Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
The Greek Shamans, the Scythian Psychonauts and the Spirit of Eranos
No full textУ раду је дат критички осврт на утицајну теорију о шаманским елементима у религији старих Грка архајског доба. Теорија је заснована током прве
половине XX века, највише заслугом класичних филолога Карла Мојлија
и Е. Р. Додса, а темељи се на тези да су током колонизације обала Црног
мора Грци примили од Скита специфичан вид екстатичке религиозности
који је њима претходно био туђ. Тај вид религиозности Мојли и Додс су
окарактерисали као шамански, препознавши његове обрасце у читавом
низу грчких митских и легендарних ликова и историјских личности. Анализом теоријских поставки и методолошких поступака ових научника, као
и реакцијâ научне заједнице на њихове теорије, настојим да тезу о грчком шаманизму поближе контекстуализујем у идејним и интелектуалним
токовима двадесетог, али и ранијих векова. Мој закључак је да се та теза
мора сагледати у ширем контексту десакрализације савременог друштва, те да указује на чврсто прожимање личних, ненаучних и религиозних
уверења и академског бављења студијама религија.The paper provides a critical review of the influential theory on shamanistic
elements in the religion of the ancient Greeks of the archaic period. The theory
was developed during the first half of the 20th century, mainly through the
efforts of classical philologists Karl Meuli and E. R. Dodds, and is based on the
thesis that, during the colonization of the Black Sea coast, the Greeks adopted
from the Scythians a specific form of ecstatic religiosity that was previously
unknown to them. Meuli and Dodds characterized this form of religiosity as
shamanistic, recognizing its patterns in a wide range of Greek mythological
and legendary figures and historical personalities. By analyzing the theoretical
premises and methodological approaches of these scholars, as well as the
scientific community’s feedback, I aim to contextualize the thesis of Greek
shamanism more closely within the intellectual currents of the twentieth
century and earlier periods. My conclusion is that this thesis must be viewed
in the broader context of the desacralization of contemporary society, indicating
a strong interweaving of personal, non-scientific, and religious beliefs with
academic studies of religions
On some Grammatical Archaisms in the Serbian Language (On the Materials of the Dictionary of Serbian Language of SASA)
No full textУ раду се испитују неке од предлошко-падежних конструкција које су из савременог српског књижевног језика ишчезле, одн. које су у процесу застаревања. Грађа за рад
ексцерпирана је из Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Статус
конструкција које су према нашем језичком осећању застареле, а које у Речнику нису биле
квалификоване као маркиране, проверили смо уз помоћ анкете, савремене лингвистичке
литературе и корпуса. Резултате анкете смо сумирали и у овом раду представили застареле
ППК с месним и временским значењем, као и оне које су у процесу застаревања.This paper deals with prepositional case constructions which became obsolete in the contemporary
Serbian language as well as those which are going to become obsolete. In this paper we used
illustrative examples used under chosen highly polysemous prepositions from the Dictionary of SASA.
Since many of constructions which we consider obsolete weren’t marked that way in the Dictionary,
we checked their status using a survey, reference grammars and corpus. Results of our survey were
analysed and summarised and in this paper we presented obsolete constructions with locational and
temporal, as well as those which ore going out of usage
Transforming vaccinology
No full textIn 1977 Jonas Salk proposed the term `vaccinology’ to refer to `the study and application of the basic requirements for effective immunization’. He conceived vaccinology as encompassing all the knowledge on which effective vaccination programmes would have to be based. In addition to fundamental studies of pathogens, and epidemiological research, it should include study of the social, political, and cultural characteristics of populations. Blume and Geesink subsequently suggested that the notion of vaccinology is comparable with the then new concept of ‘Mode 2’ science. Whilst both refer to a structure of knowledge production, both also entail a political claim. In the 1980s vaccinology changed radically: the result of interactions between technological change (vaccines developed through genetic engineering) and the new neo-liberal world order. There was no sign of the socio-cultural agenda Salk had thought necessary. ‘Knowledge’, once freely available, became ‘intellectual capital’. This panel will focus on equally radical transformations now underway. Today’s new technology is mRNA. Vaccine production and distribution are being ‘re-nationalized’, though differently (and perhaps more ideologically) than was the case in the 1970s. Is current ‘pandemic preparedness’ too focused on speeding up development of new vaccines? How are institutional interests, or commitments (‘lock in’) obscuring or blocking lessons that should be drawn from recent experiences? What of measures addressing global inequalities in access to vaccines, or increasing vaccine hesitancy (provoked in part by fear of side effects)? What of the missing socio-cultural agenda? STS can help clarify the changes underway, and can help illuminate routes to more responsive and politically, socially, and economically appropriate pandemic preparedness
The effect of structural changes on the functional properties of Fe65.5Cr4Mo4Ga4P12C5B5.5 bulk metallic glass
No full textThe ferromagnetic Fe65.5Cr4Mo4Ga4P12C5B5.5 bulk metallic glass rods of 1.8 mm diameter were prepared prepared by the copper-mold casting technique. As-quenched and successive furnace annealed samples were examined by thermal analysis (DTA), X-ray diffraction (XRD), thermomagnetic, coercivity, and hardness measurements. The wide supercooled liquid region DTx of 57 K and reduced glass transition temperature Trg of 0.57 indicate enhanced glass forming ability and high thermal stability against crystallization. After the third annealing at 673 K the most intensive stress relief is followed by an increase in the magnetic permeability of 23%, an increase in the Curie temperature (to 558 K), and an improvement in coercivity of about 40%. Coercivity abruptly increases after thermal treatment at 773 K, indicating the presence of crystalline inclusions that hinder stress relief. The XRD pattern of the rod annealed at 873 К shows several intermetallic compounds formed by crystallizing the amorphous phase, such as B48B2C2, and iron-based compounds Fe2Мо4C and Fe3B. The rods were explored for the increase in hardness which evolved due to stress relief and after transformation from the amorphous into crystalline phase
Editor’s Foreword
No full textСрпска академија наука и уметности прогласила је 2024. годином Владимира Р. Петковића (1874–1956), историчара уметности и археолога, поводом сто педесет година од његовог рођења. Готово пуних пет деценија – од 1905. године, када се, непосредно по повратку
са школовања у Немачкој, запослио у Народном музеју, па до 1954, када се, као осамдесетогодишњак, повукао с места управника Археолошког института Српске академије наука – Владимир Р. Петковић је без предаха радио на постављању чврстих основа културних, образовних и научних институција, основа изграђених на високим принципима струке, и спроводио систематична, научно утемељена истраживања првенствено средњовековне уметности.
Мада се Петковићев живот и дело могу представити и на друге начине, на овом месту изабрано је да се укаже на најзначајније тачке његовог рада и дела – на пет пилона на којима почива његов cursus honorum и пет кардиналних тачака његове научне каријере. Владимир Петковић је био кустос (од 1905), а потом чувар Народног музеја (1919–1935), професор на три факултета Београдског универзитета (1909–1941) – Техничком, Филозофском и Богословском – уредник Старинара (1931–1940, 1950–1953), академик (од 1932) и управник Археолошког института САН (1947–1954). На почетку његове ванредно плодне научне каријере стоји истраживање Жиче, које је започео 1906. године. Уследиле су године интензивних теренских истраживања, чији су исход биле бројне, неретко пионирске студије. Као посебно значајне издвајају се публикације из едиције Српски споменици, коју
је Петковић основао при Народном музеју, те његово животно дело Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа. Незаобилазна су и Петковићева вишегодишња истраживања манастира Дечана, обављена под покровитељством Српске краљевске академије, која је и публиковала монографију о том храму. Важан део Петковићеве научне заоставштине јесу и ископавања два по свему изузетна археолошка локалитета – Царичиног града и Стоба. Он је већ након прве кампање ископавања Царичиног града (1912) ретпоставио да је реч о значајном византијском граду, архиепископском седишту – Јустинијани Прими. Ископавања Стоба отпочета су 1924, а Петковић је теренским радовима на том локалитету руководио током седам кампања, од 1928. до 1934. године, када су светлост дана угледале многе важне грађевине. На једнак начин организована је и изложба коју су, у сарадњи, приредиле Српска академија наука и уметности и Народни музеј Србије,
две угледне, а за Петковића вероватно и најзначајније институције, у чијим је повесницама оставио неизбрисив траг. У Народном музеју налази се део његове заоставштине, углавном теренске бележнице, рукописи, исечци из новина итд. Ова изложба је и прилика да се широј
публици приближи садржина колекције стаклених плоча која се чува у Народном музеју Србије, о којој се Петковић старао готово три деценије и која је важан део његове научне заоставштине, као што су то и публикације у едицији Српски споменици, штампане средствима из Фонда Михајла Пупина. Такође, публика ће, између осталог, моћи да
види досад неизлагане аквареле орнамената дечанског живописа Светислава Страле, настале у Дечанима 1922. године, током научне екс курзије под Петковићевим вођством, као и мапу акварела које је између 1906. и 1910. урадио Бранко Таназевић приликом својих истраживања средњовековних цркава и манастира. У Петковићевом легату, што га је Музеју града Београда поклонила његова удовица Ружица Петковић, чувају се они документи који су имали посебну вредност за Владимира Петковића, првенствено школске дипломе, укази о добијеним одликовањима, те дипломе иностраних институција чији је члан био. Све наведено такође се први пут излаже. Исто важи и за малобројне али ванредно значајне документе који се чувају у Поклон-библиотеци професора Сретена Петковића у Библиотеци Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду.
Мада су почетна знања о документима који се тичу Петковићевог живота и рада била изузетно скромна, толико да су на махове разочаравала, истраживања подстакнута овим јубилејом изнедрила су много нових података, понекад изненађујућих, попут онога да је писао стихове или чињенице да је, поред свих својих обавеза, нашао времена
да с Браниславом Нушићем буде у комисији за избор најлепше жене Краљевине Југославије. Све речено упућује на то да ће се упорним трагањем вероватно пронаћи још података о личности која је овом пригодом добила одавно заслужену пажњу. Једновремено су ова истраживања показала и у којој мери историографске студије пружају обиље
нових и важних података и колико је обиман посао на том пољу што чека да буде урађен. Коначно, сви неуморни прегаоци попут Владимира Р. Петковића, понекад заборављени или занемарени, својеврсни су светионици који нам у нашим недоумицама, животним и професионалним, обасјавају пут и подсећају на оне непроменљиве, универзалне вредности, једнако потребне у свим временима.THE SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS proclaimed the year
2024 to be the year of Vladimir R. Petković (1874–1956), art historian and
archaeologist, on the occasion of the 150th anniversary of his birth. For
nearly five whole decades – from 1905, when, immediately upon his return
from his studies in Germany, he became employed at the National Museum,
up until 1954, when, as an octogenarian, he resigned from his position as
the Director of the Institute of Archaeology of the Serbian Academy of
Sciences – Vladimir R. Petković had been working relentlessly on laying firm
foundations of cultural, educational and academic institutions, which were
based on high professional principles, and he conducted systematic, meth-
odologically based research, primarily on medieval ar
Obesity and gut-brain axis
No full textEpidemic of obesity is ongoing and did not slow down. Causes of obesity are numerous
and very complex. Among them, the concept of bidirectional signaling within
the brain-gut-microbiome axis was recently proposed as possible pathophysiological
mechanism and become a hot topic in the explanations for the control of food intake.
Discoveries of new anti-obesity drugs that are analogs for the receptors for some hormones
derived from gastrointestinal tract contribute to the investigations in this area.
The human gut microbiota plays a fundamental role in human health and disease and it
is considered that it represent an endocrine organ that participate in energy homeostasis
and host immunity. Role of gut microbiome has been investigated in metabolic diseases
such as obesity, type 2 diabetes and non-alcoholic fatty liver disease. Gut microbiome
participate in regulation of various mechanisms inside the gastrointestinal tract due to
its production of different bacterial metabolites. In our manuscript we present current
knowledge about microbiota in the gut; the relation between gut microbiota and brain;
neuroendocrine system and gut-brain axis; immune system and gut-brain axis; endocrine
system and gut-brain axis; the role of gut microbiota in obesity development and
possible use of gut microbiota for the treatment of obesity.Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 231. Одељење медицинских наука ; књ. 13
Workbook for the Reader for the seventh grade of elementary school with the Workbook for Grammar for the seventh grade of elementary school
No full textРадна свеска уз Граматику за седми разред основне школе и Радна свеска уз Читанку за седми разред основне школе садрже различите задатке за вежбање и проверу стеченог знања из граматике и књижевности. У Радној свесци уз Граматику налазе се вежбања из области непроменљивих врста речи, глаголских облика, реченичних чланова и службе речи у реченици, синтагми, напоредних односа међу реченичним члановима, конгруенције, реченице, правилног изговора, правописа и језичке културе. У Радној свесци уз Читанку налазе се вежбања из области лирике, епике и драме.The workbook accompanying the Grammar for the seventh grade of elementary school and the workbook accompanying the Reader for the seventh grade of elementary school contain various exercises for practicing and assessing the acquired knowledge in grammar and literature. The workbook accompanying the Grammar includes exercises from the areas of invariable words, verb forms, sentence constituents and the function of words in a sentence, syntagms, coordinate relationships among sentence constituents, agreement, sentences, orthoepy, orthography, and language culture. The workbook accompanying the Reader contains exercises from the fields of poetry, prose and drama