University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
On Butler’s Theory of Agency
No full textThis essay addresses the notion of agency in Judith Butler’s work. Its central claim is that her political philosophy revolves around a specific understanding of agency, even a theory of agency, which has not as yet received due attention. The first part of the essay examines two main thought traditions in which agency became an operational notion, through the lenses of intentionality and constraints, voluntarism and determinism. The second part elaborates on the centrality of the body, the social, and the power in Butler’s understanding of agency, conjoining agency with performativity. The essay argues that agency in Butler exceeds freedom, autonomy, and liberation, and has a potent political meaning of its own
Na šta mislimo kada kažemo... Nove politike brige
No full textFokus ovog rada je na aktuelnoj neoliberalnoj krizi, tj. na
neoliberalnom modelu koji – negirajući inherentnu ljudsku
ranjivost i međuzavisnost – proizvodi neodržive i razarajuće
posledice, kako na individualnom, tako i na društvenom
planu. Razmatramo, takođe, koje su to okolnosti dovele
do poražavajućeg odsustva elementarne brige i potpune
razgradnje politika brige, kao i potencijalne elemente izlaza
iz takvog stanjaOva publikacija je nastala u okviru projekta “Angažuj, inspiriši,
osnaži: Rizom angažovane demokratije“ koji realizuje Institut za
filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu u partnerstvu
sa Institutom za demokratski angažman jugoistočne Evrope, uz
podršku Fondacije za otvoreno društvo
Serbia and COVID-19: The State of Emergency as a State of Uncertainty
No full textIn this paper, I aim to demonstrate that the outbreak of the COVID-19 crisis has only intensified the deterioration of Serbian constitutional order and has weakened its democratic institutions. The central argument is that the state of emergency declared in mid-March 2020, as well as the other measures imposed on the citizens affecting their human rights, has been problematic from both procedural and substantial aspects. The paper discusses the consequences of those measures for the quality of democracy and the rule of law in Serbia
Ženski aktivizam u Indiji: pregovaranje o sekularizmu i religiji
No full textIn post-independence India secularism was almost taken for granted as a defining feature of the women’s movement with its rejection of the public expression of religious and caste identities. However, already by the 1980s, the assumption that gender could be used as a unifying factor was challenged, revealing that women from different social (class/caste) and religious backgrounds understand and sometime use their identities in ways that are not driven necessarily by some ideology (such as feminism or human rights), but by more immediate concerns and even opportunism. This realization opened up a debate about new strategies to tackle women’s activism, especially in light of aggressive political activism of some women associated with right-wing parties in India, which has clearly shattered the perception, held by some, of women as inherently peace-loving, whose gender identity would override their caste and religious belonging.Posle sticanja nezavisnosti, sekularizam je u Indiji prihvaćen skoro kao nešto što se podrazumeva, a odbacivanje javnog ispoljavanja religijskog i kastinskog identiteta smatralo se glavnom odlikom ženskog pokreta. Međutim, već 1980-ih godina pretpostavka da se rodna pripadnost može uzeti kao ujedinjujući faktor ženskog pokreta dovedena je u pitanje pokazavši
da žene iz različitih socijalnih (klasnih/kastinskih) i religijskih miljea razumeju, a ponekad i
koriste, svoje identitete na načine koji se nužno ne rukovode nekom ideologijom (kao femi nizam ili ljudska prava), nego mnogo neposrednijim interesima, pa čak i oportunizmom. Ovaj
uvid je pokrenuo raspravu o novim strategijama u okviru ženskog aktivizma, naročito u kontekstu agresivnog političkog delovanja nekih ženskih grupa pri desno orijentisanim političkim
partijama. Njihovo delovanje je poljuljalo sliku koju su neki imali o ženama kao suštinski miroljubivim, kao i uverenje da rodni identitet može da prevaziđe kastinsku i religijsku pripadnost žena u Indiji
‘Ekološki aktivizam lišen ideologije’ i snovi o istrebljivanju čovečanstva
No full textMy aim is to discuss the rhetoric of expertise as objective, and ideology[1]and value-free, on the example of environmental policy. The first section introduces examples of the common rhetorical figure of expert, ideology[1]free environmental protection, revealing their presuppositions. The second introduces objects of comparison – the cartoonish proposals of wiping out humanity – with the aim of showing that the two groups of proposals assume an analogous rhetoric. The third section discusses some prominent features of various proposals of ‘population control’, along with the links to the current surge of so-called eco-fascism. The aim is to show that all these phenomena represent a scale of the idea of ideology-free environmentalism. The concluding section discusses the distorted understanding of expertise, ideology, and politics, central to examples given in the previous sections, as leading to deplorable ignorance or callous cynicism, and therefore, in effect, a moral failure.Moj cilj je da na primeru ekološke politike preispitam retoriku stručnosti kao objektivne, neutralne i lišene ideologije. Prvi odeljak uvodi primere uobičajenih retoričkih figura stručnjaka,
i ne-ideološke zaštite životne sredine, ističući pretpostavke koje one podrazumevanju. Drugi
odeljak uvodi objekte poređenja – karikaturalne predloge o istrebljivanju čovečanstva – sa
ciljem da se pokaže da obe grupe predloga pretpostavljaju zajedničku retoriku. U trećem
delu razmatraju se neke istaknute odlike raznih predloga ‘kontrole populacije’, dovodeći ih u
vezu sa trenutnim porastom takozvanog eko-fašizma. Cilj je pokazati da svi ovi fenomeni
predstavljaju skalu ideja ekološkog aktivizma lišenog ideologije. Završni odeljak raspravlja o
iskrivljenom shvatanju stručnosti, ideologije i politike, koji su od ključnog značaja za primere
o kojima se prethodno raspravljo, a koji vode ka žalosnom neznanju ili neprikrivenom ciniz mu, i stoga rezultiraju moralnim neuspehom
Постмодерна култура као социјална логика неолибералног капитализма
No full textЦиљ овог рада је испитивање односа између промена у економској сфери и настанка
постмодерне културе током 20. века. По осврту на Џејмсонове и Харвијеве (нео)марксистич-
ке покушаје објашњења настанка постмодерне културе фокусираћемо се на Фукоов допри-
нос анализи неолиберализма. Ослањајући се на Фукоову анализу неолиберализма као режима
управљања који ствара системе односа моћи не би ли управљао субјектима, истражићемо
постмодерну као културну димензију тог режима. Наш закључак ће бити да се постмодерна
култура може видети као културна димензија неолиберализма јер доприноси креирању су-
бјеката који одговарају том режиму управљања. Стога ћемо постмодерну културу назвати
социјалном логиком неолиберализма.The aim of this paper is to explore the relation between changes in the economic sphere and the
emergence of postmodern culture during the twentieth century. After examining Jameson’s and
Harvey’s (neo)Marxist attempts at explaining the emergence of postmodern culture, the paper will
focus on Foucault’s contribution to the analysis of neoliberalism. Using Foucault’s analysis of neoliberalism as a “governmental regime” that creates systems of power relations to govern subjects, the
paper further explores the postmodern culture as a cultural dimension of this regime. In conclusion,
postmodern culture can be viewed as a cultural dimension of neoliberalism because it contributes to
the creation of subjects that correspond to the needs of the regime. Therefore, postmodern culture
will be called “the social logic of neoliberalism
Технофеудализам на примерима Трампове суспензије са Твитера и спора Аустралије са Гуглом и Фејсбуком
No full textSocial media are becoming an indispensable communication tool today, including political communication. Therefore, technological companies running them have a great power. Every intervention they have in the public sphere may have far-reach-ing consequences. We will focus on two cases of the influence of technological companies on media, election and legislative processes as basic factors of democracy. We will consider the implications of the prohibition of Donald Trump’s use of Twitter, as well as the conflict of Australia’s media policy with Facebook and Google. We have reached the conclusion that in these cases technological companies took over the power that used to belong to the judicial and legislative branch of power, in terms of defining what hate speech, as well as media regulation is. Accordingly, this threatens the information system and sovereignty of the countries where these interventions are made. These events indicate that the world is entering a period of domination of technological companies, which may be called tech-nocracy or technofeudalism. Further considerations should be directed towards defining social media as a public good that should be influenced by societies and not only techno-logical companies as the owners of these communication platforms.Друштвени медији постају незаобилазан комуникациони алат
данашњице, укључујући и политичку комуникацију. Самим тим, технолошке компаније које њима управљају имају велику моћ. Свака њихова интервенција у јавној
сфери може да има далекосежне последице. Фокусирамо се на два случаја утицаја
технолошких компанија на медије, изборни и легислативни процес, као основне
чиниоце демократије. Разматрамо импликације забране Доналду Трампу да користи
Твитер, као и окршај медијске политике Аустралије са Фејсбуком и Гуглом. Долазимо до закључка да су технолошке компаније у овим случајевима преузеле моћ која
је претходно припадала судској и легислативној грани власти, у смислу одређивања
шта је говор мржње, као и регулацију медија. Самим тим, угрожени су информисање и суверенитет држава у којима се спроводе ове интервенције. Ови догађаји
указују да свет улази у период доминације технолошких компанија, који можемо
назвати технократијом или технофеудализмом. Даља разматрања треба да иду у
правцу дефинисања друштвених медија као јавног добра у коме утицај треба да
имају друштва, а не само технолошке компаније који су власници ових комуникационих платформи
Eros and Diastema: The Transformation of Desire in St. Gregory of Nyssa
No full textThe paper aims to analyze the relation between the notion of love or desire (eros) for God, and the notion of distance (diastema) between God and the created beings in the works of St Gregory of Nyssa. These two notions are interrelated on different levels, because distance that separates God from the created beings is traversed out of desire for God of the latter. First, the distance as temporal interval will be investigated, which separates the present day from the Second Coming of Christ, which is elaborated by Gregory in his early work On Virginity. The focus will then be shifted to the distance between good and evil, that Gregory explicates in the works of his middle period such as On the making of man, Against Eunomius III and The Great Catechetical Oration. Finally, the distance as an inherent characteristic of created nature that never disappears will be analyzed by focusing on Gregory’s later works, such as Homilies on the Song of Songs, On perfection and The Life of Moses
Kako sam postao “kulturolog”
No full textBiblioteka XX vek je nudila šarolik izbor knjiga iz niza oblasti. Slobodna deca Samerhila pokazala su mi potpuno drugačiji oblik vaspitanja i školovanja; Religije preistorije predstavile su mi složenost, bogatstvo pećinskog slikarstva – bilo mi je neverovatno da tumačenje pećinskih slika može obuhvatiti celu knjigu! U Antropologiji žene nalazio sam neke izuzetno podsticajne analize patrijarhata i društvenih oblika muške dominacije koje sam prepoznavao u sredini u kojoj sam živeo. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko i Vidovdan i časni krst pokazali su mi da se o kulturi Srba može pisati drugačije od klasičnih srpskih etnologa, ne samo deskriptivno i afirmativno nego i kritički; Morfologija bajke bila je savršena, neodoljiva demonstracija dometa strukturalističke analize itd. Dakle, uz moje fakultetsko obrazovanje, koje je sadržalo i mnoštvo usko disciplinarnih, dosadnih, uniformnih sadržaja, ova edicija je pružala jedno dodatno, bogato, ne-disciplinarno, pa i nedisciplinovano znanje, zanimljive naslove koji su mi otvarali oči za teme i fenomene u širokom polju kulture, posebno iz oblasti etnologije i antropologije, za koje nisam ni znao da mogu biti predmet ozbiljne, naučne analize, i pri tom ilustrovali kako se o tim kulturnim pojavama može pisati na jedan manje akademski dogmati-čan način
