Procter & Gamble (United Kingdom)
Jakov - Repository of the University of Criminal Investigation and Police Studies, BelgradeNot a member yet
2025 research outputs found
Sort by
Sindrom sagorevanja radnika zaposlenih u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć
Get PDFIntroduction/Objective. The phenomenon of 'burnout at work' is a psychological syndrome that leads to emotional exhaustion (physical and psychological), dehumanization of relationships with others and feelings of professional incompetence in professionally demanding situations. Consequently, this syndrome diminishes professional commitment, especially those who provide services to others, such as health workers, police officers, journalists, judges, professors, managers, etc. In recent decades, the scientific community is genuinely interested in studying professional stress and consequences associated with performing various activities, especially in the fields of health care, education and public administration. According to the results of these surveys, between 20-30%, and in some research and many more doctors, professors and workers in social activities, showed a significant presence of certain symptoms of combustion syndrome. Method. The study was conducted in the Municipal institution for emergency medical aid in Belgrade in Jun 2017 and included 70 respondents (35 men and 35 women) aged 22-62, who performed the duties of managers, doctors, medical technicians, Dispatcher, operator, administration and driver. Results. The results of the research on stress exposure show that 44.3% of the respondents of this healthcare institution are exposed to a high level of stress. The results of the combustion show that 20% of the respondents in the first degree of combustion, which is designated as a risky phase, that as much as 45.7% of the respondents in the second degree of combustion, which is designated as a candidate for combustion, and that 17.1% of the respondents in the third pretend Phase, which is designated as a combustion phase. Observing the vulnerability of individual groups of respondents, the results show that the dispatchers and managers of this healthcare institution are most exposed to stress, followed by doctors and field medical technicians, operators, operators and eventually drivers. In terms of combustion syndrome, dispatchers, doctors and medical technicians in the field are the most vulnerable, then operators, administrators and managers are equally at risk, while drivers are at least at risk. It is also important to point out that medical field technicians, dispatchers and operators have shown the greatest presence of certain symptoms of combustion syndrome. Conclusion. Based on the results of the study, the existence of a combustion syndrome can be noted in a significant number of employees of the Municipal institution for emergency medical aid (83%), who have noted the presence of some of the symptoms of combustion syndrome. The results also indicate that the youngest respondents are less exposed to stress, that is, in certain groups of subjects such as drivers, significantly less presence of combustion symptoms was observed, while in field medical field technicians, which in a sample are also part of the younger group of subjects, that even 50% of them are in the third stage, which is designated as a combustion phase.Uvod/cilj. Fenomen 'sagorevanja na poslu' je psihološki sindrom koji dovodi do emocionalne iscrpljenosti (fizička i psihička), dehumanizacije odnosa sa drugima i osećaja profesionalne nekompetentnosti u profesionalno zahtevnim situacijama. Posledično, ovaj sindrom umanjuje profesionalnu posvećenost, posebno onih koji svoje usluge pružaju drugima, kao što su zdravstveni radnici, policijski službenici, novinari, sudije, profesori, menadžeri itd. Poslednjih decenija naučna javnost je istinski zainteresovana za izučavanje profesionalnog stresa i posledica povezanih sa obavljanjem raznih delatnosti, posebno u oblasti zdravstvene zaštite, edukacije i javne administracije. Prema rezultatima tih istraživanja između 20-30%, a u pojedinim istraživanjima i mnogo više lekara, profesora i radnika u društvenim delatnostima, je pokazalo značajno prisustvo pojedinih simptoma sindroma sagorevanja. Metode. Istraživanje je sprovedeno u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć (GZZHMP) u Beogradu, u junu 2017. godine i obuhvatalo je 70 ispitanika (35 muškaraca i 35 žena), starosti od 22-62 godine, koji su obavljali poslove rukovodioca, lekara, medicinskih tehničara, dispečera, operatera, administracije i vozača. Rezultati. Rezultati istraživanja u vezi izloženosti stresu pokazuju, da je 44.3% ispitanika ove zdravsteve ustanove izloženo visokom nivou stresa. Rezultati u vezi sagorevanja pokazuju, da je 20% ispitanika u prvom stepenu sagorevanja, koje se označava kao rizična faza, da je čak 45.7% ispitanika u drugom stepenu izgaranja, koje se označava kao kandidat za sagorevanje i da je 17.1% ispitanika u trećoj pretposlednjoj fazi, koja se označava kao faza sagorevanja. Posmatrajući ugroženost pojedinačnih grupa ispitanika, rezultati pokazuju da su dispečeri i rukovodioci ove zdravstvene ustanove najviše izloženi stresu, zatim slede lekari i medicinski tehničari na terenu, administracija, operateri i na kraju vozači. U pogledu sindroma sagorevanja, najugroženiji su dispečeri, lekari i medicinski tehničari na terenu, zatim podjednako operateri, administracija i rukovodioci, dok su vozači najmanje ugroženi. Takođe je značajno istaći da su medicinski tehničari na terenu, dispečeri i operateri, pokazali najveće prisustvo pojedinih simptoma sindroma sagorevanja. Zaključak. Na osnovu rezultata istraživanja može se konstatovati postojanje sindroma izgaranja kod značajnog broja radnika GZZHMP (83%), kod kojih je konstatovano prisustvo nekih od simptoma sindroma sagorevanja. Rezultati takođe ukazuju da su najmlađi ispitanici manje izloženi stresu, odnosno da je kod pojedinih grupa ispitanika kao što su vozači, uočeno značajno manje prisustvo simptoma sagorevanja, dok je kod medicinskih tehničara na terenu, koji takođe u uvom uzorku spadaju u mlađu grupu ispitanika, uočeno, da se čak 50% njih nalazi u trećoj fazi, koja se označava kao faza sagorevanja
Novi zakon o policiji i primena sredstava prinude
Get PDFNovi Zakon o policiji stupio je na pravnu snagu i počeo da se primenjuje 5. februara 2016. godine. Sličan je starom zakonu i njime se uređuju unutrašnji poslovi, organizacija i nadležnost MUP-a, policijski poslovi, organizacija i nadležnost policije, ljudski resursi, disciplinska odgovornost i odgovornost za materijalnu štetu, kontrola rada MUP-a i policije, finansiranje, pomoćna policija, primena drugih propisa i ovlašćenje za donošenje podzakonskih propisa. U radu su izložene najbitnije novine u Zakonu o policiji sa posebnim osvrtom na upotrebu sredstava prinude, kao najvažnije oblasti sa stanovišta ljudskih prava i građanskih sloboda
Internet centers for citizens’ complaints and cyber crime
Get PDFОд појаве првог компјутера средином 20. века, па све
до данас, у протеклих педесетак година, дошло је до енормног
пораста коришћења компјутера и њихове широке употребе у
људској заједници. Може се рећи да су данас компјутери, који су
интегрисани у рачунарске мреже и основа су рада различитих
информационих система, пронашли своју примену у скоро свим
областима живота и рада људи. Развијањем информационих
технологија, Интернет, као мрежа свих мрежа, постао је један
од најмоћнијих и широко доступних комуникационих медија
на планети. Коришћење Интернета и информационих система
базираних на Интернет технологијама у савременом друштву
реална је последица глобализације и ере информационо-комуникационих технологија у којој се налази људско друштво. Како
се помоћу Интернета преносе и чувају важни подаци и врше
осетљиве комуникације, сваки корисник мора бити свестан и
могуће њихове злоупотребе. Злоупотреба података и рачунарски безбедносни инциденти везани за Интернет данас су честа
појава јер је убрзани развој информационо-комуникационих
технологија и информатичке науке, с циљем стварања добробити за човека, нажалост омогућио и развој нових метода напада
и угрожавања рачунарских система.
Због бројних и разноликих сигурносних претњи присутних на
Интернету, сваки корисник врло лако може постати мета напада. Обезбеђивањем одговарајућег система заштите, и пре тога превенције, та опасност се смањује, али не отклања. У том смислу, овај рад, који се бави Интернет центрима за жалбе грађана
као једном битном претпоставком обезбеђивања сигурности на
Интернету, представља скроман допринос том циљу.The use of electronic services, especially computer networks, which in today’s global, information society is inevitably
provided by the Internet, is not a privilege of individuals, but the
common good of humanity which is provided by modern information-communication technologies. It is a necessary evil that along all
the benefits provided to the Internet users, there is also a “dark” side
of the computer security incidents on the Internet which are common in the modern era. The rapid development of information technologies has enabled the development of new and more powerful
methods and techniques of attack and compromising computers on
the Internet. For the prevention and elimination of security threats
on the Internet, which are numerous and various, and to limit the
activity of malicious attackers, the procedure for resolving security
indicidents is technically and legally defined and regulated.
The main objective of this study is precisely the suppression of cybercrime, analyzing a particular place and the role that Internet centers
for complaints must have, which as an organization for reception
and assistance in resolving complaints about work on the Internet
are closely associated with an organization that is responsible for receiving, reviewing and responding to requests giving security incidents - CSIRT (Computer Security Incident Response Team). The
organization may provide services to government institutions and
corporations in the region or the country, but above all to citizens
and its duty is to provide assistance, protection and provision of critical parts of the Internet, which is the subject of this paper. The paper deals with the experience of the most developed countries in the
world, the immediate environment and the state of Serbia itself
Use of information and communication technologies in managing and decisionmaking in security services
Get PDFМинистарство унутрашњих послова Републике
Србије (МУПРС), у оквиру своје надлежности, задужено је за
обављање послова безбедности имовине и лица. Како би запослени у МУПРС обављали своје задатке што квалитетније
и ефикасније, неопходна је примена актуелних, савремених информационо-комуникационих технологија (ИКТ). Применом
савремених методологија за опис, анализу и управљање пословним процесима дефинисан је пословни модел МУПРС. Имплементацију овог модела помоћу ИКТ омогућила је сервисно
оријентисана архитектура (СОА) базирана на веб сервисима.
Овај рад се детаљно бави описом неких од важнијих имплементација савремених ИКТ технологија у ИКТ систем МУПРС ради
бољег обављања послова везаних за безбедност људи и имовине, које се односе на системе претрага информација неопходних
за оперативни рад радника МУПРС.Ministry of Interior of the Republic of Serbia (MOI RS)
within its jurisdiction is responsible for providing the protection
of people and property. To enable employees to be faster and more
efficient in performing their tasks, the use of modern information
and communication technologies (ICT) is required. Business
model of the MOI RS is defined by using modern methodology of
describing, analysis and managing business process. Implementation
of this model was enabled by service-oriented architecture (SOA)
based on web services. This paper deals with a detailed description
of certain important implementation of modern ICT technologies
within the MOI’s information search systems necessary for operative
work and better performing of police tasks relating to protection of
people and property
Поглед на (нова) законска решења о јавним окупљањима у Републици Србији од 2016. године
Get PDFУ првом делу рада износе се најзначајнија теоријскоправна гледишта о појмовном одређењу слободе окупљања. Потом се наводи генеза нормативног развоја слободе окупљања
у Србији. У централном делу рада критички се анализирају
најзначајније одредбе Закона о јавном окупљању од 2016. године, пре свега оне које се односе на пријављивање, одржавање,
ограничавање и прекид јавног окупљања, као и друге које се
тичу остваривања и заштите права на мирно окупљање и слободу изражавања. Закључује се да је Закон у великој мери усаглашен са Уставом од 2006. године. Али, Закон садржи анахроне и
донекле ригидне одредбе о месту окупљања, као и о неделотворној судској контроли управних аката којима се забрањује јавно
окупљање, будући да нису предвиђени посебни (краћи) рокови
за поступање Управног суда, нити је предвиђен хитан поступак
решавања у управном спору, што је, уз недостатак одредаба о
контроли прекида окупљања, и највећи недостатак Закона.The central part of the paper analyses critically the most important provisions of the Public Assembly Act of 2016, with primary
focus on those pertaining to the notification, holding, restriction and
termination of public assemblies, as well as others concerning the exercise and protection of the right to peaceful assembly. It is concluded
that the Act largely complies with the 2006 Constitution. However, it
contains anachronistic and somewhat rigid provisions on the location
of assemblies and the ineffective judicial review of administrative acts
prohibiting public assemblies, as it sets no special (shorter) deadlines
for actions by the Administrative Court, nor does it provide for the
urgent administrative dispute resolution procedure, which failure,
along with the lack of provisions for the review of termination of assemblies, constitutes a major deficiency of the Act
Comparative experiences in implementing problem-oriented policing
Get PDFПроблемски оријентисан рад полиције привукао је
велику пажњу научне и стручне јавности током протекле три
деценије. Већ дуже време евалуације програма у оквиру којих
полиција спроводи такав приступ показују обећавајуће резултате у превенцији криминала. Полиција у Републици Србији
опредељена је и формално стратешки од 2013. године да развија
и унапређује такав начин рада, што подразумева истовремено образовање и обучавање будућих и садашњих полицијских
службеника за примену таквог начина рада, а посебно образовање и обучавање полицијских руководилаца средњег нивоа. С
обзиром да су поједине европске и англосаксонске земље већ
дуже време спроводиле евалуације таквог начина рада, чини
се да је значајно дати осврт на искуства полиција тих земаља,
односно на могуће тешкоће и најподесније начине за превазилажење тих тешкоћа, који би били корисни и за полицију у Србији. Крајњи циљ је да се избегне дуплирање напора и да се кроз
примере добре праксе подстакне мотивација код полицијских
службеника и њихових надређених за примену проблемски
оријентисаног рада.Problem-oriented policing has attracted great attention of sci entists and experts over the past three decades. For a long time evalua tion of programs in which the police conducted such an approach has
shown promising results in preventing crime. The police in the Republic
of Serbia formally defined strategy in 2013 to develop and promote this
way of working, which means at the same time education and train ing of future and current police officers for the implementation of such
work, esspecially education and training of police middle managers.
Given that some European and Anglo-Saxon countries for a long time
carried out the evaluation of such work seems to be important to give
an overview on the experience of the police in these countries, and the
possible difficulties and the most appropriate ways to overcome these
difficulties, which would be useful for the police in Serbia. The ultimate
goal is to avoid duplication of efforts and the examples of good practices
encourage the motivation of police officers and their superiors for the
implementation of problem-oriented work.
Research and observations analysed in this work suggest that prob lem-oriented work requires great commitment of police leaders and of ficers in the field in all stages of this approach, starting with the collection
of data on incidents with the aim of accurately identifying problems, sys tematic investigation of the problem, searching for the most appropriate
response to the problem and assessing impact of response on the problem.
This strategy of policing requires long-term commitment and creativity
in problem analysis and finding an adequate response. Analyzed exam ples clearly show that even in the areas where there is already a long time
commitment to this approach, the results are not satisfactory. It is not
easy to change well-established routines and views about the traditional
way of policing among its members in support of strengthening the prob lem-oriented work. It is essential that police officers be more involved in
analyzing the possibility of using other relevant services and institutions,
whether public or private in eliminating problems that lead to incidents
that require their intervention. Better knowledge of jurisdiction of such
other services and institutions can contribute to their greater involvement
in reducing and eliminating the negative impact of certain factors that
lead to committing criminal acts and offenses
Tематски зборник радова. Том 1 : Научно-стручни скуп са међународним учешћем Полиција и правосудни органи као гаранти слободе и безбедности у правној држави, Тара, 23-25. мај 2017. године
Get PDFТематски зборник под насловом „Полиција и правосудни органи као га-ранти слободе и безбедности у правној држави“ представља резултат ис-тоименог научно-стручног скупа са међународним учешћем који се, у су-организацији Криминалистичко-полицијске академије у Београду, Правног факултета Универзитета у Крагујевцу и Фондације Ханс Зајдел, а уз подрш-ку Министарства унутрашњих послова Републике Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, одржава од 23. до 25. маја 2017. године на Тари
Reform of substantive criminal legislation of Republic of Serbia and chapter 23 (at the crossroads between national identity and european integrations)
No full textАутор се у раду бави реформом кривичног материјалног права Републике Србије. Приликом измене кривичног материјалног законодавства, било да је она завршена, у току или тек треба да уследи, треба уважавати уобичајене стандарде у погледу начела законитости, посебно када је у питању начин на који се кривичноправне
одредбе
уобличавају.
Баш
када
су
у
питању
поједини
сегменти
начела
законитости,
praevia,
stricta, scripta
и
certa,
аутор,
имајући
у
виду
неке
од
измена
и
допуна
кривичног
законодавства,
уочава спорадичне случајеве њиховог кршења. Један део рада посвећен
је и анализи ЗИД КЗ-у из 2016. године. Такође, аутор се бави неким негативним криминалнополитичким
тенденцијама
истичући
у
први
план
национални
идентитет.
На
крају,
констатовано је да широко постављена криминална зона, као и казнени распони
угрожавају начело законитости. Таква тврдња је заснована на проучавању конкретних
одредби које су биле део законодавне реформе претходних година.In this paper the author deals with the reform of substantive criminal law
of the Republic of Serbia. When making amendments to substantive criminal legislation, regardless
of
whether
it is completed,
in
progress
or is to be taken,
there
should
respect
the
common
standards
of
the
rule
of
law,
particularly
the
manner
in
which
the criminal
provisions
are
shaped. It is exactly in the area
of certain
segments
of the rule
of
law,
praevia,
stricta,
scripta
and
certa,
where
the
author,
taking
into
account
some
amendments
and
additions
to
criminal
legislation,
observes
sporadic
cases
of
their
violations.
A part
of
the
paper
includes
the
analysis
of
Law
on Amendments
and
Additions
to
the
Criminal
Code
of
2016.
The author
also
deals
with
some negative
criminal-political
tendencies
putting
the
national
identity
in
the
forefront.
Finally,
it
is
stated
that
setting
criminal
zone
and
penal
ranges
widely
can
jeopardize
the
rule of
law.
Such
a
claim is based
on
the
research
of
specific
provisions
which
have made
part
of legislative
reforms in
the
previous
years
Theory of vulnerability and disaster risk reduction
Get PDFОд првих спроведених истраживања у области катастрофа, велику пажњу истраживача увек је заокупљало питање вишедимензионалне природе угрожености људи на последице оваквих догађаја. Када су сва релевантна научна истраживања показала да, упркос стагнацији, тренд настанка катастрофа у свету постаје све озбиљнији, средином седамдесетих година почела је да се развија теорија ризика од катастрофа. Управо тада, питање рањивости почиње да излази из основне претпоставке и идеје ублажавања последица уобичајених свакодневних појава као што су катастрофе. Аутори описују теорију угрожености од катастрофа, а посебну пажњу посвећују теоријском одређењу, приступима и димензијама рањивости.From the first conducted research in the field of disaster, a lot of attention of researchers, has always attracted question multidimensional nature of risk to people the consequences of such events. All the relevant scientific studies have shown that despite the stagnation trend of events in the world of the consequences of a disaster more seriously, began in the mid-seventies to develop a theory of threat of disaster. Just then, the question of vulnerability is beginning to emerge as the basic premise and ideas for mitigating the effects of unusual and extraordinary events such as disasters. The authors describe the theory of vulnerability to disasters, and thereby pay special attention to the theoretical definition, ap-proaches and dimensions of vulnerability
