Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
The verb 'to give' and some of its derivatives in public discourse
No full textГлагол дати је прототипичан представник лексичко-семантичке групе глагола давања и појављује се као мотивна реч код великог броја префиксалних твореница. Као семантичка јединица, преко функције предиката, ступа у рекцијске односе са другим реченичним конституентима, зависним реченичним члановима. У раду се даје преглед рекцијских допуна глагола дати и његових деривата задати, издати, предати, продати, удати и сл., који су типични представници глагола давања. Смер анализе од семантике преко деривације до рекције омогућио је да се уоче опште тенденције у рекцији примарног и деривираних глагола.The subject of this paper is the verb 'to give' and its derivatives, as well as the way they are realized in public discourse. The verb 'to give' is a typical representative of the lexical-semantic group of giving verbs. As a lexical unit, this verb possesses a significant derivational potential characteristic of this group of verbs. On the other hand, as a semantic unit, through its predicate function, this verb enters into syntactic relations with other sentence constituents. The paper provides an overview of the syntactic complements of the verb 'to give' and its derivatives, such as the verbs 'to assign', 'to issue', 'to hand over', 'to sell' etc. The focus is also on the semantics of these verbs, as well as their modified semantics when used in public discourse. The direction of the analysis from semantics through derivation to syntax will allow for the identification of general tendencies in the syntax of the primary and derived verbs. The research will also cover the impersonal use of this verb in public discourse, as well as verb paraphrases in which it appears. Various web portals with Serbian domains, the Electronic Corpus of the Serbian Language, and the Serbian Web Corpus PDRS served as sources for this paper
STRATEGIES OF GRAPHIC AND OTHER FORMS OF CONCEALMENT OF TABOO WORDS IN SERBIAN PUBLIC DISCOURSE
No full textУ јавном дискурсу, у који за потребе овог рада убрајамо дигиталне медије и друштвене мреже, под табу речима, за разлику од традиционалног схватања овог термина, обично се подразумевају опсцене и вулгарне речи, псовке, називи делова тела, телесне функције и сл. Водећи се праксом да употреба таквих речи и израза у јавној комуникацији није пристојна, корисници друштвених мрежа и креатори садржаја у дигиталним медијима развили су низ графичких, симболичких и др. стратегија да те речи прикрију не би ли, посредно, избегли њихову употребу или пак показали своју језичку креативност. Предмет нашег рада је каталогизација и анализа неких од најучесталијих начина да се табу речи у јавном дискурсу „камуфлирају“, било да се ради о њиховом скраћивању и свођењу на почетна слова, супституцији неког слова приближним или сличним знаком, било да се употребљавају различити графички и типографски симболи у те сврхе. Циљ је да покажемо распрострањеност креативних начина да се одређене табу речи избегну и укажемо на различите тактике говорника српског језика да о одређеним речима и изразима размишљају кроз употребу различитих комуникативних елемената.In public discourse, which for the purposes of this study includes digital media and social networks, taboo words are typically understood as obscene and vulgar terms, profanity, body part names, bodily functions, and so forth, differing from the traditional understanding of taboo language. Guided by the practice that using such words and expressions in public communication is deemed inappropriate, social media users and digital content creators have developed a range of graphic, symbolic, and other strategies to conceal these words, thereby indirectly avoiding their use or demonstrating linguistic creativity. This study aims to catalog and analyze some of the most common methods used to “camoufl age” taboo words in public discourse, whether through abbreviating to initial letters, substituting letters with similar or approximate symbols, or using various graphic and typographic symbols for this purpose. The goal is to illustrate the widespread creative strategies for avoiding certain taboo words and to highlight the various tactics employed by Serbian speakers to consider specifi c words and expressions through the use of diverse communicative elements
Стазама пастирске лексике призренско-тимочких говора
No full textРеч је о приказу зборника радова „Пастирска лексика призренско-тимочких говора", који је објављен у оквиру научноистраживачког пројекта „Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора", који су заједнички реализовали Огранак САНУ у Нишу и Српска академија наука и уметности. Главни уредник Зборника је академик Александар Лома, уредник Зборника je Недељко Богдановић, док Уређивачки одбор чине истакнути дијалектолози Жарко Бошњаковић, Голуб Јашовић, Софија Милорадовић, Радивоје Младеновић, Мато Пижурица и Слободан Реметић.Приказ дела: Пастирска лексика призренско-тимочких говора, академик Александар Лома (гл. ур.), Недељко Богдановић (ур.), Ниш–Београд: Огранак САНУ у Нишу – Институт за српски језик САНУ, 2024, 307 стр
On Published Dialect Material from Southwestern Serbia - Overview and Results of Previous
No full textУ раду се даје синтетички преглед и опис досад објављених дијалекатских текстова са
простора југозападне Србије. Највећи део рада заснива се на грађи прикупљеној за
монографску библиографску публикацију Ка индексирању дијалекатских текстова
публикованих у Републици Србији, која обухвата период од почетка ХХ века до 2017.
године (закључно с том годином), као и на допуни за период од 2018. године до данас. Дијалекатска грађа, односно дијалекатски текстови са терена југозападне Србије
класификовани су у три групе: 1) Дијалекатски текстови уз које није дат опис грађе, 2)
Дијалекатски текстови уз које је дат делимичан, краћи или дужи, опис грађе и 3) Дијалекатски текстови приложени у монографијама и речницима. Циљ рада је да се покаже
шта је све досад објављено од дијалекатске грађе са терена југозападне Србије. На крају
рада приложен је и регистар пунктова у југозападној Србији из којих постоји објављена дијалекатска грађа.The paper provides a synthetic overview of the dialect texts published so far from the area of
southwestern Serbia. Most of the work is based on the material collected for the monographic bibliographic publication Towards Indexing Dialectical Published in the Republic of Serbia,
which covers the period from the beginning of the 20th century to 2017 (inclusive), as well
as an addendum for the period from 2018 to the present. Dialectal material, or dialectal texts
from the area of southwestern Serbia, are classified into three groups: 1) Dialectal texts that
are not accompanied by a description of the material, 2) Dialectal texts that are accompanied
by a partial, shorter or longer, description of the material, and 3) Dialectal texts included in
monographs and dictionaries. The aim of the paper is to show what has been published so far
of dialect material from the field of southwestern Serbia. At the end of the paper, a register
of points in southwestern Serbia from which there is published dialect material is attached
Терминологическая лексика в богослужебных текстах и житиях печских святых: преподобномученика Григория Монаха и мученика Василия Пекара
No full textЦиљ рада јесте да се размотри терминологичност лексичких јединица ексцерпираних из житија и служби косовскометохијским светима – Григорију Монаху и Василију Пекару, написаних на савременом српском језику. Дефинисани су и на овом материјалу примењени начини одређивања степена терминологичности лексичких јединица. Користе се достигнућа и термини савременог словенског терминословља: терминообласт, терминопоље и терминогрупа. Терминопоље канонизација светих дели се на терминогрупе. Објашњава се и појам терминоелемент и истичу важни терминоелементи који постоје како у материјалу, тако
и уопште у терминообласти православне духовности и терминопољу канонизација светих. Анализирају се и поједине ономастичке лексичке јединице и степен њихове терминологичности. На крају се дају семантички описи лексичких јединица које до сада нису описиване како у општим дескриптивним, тако ни у појединим специјалним речницима савременог српског језика, уз илустративни материјал из корпуса.Настоящая статья посвящена анализу степени терминологичности лексических
единиц, извлечённых из житий и богослужебных текстов, посвящённых косовско-метохийским святым - преподобномученику Григорию Монаху и мученику Василию Пекарю, составленных на современном сербском языке. В рамках исследования определяются и применяются критерии установления уровня терминологичности данных лексических единиц. Теоретическая база работы опирается на положения современного славянского терминоведения, в частности на концепты терминообласть, терминополе и терминогруппа. Терминополе «канонизация святых» подразделяется на отдельные терминогруппы. Уточняется понятие терминоэлемент и выделяются ключевые терминоэлементы, релевантные как для анализируемого корпуса, так и в целом для терминообласти православной духовности и терминополя канонизация святых. Анализу подвергаются также
отдельные ономастические лексемы, с определением степени их терминологичности. В заключительной части статьи представлены семантические описания лексических единиц, ранее не зафиксированных ни в общих дескриптивных, ни в специализированных лексикографических источниках современного сербского языка. Приводится иллюстративный материал из корпуса
Who Was the Real Collaborator of the Copyist Damijan-Iosif?
No full textThis study re-evaluates the manuscript corpus attributed to the Serbian copyist Damijan-Iosif through the application of the Cyrillic Palaeography Toolkit, a digital instrument enabling detailed script analysis. By reassessing six manuscripts bearing his name or monogram and examining two additional codices previously linked to an anonymous collaborator, the study attributes them all to Damijan-Iosif. A further manuscript reveals the presence of a collaborator, distinguished through palaeographic and layout features. These findings shed new light on collaborative practices within the Hilandar scriptorium and demonstrate the potential of digital methodologies to enhance traditional palaeographic attribution frameworks in South Slavonic manuscript studies
Homo Integer in a World of Lies: Cornelius Agrippa on Corporeality and Knowledge
No full textHeinrich Cornelius Agrippa von Nettesheim (1486–1535) was one of the most important representatives of the so-called Renaissance Neoplatonism. In this paper I scrutinize Agrippa’s main anthropological and theological tenets in order to elucidate various historical and spiritual layers of influence informing his writings. Aligning himself with Marsilio Ficino, Pico della Mirandola, and Lodovico Lazzarelli as some of his immediate forerunners, Agrippa attempted to build a grand synthesis of various spiritual traditions with the aim of reforming the crisis-stricken Roman Church of his time. This synthesis is usually characterized as Neoplatonic and Hermetic, but I suggest that it also contains discernable elements of late antique gnostic teachings and medieval dualistic heresies. Thus I examine Agrippa’s notions of man, informed by a radical anthropological dualism, his views on the causes of man’s fall into the created world, as well as his antagonistic and anti-corporeal understanding of carnality, sensuality, and sex, as evinced in some of Agrippa’s published works. The focus of my analysis is the instable and fluctuating relationship between the notions of orthodoxy and heterodoxy in Agrippa, while my main thesis is that Agrippa’s potential for spiritual rebellion carried far-reaching theological ramifications that went beyond the social, institutional, and ecclesiastical considerations of his time
Mapping the availability of support services for victims of sexual violence and women’s experiences in accessing services in the Republic of Serbia : study
No full textProjekat „Korak napred – Unapređenje usluga za žrtve seksualnog nasilja u
Vojvodini”, sprovodi Centar za podršku ženama iz Kikinde (CPŽ) uz podršku
Evropske unije, a usmeren je na unapređenje kvaliteta i dostupnosti specijalizovane
usluge podrške žrtvama seksualnog nasilja, kao i koordinisanog i
sveobuhvatnog institucionalnog odgovora na seksualno nasilje.
U okviru ovog projekata nastala je studija “Mapiranje dostupnosti usluga
podrške žrtvama seksualnog nasilja i iskustvo žena u korišćenju usluga u
Srbiji”. Istraživanje je sproveo tim istraživačica iz SeConS grupe za razvojnu
inicijativu, za potrebe CPŽ-a i u saradnji sa njima, a uz finanjsijku podršku
Evropske unije, a kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava -
European Instrument for Democracy and Human Rights (EIDHR).
Svrha istraživanja, u prvoj fazi realizacije projekta, je da mapira dostupnost
usluga podrške žrtvama seksualnog nasilja u Republici Srbiji, uzimajući
u obzir perspektivu i iskustva žena koje su prijavile seksualno nasilje. Ova studija je dizajnirana kao mešovito kvantitativno i kvalitativno istraživanje,
oslanjajući se na standarde EU FRA1 metodologije, sa ciljem da analizira i
ponudi odgovore na tri ključna aspekta podrške žrtvama seksualnog nasilja:
1. vrste usluga koje se pružaju žrtvama; 2. dostupnost; 3. kvalitet.
Rezultati istraživanja pružaju uvid u iskustva žena i devojaka koje su preživele
seksualno nasilje, dostupnost, kvalitet i vrstu usluga, te ukazuju na pozitivne
i negativne aspekte podrške ženama žrtvama seksualnog nasilja u različitim
delovima Republike Srbije. Uvidi su poslužili za definisanje preporuka usmerenih
ka poboljšanju dostupnosti i kvaliteta usluga za žene žrtve seksualnog
nasilja.The project “Step Forward – Improving the Services for Victims of Sexual Violence
in Vojvodina” is implemented by the Center for Support of Women in Kikinda
(CSW), with the support of the European Union. The project aims to enhance
the quality and accessibility of specialized support services for victims of sexual
violence, as well as to establish a coordinated and comprehensive institutional
response to sexual violence.
As part of this project, the study titled “Mapping the availability of support services
for victims of sexual violence and women’s experiences in accessing services
in the Republic of Serbia” was developed. The research was conducted by a team
of researchers from the SeConS Development Initiative Group, commissioned by
CSW and in collaboration with them, with the financial support from the European
union, and thorough the European Instrument for Democracy and Human Rights
(EIDHR).
The purpose of the research, carried out during the project’s initial phase, is
to map the availability of support services for victims of sexual violence in the
Republic of Serbia, taking into account the perspectives and experiences of
women who have reported sexual violence. This study is designed as a mixed-method research project, combining both
quantitative and qualitative approaches, and is based on EU FRA1 methodology
standards. Its goal is to analyze and address three key aspects of support for
victims of sexual violence: 1. Types of services provided to victims; 2. Accessibility; 3. Quality.
The research findings offer insights into the experiences of women and girls
who have survived sexual violence, the availability, quality, and types of services
provided, and highlight both positive and negative aspects of support for women
victims of sexual violence across different regions of the Republic of Serbia.
These insights have informed the development of recommendations aimed at
improving the accessibility and quality of services for women victims of sexual
violence
Synergystic properties of dual phase (Hf,Ti,Zr)B2–(Hf,Ti,Zr)C ceramics
No full textDual phase mid entropy carbide/ boride ceramics were produced by boro/carbothermal reduction followed by spark plasma sintering. Based on the transition metal distribution in the dual phase ceramics, individual mid entropy boride and carbide ceramics were produced. The hardness value for the dual phase ceramic was 43.5 ± 5.1 GPa at a load of 0.49 N while value calculated using a volumetric rule of mixtures was 36.2 GPa based on measured hardness values of the constituents. Thermal conductivity of the optimized dual phase ceramic was ∼15 % higher than the constituent single phases. The dual phase ceramic also had an electrical resistivity that was ∼35 % lower than the value calculated from the individual constituents. For the dual phase ceramic, the phonon contribution was approximately 44 % of the total conductivity, indicating that the mid entropy boride phase had a dominant effect on the electrical resistivity of the dual phase ceramic.Peer-reviewed manuscript: [https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_18466
Живот са музиком – породична сећања: Разговор са Маријетом Вујичић
No full textThe interviewee, Marietta Vujicsics/Marijeta Vujičić, the wife of composer’s younger brother Sztoján/Stojan, shares her memories as a family member. Little known details of Tihamér Vujicsics’s/Tihomir Vujičić’s life and circumstances are revealed, through the family relationship, from an “insider” perspective. Tihamér’s private sphere is important for understanding his biography, certain stages of his life and aspects of work. Ms Vujicsics’s recollections are colourful
and authentic, owing to her particular perspective, education (she completed the Serbo-Croatian and Hungarian studies at the Faculty of Humanities of Eötvös Loránd University, Budapest/Budimpešta), erudition, extensive individual and professional interests and competence. We release fragments of narrated history in the form of our conversation with Marietta Vujicsics.Госпођа Маријета Вујичић, супруга Тихомировог брата Стојана, као члан породице, из вишегодишњег непосредног контакта са Тихомиром, износи мало познате податке везане за његов живот и животно окружење. Њена сећања и казивања из перспективе „инсајдера”, и то из сфере приватног, необично су важна за разумевање Вујичићеве биографије, као и одређених околности које су бивале одлучујуће у појединим раздобљима његовог живота и у појединим аспектима његовог рада. Казивања госпође Вујичић убедљива су и значајна још и из тог разлога што су обојена и обогаћена њеним личним виђењем и тумачењем, а њих одређују њено образовање (завршене студије славистике), као и широка лична и професионална интересовања и компетенције. Одломке ове усмене историје доносимо у облику разговора са госпођом Вујичић. Разговором су обухваћене теме о пореклу породице Вујичић, о музичком наслеђу, обичајима, језику и приликама у породичном дому, о српском црквеном појању и традиционалној музици, о Тихомиру Вујичићу као ствараоцу, интелектуалцу, извођачу, хоровођи, о заједничком певању са братом Стојаном, о прослављању Преображења Христовог у Сентандреји, о припреми његове збирке за издавање, о његовим односима са етномузиколозима, ствараоцима и извођачима свог времена и о околностима његове погибије