University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
The State of Exception at the Legal Boundaries : Re-Evaluation Of A Critical Concept
No full textThis article focuses on the notion of the state of
exception, accounting for its legal and political meanings. In discussing Agamben’s analysis of the state of exception, the article
provides an alternative genesis of the state of exception, with a special focus on the role of liberalism, nuclear war, and the sources of
the state of exception that was instituted in the U.S.A. after the terrorist attacks on September 11. The article stresses that the state of
exception should not be described as an “anomic state” that suspends the law, but that the relationships are much more complex,
wherein the legal and non-legal “organically” intertwine. The article ends with an analysis of the neoliberal relationship to the state
of exception
Elkoteleződes es kritika, Tanulmanyok az angazsaltsagrol
No full textA tanulmánykötet a Belgrádi Egyetem Filozófiai és Társadalomelméleti
Intézetében évek óta zajló munkának és együttműködésnek az eredménye.
Ezt illetően érdemes kiemelni, hogy – bizonyos korábbi kezdeményezések
nyomán – 2014-ben alakult meg az intézetnek az elköteleződéssel
foglalkozó kutatócsoportja, Grupa za studije angažovanosti,
avagy Group for Social Engagement Studies néven. A csoport mindenekelőtt
olyan elméleti, illetve empirikus kutatások folytatását tűzte ki
céljául, melyek az angazsáltságot sokrétűségében ragadják meg, figyelembe
véve, ahogyan a fennálló normák és szabályok kritikai reflexióját
végzi, s ahogyan ezzel a társadalmi változások motorjává válik. Az
intézet nyitottsága és több szakterületre való figyelme nagyban segítette
az elköteleződésre vonatkozó vizsgálódások elmélyítését. Filozófusok,
szociológusok, irodalomtudósok, történészek, antropológusok, politikatudománnyal
foglalkozók, szlavisták és mások vállalták, hogy feltárják
e problémakör különböző vetületeit, a fogalomtörténeti mozzanatait,
a társadalomtudományi kutatásokban való alkalmazhatóságát vagy
a rokon jelenségekkel (aktivizmus, ellenállás stb.) való összefüggéseit.
Egyebek mellett abból a belátásból indultak ki, hogy az elköteleződés sui
generis, más cselekvési formákban nem feloldható tevékenység, és számos,
a társadalomelemzésben nem kellőképpen kiaknázott lehetőséget
rejt magában. Talán mondanunk sem kell, e megközelítés révén egyúttal
az a kérdés is felmerült, hogy vajon a tudományos tevékenység, és ezen
belül magának az elköteleződésnek a kutatása mennyiben lehet maga is
elkötelezetté. Jelentős részben az intézeti hagyományokból következett
az az attitűd, amely a nyilvános szerepvállalást, a kulcsfontosságú közvitákban
való részvételt és állásfoglalást az elköteleződéstanulmányok
elengedhetetlen folyományának tekintette
Estetika i intersubjektivnost
No full textИнтерсубјективност се у раној модерној естетици
појављује као један од најосновнијих њених чинилаца, пре
свега, као питање укуса. Упркос увреженом схватању да је
естетски доживљај нешто приватно субјективно рани модерни
естетичари (попут Шефтсберија, Хјума, Канта итд.) највећи
напор су уложили да објасне интерсубјективност овог
доживљаја, како наглашавајући његов друштвени карактер
тако и објашњавајући захтев за његовом интерсубјективном
валидношћу. Притом сам појам интерсубјективности више
никако није могао остати исти. Наместо круто схваћене
интерсубјективности засноване на општеприхваћеним
нормама, препознатљивим колективним обрасцима и
појмовима, као и општим правилима, ступио је феномен
интерсубјективности који је омогућавао флексибилност,
промене, незнање, игру и креацију нових правила. Самим тим
ни теорија вредности није могла остати иста, она је морала да
омогући не само инвенцију вредности већ и интерсубјективност
ново-креираних вредности.https://estetickodrustvosrbije.com/zbornici
The Notion of Desire in Lévinas’ Philosophy
No full textČlanak se bavi pojmom želje u Levinasovoj filozofiji, sa posebnim osvrtom na pitanje njenog metafizičkog karaktera. Oslanjajući se i na rane radove Levinasa, autor pokušava da dekonstruiše pojam želje ukazujući na njegov protivrečni odnos prema konceptu potreba. Posebna pažnja je posvećena nekim drugim fenomenološkim interpretacijama (Huserl, Hajdeger, Sartr, Mišel Anri) i dijalektičkom shvatanju želje (Hegel), a to omogućava da se zahvati specifičnost Levinasove perspektive. Na kraju članka autor se bavi mogućnošću etike koja bi polazila od responzivne želje, u okviru fenomenologije alteriteta.This paper deals with the notion of desire in Lévinas’ philosophy, with special
attention to the question of its metaphysical character. By relying upon the early works
of Lévinas as well, the author deconstructs the notion of desire by pointing at its contradictory relationship to the concept of needs. Attention is devoted to certain phenomenological interpretations (Husserl, Heidegger, Sartre, Michel Henry) and to the
dialectical understanding of desire (Hegel) that enables us to seize the specificity of
Lévinas’ viewpoint. At the end of the paper the author discusses the possibility of an
ethics of responsive desire within the phenomenology of alterity
Predstavljanje konflikata u udžbenicima za osmi razred: analiza iz perspektive Majkla Epla
No full textBuilding upon ideas on the importance of conflict for social
action and role that selective tradition and hidden curriculum
have in society, the aim of this paper is to analyse the way in
which conflicts are presented in the 8th grade elementary school
textbooks. Content analysis of the textbooks has been conducted.
After noting every representation of each conflict and labelling
the conflict as violent or nonviolent, five separate categories have
been defined by the means of induction, representing different
types of conflicts: 1. international; 2. intranational; 3. conflicts for improvement of position of a specific group; 4. conflicts between
individuals; 5. intellectual conflicts. The first four types of
conflicts represent social conflicts in a narrow sense, while the
fifth type is based on Apple’s notion of intellectual conflict. Results
show that intellectual conflicts are almost non-existent. Among
social conflicts in a narrow sense, the most common are international
conflicts, which are, at the same time, the most violent.
Other types of conflicts, such as those representing struggle of one
population group for improvement of their position, are less common,
and are mostly represented as nonviolent.Polazeći od ideja koje govore o značaju sukoba za društvenu akciju i ulozi koju selektivna tradicija i skriveni kurikulum imaju u društvu, cilj ovog rada je bio da se analizira način na koji su konflikti predstavljeni u udžbenicima za osmi razred osnovne škole. U tu svrhu sprovedena je analiza sadržaja teksta udžbenika. Nakon izdvajanja svakog predstavljanja konflikta u udžbenicima i njihovog kodiranja kao nasilnog ili nenasilnog, induktivno je određeno pet kategorija sukoba: 1. međunarodni; 2. unutardržavni; 3. sukobi za unapređenje položaja jedne grupe stanovništva; 4. sukobi pojedinaca; 5. intelektualni sukobi. Prve četiri kategorije su predstavljale društvene sukobe u užem smislu, dok se peta kategorija zasnivala na Eplovoj ideji o intelektualnim sukobima. Rezultati istraživanja pokazuju da intelektualni sukobi gotovo da nisu predstavljeni u udžbenicima. Među društvenim sukobima u užem smislu su najbrojniji međunarodni sukobi, koji su pritom češće prikazani kao nasilni od ostalih sukoba. Ostali tipovi sukoba, poput onih za unapređenje položaja jedne grupe stanovništva, ređe su prikazani i najčešće su opisani kao nenasilni
Sonderkommando Photographs аs A Disobedient Act Of Seeing
No full textУ делу Слике упркос свему: четири фотографије из Аушвица, Диди-Хуберман (Georges Didi-Huberman) указује на различите начине кроз које су четири фотографије о којима је реч настале као противтежа или упркос нечему. Покушаћу да раздвојим и објасним различите модалитете бивања упркос, карактеристичне за наведене фотографије. Оне су настале упркос, али и на основу, незамисливости ситуације коју приказују (фотографија као доказ), упркос забрани фотографија (препрека у продукцији) и упркос репрезентабилности човека (препрека у рецепцији). Назмисливост нас доводи у везу са појмовима доказа, истине, али и моћи, репрезентабилности, забране и правила. На основу појмова репрезентабилности и културног сећања, разматраћу могућност да ове фотографије представљају оличење непослушног акта виђења о ком говори Џудит Батлер (Judith Butler). Покушаћу да покажем да је настанак упркос, како би рекао Диди-Хуберман или напослушно виђење, речима Џудит Батлер, читљиво више кроз начин на које су слике настале него кроз оно што приказују.In his book Images in Spite of All: Four Photographs from Auschwitz Didi-Huberman indicates that the four photographs in question were taken as a counterweight or in spite of something. They show the activities of the Sonderkommando, whose task was to escort other Jews into the gas chambers, as well as to dispose and burn the corpses that were left behind. In the dual role of victim and perpetrator, members of the unit, in spite of the ban and the danger they were in, created four photographs showing their own activities inside the camp. Throughout the work, different modes of beeing in spite of characteristic of the aforementioned photographs are separated and explained with regard to whether they relate to the need for, production or reception of photographs. They were created in spite of, but also based on, the inconceivability of the situation they portray (photographs as evidence), in spite the prohibition of photographs (obstacle in production) and in spite the representational framework or representability of humans obstacle in reception). Inconceivability brings us to the notions of evidence, truth, but also power, representability, prohibition and rules. Based on the representability of the photographs and notion of cultural memory, we considered the possibilities of the photographs representing Judith Butler’s disobedient act of seeing. It will be shown that emergence in spite of as Didi-Huberman would say, or disobedient act of seeing, in Judith Butler's words, is readable more through the way the images are made than through what they depict. Unlike the usual, "allowed" war photographs, they are specific proof of the prohibition against which they are made
Проблематизовање визуелне репрезентације стварности као интермедијална документарна пракса Џефа Вола
No full textАнализом рада Џефа Вола (Jeff Wall) показује се да његова уметничка дела стоје на границама различитих медија и дисциплина. Било кроз реферирање или технику
стварања, коју аутор назива кинематографијом, Џеф Вол ни у једном тренутку не производи само фотографију. Поред кретања између дисциплина различитих уметничких медија,
аутор се кроз рад креће и између теорије уметности са једне стране и културе сећања са друге стране. Тим трагом, рад се окреће анализи уобичајених схватања визуелне
репрезентације, документарности и сећања, као и њиховим односом према истини и стварности, која се проблематизује кроз стваралаштво Џефа Вола. Сећање се, наспрам уобичајеног мишљења, показује као део или аспект имагинације и, као такво, представља основу уметности. Са друге стране, документарност се одваја од стварности и истине и придружује поетичном то јест, такође се показује као део фантастичне функције. Они (сећање и фантазија или имагинација) се свако за себе и заједно удаљују од линеарности времена чиме стварају специфични вид репрезентације који је јасно видљив како у
самим делима Џефа Вола, тако и у његовом кинематографском приступу стварању фотографија. Закључује се да овај уметник ствара чисту или истинску репрезентацију која, наспрам уобичајених очекивања и веровања, не пружа чињенице о стварности, већ се показује као припадајућа простору фантазије.By analyzing Jeff Wall’s work we can see that his works of art stand between different media and disciplines. Whether through referring or his technique, which he calls cinematography, Jeff Wall never produces only photography. In addition to being in between different art media disciplines, he also moves between art theory on the one hand and cultural memory on the other. With this in mind, the paper focuses on the analysis of common understandings of visual representation, documentary and memory, as well as their relationship to truth and reality, which is problematized through Jeff Wall’s work. Memory, as opposed to common thinking, is shown as a part or aspect of the imagination and, as such, is the basis of art. On the other hand, the documentary separates itself from reality and truth and turns to the poetic, that is, it also partially serves the fantastic. They (memory and fantasy or imagination) move away from the linearity of time, thus creating a specific type of representation that is clearly visible both in the works of Jeff Wall and in his cinematic approach to photography. We can conclude that this artist creates a pure or true representation which, contrary to usual expectations and beliefs, does not provide facts about reality, but shows itself as belonging to the realm of fantasy
From Post-Yugoslavia to the Female Continent: A Feminist Reading of Post-Yugoslav Literature
No full textNegative vs. social liberty: Honneth's tacit critique of Berlin
No full textПрви део рада посвећен је Берлиновој аналитици политичке слободе. Посебно се наглашавају разлози који Берлина руководе при давању предности негативној слободи: пре свега вероватноћа изопачења позитивне слободе и погубност његових последица. Централни део рада излаже Хонетову критику концепције негативне слободе и његово заговарање „друштвене слободе“, при чему он Берлина помиње тек у успутним напоменама. Уместо Берлина, аутор рада реконструише могуће Берлинове одговоре на Хонетове примедбе, критикујући притом и, општије, Хонетов социјално толошки приступ питању слободе. У кратком „закључку“ афирмише се непролазност Берлиновог инсталирање негативног концепта слободе, не као довољног за полисемију њених значења, него као једне нужне заједничке основе сваког смисленог говора о политичкој слободи.This paper represents a kind of defense of the famous division of Isaiah
Berlin's political liberty to its ’positive’ and ’negative’ articulation, and especially the rights of negative liberty as the minimum core that must be included in any debate on freedom. The first part of the paper is dedicated to Berlin's analysis of political liberty. The reasons that guided Berlin in giving priority to negative liberty are especially emphasized: above all, the probability of positive liberty’s perversion and the fatality of its consequences. Berlin's ’postulate’ of value pluralism as a hinterland or an aegis of the thinking of liberty is also discussed. The second, central part of the paper, exposes Honneth's critique of the concept of negative liberty and his advocacy of ’social freedom’ – with Berlin mentioned only in incidental remarks. Instead of Berlin, the author of the paper reconstructs possible Berlin’s answers to Honneth's objections, at the same time criticizing Honneth's socio-ontological approach to the issue of liberty. In short ’conclusion’, the imperishability of Berlin's installation of the negative concept of freedom is affirmed, not as sufficient, but as a necessary common ground of any meaningful discourse on political freedom. The belief is also expressed that such a voluntary reduction, such a minimalist orientation, corresponds to Berlin's intention in
problematizing the notion(s) of liberty