Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
Obiteljski dom kao rasadnik glazbenog života – iz Kulturne povijesti Srba u Habsburškoj Monarhiji u 19. stoljeću
When Two Roma Communities Meet: Consequences for the Vulnerability of Romani in the Belgrade Suburb of Batajnica
This chapter explores language vulnerability in two Roma
communities residing in the Belgrade suburban settlement of Batajnica:
Sremski Roma and Arli Roma. These communities settled in the area at
different times; they speak different Romani dialects and belong to different
religious denominations. Based on the responses to the sociolinguistic
VLingS Questionnaire 1.0 conducted during fieldwork in 2023, the research
focuses on several sociolinguistic aspects, such as linguistic background,
intergenerational language transmission, attitudes toward Romani, issues
of identity and language maintenance, as well as various domains of
language usage. Although characterized by many similarities—particularly
in their linguistic backgrounds and attitudes toward language—the two
communities differ in the frequency of Romani language usage across
different domains. Notably, significantly more Arli Roma use their language
when speaking to their partners, children, and neighbours, discussing topics
of social interest, and, most importantly, during prayer and in gravestone
inscriptions. In contrast, Sremski Roma report more frequent usage of
Serbian across various domains, pointing to the potential vulnerability of
Romani in this community. These findings indicate that assessments of
language vulnerability and endangerment of Romani varieties should take
into account dialectal diversity and various extralinguistic factors, providing
separate estimates for distinct varieties.Поглавље истражује рањивост језика у двема ромским заједницама у београдском приградском насељу Батајница: у заједницама Сремских Рома и Арлија. Ове две заједнице настаниле су се у Батајници у различитим временским периодима, говоре различите ромске дијалекте и припадају различитим верским деноминацијама. Истраживање се заснива на одговорима саговорника на социолингвистички упитник VLingS Questionnaire 1.0 који је у датим заједницама спроведен током теренских истраживања 2023. Студија се фокусира на неколико социолингвистичких аспеката, као што су језички профил, међугенерацијско преношење језика, ставови према ромском, питања идентитета и очувања језика, као и различити домени употребе. Иако их одликују бројне сличности, посебно у језичком профилу и ставовима према језику, ове две заједнице разликују се у фреквенци употребе језика у различитим доменима. Значајно већи број Арлија употребљава ромски језик у разговору са својим партнерима, децом, комшијама, током разговора о друштвеним питањима, и нарочито током молитве и на надгробним натписима. С друге стране, Сремски Роми наводе чешћу употребу српског језика у различитим доменима, указујући на потенцијалну рањивост ромског у овој заједници. Добијени резултати сугеришу да процене рањивости и угрожености ромских варијетета треба да узму у обзир дијалекатску разноврсност и различите ванјезичке факторе, омогућавајући одвојене процене за различите варијетете
Applied Musicology, Teamwork, and Visionary Enthusiasm: The Reconstruction of the Opera Suton (The Twilight) by Stevan Hristić
Ovom studijom želim da predstavim višegodišnji proces rada na rekonstrukciji opere Suton
značajnog srpskog kompozitora epohe modernizma, muzičkog pedagoga, pisca, dirigenta i jednog
od osnivača Beogradske filharmonije, Stevana Hristića (1885–1958). Kao osnovne izvore za ovaj rad koristila sam arhivsku dokumentaciju Muzikološkog društva Srbije, Opere i teatra Madlenianum i Centra beogradskih festivala, zatim, kolektivnu monografiju Pred Sutonom Vojnovića i Hristića,
kritičke osvrte iz dnevne i periodične štampe, kao i usmena sećanja protagonista ovog projekta.With this study, I wish to present the long process of reconstructing the opera Suton [The
Twilight] by Stevan Hristić (1885–1958), a prominent Serbian composer of the modernist era,
music educator, writer, conductor, and one of the founders of the Belgrade Philharmonic Orchestra.
As the primary sources for this study, I have used the archival documentation of the Serbian
Musicological Society (MDS), the Opera and Theatre Madlenianum, and the Belgrade Festivals Centre (CEBEF), as well as the collective monograph Facing The Twilight by Vojnović and Hristić [Pred Sutonom Vojnovića i Hristića], critical reviews from daily and periodical press, as well as the oral accounts and reflections of the project’s protagonists. From today’s perspective, the reconstruction of Suton can be assessed as an extraordinary example of teamwork in the field of applied musicology.Sveska 2: Baletski divertisman; Pogovor
The Honor of Saint Paraskevi in Serbia: A Historical-Ethnological Analysis
The honoring of Saint Paraskevi of Epivates is widespread in all
Balkan countries. This fact results from the multiple transfers of her relics from Kallikrateia, where Saint’s grave was discovered, to Iasi,
Romania, where her uncorrupted body rests until today. This text traces
the path of her relics in Serbia, as well as the impact their presence left
on the Serbian people. In addition to the development of the great honor
towards Saint Paraskevi, which is undiminished to this day, the paper
also analyzes the prejudices and superstitions related to her person, as
well as the social and political dimensions that the cult of this Saint took
on from time to time
Део трећи: Намесништво и сведени парламентаризам (1934-1939)
Трагедија у Марсеју оставила је читаву земљу у стању шока. Монарх, који
је апсолутистички држао све конце унутрашње и спољне политике у својим
рукама, нестао је са сцене, чиме је отворено питање шта ће даље бити са
Југославијом. Свестан да може да падне као жртва атентата, краљ Александар је
у јануару 1934. оставио тестамент којим је одредио трочлано намесништво до
стицања пунолетства његовог најстаријег сина Петра. Сачињавали су га његов
брат од стрица кнез Павле Карађорђевић, сенатор Раденко Станковић, који је био
и лекар покојног краља, и бан Савске бановине Иво Перовић, Хрват
југословенског опредељења. Централна фигура намесништва био је кнез Павле,
већ и због чињенице да је припадао владарском дому и упркос томе што до тада
није узимао значајнијег учешћа у политичком животу земље. Син кнеза Арсена,
темпераментног брата краља Петра I, који је био одсутан због велике војничке
каријере у руској војсци, и рано преминуле кнегиње Ауроре Павлове Демидов ди
Сан Донато, Павле је одрастао са својим стрицем и његовим синовима. Отуда је
његов избор био логичан. Услед свог образовања у Оксфорду и формативних
година које је провео у највишим круговима британског друштва, кнез Павле је
израстао у човека који је по својим схватањима и погледима на живот више личио
на енглеског аристократу него на будућег владара из Карађорђеве династије.
Највеће задовољство причињавало му је сликарство, које је одлично познавао,
прикупљајући током година колекцију слика изванредне вредности која ће
постати срж сталне поставке новоформираног Музеја кнеза Павла. Друга
двојица намесника нису имали никакву нарочиту политичку тежину и у јавности
су подругљиво били називани „присутним грађанима
The Songs about the Resolution of the Information Bureau and Stalin in the Folklore Collection of the SASA Institute of Ethnography
Текст нуди кратак избор песама о Информбироу и Стаљину које
се налазе у Фолклорној збирци Етнографског института САНУ,
сакупљаних на великој радној акцији изградње ауто-пута „Братство
и јединство” 1949. године. Такође, рад покушава да одреди контекст
у коме су политичке пароле претваране у фолклорни материјал,
те нуди један могући оквир за разумевање значења те грађе. Рад
настоји да потврди и покаже инструментализацију фолклора у
идеолошке и политичке сврхе, то јест да укаже на неопходност
дубљег и опсежнијег истраживања материјала који је сачуван на
Етнографском институту.The text proffers a short selection of songs about the Information Bureau and Stalin from the Folklore Collection of the SASA Institute of Ethnography gathered during great volunteer work action of the building of the “Brotherhood and Unity” highway in 1949. Moreover, it attempts at defining the context in which political maxims were turned into folklore material, and offers a framework for the understanding of the meaning of that material. The paper strives to confirm and depict the instrumentalization of folklore for ideological and political purposes, i.e., to pinpoint the necessity of a more profound and encompassing examination of the material stored at the Institute of Ethnography
Процес дигитализације Фолклорне збирке Етнографског института Српске академије наука и уметности
Тhe Institute of Ethnography of the Serbian Academy of Sciences and
Arts possesses an extensive folklore collection. is archival material was collected after
World War II, and in the Collection, we can find primarily folk songs and other folklore
genres from around the former Yugoslavia. The SASA Institute of Ethnography has
recognized the importance of this Collection and has initiated efforts to systematize and
digitize it. The continuous project “The Creation of the Digital Database of the Folklore
Collection of the SASA IE” began in 2022. This initiative has been made possible owing
to the financial support by the Ministry of Culture of the Republic of Serbia which
recognizes the importance of preserving and promoting the country’s unique cultural
legacy for future generations.
The primary objective of this paper is to provide an in-depth account of the
systematization and digitization processes involved in organizing archival material, as
well as offering a basic description of the software solutions developed in order to provide
an intelligent research tool for the future users of the digitalized Collection. The various
phases of the project, from the initial planning stages to the final execution, along with
the intricacies of the work and the challenges encountered by the project collaborators,
are described in detail. The paper also provides an overview of the database and website
created in the project, including their functionality and how the team utilizes them as a
working tool. This paper provides an informative account of the project and highlights
the importance of human work in it.Етнографски институт САНУ поседује вредну Фолклорну збирку, која у првом реду садржи народне песме и краће фолклорне форме са подручја бивше Југославије. Стварање ове колекције започето је после Другог светског рата и представљало је један од првих великих пројеката од оснивања Института 1947. године.
Колекција садржи између 18.000 и 20.000 текстова на различитим јужнословенским језицима. Ова Фолклорна збирка представља важно сведочанство транзицијске ере у новијој историји региона, нудећи увид у преовлађујући начин размишљања, друштвених пракси, погледа на свет и системе вредности друштвеног и
идеолошког поретка у настајању. Етнографски институт САНУ је недавно покренуо рад на систематизацији и дигитализацији ове збирке. Пројекат „Израда дигиталне базе Фолклорне збирке Етнографског института САНУ“ започет је 2022.
године, а његова реализација је омогућена уз финансијску подршку Министарства
културе Републике Србије, које је препознало значај ове јединствене збирке коју
треба сачувати и представити широј јавности.
Основни циљ овог рада јесте да пружи детаљан приказ процеса система-
тизације и дигитализације Фолклорне збирке, као и основни опис софтверских
решења, развијених како би се будућим корисницима дигитализоване збирке
омогућио напредан истраживачки алат. Описане су различите фазе пројекта, од
почетног планирања рада на пројекту до коначне реализације, уз фокус на сложености задатака и изазовима са којима су се суочавали чланови тима. Рад такође
представља структуру дигиталне базе и веб-странице креираних у оквиру пројекта, као и њихову функционалност и начин на који се могу користити као радни
алат.
На сваком кораку процеса рада, како у некадашњем стварању Фолклорне
збирке, тако и у њеној садашњој дигитализацији, очигледни су утицај и неопходност учешћа човека – од сакупљача на терену, казивача песама, сарадника Института који су првобитно организовали Збирку, до тима који је после вишегодишњег периода запостављености збирке одлучио да њену грађу дигитализује. Овај рад
даје информативни приказ пројекта и наглашава важност људског рада у њему.Archives and Research – Between the Analog and the Digital: Proceedings of ICARUS Convention 32, Novi Sad, June 5-7, 2024 (Edited by Ljiljana Bubnjević and Sara Samardžić) / Архиви и истраживања – између аналогног и дигиталног: зборник радова 32. конвенције ICARUS-а, Нови Сад, 5-7. јун 2024. (уреднице Љиљана Бубњевић и Сара Самарџић)
Byzantine Policy toward “Barbarians” in the Southern Balkans from the 7th to the 10th Century and the Beginning of the Reconquista
У тексту су изложени подаци о различитим методама које је Цариград примењивао приликом интеграције различитих неромејских и „вараврских” скупина са Балкана, у периоду од велике словенско-аварске најезде, до Цимискијеве реконквисте (7–10. век). Са посебном пажњом обрађена је улога коју су у том процесу имали органи централне, провинцијске и црквене власти у Византијском царству.We dedicate this book to our esteemed professor Ljubomir Maksimović with heartfelt thanks for his unwavering support to successive generations of researchers at the Institute for Byzantine Studies of the Serbian Academy of Sciences and Art
Људска права у ванредним ситуацијама ; Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе ; Допринос Рома култури народа у Србији : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 16. април 2024. године]
Људска права у ванредним ситуацијама : зборник радова са научног скупа одржаног 8–9. децембра 2022 / уредници Тибор Варади, Маријана Пајванчић. – Београд : САНУ, 2023;
Цинцари: културна размена, идентитет и наслеђе / уредници Тибор Варади, Младена Прелић. – Београд : САНУ, 2023;
Допринос Рома култури народа у Србији : зборник радова са научног скупа одржаног 22. октобра 2021 / уредници Тибор Варади, Драго љуб Б. Ђорђевић, Драган Тодоровић. – Београд : САНУ, 2022;
Уводна реч: академик Тибор Варади
Говорили: проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић, проф. др Маријана Пајванчић, др Младена Прелић
У Београду, уторак 16. април 2024. у 13 часов