University of Arts in Belgrade
Digital Repository of the Institute for Philosophy and Social Theory, University of BelgradeNot a member yet
4571 research outputs found
Sort by
State matura, functionalism and ideology
No full textU radu kritički analiziramo okvir unutar koga je smeštena ideja državne mature. Diskurs koji oblikuje narativ o državnoj maturi ima sve elemente funkcionalizma. Ispitujemo zato da li se funkcionalistički pogled na obrazovanje može označiti kao ideološki u oba značenja ovog koncepta.In this paper, we critically analyze the framework of the idea of state matura. The discourse that shapes the narrative of the state matura has all the elements of functionalism. We, therefore, examine whether the functionalist view of education can be labeled as ideological in both senses of this concept
The influence of anti-gender mobilizations on the family policies in modern-day Serbia and Croatia
No full text
Мањинско представљање као „смоквин лист“ за партијско предузетништво на изборима у Србији
No full textАутори анализирају проблем злоупотребе афирмативних мера у погледу кандидатуре и доделе мандата за партије националних мањина, а приликом избора за Народну скупштину Републике Србије. Неколико кандидатура у последњим изборним циклусима отворило је питање либералног приступа институционалном дизајну овог аспекта изборног система у мултиетничким друштвима, у чијем контексту се омогућава самоконституисање мањинског представљања на самим изборима, где партије и кандидати сами тврде да заступају интересе одређене етничке групе. За потребу испитивања стварног утемељења таквих партија у мањинским заједницама, аутори су креирали индекс етничког гласања, који су затим применили на узорак од 10 националних мањина тј. њихових листа и готово 800 насеља са мањинским присуством већим од 3% удела у укупном становништву, током последњих седам изборних циклуса од увођења афирмативних мера. Однос мањинског удела у становништву и изборних резултата идентификованих мањинских листа открио је да, упркос томе што постоје бројне етничке партије заиста утемељене у мањинским заједницама, у неколико случајева подршка је долазила искључиво од већинске етничке групе. Афирмативне мере су у таквим приликама коришћене за реализацију приватних политичких амбиција, невезаних за представљање етничких интереса
Политички, економски и демографски фактори утицаја на образовне буџете у земљама Централне и Источне Европе
No full textАутор у раду анализира низ могућих институционалних и друштвених објашњења за кретање нивоа јавне потрошње у буџетском сегменту образовања у бившим социјалистичким земљама европског континента. Иако неретко занемаривани као категорија у политиколошкој литератури, образовни буџети су последица сплета политичких констелација, институционалног дизајна, али и ширих економских и друштвених кретања. На прагу сада већ традиционалног модела, као главна експланаторна варијабла у овом раду нуди се партијска идеологија владајућих странака, док се кроз примењени регресиони модел тестира статистичка значајност низа других потенцијалних објашњења. Налази показују да на ниво јавних издатака за образовање у земљама Централне и Источне Европе утиче партијска композиција владе, изборни систем, постојање аранжмана са ММФ-ом, постконфликтно наслеђе, као и постигнути ниво постсоцијалистичке трансформације државе
Social Change Through Laughter: On The Contemporary Use of Political Humor
No full textU ovom radu ćemo nastojati da ispitamo neke od savremenih teorijskih
specifičnosti političke upotrebe humora. Osnovno polazište
glasi da politički humor podrazumeva da se ismeva upravo ono ponašanje
koje se isuviše rigidno zasniva na normama, konvencijama ili
predrasudama koje su od presudne važnosti za reprodukciju datog
društvenog poretka. Humor utoliko nužno referira na ono što je opšte
u društvenom delanju i upravo taj njegov aspekt ga čini privlačnim za
političku upotrebu i društveni angažman. Na osnovu ovih apstraktnih
uvida, nastojaćemo da ponudimo tri smera političke upotrebe humora.
Naročitu pažnju ćemo posvetiti tome na koji način sama stabilnost
sistema utiče na političke domete humorističkog sagledavanja
političkih događaja.In this paper, we will try to examine some of the contemporary theoretical specifics of the political use of humor. The main starting point is that political humor ridicules precisely those behaviors that are too rigidly based on norms, conventions or prejudices that are crucial for the reproduction of a given social order. Humor thus necessarily refers to what is general in social action, and it is this aspect of it that makes it attractive for political use and social engagement. Based on these abstract insights, I will try to offer three directions of political use of humor. I will pay special attention to the way in which the overall stability of the system itself affects the political achievements of the humorous view of political events
Reconstruction of a Dispute: Deleuze’s Critique of Kant’s Use of Sensus Communis
No full textJedan od glavnih Delezovih prigovora Kantu jeste da ovaj nije uspeo
transcendentalno polje da oslobodi elemenata empirije, odnosno
sensus communisa. Ovaj tekst nastoji da pokaže zbog čega je i na kojim
mestima Kantu bilo potrebno da u pomoć prizove sensus communis
– naročito u trećoj svojoj Kritici – te zbog čega Delez sensus
communis vidi kao skriveni temelj Kantove konstrukcije. Upravo
zbog uvođenja sensus communis u argumentaciju Kant, prema Delezu,
ne uspeva u istorijskom zadatku filozofije: da započne filozofiju
bez pretpostavki, te ostaje zatočenikom dogmatske slike mišljenja
koja počiva na prirodnosti mišljenja, dobroj volji za mišljenjem i neupitnoj
želji za istinom.One of the major Deleuze’s objections directed to Kant states that Kant has not managed to free the transcendental field from empirical elements i.e., from sensus communis. In this study we show why Kant needed the help of sensus communis, and in what places he did that use that help (especially in his Third Critique), and also why Deleuze sees sensus communis as a hidden foundation of Kantian philosophy. Deleuze is convinced that the introduction of sensus communis is the very reason why Kant is not able to offer the solution to the task that history has given to philosophy: Kant does not enter philosophy free of presuppositions and he remains shackled to a dogmatic notion according to which thought hinges on naturalness, good will and unquestionable striving towards truth
Vojvođanski identitet na predstojećem popisu stanovništva -- većinski, manjinski, regionalni, nadnacionalni i transnacionalni: šta nećemo znati (ni) nakon predstojećeg popisa?
No full textRad se bavi pitanjima vezanim za predstojeći popis stanovništva Srbije 2022. godine, prvenstveno iz ugla mađarske nacionalne zajednice. Teme koje rad obrađuje su transnacionalizam, intersekcionalnost i vojvođanski identitet, odnosno identiteti koji nisu strogo vezani za jednu državu boravišta i jednu etničku grupu
Sindikalno organizovanje u kontekstu akademskog kapitalizma
No full textThe paper discusses the problems of union organization that researchers face
at the beginning of their academic careers in the context of the neoliberal
transformation of universities in Serbia, which began in 2005, through the
introduction of the Bologna reform. At the beginning of the paper, a conceptual framework was given around the terms »academic precariat«, »gig academy«, and »academic capitalism«, which served to enable the specific working
position of academic workers in the context of neoliberal transformation of
the university. Through the analysis of legal and strategic documents, as well
as a review of relevant research that takes the position of young researchers
at the academy as a central topic, some of the key problems faced by young
researchers are presented: non–standard employment contracts, legal problems, low investments in scientific research, labor migration and difficult
models of association in order to protect labor rights through the actions of
representative bodies. The paper gives examples of trade unions and organizations that work in the institutional and noninstitutional fi eld on naming the
the problem of the precariousness of young research and models of sustainable solutions. Finally, the paper points out the problems of the position of academic
unions in the modern context as well as the need for their autonomous action
in relation to power structures.U radu se razmatraju problemi sindikalnog organizovanja sa kojima se suoča-
vaju istraživači na početku svojih akademskih karijera a u kontekstu neoliberalne transformacije univerziteta u Srbiji, otpočete 2005. godine uvođenjem Bolonjske reforme. Na početku rada dat je konceptualni okvir izgrađen oko pojmova »akademski prekarijat«, »gig akademija«, »akademski kapitalizam« koji je poslužio za skiciranje specifičnog radnog položaja akademskih radnika
i radnica u kontekstu neoliberalne transformacije univerziteta. Kroz analizu zakonskih i strateških dokumenata, kao i pregled relevantnih istraživanja koja za centralnu temu uzimaju položaj mladih istraživača i istraživačica na akademiji predstavljeni su neki od ključnih problema sa kojima se mladi istraživači suočavaju: nestandardnost radnih ugovora, zakonski interregnumi, niska ulaganja u naučnoistraživačku delatnost, nametnute radne migracije i otežani modeli udruživanja u cilju zaštite radnih prava putem delovanja reprezentativnih tela. U radu su dati primeri sindikata i organizacija koje na institucionalnom i vaninstitucionalnom polju rade na imenovanju problema prekarnosti mladih istraživača i istraživačica, kao i na koncipiranju modela održivih rešenja. Na kraju, u radu se ukazuje na probleme položaja akademskih sindikata u savremenom kontekstu kao i na potrebu za njihovim autonomnim delovanjem u odnosu na strukture moći