohne je handelnd erfüllt zu werden. Eine konsistente Begründung der Hilfspflicht muss das Paradox durch Formulierung von rational kontrollierbaren Untermaximen überwinden; die Anleitung dazu bietet eine Kasuistik. Diese Kasuistik als Lehre von der Anwendung der Ethik bei Kant überwindet die Paradoxie der unvollkommenen Pflicht nur, wenn sie als Klugheitslehre im Sinn einer provisorischen Moral des Descartes verstanden wird
Abschied vom „ewigen Frieden"? Neue Kriege und ihre Herausforderungen für Moral und Recht
No full textDieser Aufsatz thematisiert zunachst moderne Kriege und die Idee des „Ewigen Friedens“, wie sie sich in der Moderne entwickelt hat. Es wird gezeigt, dass sich die Wirklichkeit des Krieges bereits im 20. Jahrhundert aufgrund von Entwicklungen neuer Technologien wie zum Beispiel der Atom- bombe verandert hat. Der Friede wird nun durch den „Kalten Krieg“ ersetzt. Im Beitrag wird dann das Konzept des postnationalen Krieges (im Unterschied zum modernen Krieg zwischen Nationalstaaten) diskutiert. Dabei wird argu- mentiert, dass dieses Konzept in keiner Weise das Wesen der modernen Kriegs- führung erfasst. Es bedarf einer tieferen Analyse, die aktuelle technologische Entwicklungen wie jene des World Wide Web oder der Drohnentechnologie sowie die Weise, auf der diese Technologien paradigmatisch das Konzept und die Realitat des Krieges (und des Friedens) verandern, berücksichtigt. Vor dem Hintergrund dieser Argumentation wird die Forderung aufgestellt, dass die moralischen und rechtlichen Herausforderungen dieser Art von Krieg mehr Aufmerksamkeit verdienen, als sie in der gegenwartigen Diskussion erhalten
Problemi zasnivanja moderne estetike: Estetika kao analiza iskustva svesti
No full textTekst predstavlja pokušaj da se rasvetle uzroci i okolnosti koji su doveli do zasnivanja estetike u 18. veku kao discipline koja analizira iskustvo svesti. Autor prepoznaje epistemologiju 17. veka kao ključnu za rađanje moderne estetike, naročito ideju subjektivnosti, problem odnosa svesti i predmeta i novu metodu filozofske introspekcije. Posebno mesto u modernoj estetici, prema mišljenju autora, ima koncepcija Fransisa Hačesona koji određuje lepotu kao fenomenalno svojstvo iskustva subjektivne svesti
Savremena konzervativna kritika prosvetiteljstva
No full textТема чланка је однос конзервативизма према просветитељству. У његовом првом делу излажу се главни моменти раноконзервативне критике просветитељства осамнаестог века и Француске револуције. Кроз примере Гадамеровог, Макинтајеровог и Тејлоровог учења, иза тога се, у главном делу рада, представљају савремене истористичке и контекстуалистичке примедбе просветитељској филозофији историје и политике. Закључује се да оптужбу Берка и Местра за разбијање континуитета и непоштовање традиције наслеђују и разрађују рецентне критике амбиција еманципације и рационалног самоодређења просветитеља. Налази се да се потоње заснивају на њиховом
непријатељству према култури из које потичу и на слепилу управо за онај партикуларни културни контекст из којег и такве универзалистичке аспирације произлазе. Тај изражен противстав негдањег и ововременог конзервативизма према просветитељству, сугерише се на крају, није тек случајна примедба која представља погодан начин властитог профилисања, већ управо израз оног конститутивног непријатељства које правда разлог властитог постојања
Heidegger na fronti: metapolitika, zbiranje, vzgoja
No full textThe paper deals with Heidegger private notes on the nature and extent of his own political engagement, which were published in 2014 as the first part of his so called “black notebooks”. With the help of the notion of “metapolitics”, which in Heidegger’s otherwise vast opus appears only here, nature, ambivalence and Heidegger’s personal messianism of his spiritual political project are outlined. It is conditioned, on one hand by political action of the national socialist project, while on the other it negates the political as something essential of spiritual political leadership and at the same time insists on the gathering of spiritual forces that will lead the German nation to a metapolitical constitution of the future of human survival in the world
Od junaka do divljaka: Albanci u srpskom herojskom i nacionalnom diskursu od sredine XVIII do početka XX veka
No full textU ovom radu iznosi se tvrdnja da negativne predstave o Albancima u srpskoj kulturi
postaju dominantne tek u poslednjoj četvrtini devetnaestog veka. U prvom delu
iznose se primeri pozitivnih medusobnih percepcija između Srba i Albanaca iz usmene
tradicije i radova ranih balkanskih etnografa i istoriografa od polovine osamnaestog
do polovine devetnaestog veka. Poštovanje prema Albancima kao hrabrim ratnicima
i junacima koje nalazimo u ovim primerima proističe, kako se navodi, iz sličnog
društvenog uređenja i zajedničkih patrijarhalnih vrednosti koje dele obe etničke
grupe. U drugom delu, rad se fokusira na promenu u percepciji Abanaca u poslednjoj
četvrtini devetnaestog veka, do koje dolazi pod uticajem Istočne krize 1875-1878.
godine, formiranja albanskog nacionalnog pokreta, slabljenja osmanske vlasti i
teritorijalnih pretenzija obe etničke grupe na područje današnjeg Kosova i Metohije/
Dukađina i severne Albanije. Zastupljeno je stanovište da su ove tendencije postepeno
dovele do uspostavljanja srpsko-albanskog nepijateljstva, koje konačno biva učvršćeno
uoči Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine. Na kraju, članak se fokusira na pozitivne
primere srpskih intelektualaca i javnih ličnosti koje su kritikovale takav pristup i
zalaže se za reafirmaciju narativa koji ističu sličnosti i promovišu prijateljstvo između
Srba i Albanaca