Repository of the Faculty of Humanities and Social Sciences Osijek
Not a member yet
5408 research outputs found
Sort by
Alfred Ayer's Verificationist Theory of Meaning
No full textAlfred Jules Ayer (1910.-1989.), britanski filozof, vodeći predstavnik logičkog pozitivizma, utjecajan je mislilac i empirist čijoj se posebnoj filozofiji treba posvetiti iznimna pažnja. Naime, ostaje poznat po svojem djelu Jezik, istina i logika u kojem predočuje glavne karakteristike vezane za princip verifikacije. Spomenuti princip predstavlja proces utvrđivanja istinosne vrijednosti rečenica, čiji je fokus postavljen na otkrivanje značenja koje tvrdnje posjeduju. Također, Ayer se fokusira na eliminiranje metafizike i pseudo-tvrdnji kojima ista obiluje. Sukladno tomu što spomenuti filozof ostaje vjeran empirizmu i karakteristikama istoga, Ayer pokušava opovrgnuti pseudo-tvrdnje koje su uglavnom bazirane na pokušaju nadilaženja onog što je prethodno stečeno iskustvom te našim opservacijama. Posebnu pozornost posvećuje i navođenju jezičnih postavki kojima se to nastoji postići. Ujedno, u ovome je radu prikazan argument na temelju iluzije te različite vrste percepcija koje podrobno tumači u djelu Temelji empirijskog znanja. Ovaj rad također nudi prikaz filozofije mislilaca koji su utjecali na razvitak njegovog mišljenja, kao što su Ludwig Wittgenstein, Bertrand Russell i slično. U radu je također predočena i alternativa verifikacionističkoj teoriji značenja koju nudi Karl Popper; dakle, riječ je o principu falsifikabilnosti. Osim toga, rad sadrži i prikaz razmišljanja vrlo važnih autora koji, u velikoj većini slučajeva, podržavaju Ayerov koncept i koji upravo svoja filozofska djela temelje na istome. Alfred Ayer značajna je ličnost čija bi se filozofija i karakteristike iste trebale češće integrirati u filozofsko školstvo i obrazovanje, s obzirom na to da iznosi bitne pretpostavke o temama koje su važne za svakoga od nas i o kojima, čak i u svakodnevnom govoru, često vodimo rasprave
Christian Pilgrimage in Late Antiquity and Early Middle Ages
No full textHodočašće se pretežito veže uz današnje svjetske religije, iako se pojmom mogu obuhvatiti i neke druge prakse koje nisu isključivo religijskog karaktera. Tijekom duge kršćanske povijesti hodočašće je često mijenjalo svoj značaj, a do 7. stoljeća ono u izvorima nije jasno definirano kao u narednim razdobljima. Korijeni kršćanskog hodočašća vidljivi su tijekom 4. stoljeća nakon što je kršćanstvo postalo imperijalnom religijom, što gotovo istovremeno mijenja percepciju svetosti kod kršćana koji ubrzanim tempom nadomješćuju manjak vlastite svete topografije. Ona je izgrađena nad mjestima koja su svjedočila Božje intervencije, ali i u ostalim kršćanskim zajednicama kroz kult svetaca, odnosno širenje i umnažanje njihovih relikvija koje su bile osnova za polaganje novih crkava. Na Istoku se pojavljuju i ljudi proglašeni svetima tijekom života. Malobrojni sačuvani itinerari hodočasnika koji su se uputili u Svetu Zemlju prikazuju što su hodočasnici željeli posjetiti i na koji način su se odnosili prema svetim mjestima. Jedan od najznačajnijih asketa, Šimun Stilit, tijekom boravka na stupu privlačio je brojne hodočasnike koji su se dolazili pomoli ili zatražiti savjet, a nakon smrti oko njegovog stupa izrasta popularno hodočasničko mjesto. Najpoznatiji hodočasnički kompleks u Egiptu prije muslimanskih osvajanja, Abu Mena, iako slabo literarno zastupljen, lokalitet arheološkim iskopavanjima odaje visoko formalizirano iskustvo koje su dobili hodočasnici koji su ga posjetili. Kult svete Tekle u Seleukiji prikazuje postupni razvoj svetišta zbog sve većeg priljeva hodočasnika i značaj ovog kulta među ženama, koji je posjetila i Egerija. Na Zapadu najznačajniji u tom periodu je kult svetog Martina u Toursu koji je dobro pokriven informacijama o hodočasnicima pretežito zbog zapisa Galo-rimskog povjesničara i biskupa Grgura iz Toursa
Agregiranje sigurnosnih ranjivosti sustava za uređivanje sadržaja (CMS)
No full textRazmjena podataka i informacija na internetu većinom se provodi ispod vidljivog dijela, no ljudi kao korisnici weba najčešće dohvaćaju informacije putem mrežnih stranica. Mrežne stranice su često izrađene koristeći kodiranje to jest ručno kreiranje, no s vremenom raste i popularnost sustava za upravljanje sadržajem (Web Content management system - CMS ili WCMS) za mrežna mjesta. Ovakvi sustavi revolucionarizirali su izrade mrežnih stranica jer najčešće ne zahtijevaju znanje o kodiranju već samo jednostavnu uspostavu i izmjenjivanje i premještanje segmenata stranice klikovima miša i tipkama tipkovnice, sve bez kodiranja. Jednostavnost ove vrste osvojila je srca velikog dijela mrežnih stranica na internetu. Kibernetička sigurnost po svojoj prirodi uvijek traži gdje može popraviti sigurnosne ranjivosti i pružiti zakrpe, pa se dotiče sustava upravljanjem sadržajem radi njihove poznatosti i količine ranjivosti koje posjeduju. Radi se o većoj količini ranjivosti, te je potrebno pobrinuti se da CMS-ovi generalno budu sigurniji, neovisno o vrsti i imenu CMS-a. Napadači često traže ranjivosti koje će im na lak način dati više ovlasti stoga pregledavaju repozitorije programa koji iskorištavaju ranjivosti i baze podataka koje opisuju ranjivosti te na lak način, često pokretanjem jednostavne programske skripte, dobivaju ulaz u sustav. Opasnost dodatno raste kad se radi o lančanim napadima za istu ranjivost kod sustava s istim ranjivim programskim rješenjem. Ovaj rad prikazuje trenutne probleme s kojima se sigurnost CMS sustava suočava i predstavlja platformu za detekciju i agregaciju ranjivosti na vrlo nisko nametljiv način, te se dotiče načina na koji stručnjaci za kibernetičku sigurnost ustanovljuju ranjivosti za CMS-ove
Characteristics of Criminal Discourse in Drago Hedl's Osijek Crime Trilogy
No full textCilj je ovoga diplomskoga rada, u prvom redu, prikaz podžanrovskih osobitosti policijske procedure, kriminalističkoga trilera te noir i protuurotničkoga (non-conspiracy) trilera na primjeru osječke krimi trilogije Drage Hedla koju čine romani: Izborna šutnja (2014.), Ispovjedna tajna (2015.) i Kijevska piletina (2019.). U Izbornoj šutnji i Ispovjednoj tajni prepoznaju se obilježja policijske procedure, dok se u Kijevskoj piletini može govoriti o podžanrovskoj hibridnosti, tj. elementima policijske procedure i nekoliko podvrsta trilera. Pri analiziranju podžanrovskih osobitosti koristit će se znanstvena literatura Johna Scaggsa, Dejana Milutinovića, Fitrie Akhmerti Primasite i Heddyja Shrija Ahimse-Putreja. U drugom redu, cilj je ovoga rada prikazati kritiku modernoga društva u Hedlovim kriminalističkim romanima koji su inspirirani stvarnim događajima podvođenja maloljetnica u Osijeku i odvijanjem tranzicijskih procesa modernizacije, demokratizacije i privatizacije, pod okriljem Domovinskoga rata, koji su obilježeni kriminalom, korupcijom i nepravdom. Pri analiziranju navedenoga korišteni su znanstveni radovi Zdenka Zemana, Ivana Rogića i skupine autora te Vladana Čuture
Student Language Anxiety in the German Language Practice Course
No full textDiese Diplomarbeit mit dem Thema Sprachangst bei Studierenden im Kolleg "Deutsche Sprachübungen" erforscht, ob Studierende im Kolleg „Deutsche Sprachübungen“ Sprachangst haben.
Die Arbeit gliedert sich in zwei Teile. Der erste Teil besteht aus theoretischer Grundlage, in welcher die wichtigsten Definitionen der Sprachangst, ihre Manifestation, Standpunkte unterschiedlicher Forscher und letztendlich einige Empfehlungen zum Abbau der Sprachangst dargestellt werden. Im zweiten Teil wird die Untersuchung zum Thema präsentiert. In diesem Teil wird auch die Fragestellung, die Hypothesen und die Durchführung der Untersuchung beschrieben und letztendlich werden auch Ergebnisse dargestellt und diskutiert.
Die Hauptfrage, die in dieser Arbeit gestellt wurde, lautet: Wie hoch ist die Sprachangst bei Studierenden im Kolleg „Deutsche Sprachübungen“?
Aus den Ergebnissen der Untersuchung kann man sehen, dass die meisten Studierenden entweder geringe oder mittlere Sprachangst haben, obwohl es auch einige Studierende gibt, die hohe und sogar keine Angst haben. Es wurde auch bewiesen, dass Studierende mit schlechteren Noten höhere Sprachangst haben. Außerdem ist es zu sehen, dass sich die Sprachangst mit Jahren erhöht. Dies könnte bedeuten, dass sich Studierende mit den Jahren der Komplexität der Sprache bewusst werden und deswegen Angst davor haben, nicht genug kompetent zu sein. Letztendlich wurde es bewiesen, dass drei Hauptangstquellen bei Studierenden in diesem Kolleg die Herangehensweise der Lehrkraft, mündliche Vorträge und die Prüfung sind
Medieval Fortifications in the Vukovo County
No full textVukovska županija prvi puta se spominje u izvorima 1220. godine kao „comitatus de Walko“, dok se župan spominje još u 12. stoljeću. Sjedište županije bilo je smješteno u Vukovaru, a obuhvaćala je veliko područje od Osijeka, Čepina, Gorjana, Levanjske Varoši i Bebrine na zapadu do Dunava te srijemskih mjesta Suseka, Ležimira i Laćarka na istoku. U suvremenom kontekstu, obuhvaćala je dijelove današnje Osječko-baranjske i Brodsko-posavske županije, cjelokupnu Vukovarsko-srijemsku županiju, cjelokupnu općinu Šid i dio općine Srijemska Mitrovica u današnjoj Republici Srbiji. Površinski gledano, područje srednjovjekovne Vukovske županije obuhvaćalo je dvostruko veću površinu od današnje Vukovarsko-srijemske županije, koja iznosi oko 2448 km2 . Uz Vukovsku županiju vežu se značajna plemićka imena, poput Iločkih, Morovićkih i Gorjanskih. Samim time uz županiju se vežu i značajni gradovi donjeg međurječja Drave, Save i Dunava poput Vukovara, Iloka i Gorjana. O veličini županije govori i podatak da je krajem srednjem vijeka u njoj živjelo između 60 i 90 000 stanovnika. Osim značajnih gradova Vukovske županije, prema kartografskim i drugim izvorima u njoj se spominje i oko 40 utvrda (u izvorima navedeni kao castra i castella). Podatci o utvrdama su različiti, poneke su dobro dokumentirane, kako u izvorima tako i u literaturi, no o ponekim utvrdama postoje tek šturi kartografski navodi o njihovu postojanju. Važnost istraživanja obrambenih građevina na području Vukovske županije leži u boljem i jasnijem razumijevanju povijesti toga područja, ali ono nam također daje jasnu sliku o strukturi obrambenog sustava. Osim toga, obrambene građevine usko su vezane uz povijest urbanih naselja i proučavanje urbanih mreža, jer je jedan od kriterija klasifikacije srednjovjekovnoga grada upravo postojanje obrambenog sustav
Psychological Determinants of Chronic Pain
No full textKronična bol je često istraživana vrsta boli jer je povezana s neugodnim emocijama i psihološkim stresom. To je bol koja traje duže od šest mjeseci te često nema više očitog organskog uzroka. Model koji najbolje objašnjava multidimenzionalnost kronične boli je biopsihosocijalni model boli koji nalaže da na doživljaj boli utječu biološki, psihološki i socijalni čimbenici. Postoje velike individualne razlike u doživljaju boli. Psihološki čimbenici o kojima uvelike ovisi doživljaj boli su emocionalna stanja osobe, njena očekivanja o boli, situacijske varijable prisutne pri nastanku boli, koliko pažnje se pridaje boli, osobine ličnosti i strategije suočavanjaoboljene osobe, sklonost katastrofiziranju te psihološka fleksibilnost. Psihološki čimbenici nisu samo reakcija na kroničnu bol, već su i prediktori nastanka kronične boli. Najčešći psihički komorbiditeti kronične boli su depresija i anksioznost. Povezanost anksoiznosti i depresije s kroničnom boli je dvosmjerna. Depresija i anksioznost utječu na kroničnu bol te kronična bol utječe na depresiju i anksioznost. Kronična bol, depresija i anksioznost se češće javljaju kod žena nego kod muškaraca. Istraživanja ukazuju da je pandemija negativno utjecala na osobe oboljele od kronične boli koje su pokazivale više razine depresije, anksioznosti, usamljenosti te manje fizičke aktivnosti od zdravih osoba. Kronična bol se može liječiti farmakološki i psihološki. Najbolja vrsta tretmana je ona kojom se kombiniraju farmakološke i psihološke metode. Najčešće korištena vrsta psihološkog tretmana je kognitivno-bihevioralna terapija čija učinkovitost je dokazana u mnogim istraživanjima
Tvorbena kreativnost i produktivnost u jeziku TV serija i filmova
No full textThe purpose of this paper is to identify and analyse novel lexemes formed by various word formation processes, as featured in a selection of American TV series and movies. A variety of word-forming processes is explored, including affixal and non-affixal derivation, as well as more marginal word-formation processes like blending. They are discussed in the context of the distinction between word-formation productivity and creativity. Both terms are explained in the paper and exemplified with authentic examples from the TV material analysed. The data was collected from two electronic corpora by Mark Davies, The TV Corpus and The Movies Corpus, and from transcripts of selected TV series. The analysis has yielded a variety of quite creative formations which span the divide between “creativity” and “productivity”, since even those formations created using some of the system-guided word-formation processes, like suffixations, often feature deliberate anomalies which cannot be explained using productive rules of word formation
Translation Methods and Strategies in Advertising on Examples in Hungarian and Croatian
No full textA szakdolgozatban olyan fordításitechnikai műveleteket dolgozom fel, amelyek globáliscégek reklámkampányában és marketingjében fordulhatnak elő. A korpusz alapja a dm múlticég reklámkampányában és marketing anyagából választott példái (termékleírás, termék megnevezése, szlogenek, tippek, ajánlatok, szolgáltatások és más) összehasonlítása magyar, horvát és német nyelven, valamint a fordításitechnikai műveletek alkalmazása a hivatalos magyar, horvát és német dm weboldalakon a 2022-es tavaszi és nyári reklámkampány időszakban. A dolgozat megvizsgálja melyik fordítási stratégiák jelentkeznek a dm példákban és mennyire sikeresen végezték el a fordítást, azaz az átváltási műveleteket Klaudy Kinga kutatásai szerint. A dm multicég filozófiájából kiindulva megvizsgálom a reklám fogalmát és álfogalmát a szlogen, a reklámkampány, valamint a reklámnyelv, a kommunikáció és a vizuális példák összehasonlítása függvényében. A megvizsgált átváltási műveletek közül a reklámfordításban a nem automatikus és automatikus átváltási műveletek, kötelező átváltási műveletek, generalizáció, áthelyezkedés, konkretizálás, bővítés, kihagyás, szó szerinti fordítás. A reklámkészítők legyakrabban kötelező és automatikus átváltási műveleteket, konkretizálást, kihagyást használnak a lexikai és grammatikai nyelv közötti eltérések megoldása miatt. Továbbá, a dolgozatban bemutatok egyéb fordítási stratégiákat is, amelyek gyakran előfordulnak a reklámfordításban, azaz a transzkreáció, a lokalizáció és a copywriting. A reklámkészítésben és annak fordításában a társadalmi tényezők pl. célközönség életmódja, véleményük, szokások, aktuális trendek, társadalmi szituáció és más hattérinformációk tudása kötelezők a fordítók és reklámkészítők sikeres munkájához. Ezen kívül a reklámfordításban jellemző a bizonyos mondatok modalitása pl. kijelentés, kérdés, felszólítás, frazeológia stb., amelyekhez a dm ragaszkodott a fordítás folyamán. A dm példák megvizsgálásából arra következhetünk, hogy a dm multicég sikeresen végezte a fordításitechnikai műveletek alkalmazását a reklámfordításban miközben figyelembe vette a reklám jellemzőit, célcsoporthoz fűződő tényezőket és hatásokat a magyarországi, a horvátországi és a németországi dm-ben
Digital privacy of generation Z
No full textU ovom radu govori se o digitalnoj privatnosti kao važnom vidu u života u svijetu ubrzanog tehnološkog napretka. Opisuju se različiti čimbenici koji utječu na kompetentnost i motivaciju korisnika interneta za zaštitom vlastite privatnosti i podataka koje ostavljaju u mrežnom okruženju. Motivacija korisnika za zaštitom nerijetko nailazi na različite prepreke kao što su nedostatna informiranost, manjak formalne edukacije, paradoks privatnosti i efekt treće osobe te općenita smanjena svjesnost o važnosti očuvanja vlastite privatnosti što dovodi do potencijalnih opasnosti po pitanju narušavanja privatnosti. U središtu rada je generacija Z kao generacija digitalnih urođenika rođenih nakon 1995. godine koji se od svoje rane dobi susreću s tehnološkim razvojem te svoje svakodnevne aktivnosti izvršavaju u digitalnom svijetu. U radu su opisane njihove navike i prakse u kontekstu digitalne privatnosti te stavovi o personalizaciji sadržaja na temelju prethodnih istraživanja. Također se obrađuju razlike u stavovima o zaštiti privatnosti između spomenute generacije i starijih generacija. Istraživački dio rada donosi rezultate istraživanja o stavovima i ponašanju generacije Z glede digitalne privatnosti, njihovoj informiranosti o toj temi i načinima na koje štite svoju privatnost u mrežnom okruženju na uzorku studentske populacije. Ističu se spoznaje kako pripadnici generacije Z veliku količinu slobodnog vremena provode u mrežnom okruženju što upućuje na veću potrebu za nadograđivanjem strategija zaštite privatnosti. Nedostatno informiranje o digitalnoj privatnosti u obitelji i u okviru formalnog obrazovnog sustava kao najbitnijih čimbenika odgoja i obrazovanja uočava se kroz izostanak primjene naprednih strategija zaštite digitalne privatnosti te nepoznavanjem određenih činjenica u kontekstu digitalne privatnosti. Rezultati istraživanja pokazuju kako postoji potreba i prostor za nadogradnju znanja i praksi u zaštiti digitalne privatnosti generacije Z