Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
Владимир Живановић, Библиографија радова о Доситеју Обрадовићу
No full textПриказ Библиографије радова о Доситеју Обрадовићу аутора др Владимира Живановића која је објављена као заједничко издање Института за српски језик САНУ и Задужбине „Доситеј Обрадовић” и друга је публикација у оквиру едиције Посебна издања Института
An addition to the description of the semantic-derivative potential of the adjective privatan
No full textУ раду ћемо представити семантичку и творбену структуру двају деривата придева приватан, глаголâ приватизовати и приватизирати, као лексема које су ушле у језик током 19. века и чије се значење у савременом језику променило, те указати на статус творбених форманата који их граде. Осврнућемо се и на друге семантички блиске лексеме из овог творбеног гнезда.The paper presents the semantic and word-formation structure of the derivatives of the adjective privatan, the verbs privatizovati and privatizirati, whose semantics have changed over time, so that the verb privatizovati stands out as dominant in the meaning “to transfer into private ownership”, while the verb privatizirati was frequent in the 19th century meaning “to live without permanent employment”. It also points out the differences introduced into the meaning through formative elements. We have also investigated lexemes belonging to this derivational nest which are semantically close to the verbs under examination
International Cooperation and Tourism: The Case of European Association for Traditional Sports and Games (AEIEST)
No full textОд краја осамдесетих година XX века, у Европи, услед бројних друштвено- политичких дешавања, почиње све веће интересовање за традиционалне спортове и игре (старе народне спортове, игре и надметања) као део својеврсног „повратка коренима“, односно
оживљавању традиционалних националних вредности кроз културно наслеђе из прошлости. Као део такве традиције стари народни спортови, игара и надметања препознати су као део „живог“ (нематеријалног) наслеђа, које се преносило са генерацију на генерацију. Ово наслеђе је успешно очувано у свом изворном облику, без писаних правила, насталих у народној средини. У наведеном периоду одржавају се и прва европска такмичења, али и бројни научно-стручни скупови, који су дефинисали појам и поделу тих спортова. У 2001. години оснива се и прва континентална асоцијација која обухвата традиционалне спортске асоцијације и федерације (укупно 40), универзитетске и спортске центре (20), културне
институције и музеје (20) и појединачне стручњаке који мултидисциплинарно проучавају старе спортове (25), формирајући Европску асоцијацију за традиционалне спортове и игре (AEJEST). Данас, 2025. године, у свом саставу Асоцијација има око 50.000 чланова из 18 европских држава (три члана из Србије). Један од главних циљева Европска асоцијација за традиционалне спортове и игре је очување ових спортова као дела нематеријалног
културног наслеђа. Организују се бројни научно-стручни скупове и фестивали, углавном на локацијама које представљају и значајне туристичке дестинације, а кроз своју понуду садрже и туристичку промоцију локација на којима се одржавају. Кроз бројне европске фондове, AEJEST је од оснивања реализовала 14 међународних пројеката који су се бавили не само спортским вредностима, већ и очувањем нематеријалног културног наслеђа. Поједини од тих
пројеката, као један од циљева су имали и туристичку димензију, односно њихову промоцију кроз туризам, попут TRAWECU (који је обухватио шест држава, са циљем афирмације различитих облика народног рвања, између осталих и рвање у коштац из Србије), Games
plus и др. AEJEST у том погледу блиско сарађује и са UNESCO организацијом, као и другим асоцијацијама као што је ITSGA (The International traditional sports and games association), уједно је и један од оснивача Светске мреже професора и истраживача у области
традиционалних спортова и игара (Worldwide network of teachers and researchers of traditional sports and games).Since the late 1980s, Europe has witnessed growing interest in traditional sports and games as part of a cultural revival and a return to national roots. These practices, recognized as “living” intangible heritage, have been preserved in their original forms without written rules and transmitted across generations. The establishment of the European Association for Traditional Sports and Games (AEJEST) in 2001 marked a milestone, bringing together federations, universities, cultural institutions, and experts in a multidisciplinary network. Today, AEJEST members from 18 countries, with the main mission of safeguarding traditional sports as part of intangible cultural heritage.
Through scientific conferences, festivals, and 14 international projects, the association has promoted not only sports values but also cultural preservation and tourism development, often supported by European funds. Collaboration with UNESCO, ITSGA, and the World Network of
Researchers further reinforces AEJEST’s role in connecting heritage, research, and tourism promotion
Space, Tradition and Forgetting: Children’s Attitudes Toward Traditional Folk Sports and Games
No full textСтари народни спортови, игре и надметања представљају културно наслеђе из прошлости које је опстало до савременог доба. Они одражавају народну креативност у сфери спорта и рекреације, а настали су у руралним срединама као вид забаве током сеоских радова и чувања стоке на пашњацима и пољима. Временом су процеси модернизације, урбанизације и успостављања савремених индустријских начина живота у великом делу Европе довели до
постепеног ишчезавања ових спортова, чиме су они изгубили улогу у свакодневном животу заједница, и постали део угрожене народне културе. Као реакција на овај губитак, током деведесетих година XX века, у међународном контексту расте свест о значају очувања старих
спортова и игара као важног сегмента културне традиције и идентитета народа. Крајем прве деценије XXI века, и у државама насталим након распада СФР Југославије, ови спортови и игре бивајум све чешће препознати и вредновани као део нематеријалног културног наслеђа. Како би се кроз едукацију подигла свест о старим народним спортовима и играма, током 2023. и 2024. године, на простору западне Србије (Град Лозница) реализован је пројекат
„Стари народни спортови, игре и надметања – очување, преношење знања и презентација“. У оквиру овог пројекта, спроведено је анкетно истраживање школске популације (V-VIII разред) у три основне школе, са циљем да се анализирају ставови деце и утврди знање млађе популације везано за ову тематику. Резултати истраживања показали су да је велики број старих спортова и игара данас непознат деци, што указује на то да су значајно потиснути из савременог живота. Више од десет понуђених спортова и игара на листи препознало је мање од 15% испитаника, што представља јасан знак њихове угрожености. С друге стране,
учесницима анкете углавном су биле препознате поједине дечије игре (жмурке, између две ватре, школице, итд.), као и неке традиционалне дисциплине попут бацања камена са рамена и скока у даљ. Велика већина анкетираних никада није присуствовала
манифестацији која промовише ове спортове и игре, што указује на потребу за свеобухватнијом промоцијом ових догађаја, али и за подизањем свести и интересовања млађе популације кроз различите облике едукације. Истраживањем је додатно идентификовано одсуство знања деце о појму нематеријалног културног наслеђа.
Добијени подаци могу послужити као основа за креирање образовних и културних политика усмерених на очување овог сегмента наслеђа.Traditional folk sports, games, and competitions represent cultural heritage that has survived from past generations to the present day. Originating in rural communities, they reflected local creativity, served as recreational activities, and were often connected with farm work and livestock management. However, modernization, urbanization, and industrialized lifestyles across Europe have led to the gradual disappearance of these practices, diminishing their role in everyday
community life and placing them among endangered cultural traditions. In response, awareness of the importance of preserving folk sports and games has grown internationally since the 1990s. Countries of the former Yugoslavia increasingly recognized them as part of intangible cultural heritage. To promote education and awareness, a project “Traditional Folk Sports, Games, and Competitions – Preservation, Knowledge Transmission, and Presentation” was implemented in 2023–2024 in Loznica, Western Serbia. A survey was conducted among students in three primary schools to assess children’s knowledge and attitudes toward these traditional activities. Results revealed that many traditional sports and games are now unknown primarily to children, highlighting the need for broader promotion and educational initiatives
„Što južnije, to tužnije”: Linguicism as a Manifestation of ‘Ethnopsychological’ Prejudices and (Un)Conscious Language Discrimination
No full textУ раду се говори о имплицитном опстанку кључних појмова у науци
превазиђене етнопсихологије – дух народа и менталитет – и то у ширењу негативних предрасуда и (ауто)стереотипа према говорницимa
призренско-тимочке дијалекатске области и јављања лингвицизма као
својеврсног дискурса моћи носилаца новоштокавских дијалеката, херцеговачко-крајишког и шумадијско-војвођанског, који су у основи српског
стандардног језика. Истражује се појава унутарјезичког лингвицизма, и
то не само у наивним представама, већ и у академским круговима, који
креирају и спроводе српску језичку, просветну и научну политику. Може се
рећи да у нашој академској заједници не постоји изграђена свест о међу
односу језичке политике, стандардизације језика и статуса не само српског стандарднојезичког варијетета већ и српских народних говора. Отуда
долази до неприхватљивих случајева дискриминације високобалканизованих дијалеката и њихових говорника – и онда када су у великој мери
овладали стандарднојезичком нормом. И то због присутних појединих
маркерних особености изворног говора, а каткад и само због свог дијале
катског, завичајног порекла. Стога, у просветном систему Републике Србије – од основношколског до високошколског нивоа – нарочиту пажњу тре
ба посветити сузбијању негативних стереотипа о говорницима призрен
ско-тимочких дијалеката. Њу треба усмерити на њихову заштиту и него
вање јер они представљају важан сегмент етничког и кулурног идентитета
њихових носилаца, живу традицију, као и важан извор за лингвистичка
проучавања, посебице у дијалектологији, историји језика и етимологији.This paper examines the implicit survival of core concepts from the outdated
discipline of ethnopsychology such as national character and mentality in shaping negative prejudices and (auto)stereotypes toward speakers from the Prizren-Timok dialect area. It also explores the emergence of linguicism as a discourse of linguistic power exercised by the speakers of Neo-Štokavian dialects
which form the foundation of the Serbian standard language.
The authors address intra-linguistic linguicism not only in everyday attitudes but also within academic and institutional settings responsible for shap
ing Serbian language, education, and scientific policy. They argue that there is
insufficient awareness in the Serbian academic community of the complex re
lationship between language policy, standardization, and the status of both the
standard variety and regional dialects. This gap has led to cases of discrimina
tion against Balkanized dialects and their speakers even when individuals have
mastered the standard language. Discrimination often arises from identifiable
dialectal features or simply from regional origin.
The paper calls for greater efforts in Serbia’s educational system to challenge
harmful stereotypes and promote the preservation of Prizren-Timok dialects.
These dialects are crucial to the ethnic and cultural identity of their speakers and represent a living tradition and valuable resource for linguistic research,
especially in dialectology, historical linguistics, and etymolog
Чудесни феномен „лутајуће“ уметности: о монографији Рефлексије о византијској музици Гордане Благојевић
No full textПриказ књиге: Гордана Благојевић. Рефлексије о византијској музици. Мали увод у свет појачке уметности. Друго, допуњено издање на српском језику. Посебна издања Етнографког института САНУ ; књ. 104. Шабац – Београд: Глас цркве, Етнографски институт САНУ 2024
The Balkans in the Eyes of Constantinople
No full textThe Byzantine Empire considered the Balkans part of its territory and fought for centuries to integrate them into its borders. This raises the following questions: How did the members of the Empire’s learned elites depict the Balkans and the peoples that inhabited them in their writings? Did their perception of the Balkans change, especially after Byzantium vanquished its primary rival, Bulgaria, and integrated the central Balkans into its territory?We dedicate this book to our esteemed professor Ljubomir Maksimović with heartfelt thanks for his unwavering support to successive generations of researchers at the Institute for Byzantine Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts
The Ground Safety Zone Through the Prism of Historical, Political, and Ethnic Processes
No full textРазличите историјске и друштвено-политичке околности утицале су на динамику етнодемографских процеса на простору Копнене зоне безбедности (КЗБ) и њене бафер зоне. Циљ рада је да се прикаже историјска генеза, административне промене и етнодемографски процеси који су кључно обликовали овај простор, укључујући и његов савремени геополитички и безбедносни значај. Комбиновањем историјско-географских и демографских метода, као и анализом пописних података (1931–2022/2024) и релевантне научне литературе, спроведена је свеобухватна анализа миграционих токова и етничких промена од краја 19. века до данас. Резултати истраживања указују на континуиран процес етничке трансформације условљене негативним демографским трендовима и бројним политичко-безбедносним факторима. Посебно је изражена етничка поларизација између Албанаца и Срба, као последица дуготрајних историјских токова и наслеђених етничких образаца. Етнички диспаритет у овако осетљивом простору може имати дугорочне импликације по стабилност и безбедност Републике Србије, што намеће потребу за посебним научним и државним фокусом на ово питање у наредном периоду.Various historical and socio-political circumstances have influenced the dynamics of ethnodemographic processes in the Ground Safety Zone (GSZ) and its buffer area. The paper aims to present the historical genesis, administrative changes, and ethnodemographic processes that have crucially
shaped this area, including its contemporary geopolitical and security significance. By combining historical-geographical and demographic methods, as well as through the analysis of census data (1931–2022/2024) and relevant scientific literature, a comprehensive analysis of migration flows and ethnic changes from the late 19th century to the present day was conducted. The results indicate a continuous process of ethnic transformation conditioned by negative demographic trends and numerous political and security factors. A particularly pronounced feature is the ethnic polarization between Albanians and Serbs, as a result of long-term historical developments and inherited ethnic patterns. The existing ethnic disparity within such a sensitive area may have long-term implications for the stability and security of the Republic of Serbia, emphasizing the need for sustained academic and governmental attention to this issue in the future
Кратке интернет форме и музика са текстом на дијалекту
No full textОсновата на овој труд ја сочинуваат темите на кусите интернет-форми (видеоклипови) со кои се занимаваат јутјубери/тиктокери и автори/изведувачи на песни со текстови на разни дијалекти во Србија, односно, истражувачкиот корпус го претставуваат куси видеоклипови од
мрежите Јутјуб и/или Тик-Ток, музички точки од Јутјуб и сл. Во трудот се разгледува општата прифатеност на овој жанр од страна на населението на Србија, како и причините за експанзијата на снимањето на вакви содржини: се претставуваат и се анализираат не само темите со кои се занимаваат модерните алтернативни уметници, туку се востановуваат и причините поради кои е настаната експанзијата на овој жанр, особено кај младата популација, бидејќи во претходниот период темите од народниот живот, особено со
употреба на дијалект во јавните настапи, беа сметани за архаични. Со оглед на тоа дека видеоклиповите и музиката со која ќе се занимаваме го претставуваат традиционалниот живот, од гледна точка на жител на внатрешноста на Србија, употребата на вакви теми на дијалект можеме да ја поврземе со желбата за автентичност, како и со потребата за територијална идентификација, но таа може да се гледа и како некаков вид бунт спрема системот. Овој алтернативен правец, како музички, така и аудиовизуелен, претставува своевиден жанр, кој може да послужи и како материјал за исчитување на одредени елементи на традиционалниот, но и на современиот живот на младите „провинцијалци“. Значи, сите спомнати сегменти во трудот се согледуваат од антрополошко етнолошки аспект.The basis of this research is the topics of short internet forms that YouTubers / tiktokers deal with and songs by musicians in different dialects in Serbia, i.e. – the corpus is represented by short clips from YouTube and / or the Tik Tok network, music tracks from YouTube, etc. The paper analyzes the general acceptance of this phenomenon by the population of Serbia, as well as the reasons for the expansion of recording of such content: not only the topics that modern alternative artists deal with are presented and analyzed, but also the reasons for the expansion of this phenomenon are established, especially among the young population, since in the previous period the topics were from folk life, especially with the use of dialect in public performances, were considered archaic. Considering that the clips and music that we will deal with represent traditional life from the point of view of the inhabitants of the interior of Serbia, the use of such themes and dialects can be connected with the desire for authenticity, as well as with the need for territorial
identification, but it can also be seen as a kind of rebellion against the system. This alternative direction, both musically and dramatically, represents a unique phenomenon that can serve as material for reading certain elements of the traditional, but also modern life of young “provincials”. Therefore, all the mentioned segments are observed in the work from a cultural point of view, i.e.
anthropological-ethnological point of view.Основ овог рада чине теме кратких интернет форми којима се баве јутјубери / тиктокери и песама музичара на различитим дијалектима у Србији, односно – истраживачки корпус представљају кратки клипови са Јутјуба и / или Тик Ток мреже, музичке нумере са Јутјуба и сл. У раду се анализирају општа прихваћеност овог феномена од стране становништва Србије, као и разлози експанзије снимања оваквих садржаја: представљају се и анализирају не само теме којима се модерни алтернативни уметници баве, већ се установљавају и разлози због којих је дошло до експанзије овог феномена, посебно код младе популације, будући да су у претходном периоду теме из народног живота, посебно уз употребу дијалекта у јавним наступима, биле сматране архаичним. С обзиром на то да клипови и музика којима ћемо се бавити представљају традиционални живот из угла становника унутрашњости Србије, употребу оваквих тема и дијалекта можемо повезати са жељом за аутентичношћу, као и са потребом за територијалном идентификацијом, али се она може посматрати и као нека врста бунта према систему. Овај алтернативни правац, како музички тако и драмски, представља својеврстан феномен који може послужити и као материјал за ишчитавање одређених елемената традиционалног, али и модерног живота младих „провинцијалаца“. Дакле, сви поменути сегменти посматрају се у раду са антрополошко-етнолошког становишта.Трудови од симпозиумот „Фолклористиката и културното наследство“ (Скопје, 22.11.2024 година) / Conference Proceedings “Folkloristics and Cultural heritage” (Skopje, 22 november 2024)
The Present and Future of the School of Chanting Art "Saint John of Damascus" in Novi Sad, Serbia
No full textByzantine church music has been present in the liturgical practice of the Serbian Orthodox Church since the Middle Ages. Various socio-historical factors contributed to the fact that this chanting tradition has not had an uninterrupted presence, especially during the 20th century. However, since the late 1980s and early 1990s, a revival of Byzantine music has been observed in the Serbian Orthodox Church. The teaching of Byzantine chanting art mainly takes place in monasteries and parishes. The focus of this paper is the School of Chanting Art "Saint John of Damascus" founded in 2011 in the church community of Novi Sad, in the Holy Metropolis of Bačka. This school, whose founding was supported by the current Metropolitan of Šabac, Hierotheos, fully follows the curriculum of Greek church music schools. However, teaching is largely conducted online. One of the school's activities is the formation of a chanting choir, which then participates in concert halls. The aim of this paper is to highlight both the current and future challenges faced by both the participants and the school itself.Σειρα: Πρακτικα Συνεδριω