Serbian Academy of Sciences and Arts
DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and ArtsNot a member yet
18016 research outputs found
Sort by
Темплон : преграда олтара/иконостас : од настанка до развијене сред њовековне форме : са освртом на српске задужбине од краја XII века до Велике сеобе 1690. године : [представљање књига на Трибини Библиотеке САНУ, Београд, 15. октобар 2024. године]
No full textТемплон : преграда олтара/иконостас : од настанка до развијене средњовековне форме : са освртом на српске задужбине од краја XII века до Велике сеобе 1690. године / Тихон Ракићевић ; уредник Миодраг Марковић. – Београд : САНУ : Филозофски факултет, Институт за историју уметности ; Студеница : Манастир Студеница, 2024;
Поздравне речи: академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије;
Говорили: Епископ моравички Тихон, академик Миодраг Марковић, дописни члан САНУ Драган Војводић.
У Београду, уторак 15. октобар 2024. у 13 часов
The Dialectics of Algorithm and Self: An Anthropological Reflection on the Ethical Implications of Conditioned Judgment
No full textIzlaganje istražuje dijalektički odnos između algoritma i sopstva, fokusirajući se
na mehanizme koji oblikuju ljudsko rasuđivanje i subjektivno iskustvo u
digitalnom okruženju društvenih mreža. Analiza je strukturisana u dve
komplementarne dimenzije. Prva dimenzija, posmatrana „odozgo“, razmatra
algoritam kao tehnologiju koja artikuliše i usmerava mišljenje korisnika kroz
mrežu normi, pravila i instrumenata moći. U ovom okviru algoritamske
procedure ne funkcionišu neutralno, već aktivno oblikuju percepciju, iskustvo i
proces rasuđivanja, uspostavljajući dijalektički odnos sa sopstvom koje reaguje,
adaptira se i redefiniše svoje granice u odnosu na ponuđene mogućnosti i
ograničenja. Druga dimenzija, posmatrana „odozdo“, fokusira se na afektivnu i
moralnu komponentu iskustva. Ona istražuje kako načini prikazivanja sebe i
emocionalni doživljaji nastaju kroz interakciju sa digitalnim sadržajem, čija
organizacija i vrednosna relevantnost, uslovljava refleksivno i evaluativno
rasuđivanje subjekta. Subjekti internalizuju norme, afektivna očekivanja i moralne
obrasce kroz proces selektivne interpretacije, procene i usklađivanja sa digitalnim
okruženjem, što oblikuje afektivno-moralne strukture sopstva. Integracija ove
dvodelne analize omogućava uvid u složene faktore koji uslovljavaju proces
formiranja i posledični doživljaj sopstva, preispitujući međupovezanost i značaj
tehnologije, moći, afekta i moralnih normi. Izlaganje doprinosi teorijskom
razumevanju digitalne subjektivnosti, pokazujući kako algoritamski i afektivni
procesi zajedno utiču na oblikovanje svakodnevnog iskustva subjekta.
Antropološka refleksivnost, stoga, nudi konceptualni okvir koji omogućava
prepoznavanje kulturnih i društvenih uslova pod kojima se ovi procesi odvijaju,
otvarajući prostor za kritičku analizu etičkih i društvenih implikacija
algoritamskog upravljanja sopstvom.This presentation examines the dialectical relationship between algorithm and
self, focusing on mechanisms that shape human judgment and subjective
experience within the digital environment of social media. The analysis is
structured around two complementary dimensions. The first dimension,
approached “from above,” considers the algorithm as a technology that
articulates and directs user’s thoughts through a network of norms and rules.
Algorithmic procedures do not operate neutrally but actively shape perception,
experience, and reasoning, establishing a dialectical relation with the self, which
responds, adapts, and redefines its boundaries in relation to the possibilities and
constraints presented. The second dimension, approached “from below,”
emphasizes the affective and moral aspects of experience. It examines how selfpresentation and emotional experience emerge through engagement with digital
content, whose structure and evaluative relevance shapes the subject’s reflective
and evaluative reasoning. Subjects internalize norms, affective expectations, and
moral patterns through processes of selective interpretation, assessment, and
alignment with the environment, thereby forming affective-moral structures of
the self. The integration of these two dimensions provides insight into the
complex factors that condition the formation and experience of the self,
highlighting the interconnected roles of technology, power, affect, and moral
frameworks. The presentation contributes to a theoretical understanding of
digital subjectivity, showing how algorithmic and affective processes jointly
influence everyday subjective experience. Anthropological reflexivity, therefore,
provides a conceptual framework to recognize cultural and social conditions
under which these processes unfold, opening space for critical analysis of the
ethical and social implications of algorithmic governance of the self.„Odgovornost i rasuđivanje: epistemički, moralni i društveni aspekti”, Beograd, 28. novembra 2025: knjiga apstrakata = "Responsibility and Reasoning: Epistemic, Moral, and Social Aspects" Belgrade, November 28, 2025: Book of Abstract
Лиминалне ситуације: Филмски наративи Акија Каурисмакија о избеглицама у Европи
No full textThis article analyses two films by the Finnish director Aki Kaurismäki, Le Havre (2011) and The Other Side of Hope (Toivon tuolla puolen, 2017), which concentrate on the joys and tribulations of non-European refugees in Europe. It seeks to understand their contributions to the current discussions around narratives on migration, with religious and non-religious elements. These films convey the poignant experiences of refugee migrants in Europe by merging social relevance, visual aesthetics, and humanist sensibility. In prior studies, either one or both films have been examined in the context of migration, each adopting a different theoretical framework. However, in this article, we diverge from previous approaches by embracing the theoretical lens of liminality to examine their narratives of migration. The concept of liminality helps us to describe the state of being where refugees and other characters are in between places and statuses, transiting physical and also symbolic borders. This enables us to produce a nuanced analysis of these cinematic narratives and focus on the transitional and transformative elements within the narrative structures. This article also aims to produce practical contributions about how to comprehend the efforts of refugees to live in Europe, based on Kaurismäki’s cinematic narratives. Critically discussing his two films allows for a deeper comprehension of the problems these refugees face. It also supports a larger reflection on the resistance to existing reception and inclusion policies, the bettering of living conditions, and the simplification of legal and bureaucratic procedures for asylum seekers.Овај чланак анализира два филма финског редитеља Акија Каурисмакија, Авр (Le Havre, 2011) и Са друге стране наде (Toivon tuolla puolen, 2017), који се фокусирају на радости и невоље неевропских избеглица у Европи. Циљ је да се разуме допринос тих филмова савременим расправама о наративима о миграцијама, у којима се преплићу религијски и нерелигијски елементи. Ови филмови дочаравају дирљива искуства избеглица у Европи, спајајући друштвену релевантност, визуелну естетику и хуманистичку осетљивост. У претходним студијама, један или оба филма анализирани су у контексту миграција, при чему је свака анализа усвајала различите теоријске оквире. Међутим, у овом чланку се удаљавамо од претходних приступа, користећи теоријску перспективу лиминалности како бисмо испитали њихове миграционе наративе. Концепт лиминалности омогућава нам да опишемо стање у којем се избеглице и други ликови налазе „између“ места и статуса, пролазећи кроз физичке, али и симболичке границе. То нам пружа могућност за нијансирану анализу ових филмских наратива и усмерава пажњу на прелазне и трансформативне елементе унутар њихових наративних структура. Чланак такође има за циљ да понуди практичне увиде у то како разумети настојања избеглица да живе у Европи, на основу Каурисмакијевих филмских наратива. Критичком дискусијом о ова два филма омогућено је дубље разумевање проблема са којима се ове избеглице сусрећу. Поред тога, она подстиче и ширу рефлексију о отпору према постојећим политикама пријема и инклузије, побољшању услова живота и поједностављењу правних и бирократских процедура за тражиоце азила.Series: Religion and Transformation in Contemporary European Society, Volume: 38.
DOI monografije: https://doi.org/10.30965/978365779795
Influence of the graphene oxide content in the ZnO/GO composite on the selectivity and sensitivity of the electrode for detecting diclofenac in water
No full textDiclofenac (DCF) is one of the most commonly used pharmaceuticals today. Due to its high consumption, DCF ends up in ecosystems and watercourses, where it becomes a pollutant, endangering the living world. Effective monitoring of contaminant concentrations in water is crucial for ensuring water quality, which can be achieved through electroanalytical methods. The performance of an electrochemical method is critically determined by the surface characteristics of the working electrode. Therefore, composites were designed to modify the surface of the working electrode to improve its properties. In this study, we propose zinc oxide/graphene oxide (ZnO/GO) composites with different weight percentages of GO relative to ZnO (0.005%, 0.01%, and 0.05%) to examine the influence of GO content on the characteristics of the electrode for the detection of DCF in water. The physicochemical characteristics of the materials were examined by X-ray diffraction analysis, Raman spectroscopy, and FESEM imaging. The materials were then combined with the carbon additive, distilled water, and ethanol into an ink to modify the glassy carbon electrode. After In Situ electrochemical reduction of GO, the obtained electrodes were tested for the oxidation of DCF in a neutral electrolyte (0.1 M phosphate buffer) by cyclic voltammetry (CV). CVs showed an irreversible anodic peak originating from the oxidation of DCF, as well as anodic and cathodic peaks originating from the oxidation/reduction of the decomposition product of the oxidized form of DCF. Parameters such as limit of detection (LOD), limit of quantification (LOQ), dynamic range, and sensitivity were evaluated. The measurements indicated that all electrodes are selective for DCF. The proposed materials are suitable for further investigation in the field of electrochemical detection of pharmaceuticals in aqueous electrolytes.Twenty-Third Young Researchers' Conference Materials Science and Engineering, December 3-5, 2025, Belgrade, Serbia
Hey, you. You’re finally awake: društveno-politička komunikacija gejmerskih internet mimova
No full textInternet mimovi kao najpopularniji primer globalnog digital
og folklornog stvaralaštva i neizostavan način komunikacije današnjice, jesu kompleksan, slojevit i višeznačan fenomen koji zavisi
od konteksta upotrebe. Transformativni razvoj gejmerskih internet
mimova (eng. gaming memes) korespondirao je sa razvitkom širokopojasnog interneta, digitalnih medija, društvenih mreža, te sa
modernizacijom, usložnjavanjem i hiperprodukcijom video-igara
od devedesetih godina XX veka do danas. Dinamičan evolutivni
put gejmerskih internet mimova se može pratiti od jednostavnih
slikovno-tekstualnih poruka koje su nastale i cirkulisale unutar tadašnjih onlajn zajednica igrača video-igara, pa do složenih viralnih
sadržaja različitih formata koji su postali deo digitalne participativne kulture, prevazilazeći okvire zatvorenih grupa. Humor nije jdina odlika internet mimova, već se percipiraju kao izraz političke
i aktivističke prakse, kao i forma društvenog komentara. Na tom
tragu, rad ima tri osnovna ciljeva: 1) razumevanje društveno-političke dimenzije gejmerskih internet mimova, odnosno ispitivanje
kako koriste humor kao taktiku otpora, subverzije ili normalizacije
određenih sociokulturnih i političkih pitanja/tema; 2) elementarna
kategorizacija gejmerskih mimova na osnovu vremenskog perioda,
načina nastanka i deljenja, kao i forme i sadržaja; 3) razumevanje
gejmerskih mimova kao oruđa za uspostavljanje, učvršćivanje i/ili
prevazilaženje granica identitetskih politika
Između prezira i požude: odnos tradicionalnih i savremenih predstava o muškom vampiru u filmu Nosferatu (2025)
No full textTema izlaganja jeste analiza filma Nosferatu iz 2025. godine,
režisera Roberta Egersa. Narativ filma se oslanja na radnju romana Drakula Brema Stokera, a donekle se može smatrati i rimejkom
filmova o Nosferatu-u iz 1922. godine – Nosferatu, eine Symphonie
des Grauens, i 1979. godine – Nosferatu, Phantom der Nacht: agent
za nekretnine odlazi u posetu grofu kako bi zaključio ugovor o kupovini, nakon čega grof, vampir, ostvaruje odnos sa njegovom ženom. U Egersovoj ekranizaciji klasičnog narativa se izdvaja folklorna priroda vampira, grofa Orloka, odnosno predstave o vampirima
koje se mogu pronaći u tradicionalnoj kulturi Srbije i Balkana, što
je poslužilo kao inspiracija režiseru. Vizuelne karakteristike grofa
Orloka naglašavaju da je u pitanju pokojnik povampiren demon
skim silama, čije telo se nalazi u stadijumu raspadanja, a koji se
vraća u zajednicu živih, kako bi ostvario odnos sa, u ovom slučaju,
ženom za koju smatra da mu „pripada“ u spiritualnom i fizičkom
smislu. Film obiluje kadrovima koji prikazuju tradicionalna verovanja i metode uništavanja vampira: pronalaženje njegovog groba
uz pomoć konja, iskopavanje, probadanje kolcem. Ideja jeste da
analiziram način na koji savremena kinematografija kroz lik grofa
Orloka spaja elemente tradicionalnih verovanja u vampira i vampira popularne kulture, zasnovanog na romantičarskoj književnosti.
Načelno, u pitanju su dva različita bića koja pripadaju drugačijim
kulturnim svetovima. Akcenat spajanja pronalazim u seksualizova
noj, ali istovremeno grotesknoj predstavi maskulinog vampirizma i
romantizovanoj predstavi psihološkog vampirizma, odnosno u povezanosti grofa Orloka i melanholične Elen, čija čežnja za ljubavlju
je dovodi u spiritualnu vezu sa demonskim entitetom. Veza koja
proističe iz ovog spajanja u srži jeste narcisoidne prirode, te u njoj
prepoznajemo karakteristike odnosa predatora (vampira, onog koji
oduzima život) i žrtve (empate, „izvora krvi i zadovoljstva“). živanje podrazumeva analizu vampira tradicionalne kulture, kroz
prizmu maskuline seksualnosti i tradicionalnih rodnih uloga, ali i
savremenu društvenu perspektivu, odnosno koncepciju partnerskih
odnosa u modernom svetu, u kom se sve češće iznedruju neretko
romantizovani emotivni odnosi zasnovani na manipulaciji i kontroli, emotivnom nasilju, traumatskoj povezanosti, na koje ovaj film
snažno aludira
Teorije zavera u Srbiji na prelomu milenijuma
No full textPopularnost i bujanje teorija zavera predstavljaju izraz političkog vakuuma ili postideološkog doba prouzrokovanog raspadom
bipolarnog sveta krajem HH veka. Sa slabljenjem tradicionalnih
ideoloških matrica, teorije zavera sve većem broju ljudi pružaju
određenu predstavu realnosti koja im objašnjava poredak stvari i
odnose moći u njoj. One su sa margina političkog mišljenja prešle
u javni diskurs, kako kroz literaturu i filmove, tako i kroz televizijske serijale pretvarajući se u jedan postojan element popularne
kulture. Prisustvo interneta, a naročito pojava podkasta kao forme
prenošenja poruka, otvorili su neograničen prostor za teoretičare
zavera najrazličitijih profila. Savremenim medijskim svetom „bujaju“ bezbrojne istine i njihove interpretacije, dok tradicionalne institucije epistemičkog autoriteta ostaju u drugom planu rezervisane za
akademske studije i kritičku teoriju koja nema naročito emotivnu
privlačnost za najširu publiku. Teorije zavere u sebi sadrže specifičnu manihejsku podelu sveta, a veoma često sa sobom nose i jednu eshatološku dimenziju, koja publici pruža „stabilan“ kognitivni
okvir za razumevanje sopstvenog postojanja. Tako ih možemo posmatrati kao supstrat filozofskih, političkih, pa i religijskih narativa, koji ima izuzetnu upotrebnu vrednost pri najširoj mobilizaciji
javnosti u postpolitičko vreme uspona populističkih i autoritarnih
režima širom sveta. Teorije zavera, kao alternativni režimi istine,
predstavljaju izuzetno privlačan, pa i veoma popularan materijal
u Srbiji. One baštine dugu tradiciju upotrebe u političkim obračunima počev od druge polovine XIX veka i snažnih antimasonskih
kampanja. Do danas, one služe kao „tajno znanje“ o „autentičnim
istinama“ koje su srpsko društvo dovele na pozicije na kojima se
nalazi. Namera izlaganja je da predstavi ekspanziju teorija zavera u
Srbiji od početka široke upotrebe interneta, da sagleda i predstavi
najznačajnije autore i njihove ideje koje se tiču političke, ideološke
i ekonomske pozicije države, kao i da potraži izvore popularnosti
takvih objašnjenja kod publike. U fokusu prezentacije biće autori poput Dejana Lučića, Milana Vidojevića, Velimira Abramovića i
drugih, koji publici nude objašnjenja složenih društveno-političkih
okolnosti sa neizostavnom ezoterijskom pozadinom koja nudi eshatološku dubinu tih događaja i procesa. Kao dežurni krivci za političke izazove u kojima se Srbija nalazi tokom čitavog HH veka, kao
i početkom novog milenijuma, nalazili su se Masoni, Kominterna,
Rotšildi, Rokfeleri, Trilateralna komisija, Komitet 300, Bilderberg
grupa, investicioni fond Blek Rok, „duboka država“ i tako dalje. U
zavisnosti od decenije i političkih trendova na globalnom nivou i na
srpskoj konspirološkoj sceni događale su se određene promene. Namera izlaganja jeste da proba da ih obuhvati, ali i da sagleda lokalne specifičnosti. Popularnost teorija zavera u Srbiji odražava krizu
institucionalnih izvora znanja i dominaciju alternativnih narativa.
Njihova uloga u političkoj mobilizaciji svedoči o snažnoj kognitivnoj, ali i emotivnoj prijemčivosti tih narativa, što u klimi populističkog poigravanja javnim mnjenjem, dodaje na neophodnosti njihovog ozbiljnog i posvećenog posmatranja i razumevanja
Applicability of the gamma vanadium oxide as a cathode of aqueous rechargeable multivalent ion batteries
No full textThe gamma vanadium oxide polymorph phase was prepared via classical solid-state method. The XRD and electron microscopy characterizations revealed orthorhombic Pnma gamma crystal structure of the material which built agglomerates consisting of multiple sheets. The prepared gamma vanadium oxide was studied electrochemically as a potential candidate for the cathode material of aqueous rechargeable batteries based on multivalent ions (Mg2+, Ca2+ and Al3+). Deeper insight into the effects of electrochemical processes on the electrode structure was gained by comparing the structural information corresponding to the starting host material with those obtained by ex-situ XRD, SEM and vibrational spectroscopy analyses of the material subjected to electrochemical measurements. The host material stabilized in Mg2+ and Ca2+ electrolytes remained stable in a wide range of potentials during the short-term cycling, representing an advantage compared to the behavior in Li+ electrolyte. The proton co-insertion was found to facilitate the redox processes and activation of the host material in bivalent electrolytes. The best performance including high specific capacity and good cycling stability was observed in Ca2+ electrolyte, suggesting gamma vanadium oxide as a prospective candidate for the cathode of aqueous rechargeable Ca2+ ion batteries.Advanced Ceramics and Application : 13th Serbian Ceramic Society Conference : Program and the Book of Abstracts; September 8-10, 2025; Belgrade
Kućni ljubimci: od porodice i zajednice, preko opredmećenja i nazad
No full textU radu analiziramo odnose između ljudi i kućnih ljubimaca, prevashodno pasa i
mačaka, iz perspektive sociokulturne antropologije. Psi i mačke odnose primat u zapadnjačkoj
provenijenciji životinja kao kućnih ljubimaca/kompanjona nad ostalim životinjama sa kojima
se čovek gradi različite interaktivne odnose. Kategorizacija životinja na ljubimce i ne
ljubimce kao jedan od prvih oblika kognitivnog razgraničavanja životinja o kojima je u
antropologiji pisano (Leach 1964), kao i sam termin „ljubimci”, implicira kvalitativno
specifičan odnos koji podrazumeva ljubav i negu, a često i prostorno (fizičko) razgraničenje
ljubimaca od drugih životinja sa kojima se čovek susreće kako danas, tako i u prošlosti. Cilj
rada je da dekonstruiše pretpostavljenu uniformnost ovog odnosa kroz primere različitih
kultura i zajednica. Kroz konceptualizaciju životinja u srpskoj kulturi i folklornim formama,
kao i putem uvida u neke drugačije načine mišljenja i znanja o životinjama, doprinos ovog
rada ogleda se u podrobnijem razumevanju problematike – pretpostavljene ideje da je suživot
i deljenje životnog prostora sa ljubimcima isključivo odlika posthumanizma (Herzog 2014)
Resurrection of the Monstrous Other: Zombification and Metaphors of Disease
No full textСусретом микробиолошке стварности и фантастичних светова популарне културе, долази до настанка наративног дискурса који отелотворује
монструозност на један посве застрашујући начин – биолошки, односно
пандемијски хорор. Унутар овог жанра, чудовишта оживљавају мистичну
природу микроба, што је посебно наглашено путем наратива о зомбијима.
Зомбија одређујем као реанимирани, дехуманизовани животни облик, заробљен унутар бинарности биолошких и социјалних категорија живота и
смрти, здравља и болести, човека и чудовишта. Овакве чудовишне врсте
изражавају страхове повезане са прогресивним болестима и крхким телима, те у својим истраживањима полазим са гледишта да су болест и њене
последице један од саставних чинилаца реторике и имагинације немртвих чудовишта. Сходно томе, идеја овог истраживања јесте да истакне начине на које зомбији симболички изражавају учинак болести, изазивајући
путем имагинације наше културно и биолошко разумевање медицински
јасно поларизованих категорија болести и здравља.The intersection of microbiological reality and the fantastical worlds of
popular culture gives rise to a narrative discourse that embodies monstrosity
in a uniquely terrifying form: biological, or more specifically, pandemic horror.
Within this genre, monsters animate the mysterious nature of microbes, a theme
particularly pronounced in zombie narratives. I conceptualize the zombie as
a reanimated, dehumanized life form caught within the binary oppositions of
life and death, health and illness, human and monster. These monstrous figures
reflect collective anxieties about degenerative disease and bodily fragility.
My research begins from the premise that illness – and its aftermath – is a
fundamental component of the rhetoric and imagination surrounding undead
monsters. The central aim of this study is to examine how zombies symbolically
represent the effects of disease, using the tools of imagination to challenge and
destabilize culturally and biologically entrenched understandings of health and
illness as medically polarized categories