Procter & Gamble (United Kingdom)
Jakov - Repository of the University of Criminal Investigation and Police Studies, BelgradeNot a member yet
2025 research outputs found
Sort by
Prilog pitanju etike kadrova u državnoj upravi
Get PDFCivil service ethics is an important issue in the context of any modern civil service system including the civil service system of the Republic of Serbia. Civil service ethics is referred to as a set of social rules characteristic of civil servants which they adopt as a personal behaviour criterion. In this way, ethics is manifested through the relationship of civil servants towards citizens, society as a whole, the administrative body where they work and towards their duties. The modern civil service system must promote acceptance of ethical principles and values which represents a key step towards the effective professionalization of the civil service. Thus, civil servants will have a clear idea of their position and overall social importance of the activities they perform. The paper is dedicated to that segment of the civil service system referring to the work ethics and behaviour of civil servants, which in the modern world in legal terms is grounded in system laws, by-laws and codes of ethics. As regards the Republic of Serbia after a few decades, the Law on Civil Servants of2005 marked significant progress towards the codification of the material related to civil servants. Also, solutions provided by other system laws and regulations in this area promote completely new methods and mechanisms of modern human resources management, which has allowed the operation of the civil service system as a whole. Every profession, among other things, is based on ethical principles. Civil servant profession as a highly demanding profession implies compliance with certain ethical standards of work and the relationship with the entities which the administrative activity is directed at. The ethics of administration personnel is incompatible with bribe, corruption, bureaucratic inefficiency, arrogance, lack of work, harassment of citizens and other negative phenomena. New civil service system in the Republic of Serbia is characterized by meritorious civil service system, or career system. The general trend in the direction of state administration reform imposes an obligation that the state administration employs civil servants who possess high professional and moral characteristics. Devotion to and respect for the rule of law, neutrality, loyalty to democratic institutions and the respect of citizens are just some of the characteristics that are related to the civil service. Committed to the European standards of state administration and the existence of common values shared by the member states of the European Union, the Republic of Serbia incorporated in its legislation the basic principles of good practice of the European administration related to civil servants. It is very important that in the future the practice confirms and pursues these legislative solutions.U službeničkim sistemima modernih država, pa i Republike Srbije, kao nezaobilazno se postavlja pitanje etike kadrova koji na profesionalnoj osnovi obavljaju poslove iz nadležnosti organa uprave. Na taj način, državni službenici imaju jasnu predstavu o svom položaju i ukupnom društvenom značaju delatnosti kojom se bave. Predmet naše pažnje u ovom radu jeste onaj segment službeničkog sistema koji se odnosi na etiku rada i ponašanja koja je u pravnom smislu utemeljena u sistemskim zakonima, podzakonskim aktima kao i etičkim kodeksima. Zakon o državnim službenicima Republike Srbije iz 2005. godine je nakon nekoliko decenija označio prvi pomak ka određenoj kodifikaciji materije službeničkih odnosa. Takođe, rešenjima koja su sadržana i u drugim sistemskim zakonima i podzakonskim aktima u ovoj oblasti došlo je do uvođenja određenih sasvim novih metoda i mehanizama savremenog upravljanja kadrovskim resursima, što je omogućilo delovanje službeničkog sistema kao jedne celine. Propisivanje uslova za zasnivanje i prestanak radnog odnosa, klasifikaciju državnih službenika, selekciju kadrova, sistem napredovanja, prava i dužnosti državnih službenika, poboljšavanje kvalifikacija putem osposobljavanja i usavršavanja, razvoja ličnih vrednosti i potencijala kod državnih službenika, usvajanjem evropskih i nacionalnih etičkih standarda, osnovi su na kojima počivaju savremeni službenički sistemi pa i sistem Republike Srbije. PR Rad je rezultat istraživanja na projektu: Kriminalitet u Srbiji i instrumenti državne reakcije, koji finansira i realizuje Kriminalističko-policijska akademija u Beogradu, ciklus naučnih istraživanja 2015-2019. godine
Problems in court practice with determining certain elements of the offenses under the article 246 and 246a of the criminal code of Serbia
Get PDFUnauthorized production and trafficking of narcotic drugs is a criminal
offense the Police and the Public Prosecution Office separate significant material and
human resources for its prevention.This work is primarly about crime analysis, i.e.
problems in collecting the evidence and difficulty in determining the elements of the
offense. In this particular prosecutorial and police work in practice, a large number
of problems are diagnosed. The offenses related to abuse of narcotic drugs due to
imprecise law formulations often provide inadequate qualification and application of
the provision of the Criminal Code favourable for the perpetrator. As we shall see,
very often it is proved that they committed the criminal offense under Article 246 or
its qualification into 246a as a lump term of these provisions provide relatively simple
qualification of use of narcotic drugs for personal use, without any drug dealing. In
practice we have a large number of cases where “drug dealers” are convicted in a
short time for possession of various narcotic drugs (cocaine, heroin, amphetamines,
marijuana, etc.) for “personal use”. A number of questions can be asked. Did the police
and other criminal authorities use all possible ways to prove the unauthorized sale of
narcotics? Is it necessary to make changes and amendments of the specified Criminal
Code provisions to make them more precise? Does the number of different kinds of
addicts (drug addicts) who consume more types of narcotic drugs increase? We will
try to answers these questions and through examples from Court practice show the
work of the police, public prosecutors and judges in detecting and proving the illicit
traffic of narcotic drugs
European integrations and substantive criminal legislation оf the Republic of Serbia
No full textАутор се у раду бави могућностима унификације у области кривичног
материјалног
права
ЕУ,
примећујући
да
је
ступањем
на
снагу
Уговора
из
Лисабона
почела
нова
етапа
у
развоју
кривичног
права
ЕУ
што
се
одражава
и
на
национална
кривична
законодавства. Њиме је донекле измењен правни и институционални оквир у
којем делује ЕУ. Аутор већ на самом почетку изражава скепсу када је у питању хармонизација
кривичног
материјалног
права
ЕУ,
додуше
признајући
да
је
то
европско
усаглашавање
могуће
лакше
извести,
бар
на
нивоу
прихватања
основних
принципа,
него
на
нивоу
целе
међународне
заједнице.
Стога
се
аутор
у
даљем
тексту
бави
основним
принципима
и
поставкама
кривичног
права
тј.
принципом nullum crimen nulla poena sine lege и
његовим дејством на европском плану, али и у погледу непосредне примене међународних
уговора. Аутор инсистира на супсидијарном карактеру кривичног права истичући
да је оно ultima ratio и указује у којој мери је та особина кривичног права угрожена у
европском контексту а посебно имајући у виду одредбе члана 82. и 83. Уговора о функционисању
ЕУ.
На
крају,
констатовано
је
да
европско
кривично
право
пати
од
парцијализације
и
решавања
тренутно
актуелних
проблема
стога
је
оно
још
далеко
од
тврдње
да
се
ради
о
научно
утемељеној
и
уређеној
доктрини.In this paper the author deals with the possibilities of unification in the field
of substantive criminal law of the EU observing that with the Treaty of Lisbon coming into effect
a new stage started in the development of the EU criminal law, which reflects on national criminal
legislations.
It
has changed
to
a degree the
legal
and institutional
framework
within
which
the
EU functions.
At
the
very
beginning
the
author
is
skeptical
regarding
harmonization
of
the
EU
substantive
criminal
law,
acknowledging
though
that
European harmonization
is
possible
to
implement
more easily at least at
the level
of acceptance of basic
principles
than at the level of
the
entire
international
community.
This
is
why
the
author further
deals
with
basic
principles
and
postulates
of
criminal
law,
i.e.
nullum
crimen nulla
poena sine lege
principle
and its
effect
at
the
European level,
but
also regarding
direct
implementation
of
international
agreements.
The
author
insists
upon subsidiary
character
of
criminal
law
pointing
out
that
it
is
ultima
ratio
and
indicates
to
which
degree this
feature
of criminal
law
has been endangered
within
the
European
context,
and particularly
taking
into
account
the
provisions
of
Articles
82 and 83
of
the
Treaty
on
the
Functioning
of
the
European Union.
Finally,
it
has been
stated
that
the
European
criminal
law
suffers
from
partialization
and solving
of
current
problems,
being
therefore
still
far
away
from
the
claim
that
it
is scientifically
founded
and ordered
doctrine
Интернационализација (европеизација) кривичног права Србије
No full textТрансформација српског кривичног права, под утицајем савремене
интернационализације, започиње доношењем Кривичног законика Србије.
Још пре сто година Лист (Franz von Liszt) је записао да је "наука кривичног права"
као "разјашњење општих обележја кривичног дела... нужно интернационална".
Аутор уочава два облика интернационализације. Први, који наилази на критике,
подразумева уједначавање позитивног кривичног права путем имплементације одредаба
међународних извора. У ствари, данас претежно доминира дуготрајан и
перманентан процес имплементације одговарајућих чланова међународних уговора,
али и усаглашавање са правном тековином ЕУ. Други начин, који има много
дужу традицију, подразумева интернационализацију науке кривичног права у којој
се претежно заговара одређена универзалност. Аутор већ на самом почетку констатује
да
је
расправу
о
интернационализацији
потребно
свести
на
расправу
о
европеизацији
кривичног права Србије, пошто се чини да је то европско усаглашавање
могуће лакше извести, бар на нивоу прихватања основних принципа. Стога се
аутор у другом и трећем делу рада бави основним принципима и поставкама кривичног
права
тј.
принципом
nullum
crimen nulla poena sine lege и
његовим
дејством
на
европском
плану
али
и
у
погледу
непосредне
примене
међународних
уговора
и
анализира
значај
тврдње
да
је
кривично
право
ultima
ratio
у
европском
контексту.
На
крају, констатовано је да европско кривично право пати од парцијализације и
решавања тренутно актуелних проблема стога је оно још далеко од тврдње да се
ради о научно утемељеној и уређеној доктрини
Развој европског кривичног права и његов утицај на национална законодавства
Get PDFIn this paper the author deals with the possibilities of
unification in the field of substantive criminal law of the EU observing
that with the Treaty of Lisbon coming into effect a new stage started
in the development of the EU criminal law, which reflects on
national criminal legislations. It has changed to a degree the legal
and institutional framework within which the EU functions. At the
very beginning the author is sceptical regarding harmonization of the
EU substantive criminal law, acknowledging though that European
harmonization is possible to implement more easily at least at the
level of acceptance of basic principles than at the level of the entire
international community. This is why the author further deals with
basic principles and postulates of criminal law, i.e. nullum crimen
nulla poena sine lege principle and its effect at the European level,
but also regarding direct implementation of international agreements.
The author insists upon subsidiary character of criminal law pointing
out that it is ultima ratio and indicates to which degree this feature of
criminal law has been endangered within the European context, and
particularly taking into account the provisions of Articles 82 and 83 of
the Treaty on the Functioning of the European Union. Finally, it has
been stated that the European criminal law suffers from partialization
and solving of current problems, being therefore still far away from
the claim that it is scientifically founded and ordered doctrine.Аутор се у раду бави могућностима унификације у
области кривичног материјалног права ЕУ, примећујући да је
ступањем на снагу Уговора из Лисабона почела нова етапа у
развоју кривичног права ЕУ што се одражава и на национална
кривична законодавства. Њиме је донекле измењен правни и
институционални оквир у којем делује ЕУ. Аутор већ на самом
почетку изражава скепсу када је у питању хармонизација кривичног материјалног права ЕУ, додуше признајући да је то европско усаглашавање могуће лакше извести, бар на нивоу прихватања основних принципа, него на нивоу целе међународне
заједнице. Стога се аутор у даљем тексту бави основним принципима и поставкама кривичног права тј. принципом nullum
crimen nulla poena sine lege и његовим дејством на европском
плану, али и у погледу непосредне примене међународних уговора. Аутор инсистира на супсидијарном карактеру кривичног
права истичући да је оно ultima ratio и указује у којој мери је
та особина кривичног права угрожена у европском контексту а
посебно имајући у виду одредбе члана 82. и 83. Уговора о функционисању ЕУ. На крају, констатовано је да европско кривично
право пати од парцијализације и решавања тренутно актуелних
проблема стога је оно још далеко од тврдње да се ради о научно
утемељеној и уређеној доктрини
Racism in Football in Serbia
Get PDFУ раду је дата квалитативна и квантитативна анализа појаве расизма
на фудбалским утакмицама у Србији. Анализирани су одговори популације младих, старости од 14 до 19 година, који су анкетирани на тему расизма у српском фудбалу. Други део истраживања односио се на анализу расистичких испада који су се догодили на фудбалским теренима у Србији. Иако се на први поглед може сматрати да Србија нема већих проблема са расизмом у фудбалу, у раду је доказано да: (1) да велики део младих у Србији уочава проблем расизма на фудбалским утакмицама, али да на конкретном случају не препознаје расистичке испаде (2) да је расизам на фудбалским утакмицама у Србији присутан највише у колоквијалној области фудбалске културе, и (3) да расистички акти нису искључиво везани за хулиганско навијачке групе, већ га чине и друге особе које називамо случајни расисти
Закон о полицији : Према стању законодавства од 5. фебруара 2016. године : [Предговор и стварни регистар]
Get PDFПравна библиотека. Едиција Закони и прописи / [Службени гласник
Criminal offence of unlawful manufacture, possession, carrying, and sale of weapons and explosives : Criminalistic and criminal law analysis of the
Get PDFIlegalno posedovanje i promet oružja je uvek aktuelna tema, posmatrajući institucionalne i pravne kapacitete države, ali i pitanje prestiža u kriminalnim sredinama. Dodatni problem predstavlja činjenica da je velika količina oružja nakon završenih oružanih sukoba, kojih je bilo dosta kroz istoriju srpskog naroda, ostajala u posedu građana. Tako oružje - najčešće legalno dobijeno od organa državne vlasti, prelazi u ilegalni posed jer država nema evidencije o istom. Oružje u ilegalnom posedu, mnogo češće od onog u legalnom posedu, postaje sredstvo izvršenja najtežih krivičnih dela, ali i objekat radnje. Razlog je lako uočljiv - teško mu je ući u trag. Kako bi se smanjila količina takvog oružja u posedu građana država primenjuje različit spektar mera. Kada je reč o uređivanju pravne materije legalnog posedovanja oružja prima ratio je Zakon o oružju i municiji (ZOOM). Pored otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela i prekršaja, policiji je dat još niz ovlašćenja i nadležnosti preventivnog i represivnog karaktera koje Zakon o policiji nije propisao.1 Zakonska legalizacija je jedan od načina kada, na osnovu člana 46. ZOOM, ministar unutrašnjih poslova raspisuje legalizaciju oružja i municije. Međutim, u nekim slučajevima potrebno je reagovati krivičnopravnim odredbama. U članu 348. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je krivično delo nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija. U ovom radu bavićemo se kriminalističkom i krivičnopravnom analizom ovog krivičnog dela, pri čemu ćemo sagledati i teorijske i praktične aspekte. Takođe, ukazaćemo i na kaznenu politiku (zakonodavnu i sudsku) u periodu od 2010-2014. godine za ovo krivično delo.Unlawful possession and trade of weapons is always a topical issue, in terms of institutional
and legal capacities of a state, as well as a matter of prestige in criminal circles. Additional problem
is the fact that a vast amount of weapons, after armed conflicts –and there has been a lot of them
throughout the history of Serbian nation – has remained in the possession of the citizens. Such
weapons – most often legally obtained from the state authorities – have moved to illegal possession since the state did not have any records on them. Illegally possessed weapons, more frequently
than those legally possessed, become means of execution of most serious criminal offences, as well
as the object of actus reus. The reason is obvious – it is difficult to trace them. In order to decrease
the amount of such weapons in possession of the citizens, the state applies a range of measures.
When it comes to regulating legal matter on unlawful possession of weapons, prima ratio is the Law
on Weapons and Ammunition. Legal amnesty is one of the ways of legalization of weapons, when
based on the Article 46 of this Law, the Minister of Interior declares a weapon and ammunition amnesty. However, in some cases it is necessary to react by applying criminal law provisions. The Article 348 of the Criminal Code provides for the criminal offence Unlawful Manufacture, Possession, Carrying, and Sale of Weapons and Explosives. In this paper, the authors have dealt with the criminalistic and criminal law analysis of this criminal offence, by considering its theoretical and practical aspects. In addition, the authors have analysed the penal policy as well, both legislative and judiciary, for the period 2010–2014
Some legal and political postulates of new Law on Police
Get PDFNew Law on Police has been adopted at the time marked by
multifaceted reforms. Full membership in the EU, i.e. European
integration processes require solving numerous preliminary issues
related to the harmonization with the EU legal heritage. Naturally, the
reasons for the adoption of new legislation can also be the result of our
bad experience and the existence of the need to govern some issues by
certain regulations in a better, more precise and more effi cient manner.
From legally-technical point of view, and in order to establish coherent
legal system in Serbia, it was necessary to harmonize it with many
other regulations adopted in our country recently.
Legal-political postulates, i.e. the concept of the new law, can to
a large extent offer the answer regarding the goals wished to achieve.
On this occasion we shall initiate some questions which we consider
important. First of all, it is the question if the legislator has successfully
fulfi lled the main task, and that is the protection of fundamental
freedoms and rights of the citizens, the protection of their security and
the security of the Republic of Serbia. The fundamental constitutional
postulates and their effective or declarative implementation are also
closely connected with the protection of fundamental rights and
freedoms. Speaking of the announcements, statements or proclaiming
of some principles without real effect, the question is asked if it was
necessary at some points within the law, when it implicitly results
from other regulations. There are also some open dilemmas about the new provisions which are not precisely determined by this law and
leave space for possible abuses by their structuring within by-laws.
When 1991 Law on Internal Affairs 1991 ceased to have
effect and upon the adoption of 2005 Law on Police, our legislator
continued the tendency of thorough regulation of internal affairs and
more precise regulation of the fi eld of public security. 2016 Law on
Police (hereinafter referred to as ‘the Law’), although a new legal text,
is actually an expanded and modifi ed version of the 2005 Law on
Police. Judging by the title, at fi rst glance the Law seems to regulate
only the fi eld of the police work. However, it refers to all segments
of work of the Ministry of Internal Affairs, in other words the
provisions referring to the Police, i.e. the central organizational unit
of the Ministry – the Police Directorate, make only a part of the law.
Numerous novelties characterize the new Law: police powers are more
closely regulated, as well as the tasks, measures and actions taken by
the police, there is a more thorough and more precise organization of
the Ministry and human resources management, as well as the rights
and obligations in the fi eld of labour relations of the employees. The
role of the Internal Control Sector (hereinafter referred to as ICS)
has been strengthened. This organizational unit of the Ministry,
when compared with the previous law, has many new powers, such
as preventive control supervision of all organizational units of the
Ministry as just one of them, and for the fi rst time since its founding
it is actually responsible to control the work of all people employed
by the Ministry. Out of many novelties which suggest some political
bases of the new Law, we shall review in more detail the selection of
the Police Director and his/her position and role, the position and role
of the Minister in relation to the ICS, the provisions on termination
of employment by the power of law as well as their relation to the
constitutionally proclaimed right to the presumption of innocence. As
for certain provisions of the Law, from the legal point of view, taking
into account the importance of opposing to certain forms of crime
and crime in general, we shall analyze the provisions referring to
the suppression of family violence, the suppression of corruption by
strengthening the ICS, and the concepts of community policing and
Intelligence Led Police
Радно-правни положај запослених у Министарству унутрашњих послова у светлу одредби новог Закона о полицији
Get PDFНови Закон о полицији (у даљем тексту Закон/2016) ступио је на снагу 5. фебруара 2016. године. Донео је низ новина које у потпуности мењају радно-правни статус и положај запослених у МУП-у. Синдикална борба полицијских службеника за већа права запослених, која је резултирала брисањем члана 168 Закона о полицији2 (у даљем тексту Закон/2005) доношењем Закона/2016 и одредби члана 172 ст. 1 тачка 2 доживела је потпуни неуспех. Наиме, према Закону/2005 запосленом је радни однос престајао ако су током његовог рада у МУП-у настале безбедносне сметње због којих са њим радни однос не би ни био заснован да су у време заснивања постојале. Било је прописано да се претходно врши безбедносна провера која је била саставни део образложеног предлога директора полиције, односно функционера у чијој је надлежности обављање одређених послова и задатака. Предлог се достављао министру, који је доносио решење о престанку радног односа. Брисање ових одредби је несумњиво довело до немогућности отпуштања одређеног броја запослених за које је доказано или се сумњало да се појављују као учиниоци кривичних дела. Али, да ли је немоћ државе да се обрачуна са њима оправдање
за доношење одредби које стављају на пробу питање кохерентности
правног система Србије, имајући у виду одредбе Устава Србије и
одређених законских текстова? Наиме, Закон/2016 предвидео је престанак радног односа запосленом по сили закона, поред осталог, ако се
против њега води кривични поступак за кривична дела за која се гони
по службеној дужности; чак и за нехатна кривична дела, а и за она до
којих може доћи приликом примене овлашћења према осумњиченим
за кривична дела (нпр. прекорачењем овлашћења). Да ли су нове одредбе у складу са међународним правом? До каквих последица њихова примена може довести у функционисању МУП-а? Да ли постоји
дискриминација запослених у МУП-у у односу на друге државне
службенике? Да ли запослени у МУП-у имају право на претпоставку
невиности у кривичном поступку? Да ли је судски систем Србије зрео
да прихвати овакве законске новине, а држава ризик од последица
које може проузроковати (не)стручност органа поступка? Може ли
доћи до злоупотреба и штетних последица директно по запослене, а
индиректно по грађане? Одговоре на ова и многа друга питања покушаћемо да дамо кроз правну анализу законских одредби које се односе на радно-правни статус запослених у МУП-у и другим државним
органима