Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
Provincial Administration in the Service of Pacification
No full textУ тексту се излажу резултати истраживања улоге коју је византијска провинцијска власт (војна и цивилна) имала у интеграцији освојених балканских области након Цимискијеве и Василијеве реконквисте. Период између обнове власти на централном Балкану крајем 10. и почетком 11. столећа, и слома Царства 1204, аутори су поделили у пет хронолошких етапа. Проучавајући инструменте којима се Цариград служио у процесу интеграције, као и одговор локалних заједница, настојали су да реконструишу стварне домете византијског присуства. Посебна пажња посвећена је питању партиципације локалног становништва у ондашњој управној организацији Византијског царства.We dedicate this book to our esteemed professor Ljubomir Maksimović with heartfelt thanks for his unwavering support to successive generations of researchers at the Institute for Byzantine Studies of the Serbian Academy of Sciences and Arts
The Twilight : a musical drama in one act with a ballet divertissement : based on a libretto after the play Suton (The Twilight) from The Dubrovnik Trilogy by Ivo Vojnović. Vol. 3, Piano-vocal score
No full textНематеријално културно наслеђе Баната: сећања и фолклорне праксе из аудио-визуелног архива Етнокампа Кикинда
No full textИздање Нематеријално културно наслеђе Баната: сећања и фолклорне праксе из аудио-визуелног архива Етнокампа Кикинда (2001-2025) представља прво систематско презентовање богате теренске грађе која се прикупљала у оквиру теренског истраживања „Етнокампа Кикинда“ и грађе сарадника ове студијске истраживачке станице похрањене у поменути архив током претходне двадесет и четири године. Ова збирка обједињује 37 примера и обухвата вокалну, вокално-инструменталну, инструменталну и играчку (плесну) традицију са простора Баната.
„Етнокамп Кикинда: Међународна студијске истраживачке станице музичких и играчких (плесних) традиција“ основан је са намером да документује нематеријално и материјално културно наслеђе Баната, омогући сценску презентацију прикупљеног материјала, али и из уверења да бављење традицијом изискује умрежавање извођачког и научног домена. Током протеклих година, ови циљеви доследно су остваривани кроз бројне кореографије, научне радове, стручне сарадње и међународне конференције. С тим у вези, ово издање доноси нову идеју презентовања „сировог“ теренског материјала из аудио-визуелног архива „Етнокампа Кикинда“, са жељом да постане доступан онима којима највише припада – заједницама Баната и свима који у традицији препознају вредност и надахнуће. Верујемо да ће ова мозаична збирка традиције и сећања Баната подстаћи развој нових платформи, пракси и стваралачких иницијатива које доприносе одрживости, трансформацији и живој динамици традиције Баната.Ово издање представља приказивање прикупљене теренске грађе Архива „Етнокампа Кикинда“ у периоду од 2002. до 2025. године. Издање укључује видео записе вокалне, вокално-инструменталне, инструменталне и плесне традиције Баната који осветљавају шаренолике структуре становништва укључујући традиције српског староседелачког становништва, досељеника из динарских области, као и традиције заједница Румуна, Словака, и Рома
Academic Music Journal Publishing in Türkiye: A Field-Theoretical Analysis of Institutionalization, Symbolic Capital, and Editorial Structures
No full textThis article examines music journal publishing in Türkiye through Pierre Bourdieu’s field theory. While briefly outlining developments since the nineteenth century, its primary analytical focus is the post-1980 period, marked by the institutionalization of academia and the rise of peer review culture. The article specifically traces post-2000 transformations driven by digitization, open access, and indexing systems, showing how standardized editorial workflows formalize relationships between journals and symbolic capital. It conceptualizes editorial networking as a field-level practice through which language policy, reviewer mobility, and networked authorship operate as instruments of internationalization
Rukopisna notna zbirka Jovana Frajta. Priredio: Jovan Frajt, uredila: Marija Dumnić Vilotijević Beograd: Muzikološki institut SANU, 2022, 399 str. ISMN 979-0-802010-04-8
No full textDancing Emotions: Challenges of Emotional Expression in the Process of Learning Traditional Dance
No full textТекст је настао као резултат пилот-пројекта спроведеног међу матурантима Одсека за народну игру Балетске школе у Новом Саду (2024). Како се у школском систему плес недовољно повезује с емоцијама, при чему је акценат углавном на техничким аспектима извођења, основни циљ пројекта био је теоријско и практично истраживање односа телесног и емоционалног израза у традиционалном плесу. Полазим од хипотезе да ученици доживљавају напетост између очекиваног плесног израза, који је део формалног кореографског оквира, и њихове способности да препознају и артикулишу властите емоције. Теоријски, текст се ослања на концепт отеловљења, док је методолошки поступак вишефазни и подразумева етнографију, анкете и анализу радионица с ученицима.This article is based on a pilot project conducted among final-year students at the Folk Dance Department at the Ballet School in Novi Sad (2024). Since dance in the school system is insufficiently connected to emotions, with the primary emphasis being placed on the technical aspects of performance, the main goal of the project was to explore – both theoretically and practically – the relationship between bodily and emotional expression in traditional dance. I start with the hypothesis that students experience tension between the expected dance expression, which is a part of the formal choreographic framework, and their ability to recognize and articulate their own emotions. Theoretically, the article builds on the concept of embodiment, while the methodological approach is multiphasal, involving ethnography, surveys, and analysis of workshops with students
A few remarks on Opusculum 10 of Maximus the Confessor
No full textМаксимова Opusculum 10 из 643. године даје сажет приказ полемике између Рима и Цариграда око питања првобитног греха у Христу и исхођења Светог Духа. Повод за расправу представљале су папине „Саборске посланице“, чији се садржај није налазио на званичној линији теолошке политике Цариграда. Будући да се у Opusculum 10 не открива о којем је римском епископу реч, аутори овог рада покушавају утврдити његов идентитет, након чега дају анализу Максимовог тумачења става према којем Свети Дух исходи „и од Сина“. На Максимову компромисну тезу, према којој се латинска формулација „и од Сина“ тумачи у смислу „кроз Сина“, позиваће се многи хришћански теолози, укључујући и Нила Кавасилу. Једна од његових расправа која обухвата фрагмент из Opusculum 10 преведена је и на српскословенски, a поглављe у оквиру ког се тај фрагмент налази аутори доносе на крају рада.Maximus the Confessor’s Opusculum 10, composed in 643, offers a concise account of the controversy between Rome and Constantinople over the issue of original sin in Christ and the procession of the Holy Spirit. The ocassion for this dispute was pope’s “Synodical letters”, whose content did not align with the official theological policy of Constantinople. Since Opusculum 10 does not specify which Roman pope authored these documents, the authors of thе present paper attempt to determine his identity, after which they provide an analysis of Maximus’s interpretation of the thesis on the procession of the Holy Spirit “and from the Son”. Maximus’s conciliatory thesis – interpreting the Latin formulation “and from the Son” as “through the Son” – would later be quoted by numerous Christian theologians, including Nilus Cabasilas. One of Cabasilas’s treatises, which contains a fragment from Opusculum 10, was translated into Serbian Church-Slavonic. This fragment is presented by the authors at the conclusion of the study
Ethnology and Dialectology: Unity in Diversity
No full textУ раду ћемо представити резултате истраживања на тему суодноса две научне дисциплине – етнологије и дијалектологије, од почетка XX века до данас.
Начине на који су се повезивале ове две дисциплине и њихови истраживачи
представићемо са аспекта етнолошке науке, а кроз три основне теме: 1. почетак и развој обе дисциплине и њихова (не)преклапања, 2. размена и значај
метода и теоријских приступа, као и заједнички рад етнолога и дијалектолога
и 3. заједнички резултати и допринос научном разумевању културе српског
народа. У истраживање ће бити укључени и анализа садржаја стручне и научне литературе, различите архивске грађе и публикација на којима су сарађивали етнолози и дијалектолози, као и разговори са савременим стручњацима
из области етнологије. Циљ рада је да представимо начине на које су се етнологија и дијалектологија међусобно прожимале и доприносиле једна другој,
затим да представимо институционални оквир њихове сарадње и да укажемо
на могуће будуће правце сарадње ове две научне дисциплине.In this paper, we will present the results of research on the relationship between
two scientific disciplines - ethnology and dialectology, starting from the beginning
of the 20th century to the present day. We will present the ways in which these
two disciplines and their researchers have connected from the perspective of
ethnological science, through three basic topics: 1. the beginning and development
of both disciplines and their (non)overlaps, 2. the exchange and importance of
methods and theoretical approaches, as well as the joint work of ethnologists and
dialectologists and 3. joint results and contribution to the scientific understanding
of the culture of the Serbian people. The research will also include an analysis
of the content of professional and scientific literature, various archival materials
and publications on which ethnologists and dialectologists collaborated, as well as
conversations with contemporary experts in the field of ethnology. The aim of the
paper is to present the ways in which ethnology and dialectology have interwoven
and contributed to each other, then to present the institutional framework of their
cooperation and to point out possible future directions of cooperation between
these two scientific disciplines.ДОИ броја: https://doi.org/10.46630/gsrj.23.202
DESCRIPTION AND CATEGORIZATION OF THE VERB SYSTEM IN THE TREATISE VERB BY ADAM DRAGOSAVLJEVIĆ (CIRCA 1850)
No full textThis paper analyzes the treatise entitled Verb by philologist and grammarian Adam Dragosavljević (circa 1850), preserved in the Manuscript Department of Matica Srpska (M 7,707). An excerpt from
this treatise, supplemented with examples from the German language, was published in the chapter on
verbs in the author’s German Grammar (1831, second edition 1851). In his treatise, Dragosavljević
defines the verb as the central element of the lexical and grammatical system of the Serbian language,
examining it through ten descriptive categories.
In this paper, we examine these categories in the light of contemporary linguistics, including the
identification of their modern grammatical equivalents. A special focus is given to Dragosavljević’s
methodological approach to the scientific description of the verb system as a meta-linguistic explanation situated at the intersection of pragmatics and grammar. The comprehensiveness and depth of the
analysis conducted by Dragosavljević in the treatise Verb render it, to the best of our knowledge, the
most extensive discussion of verbs in the Serbian language in the 19th century.
The aim of this study is to highlight the levels at which Dragosavljević’s linguistic knowledge
of the verb operates and, based on this analysis, to draw conclusions about Serbian linguistic thought during the given period – particularly about the aspects that, from today’s perspective, can be considered modern.У раду анализирамо спис под насловом Глагол филолога и граматичара Адама Драгосављевића (настао око 1850. године), који се чува у Рукописном одељењу Матице српске (М 7.707). Извод из ове расправе, допуњен примерима из немачког језика, објављен је у поглављу о глаголу ауторове Немачке граматике (1831, друго изд. 1851), али сама расправа није објављивана у целини. У свом спису А. Драгосављевић дефинише глагол као централни члан лексичког и граматичког система српског језика, а затим га посматра кроз десет категорија описа. У раду посматрамо ове категорије у светлу савремене лингвистике, што укључује изналажење њихових савремених граматичких еквивалената. Посебан део рада посвећен је методологији Драгосављевићевог научног описа као метајезичком објашњењу глаголског система на месту додира семантике, прагматике и граматике. Свестраност и обухватност анализе коју је А. Драгосављевић спровео у спису Глагол чини овај спис, колико је нама познато, најобимнијом расправом о глаголима у српском језику у XIX веку. Циљ нашег рада је да укаже на нивое на којима функционише хоризонт лингвистичког знања о глаголу А. Драгосављевића, као и да, на основу овог, донесе закључке о српској лингвистичкој мисли у датом периоду – пре свега о ономе што је, из данашње перспективе, у њој модерно
Концепт ДОМОВИНА - резултати анкетног истраживања
No full textУ раду је представљена језичка слика домовине у српском језику на основу анкетног материјала