Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Evaluation of the efficacy of multicomponent detoxification agent in the prevention of detrimental effects of aflatoxin B1 and T-2 toxin added in broiled feed
No full textCilj ove disertacije je bio da se u in vivo uslovima ispita efikasnost multikomponentnog preparata (MR) za detoksikaciju mikotoksina, kao i da se prikaže mogućnost u ublažavanju štetnih efekata AfB1 i T-2 toksina pojedinačno ili u kombinaciji, uticaj istih na zdravstveno stanje, proizvodne rezultate, patohistiloške promene u tkivima, kao i prisustvo rezidua ovih mikotoksina u tkivima brojlera.
In vivo ispitivanja izvršena su na ukupno 96 brojlera podeljenih u 8 grupa. E-I grupa dobijala je hranu sa 0,1 mg AfB1/kg hrane. E-II grupa dobijala je hranu sa 0,1 mg/kg AfB1 uz dodatak 0,2% ispitivanog multikomponentnog preparata za detoksifikaciju mikotoksina (MR). E-III grupa dobijala je hranu sa 0,5 mg/kg T-2 toksina, E-IV grupa dobijala hranu sa 0,5 mg/kg T-2 toksina uz dodatak 0,2% MR. E-V grupa dobijala je hranom kombinaciju 0,1 mg/kg AfB1 i 0,5 mg/kg T-2 toksina, E-VI grupa dobijala je hranom kombinaciju 0,1 mg/kg AfB1 i 0,5 mg/kg T-2 toksina uz dodatak 0,2% MR. Kontrolna grupa (K), dobijala je hranu bez dodataka tokom celog ogleda. MR grupa dobijala je hranom 0,2% preparata MR. Brojleri su mereni nedeljno, dnevno je beležena uneta količina hrane. Iz ovih podataka izračunavan je prirast i koeficijent konverzije (KK). Nakon šest nedelja brojleri su žrtvovani, a zatim su uzeti uzorci duodenuma, jetre, srca i Burze Fabricii (BF) za patohistološka ispitivanja, kao i uzorci grudne muskulature i jetre za ispitivanje prisustva rezidua AfB1 i T-2 toksina kao i njhovih metabolita (AfM1, HT-2 toksin, T-2 triol i T-2 tetraol).
Tokom celog ogleda najlošije proizvodne rezultate ostvarili su brojleri E-V i E-VI grupe, kao i brojleri E-I i E-III grupe. Brojleri E-II i E-IV grupe koji su hranom pored toksina dobijali i 0,2% preparata za detoksikaciju MR imali su bolje prozvodne rezultate, ali do kraja ogleda nisu dostigli TM kontrolnih grupa. Najviše TM ostvarili su brojleri grupe koja je uz komercijalnu hranu dobijala i 0,2% preparata MR.
Kod brojlera E-I, E-III i E-V grupa, detektovane su PH promene u duodenumu u vidu hiperemije i hemoragije enterocita, atrofije crevnih resica, umnožavanja peharastih ćelija crevnih resica, kao i kariopiknoze u Liberkinijevim kriptama. Promene u jetri zabeležene su u vidu mutnog bubrenja, vakuolarne degeneracije i nekroze, a takođe, je u žučnim kanalima detektovan deskvamativni holangitis i periholangitis dok je u intersticijmu jetre zabeležena periportalna fibroza. Promene u ćelijama srčanog mišića detektovane su u vidu degeneracije, infiltracija miokardiocita mononuklearima i hemoragije, dok se u ćelijama limfnih folikula BF zapažaju nekroza i apoptoza...The aim of this dissertation was to examine the effectiveness of multi-component mycotoxin detoxification preparation (MR) in mitigating the adverse effects of AfB1 and T-2 toxins individually or in combination on health, production results, pathohistological changes in tissues and the presence of residues of these mycotoxins in broiler tissues.
In vivo studies were conducted on a total number of 96 broilers divided into 8 groups. The E-I group received feed with 0,1 mg/kg AfB1, the E-II group received feed with 0,1 mg/kg AfB1 with the addition of 0,2% of the investigated new multi-component preparation for mycotoxin detoxification (MR). E-III group received feed with 0,5 mg/kg T-2 toxin, E-IV group received feed with 0,5 mg/kg T-2 toxin with the addition of 0,2% MR. E-V group received a combination of 0,1 mg/kg AfB1 + 0,5 mg/kg T-2 toxin, E-VI group received a combination of 0,1 mg/kg AfB1 + 0.5 mg/kg T-2 toxin with the addition of 0,2% MR. Control group (K), was feed diet without any additions throughout the study. The MR group received 0,2% of the MR preparation with feed. Broilers were measured weekly, the amount of feed ingested per day was recorded. After six weeks, broilers were sacrificed and then samples of the duodenum, liver, heart, and Bursa Fabricii were taken for histopathological examination, as well as samples of the pectoral muscles and liver to examine the residues of AfB1 and T-2 toxins and their metabolites.
During the entire experiment, the worst production results were achieved by broilers of the E-V and E-VI groups, as well as broilers of the E-I and E-III groups. Broilers of the E-II and E-IV groups, which beside toxins received 0,2% of MR detoxification preparation with feed, had better production results, but by the end of the experiment they did not reach the body mass of the control groups. The highest body mass was achieved by broilers of the group, which, in addition to the commercial feed, also received 0,2% of MR preparation.
In broilers of E-I, E-III and E-V groups, PH changes in the duodenum were detected in the form of hyperemia and hemorrhage of enterocytes, atrophy of the intestinal villi with multiplication of goblet cells of the intestinal villi, as well as karyopycnosis in the crypts of Liberkini. Changes in the liver are in the form of turbid swelling, vacuolar degeneration and necrosis, also desquamative cholangitis and pericholangitis were detected in the bile ducts, while periportal fibrosis was recorded in the interstitial tissue of the liver. Changes in the heart muscle cells are in the form of degeneration, myocardiocyte infiltration by mononuclears and hemorrhages, while hemorrhages, necrosis and apoptosis are observed in Bursa Fabricii lymphocyte cells
The interaction of ivermectin with drugs modulators of the activity of P-glycoprotein transport systems and cytochrome p450 enzymes as a cause of its toxicity
No full textCilj ove doktorske disertacije bio je ispitivanje toksičnosti ivermektina primenjenog u dozama višim od antiparazitske terapijske doze (primenjivanim kod ljudi tokom pandemije COVID 19) i utvrđivanje potencijalnih štetnih interakcija sa lekovima koji moduliraju P-glikoproteinske transportne sisteme i enzim citohrom P-450, u cilju razumevanja mehanizama koji mogu povećati njegovu toksičnost kod sisara. U ovom istraživanju, korišćeno je 90 odraslih mužjaka pacova Wistar soja koji su tretirani rastućim dozama ivermektina i kombinacijom ivermektina sa lekovima inhibitorima citohroma P-450 (verapamil, diltiazem), odnosno inhibitroima P-glikoproteinske pumpe (azitromicin, klaritromicin). Praćeni su efekti tretmana na opšte zdravstveno stanje, funkciju nervnog sistema, hematološke i biohemijske parametre, parametre oksidativnog stresa, koncentraciju enzima P-450 izoforme 3A4, koncentraciju ivermektina i primenjenih lekova u plazmi i tkivu mozga, kao i patomorfološke i histopataološke promene u organima. Ispitivanje je sprovedeno u tri faze u kojima su pacovi tretirani rastućim dozama ivermektina, zatim samo testiranim lekovima i na kraju kombinacijom jedne doze ivermektina (1,2 mg/kg) sa lekovima. Svakodnevno su pacovi testirani na rota rod aparatu, ispitivan je refleks uspravljanja i test pritiska na rep. Nakon petodnevne primene ivermektina, odnosno desetodnevne primene testiranih terapijskih doza lekova ili desetodnevne primene lekova sa davanjem jedne doze ivermektina tokom 5 dana zajedno sa lekovima, uzeti su uzorci krvi, a posle žrtvovanja uzorci tkiva za histopatološke preglede. Koncentracija ivermektina i lekova u plazmi i mozgu određivana je tečnom hromatografijom sa tandem masenom spektrometrijom (LC-MS/MS), dok je nivo oksidativnog stresa analiziran merenjem referentnih parametara. Istraživanje je pokazalo da visoke doze ivermektina (0,6-4,8 mg/kg) izazivaju dozno-zavisne i dozno-nezavisne promene u hematološkim i biohemijskim parametrima kod pacova, povećanje oksidativnog stresa i histopatološke promene u jetri i bubrezima. Neurotoksični efekti nisu detektovani. Inhibitori P-glikoproteina i enzima citohroma P-450 pojedinačno nisu izazvali značajne kliničke simptome niti značajnija neželjena dejstva, ali je kombinacija sa ivermektinom intezivirala promene u biohemijskim parametrima, uticala na koncentraciju enzima P-450, povećala koncentraciju ivermektina u tkivu mozga i intezivirala histopatološke promene. Naša istraživanja pokazuju da visoke doze ivermektina korišćene u vreme pandemije COVID-19 kod ljudi, mogu izazvati ozbiljna oštećenja u organizmu pacova, a da interakcija ivermektina sa kalcijumskim antagonistima i makrolidnim antibioticima takva oštećenja potencira. Takođe, naši rezultati ukazuju da visoke doze ivermektina primenjivane 5 dana ne obezbeđuju njegove efikasne antivirusne koncentracije, čime se postavlja pitanje opravdanosti ovakve primene.This doctoral dissertation aimed to investigate the toxicity of ivermectin administered in doses higher than the antiparasitic therapeutic dose (used in humans during the COVID-19 pandemic) and to determine potential harmful interactions with drugs that modulate P-glycoprotein transport systems and the cytochrome P-450 enzyme, to understand the mechanisms that may increase its toxicity in mammals. This study used 90 adult male Wistar rats, which were treated with increasing doses of ivermectin and combinations of ivermectin with cytochrome P-450 inhibitors (verapamil, diltiazem) and P-glycoprotein pump inhibitors (azithromycin, clarithromycin). The effects of treatment on general health, nervous system function, hematological and biochemical parameters, oxidative stress parameters, P-450 isoform 3A4 enzyme concentration, ivermectin and drug concentrations in plasma and brain tissue, as well as pathomorphological and histopathological changes in organs, were monitored. The study was conducted in three phases in which rats were treated with increasing doses of ivermectin, then with the tested drugs alone, and finally with a combination of a single dose of ivermectin (1,2 mg/kg) and the drugs. Rats were tested daily on the rota rod apparatus, the righting reflex and tail pressure test were conducted. After five days of ivermectin administration, ten days of tested therapeutic drug doses, or ten days of drug administration with one dose of ivermectin for 5 days along with the drugs, blood samples were collected, and tissue samples were taken after sacrifice for histopathological examinations. The concentrations of ivermectin and drugs in plasma and brain tissue were determined by liquid chromatography coupled with tandem mass spectrometry (LC-MS/MS). At the same time, oxidative stress levels were analyzed by measuring reference parameters. The study showed that high doses of ivermectin (0,6-4,8 mg/kg) caused dose-dependent and dose-independent changes in hematological and biochemical parameters in rats, increased oxidative stress, and histopathological changes in the liver and kidneys. Neurotoxic effects were not detected. P-glycoprotein and cytochrome P-450 enzyme inhibitors alone did not cause significant clinical symptoms or significant adverse effects. Still, their combination with ivermectin intensified changes in biochemical parameters, affected P-450 enzyme concentration, increased ivermectin concentration in brain tissue, and intensified histopathological changes. Our research shows that high doses of ivermectin used during the COVID-19 pandemic in humans can cause serious damage to the rats' bodies and that interactions between ivermectin and calcium antagonists and macrolide antibiotics potentiate this damage. Additionally, our results indicate that high doses of ivermectin administered for 5 days do not achieve effective antiviral concentrations, raising questions about the justification of such use
Napredni sinhronizacioni algoritmi za poboljšanje rada mrežnih invertora za obnovljive izvore energije
No full textFocus of the Doctoral dissertation are algorithms for grid voltage
synchronization based on phase-locked loop. These algorithms are
examined in context of grid-tie inverters for renewable energy
sources. At the start, detailed mathematical description of three-phase
voltage system is provided. Mathematical transformations of threephase
system (Clarke and Park transformation and transfer of phase
voltage into line voltages) are examined through Bode diagrams.
Bode diagram of symmetrical components decomposition is also
provided. In the next chapter, detailed review of synchronization
methods between two elements in electrical power system is
provided. Methods that were used and that are used are described for
grid voltage synchronization. Next, the most popular three phase
phase-locked loop algorithms for grid-tie inverters are examined in
detail. A way tuning based on multicriteria graphic using modern
simulation software is proposed. Subsequently, two new algorithms
for grid-tie inverters are presented along with considerations required
for free parameters tuning. Next, experimental validation of presented
algorithms is done, along with two new algorithms. Details of digital
implementation and details of experiment are provided. At the end,
conclusion is provided in line with presented results
Veštačke neuronske mreže za detekciju veb napada
No full textThis dissertation presents a comprehensive approach to web attack
detection using artificial neural networks. The collection of diverse
malicious web traffic was carried out using honeypots, enabling the
creation of a robust dataset for training models to identify cyber
threats. The study addresses zero-day attack detection through various
machine learning techniques capable of identifying previously
unknown vulnerabilities in network traffic. To reduce catastrophic
forgetting in dynamic attack environments, the use of multiple
incremental learning strategies has been proposed, which enable
continuous model adaptation with minimal loss of previously
acquired knowledge. Тhe study introduces a population-based feature
selection method, which improves classification efficiency by
focusing on the most relevant network features. The dissertation
presents a deep learning model for phishing email detection, based on
the architectures of recurrent and convolutional neural networks.
Moreover, advanced feature weighting and embedding techniques are
employed to enhance phishing website detection. By integrating these
methods, this dissertation provides a scalable and adaptive solution
for real-time detection of web-based threats, offering significant
advancements in the fields of web security and machine learning
Sustainable technology for production of lignocellulosic membranes for removal of anionic and cationic pollutants from water
No full textOva doktorska disertacija bavi se održivim tehnologijama za proizvodnju lignoceluloznih
membrana namenjenih uklanjanju anjonskih i katjonskih zagađivača iz vode u cilju očuvanja životne
sredine i poboljšanju kvaliteta života. Ispitivane su dve vrste funkcionalizovanih membranana na bazi
celuloze. Prva membrana (TOPM) je dobijena je iz pamučnih lintersa oskidisanih sa 2,2,6,6-
tetrametilpiperidin-1-oksil radikalom. Druga membrana je dobijena (HHH-UKM) katjonskom
funkcionalizaijom otpadnih vlakana konoplje. Svi materijali su okaraketrisani primenom
spektroskopskih, mikroskopskih i analitičkih tehnika. Adsorpciona svojstva membrana ispitana su u
šaržnom i protočnom sistemu. Primenjene adsorpcione izoterme, opisale su interakciju između adsorbata
i adsorbenta u ravnotežnom stanju ispitivanog sistema i potvrdile visoke adsorpcione kapacitete
membrana za uklanjanje katjonskih i anjonskih zagađivača. Nakon višeciklične desorpcije, obe
membrane su podvrgnute testovima biorazgradivosti. Dobijeni rezultati (70 dana za TOPM i 60 dana za
HHH-UKM) potvrdili su cikličnost razvijene tehnologije sa implementiranim principima održivosti.
Nakon desorpcije, boje su podvrgnute fotokatalitičkoj degradaciji ili enzimskoj dekolorizaciji, dok su
Pb2+, As(V) i Cr(VI) tretirani precipitacijom, radi smanjenja negativnog ekološkog uticaja. Stabilizacija
Pb2+ izvedena je u obliku olovo-ftalata, koji je korišćen kao punilac za kompozite na bazi nezasićene
poliestarske smole (NPSM). Ovi kompoziti su obogaćeni akrilno modifikovanim kraft ligninom (A-KL),
čime su postignuta poboljšana mehanička i vatrootporna svojstva materijala.
Rezultati sugerišu na visok afinitet membrana prema zagađivačima, bezbednosti životne sredine
i održivosti jer su proizvedene od obnovljivih i otpadnih materijala.This doctoral dissertation focuses on sustainable technologies for producing lignocellulosic
membranes designed to remove anionic and cationic pollutants from water, with the goal of protecting
the environment and enhancing the quality of life. Two types of functionalized cellulose-based
membranes were investigated. The first membrane (TOPM) was obtained from cotton linters oxidized
with 2,2,6,6-tetramethylpiperidin-1-oxyl radical. The second membrane (HHH-UKM) was developed
through the cationic functionalization of waste hemp fibers. All materials were characterized using
spectroscopic, microscopic, and analytical techniques. The adsorption properties of the membranes were
studied in both batch and flow systems. The applied adsorption isotherms described the interaction
between adsorbate and adsorbent at equilibrium, confirming the high adsorption capacities of the
membranes for removing cationic and anionic pollutants. After multiple desorption cycles, both
membranes were subjected to biodegradability tests. The results (70 days for TOPM and 60 days for
HHH-UKM) confirmed the cyclic nature of the developed technology, aligned with sustainability
principles. After desorption, the dyes underwent photocatalytic degradation or enzymatic decolorization,
while Pb2+, As(V), and Cr(VI) were treated through precipitation to mitigate their environmental impact.
Pb2+ was stabilized in the form of lead-phthalate, which was used as a filler for composites based on
unsaturated polyester resin (NPSM). These composites were enriched with acrylate-modified kraft
lignin (A-KL), resulting in improved mechanical and fire-resistant properties.
The results indicate a strong affinity of the membranes for pollutants, as well as environmental
safety and sustainability, given that they were produced from renewable and waste materials
Synthesis of steroid amino derivatives by recombinant transaminases and dehydrogenases
No full textUpotreba enzima je važna za razvoj ekološki prihvatljivih i efikasnih procesa u sintezi hiralnih amina i amino steroida. Cilj ovog rada je bio dobijanje biokatalizatora pogodnog za sintezu amino derivata steroida, kao i drugih sekundarnih amina. Prvo je određena specifičnost transaminaze ArRMut11 (mutirane varijante enzima poreklom iz Arthrobacter sp.) ka različitim steroidima. Imobilizacijom na makroporoznom metakrilatnom polimeru dodatno je povećana stabilnost transaminaze ArRMut11. Imobilizovani enzim se mogao upotrebiti u više uzastopnih ciklusa sinteze 3α-amino-5α-androstan-17β-ola uz neznatan gubitak aktivnosti nakon 10 ciklusa upotrebe. Imobilizovani enzim je zadržao 75% početne aktivnosti nakon 2 h inkubacije u 35% dimetilformamidu na 70 °C, dok je aktivnost rastvornog enzima pri ovim uslovima pala na 19%.
Razvoj biokatalizatora za sintezu sekundarnih amina obuhvatao je rekombinantu ekspresiju, prečišćavanje i karakterizaciju pretpostavljene opin dehidrogenaze iz halofilnog organizma Desulfohalobium retbaense u E. coli. Pokazano je da enzim predstavlja alanopin dehidrogenazu, da kao supstrate preferira L-alanin i piruvat, i druge manje voluminozne aminokiseline kao što su L-valin, L-serin i L-cistein. Enzim je pokazao izuzetnu stabilnost u opsegu pH od 6,0-11,0, u prisustvu NaCl do 3,0 M, kao i u 30% dimetil sulfoksidu. Navedene karakteristike čine ovaj enzim potencijalnim kandidatom za primenu u sintezi hiralnih sekundarnih amina i dalje unapređenje aktivnosti proteinskim inženjeringom. Enzim je podvrgnut nasumičnoj mutagenezi, i pretrazi biblioteka visokoefikasnom metodom zasnovanom na promeni fluorescencije NADH. Uočeno je nekoliko potencijalnih transformanata opin dehidrogenaze sa povećanom aktivnošću ili promenjenom specifičnošću u odnosu na divlji tip enzima.Enzymes are important tools for the development of environmentally acceptable and efficient processes in the synthesis of chiral amines and amino steroids. The aim of this work was to obtain a biocatalyst suitable for the synthesis of steroid amino derivatives, as well as other secondary amines. First, the specificity of transaminase ArRMut11 (a mutated variant of the enzyme originating from Arthrobacter sp.) towards different steroids was determined. Immobilization on a macroporous methacrylate polymer additionally increased the stability of transaminase ArRMut11. The immobilized enzyme could be used in several consecutive cycles of 3α-amino-5α-androstan-17β-ol synthesis with a slight loss of activity after 10 cycles. The immobilized enzyme retained 75% of the initial activity after 2 h of incubation in 35% dimethylformamide at 70 °C, while the activity of the soluble enzyme under these conditions dropped to 19%.
The development of a biocatalyst for the synthesis of secondary amines involved the recombinant expression, purification and characterization of a putative opine dehydrogenase from the halophilic organism Desulfohalobium retbaense in E. coli. It was shown that the enzyme is an allanopine dehydrogenase, that prefers L-alanine and pyruvate, and other less voluminous amino acids such as L-valine, L-serine and L-cysteine as substrates. The enzyme showed exceptional stability in the pH range of 6,0-11,0, in the presence of NaCl up to 3.0 M, as well as in 30% dimethyl sulfoxide. The mentioned characteristics make this enzyme a potential candidate for application in the synthesis of chiral secondary amines and further improvement of activity by protein engineering. The enzyme was subjected to random mutagenesis, and library screening using a high-throughput method based on NADH fluorescence change. Several potential opine dehydrogenase transformants with increased activity or altered specificity relative to the wild-type enzyme were observed
Removal of pollutants from aqueous solutions using biomass and carbon material from sunflower agro-industrial waste
No full textЦиљ ове докторске дисертације је добијање нових материјала са високим степеном ефикасности уклањања загађујућих супстанци из водених раствора и у ту сврху испитавана је могућност примене материјала произведених од агроиндустријског отпада сунцокрета. Прво су оптимизовани услови за максималну адсорпцију тешких метала из симулираних узорака отпадних вода коришћењем биомасе љуске семена сунцокрета. За евалуацију ефикасности биосорпције тешких метала, по први пут коришћена је спектроскопија ласерски индуковане плазме (LIBS), заснована на угљендиоксидном ласеру, као метода која је у складу са принципима зелене аналитичке хемије. Као референтна метода за валидацију добијених резултата коришћена је оптичко емисиона спектроскопија индуктивно спрегнуте плазме (ICP-OES). Од сировог материјала агроиндустријског отпада сунцокрета добијен је карбонизовани материјал који је хемијски третиран у циљу добијања два различита узорка активираног угљеничног материјала. Један узорак коришћен је за адсорпцију олова и бакра, а испитивани радни параметри оптимизовани су коришћењем Бокс-Бенкеновог дизајна и методологије одзивне површине. Додатно, овај материјал је тестиран за уклањање бакра из реалног узорка контаминиране воде применом ICP-OES методе. Други узорак коришћен је за уклањање метола из водених раствора. За детекцију метола развијена је волтаметријска метода у којој је коришћена штампана угљенична електрода модификована наночестицама злата које су синтетизоване методом ласерске аблације у течностима. Спектрофотометријском методом оптимизовани су параметара адсорпције, док је новоразвијени волтаметријски сензор, који је показао широк опсег линеарности и високу осетљивост, коришћен за процену ефикасности уклањања метола.The aim of this doctoral dissertation was to obtain new materials with high efficiency for removing pollutants from aqueous solutions. For that purpose, the potential application of materials produced from sunflower agro-industrial waste was investigated. Initially, the conditions for maximizing the adsorption of heavy metals from simulated wastewater samples using sunflower seed husk were optimized. To assess the biosorption efficiency of heavy metals, laser-induced breakdown spectroscopy (LIBS), utilizing a carbon dioxide laser, was employed for the first time as a method that is in accordance with the principles of green analytical chemistry. Inductively coupled plasma optical emission spectroscopy (ICP-OES) served as a reference method to validate the obtained results. Carbonized material was obtained from the sunflower agro-industrial waste and chemically treated to produce two distinct activated carbon samples. One sample was used for lead and copper adsorption, and the operating parameters were optimized using Box-Behnken design and response surface methodology. Additionally, this material was tested for the removal of copper from a real sample of contaminated water using the ICP-OES method. Another sample was used to remove metol from aqueous solutions. A voltammetric method was developed for the detection of metol, using a screen-printed carbon electrode modified with gold nanoparticles obtained by laser ablation in liquids. The spectrophotometric method was used to optimize the adsorption parameters, while the newly developed voltammetric sensor, which showed a wide range of linearity and high sensitivity, was used to evaluate the efficiency of metol removal
The role of dark traits, disintegration, and executive function of inhibition in explaining criminal behavior
No full textMračne crte ličnosti kao što su psihopatija, Makijavelizam i sadizam predstavljaju važne ličnosne determinante različitih formi antisocijalnih ishoda, uključujući kriminalno ponašanje. Ove crte imaju zajedničku osnovu u Mračnom faktoru ličnosti, koji opisuje opštu tendenciju pojedinca da maksimizira sopstvenu korist i bezobzirno sledi sopstvene interese, pri čemu se takvo ponašanje racionalizuje različitim uverenjima. Sa druge strane, sklonost ka psihozi-sličnim iskustvima i ponašanjima (PSIP), konceptualizovana kroz model Dezintegracije, obuhvata skup psihotičnih i disfunkcionalnih karakteristika ličnosti poput perceptivnih distorzija, paranoje i zaravnjenog afekta. Uprkos važnosti oba konstrukta za širok set maladaptivnih ponašanja, ova dva domena ličnosti su do sada odvojeno ispitivana u kontekstu kriminalnog ponašanja, a njihov međusobni odnos predstavlja potpuno neistraženo polje. Pored ovih konativnih domena, dosadašnja istraživanja su ukazala i na značaj kognitivnih procesa u oblikovanju ponašanja. Jedan od ključnih regulatornih mehanizama u kontroli ponašanja je egzekutivna funkcija inhibicije koja omogućava suzbijanje automatskih, impulsivnih, neadekvatnih odgovora. Deficit inhibicije se smatra važnim za kriminalno ponašanje, naročito u kontekstu nasilnog kriminaliteta, a često je prisutan kod osoba sa izraženijim mračnim crtama, kao i kod onih sa višim nivoima PSIP. Međutim, u prethodnim istraživanjima su ovi fenomeni pojedinačno ispitani, a time su zanemareni neki važni aspekti ovih odnosa poput potencijalnog interakcijskog efekta mračnih crta i PSIP na inhibiciju ili mogućnosti da deficit inhibicije posreduje u vezi ovih ličnosnih konstrukata i kriminaliteta. Stoga je fokus ovog istraživanja bio na proširivanju saznanja kroz konkretno postavljene ciljeve.
Prvi cilj bio je da se u mračno-dezintegrisanom prostoru ličnosti detaljno istraže međusobni odnosi crta definisanih Mračnim faktorom i faceta definisanih Dezintegracijom, a drugi cilj je bio da se ispitaju njihovi odnosi sa egzekutivnom funkcijom inhibicije. Treći cilj je bio da mračne crte, Dezintegracija i inhibicija ispitaju u kontekstu kriminalnog ponašanja (kriminalnog povrata i nasilnog kriminaliteta), dok je četvrti cilj bio da se utvrde njihove veze sa rizikom za ponavljanje krivičnog dela procenjenim od strane stručnog lica.
Istraživanje je realizovano u kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici na uzorku od 329 osuđenih lica muškog pola. Za ispitivanje mračne strane ličnosti korišćen je upitnik D-70, mera Mračnog faktora, koja uključuje 12 užih crta, a za ispitivanje sklonosti ka PSIP je korišćen DELTA instrument, mera Dezintegracije, koja obuhvata 9 faceta nižeg reda. U ispitivanju egzekutivne funkcije inhibicije korišćena su četiri zadatka: numerički Strupov zadatak, levo-desno zadatak, neverbalni
Strupov zadatak i Eriksen flanker zadatak. Inteligencija je, u svrhu kontrole, procenjena pomoću kratke forme Ravenovih progresivnih matrica. Kao mere kriminaliteta su korišćeni podaci iz zvanične zatvorske dokumentacije: broj krivičnih dela, broj pravosnažnih presuda i broj izdržanih zatvorskih kazni. Iz zvanične zatvorske dokumentacije je preuzeta i mera procenjenog rizika za ponavljanje krivičnog dela koja predstavlja skor sa Upitnika za procenu osuđenog.
U kontekstu prvog cilja, rezultati su pokazali da mračne crte i fenomeni Dezintegracije predstavljaju dva odvojena i umereno pozitivno povezana faktora. Analiza mreže ovih varijabli je pokazala da zaravnjeni afekt ima ulogu „mosta” u konektovanju crta Mračnog faktora i Dezintegracije. U pogledu drugog cilja, demonstrirana je pozitivna veza deficita inhibicije sa mračnim crtama i fenomenima Dezintegracije prezentovanim na nivou faktora, uz značajne korelacije sa većinom crta i faceta. Takođe, evidentiran je veći deficit inhibicije kod osoba koje karakterišu istovremeno visoki nivoi mračnih crta i Dezintegracije.
Kada je u pitanju treći cilj, rezultati su pokazali da Dezintegracija nije povezana, dok Mračni faktor i deficit inhibicije ostvaruju slabe pozitivne veze sa kriminalitetom. Za razliku od većine mračnih crta, koje su ostale nepovezane sa kriminalitetom, sadizam se izdvojio kao značajan korelat sve tri mere kriminaliteta. Kod sadizma je evidentirano da ostvaruje najsnažniju vezu sa brojem krivičnih dela i ova veza je delimično posredovana deficitom inhibicije, s tim što medijacijski efekat prestaje da bude značajan kada se kontroliše inteligencija. U diskriminativnim analizama je demonstrirana uloga Mračnog faktora i inhibicije u diferenciranju nasilnog od nenasilnog kriminaliteta. Mračni faktor i deficit inbihicije imaju skoro podjednaku ulogu u diferenciranju dve osnovne grupe osuđenika determinisane prisustvom nasilnog kriminaliteta (bez nasilnih krivičnih dela i sa bar jednim nasilnim krivičnim delom). Međutim, Mračni faktor ima veću ulogu u finijoj diferencijaciji koja uključuje razlikovanje na nivou više grupa, što uključuje ponavljanje nasilnih krivičnih dela ili pretežno nasilni i intenzivan kriminalitet. U kontekstu četvrtog cilja, pokazalo se da osuđenike sa višim nivoima procenjenog rizika za ponavljanje krivičnog dela karakterišu viši nivoi mračnih crta, veća dezintegrisanost i slabija inhibicija.Dark personality traits such as psychopathy, Machiavellianism, and sadism represent important personality determinants of various forms of antisocial outcomes, including criminal behavior. These traits have a common foundation in the Dark Factor of Personality, which describes a general tendency of individuals to maximize their own utility and ruthlessly pursue their interests while having various beliefs that justify such behavior. On the other hand, proneness to psychotic-like experiences and behaviors (PLEBs), conceptualized through the model of Disintegration, encompasses a set of psychotic and dysfunctional personality characteristics, such as perceptual distortions, paranoia, and flattened affect. Despite the importance of both constructs for a broad range of maladaptive behaviors, these two personality domains have so far been examined separately in the context of criminal behavior, while their mutual relationship is an entirely unexplored field. In addition to these conative domains, previous research has also highlighted the importance of cognitive processes in shaping behavior. One of the key regulatory mechanisms in behavior control is the executive function of inhibition, which enables the suppression of automatic, impulsive, and inappropriate responses. Inhibition deficits are considered crucial for criminal behavior, especially in the context of violent criminality, and they are often present in individuals with heightened dark traits, as well as those with higher levels of PLEBs. However, previous studies have examined these phenomena separately, thereby neglecting important aspects of these relationships, such as the potential interaction effects of dark traits and PLEBs on inhibition or the possibility that deficit of inhibition mediate the relationship between these personality constructs and criminal behavior. Therefore, the focus of this study was to expand knowledge in this area through concrete research aims.
The first aim was to thoroughly examine the interrelations between traits defined by the Dark Factor and facets defined by Disintegration within the dark-disintegrated personality space, while the second aim was to investigate their relationship with the executive function of inhibition. The third aim was to examine dark traits, Disintegration, and inhibition in the context of criminal behavior (criminal recidivism and violent criminality), while the fourth aim was to determine their associations with the risk of reoffending as assessed by an expert.
The study was conducted at the penal-correctional facility in Sremska Mitrovica on a sample of 329 male convicts. To assess the dark side of personality, the D-70 questionnaire, a measure of the Dark Factor, was used, which includes 12 specific traits. Proneness to PLEBs was assessed using the DELTA instrument, a measure of Disintegration, which consists of 9 lower-order facets. The executive
function of inhibition was measured using four tasks: the numerical Stroop task, left-right task, nonverbal Stroop task, and Eriksen flanker task. Intelligence was assessed as a control variable using a short form of Raven’s Progressive Matrices. Data from the official prison records were used as the measures of criminality: the number of criminal offenses, the number of final convictions, and the number of prison sentences served. The scores from the Offender Assessment Questioannire, indicating the risk of reoffending, were also registered from the official records.
Relative to the first aim, the results showed that dark traits and the phenomena of Disintegration represent two distinct yet moderately positively correlated factors. Network analysis of these variables indicated that flattened affect plays the role of a “bridge” in connecting the Dark Factor traits and Disintegration facets. Regarding the second aim, a positive association was demonstrated between inhibitory deficits and both dark traits and Disintegration phenomena at the factor level, along with significant correlations with most traits and facets. Also, a greater inhibition deficit was observed in individuals who simultaneously exhibited high levels of dark traits and Disintegration.
Regarding the third aim, the results showed that Disintegration was not associated with criminal behavior, while the Dark Factor and inhibitory deficit exhibited weak positive associations with criminality. Unlike most dark traits, which remained unrelated to criminal behavior, sadism emerged as a significant correlate of all three measures of criminality. Sadism demonstrated the strongest association with the number of offenses, and this relationship was partially mediated by inhibition deficit, whereby the mediation effect becomes insignificant once intelligence is controlled for. Discriminant analyses demonstrated the role of the Dark Factor and inhibiton deficit in differentiating violent from non-violent criminality. The Dark Factor and inhibition deficit played an almost equal role in distinguishing between two main groups of offenders (without violent offenses and with at least one violent offense). However, the Dark Factor had a greater role in a more nuanced differentiation based on more than two groups, which includes violent reoffending or predominantly violent and high-intensity criminality. Regarding the fourth aim, the findings indicated that offenders with higher levels of estimated risk for reoffending were characterized by higher levels of dark traits, greater Disintegration, and poorer inhibition
Poetical features of "jeans prose" in Serbian and Croatian literature Поэтические особенности "прозы в джинсах" в сербской и хорватской литературе
No full textПредмет
научног
истраживања,
уобличеног у
докторску
дисертацију,
представља
обимом
невелик
корпус
српске и
хрватске
прозе у
траперицама.
Каноне
ове
стилске
формације,
познате и
под
именом
џинс-проза
, 1976.
године
је у
ауторском
дјелу
Проза у
траперицама
објаснио
хрватски
научник
Александар
Флакер.
Именујући
је,
Флакер
је
дефинисао
занимљиву
појаву
примијећену у
многим
књижевностима
након
свјетског
успјеха
романа
Ловац у
житу
Џерома Д.
Селинџера:
наративе
лишене
дискурса о
ратним
страхотама,
са
младим
дезилузионизираним
приповједачима у
свађи
са
убјеђењима
одраслих.
Кријумчарење „
западњачких
уплива” у
југословенске
књижевности, а
самим
тим и
клица
прозе у
траперицама,
постало
је
могуће
дјелимичним
раскидом
са
дотад
пропагираним
соцреализмом и
заокретом
ка
„
несврстаности”
након
Резолуције
Информбироа.
Плодови
овакве
врсте
бунта
су
добијали
на
снази
са
јачањем
конзумеристичких
навика
младих
Југословена,
доживљавали
се
као
тренд и
модни
израз.
Овај
литерарни
феномен,
незабиљежен у
многим
националним
корпусима,
тек
спорадично
је
био
предмет
занимања
југословенских
прозаиста. У
раду
који
има
претензије
да
освијетли
ову
изразито
оригиналну
појаву,
осврнули
смо
се,
критички и
аргументовано,
на
учинак
оних
аутора
који
су
покушали
духом „
траперица”
задахнути
тзв. „
високу”
књижевност.
Документовањем
реакција
јавности и
књижевне
критике
на
ране
прозне
радове
Гроздане
Олујић и
Алојза
Мајетића,
анализирали
смо
судско и
цензорско
изгласавање
неподобности „
прози у
траперицама”.
Званично
ће
нереаговање
цензорских
тијела
на
несублимирану
провокативност
водећих
наратива
зреле
фазе
„
траперица” (
Кужиш,
стари
мој
Звонимира
Мајдака и
Белешке
једне
Ане
Моме
Капора),
као и
њено
унижавање
кроз
поистовјећивање
са
популарном
књижевности,
поред
губитка
атрактивности
кроз
дијегетичку и
језичку
хибридизацију
наратива,
такође
бити
предмет
проучавања.
Наш
рад
затварају
поглавља о
дериватима
прозе у
траперицама:
провинцијској
џинс
прози и
тзв.
градској
причи,
као и
својственостима
које
су
од
ње
преузеле
националне
књижевности.
Исцрпним
анализама
особености
детектованих у
романима
југословенских
књижевности у
периоду
након
Другог
свјетског
рата
настојали
смо
да
прозу у
траперицама
представимо
као „
нови
израз”,
продуциран
за
савременог
човјека и
потпуно
усклађен
са
његовим
потребама.
Наслањањем
њених
наратора
на
цивилизацијске
комплексе,
џинс
проза
постаје
утицајна
форма
омладинског
бунта
против
увријеженог.
Њену
вишедеценијску
негативну
критичку
перцепцију
покушали
смо у
овом
раду
да
оперважимо.The subject of scientific research, shaped into a doctoral dissertation, is a small
corpus of Serbian and Croatian prose in jeans. The canons of this stylistic formation, also
known as
Јeans-Prose, were explained in 1976 by the Croatian scientist
Aleksandar Flaker in
the author's work “
Proza u
trapericama”. Naming it, Flaker defined an interesting
phenomenon observed in many literatures after the worldwide success of the novel “The
Catcher in the Rye” by Jerome D. Salinger: narratives devoid of discourse about the horrors
of war, with young disillusioned narrators at odds with the convictions of adults. The
smuggling of "Western influences" into Yugoslav literature, and thus the spark of Jeans-
Prose, became possible with a partial break with the previously propagated socialist realism
and a shift towards "non-alignment" after the
Informbiro Resolution. The fruits of this type of
rebellion gained strength with the strengthening of the consumerist habits of young
Yugoslavs, and were perceived as a trend and a fashion statement.
This literary phenomenon, unrecorded in many of the world's national literary
corpora, was only sporadically the subject of interest of Yugoslav prose writers. In a paper
that claims to shed light on this highly original phenomenon in literature, we will review,
critically and argumentatively, the performance of those authors who tried to breathe the
spirit of „Jeans” into the so-called „high” literature. By documenting the reactions of the
public and literary criticism to the early prose works of
Grozdana
Olujić and
Alojz
Majetić,
we will
analyze the judicial and censorial voting of ineligibility for „Jeans Prose”. Officially,
the non-reaction of the censorship bodies to the
unsublimated provocativeness of the leading
narratives of the mature phase of „Jeans” (
Kužiš,
stari
moj
by
Zvonimir
Majdak and
Beleške
jedne
Ane
by Momo
Kapor), as well as its humiliation through identification with popular
literature, in addition to the loss of attractiveness through diegetic and linguistic hybridization
of narratives, will also be the subject of study. This thesis concludes with chapters on Jeans
Prose derivatives: jeans prose from the periphery and the so-called urban stories, as well as
those qualities of the stylistic formation subsequent national literatures came to inherit.
Through comprehensive analyses of the qualities detected in
post-WWII Yugoslav
novels, we tried to portray Jeans Prose as a "new expression" produced for the modern man
and in sync with his needs. Insofar as the narrators in these works leaned on civilisational
complexes, Jeans Prose became an influential form of youthful rebellion against the norm.
This thesis aimed to contextualize the decades of negative critical views which pervaded the
discourse on Jeans Prose
Syntactic parallelism and its various functions in Slavonicserbian texts Функции синтаксического параллелизма в славяно-сербских текстах
No full textПредмет истраживања је синтаксички паралелизам, његова употреба и функције, у
славеносрпским текстовима у периоду од 1768. до 1850. године.
Под синтаксичким паралелизмом подразумевамо случајеве када два или више делова
исте реченице (или две одвојене реченице, или више одвојених реченица), у
прозним или поетским текстовима различитих жанрова, имају симетрично
распоређене синтаксичке елементе. Ови елементи могу бити распоређени
контактно или дистактно; могу бити и хомолексички, али не морају, другим
речима, синтаксички паралелизми могу бити обогаћени другим фигурама
понављања, али не морају.
Што се циљева истраживања тиче, желимо да утврдимо присуство, учесталост
употребе, дистрибуцију засићености жанрова паралелизмима, структурне моделе
који се понављају, категорије употребе, функције и значај синтаксичког
паралелизама у славеносрпским текстовима.
Корпус, који се састоји од укупно 93 јединице, обухватио је следеће жанровске групе
текстова: 1. прозна књижевност, 2. дескриптивно-прагматички текстови, 3.
расправљачки текстови, 4. некролози, 5. новински текстови, 6. предговори, 7. писма,
8. текстови јавних обраћања.
Аутори текстова из корпуса су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Доситеј Обрадовић,
Јован Мушкатировић, Василије Дамјановић, Аврам Мразовић, Aтанасије
Стојковић, Лукијан Мушицки, Павле Соларић, Милован Видаковић, Сава Мркаљ,
Сава Текелија, Јован Хаџић, Јован Стерија Поповић, Атанасије Влаховић, Јован
Суботић, Јован Дошеновић, Стефан Стратимировић, Јосиф Рајачић, Димитрије
Давидовић, Димитрије Фрушић, Константин Бранковић, Георгије Магарашевић,
Геогије Михаљевић, Григорије Јовчић, Јаков Живановић, Јован Пачић, Јован
Павловић, Симеон Јосифовић, Михаило Витковић, Мануило Малешевић, Платон
Атанацковић, Петар Јовановић, Сава Грујић, Симеон Јосифовић, Јован
Трифуновић, Теодор Шушић, Урош Максимовић, Евгеније Јовановић, Викентије
Љуштина, Теодор Јанковић Миријевски, Милош Обреновић, Ђорђе
Стратимировић, Стефан Рајић.
Након ексцерпирања, примере смо поделили према жанровима којима припадају,
затим смо у оквиру сваке жанровске групе издвојили употребне категорије
паралелизама, и на крају смо у оквиру сваке од употребних категорија издвојили
функције које синтаксички паралелизам има. Након тога смо издвојили остала
средства са којима се паралелизам комбинује и функције таквог комбиновања.
Осам поглавља у којима презентујемо резултате имају аналитичко-дескриптивни
карактер. Смер анализе је од плана стилематичности ка плану стилогености: прво
смо, за сваки ексцерпирани пример, издвојили паралелизме и описали њихове
структурне карактеристике, тј. начине на које су стилеми оформљени, а онда смо
се бавили њиховом функционалном вредношћу.
Највише синтаксичког паралелизма је у некролозима, и по броју категорија
употребе и по општој засићености текста паралелизмима. Најмање је синтаксичког
паралелизма у новинским чланцима и писмима, ако посматрамо учесталост
употребе, али је и та ретка употреба разноврсна према критеријуму категорија у
којима се јавља.
Употреба синтаксичког паралелизма у аргументовању, паралелизам у величању
појединаца, паралелизам у сугерисању и подстицању на неко чињење,
паралелизам за приказивање динамике неке радње или процеса и синтаксички
паралелизам у описивању су најзаступљеније категорије употребе синтаксичког
паралелизма у већини жанрова.
Најважније функције синтаксичког паралелизма у славеносрпским текстовима су:
омогућавање прецизности, омогућавање јасности, омогућавање прегледности,
ритмизација текста, повећана звучност поновљеног дела, успостављање хармоније,
постизање динамичности текста, постизање успорености текста, повећање кохезије
у тексту / конекторска улога, наглашавање неке поруке, идеје или осећања, да се
разоткрије и учини видљивијом структура текста, истицање значаја подударних
елемената, синтаксичка интензификација, оживљавање приповедања, додатно
оживљавање већ изазване представе, да се мисао појача и учини јаснијом, да се
нагласе идеје, давање/додавање силе и снаге говору, наглашавање
емоционалности и психолошког стања, постизање узвишености стила, изазивање и
усмеравање пажње читалаца, патетичност, додатна експликација, уверавање,
убеђивање, повећање експресивности, улепшавање поруке, да се нагласе сличности
и разлике, да помогне стварање визуелне слике у вези са тим шта се где у тексту
налази (лик текста у уму), да привуче пажњу на садржај.
Не постоји веза између синтаксичког модела (синтаксичке структуре) паралелизма
и функције коју он обавља, сви модели (који се понављају) могу обављати сваку
уочених од функција.
Не постоји веза између синтаксичког модела који се понавља и жанра у коме се он
јавља, сви модели се јављају у свим жанровима.
Два најчешћа модела по којима се граде синтаксички паралелизми јесу: а)
паралелна хипотакса, то јест ређање зависних реченица, најчешће односних у
функцији атрибута, временских у функцији прилошке одредбе за време, месних у
функцији одредбе за место, изричних у објекатској функцији, а ове зависне
реченице најчешће све имају исто везничко, прилошко или заменичко обележје
које се анафорски понавља на почетку сваке од њих, док је позиција предиката на
самом крају сваке од зависних реченица; б) низање независних реченице у
координираном односу, у оквиру исте сложене реченице.
Место за употребу паралелизма може бити у оквиру синтагме, једне клаузе, више
клауза у сложеној реченици; у сукцесивним реченицама, у одвојеним дистактним
реченицама у тексту, или међу више текстова.
У погледу доследности у грађењу паралелизма, за све групе анализираних текстова,
осим за дескриптивно-прагматичке и расправљачке текстове карактеристично je да
је, са удаљавањем од прве реченице која одређује модел за синтаксички
паралелизам репетитивна доследност том моделу све мања. Разлог за доследност у
грађењу паралелизма и неопадање те доследности у дескриптивно-прагматичким
и расправљачким текстовима је потреба да они буду буде прецизни, прегледни и
јасни.
Најдуже репродуковане ланце синтаксичког паралелизма пронашли смо у
славеносрпским новинама (највећи број остваривања синтаксичког паралелизма,
то јест потпуно доследне репетиције истих синтаксичких функција, који смо
забележили је 34).
Постоји јасан образац позиционо одређене употребе првог лица једнине презента
глагола велимъ, који је чест пратилац синтаксичког паралелизма.
Најчешће фигуре са којима се синтаксички паралелизам комбинује (било да се
њима осложњава, или он осложњава њих) у већини текстова свакако су фигуре из
група понављања, међу њима по фреквенцији употребе предњачи анафора која
уводи сукцесивни низ реченица које ће имати паралелну синтаксичку структуру.
Употреба синтаксичког паралелизма је присутна у славеносрпским текстовима
током целог трајања славеносрпске епохе: нити се повећавала, нити је јењавала,
разлике у учесталости употребе су само жанровске природе.The subject of this research is syntactic parallelism, its usage, and functions in Slavonic-
Serbian texts from the period between 1768 and 1850.
Syntactic parallelism refers to cases when two or more parts of the same sentence (or two
separate sentences, or more than two separate sentences) in prose or poetic texts of
various genres have symmetrically distributed syntactic elements. These elements can be
arranged either contactually or distantly; they can also be homolexical, but they don't
have to be. In other words, syntactic parallelisms can be enriched with other figures of
repetition, but this is not a necessity.
Regarding the research objectives, we aim to determine the presence, frequency of usage,
the distribution of saturation of genres with parallelisms, recurring structural models,
categories of usage, functions, and significance of syntactic parallelism in Slavonic-
Serbian texts.
The corpus, consisting of a total of 93 units, includes the following genre groups of texts:
1. prose literature, 2. descriptive-pragmatic texts, 3. argumentative texts, 4. obituaries, 5.
newspaper articles, 6. prefaces, 7. letters, 8. texts of public addresses.
The authors of the texts in the corpus include: Zaharia Orfelin, Jovan Rajić, Dositej
Obradović, Jovan Muškatirović, Vasilije Damjanović, Avram Mrazović, Atanasije
Stojković, Lukijan Mušički, Pavle Solarić, Milovan Vidaković, Sava Mrkalj, Sava Tekelija,
Jovan Hadžić, Jovan Sterija Popović, Atanasije Vlahović, Jovan Subotić, Jovan Došenović,
Stefan Stratimirović, Josif Rajčić, Dimitrije Davidović, Dimitrije Frušić, Konstantin
Branković, Georgije Magarešević, Georgije Mihajlović, Grigorije Jovčić, Jakov Živanović,
Jovan Pacić, Jovan Pavlović, Simeon Josifović, Mihailo Vitković, Manuilo Malešević,
Platon Atanacković, Petar Jovanović, Sava Grujić, Simeon Josifović, Jovan Trifunović,
Teodor Šušić, Uroš Maksimović, Evgenije Jovanović, Vikentije Ljuština, Teodor Janković
Mirijevski, Miloš Obrenović, Đorđe Stratimirović, Stefan Rajić.
After extracting the examples, we categorized them according to the genres they belong
to. Within each genre group, we identified the categories of parallelism usage, and finally,
within each usage category, we isolated the functions of syntactic parallelism. We also
identified other means with which parallelism combines and the functions of such
combinations. The eight chapters presenting the results have an analytical-descriptive
character. The analysis proceeds from the plan of stylistic features to the plan of stylistic
properties: first, for each extracted example, we distinguished parallelisms and described
their structural characteristics, i.e., the ways in which stylistic features are shaped, and
then we focused on their functional value.
The highest frequency of syntactic parallelism occurs in obituaries, both in the number of
usage categories and in the overall saturation of the text with parallelisms. The least
syntactic parallelism is found in newspaper articles and letters, when considering the
frequency of usage, but even this rare usage is varied in terms of the categories in which
it appears.
The most common categories of syntactic parallelism usage across most genres are:
parallelism in argumentation, parallelism in glorifying individuals, parallelism in
suggesting and encouraging action, parallelism for depicting the dynamics of an action
or process, and syntactic parallelism in description.
The most important functions of syntactic parallelism in Slavonic-Serbian texts are:
enabling precision, enabling clarity, enabling readability, rhythmizing the text, increasing
the sonority of repeated parts, establishing harmony, achieving text dynamism, achieving
text slowing, increasing cohesion in the text / connector role, emphasizing a message,
idea, or emotion, revealing and making the structure of the text visible, highlighting the
importance of matching elements, syntactic intensification, revitalizing narration, further
enlivening previously evoked imagery, reinforcing and clarifying thought, emphasizing
ideas, adding power and strength to speech, emphasizing emotionality and
psychological state, achieving a sublime style, drawing and directing the reader's
attention, pathos, additional explanation, persuasion, increasing expressiveness,
enhancing the message, emphasizing similarities and differences, helping to create a
visual image related to the text's content (character in the mind), attracting attention to
the content.
There is no connection between the syntactic model (syntactic structure) of parallelism
and the function it performs; all models (which repeat) can perform any of the identified
functions. There is no connection between the repeating syntactic model and the genre in
which it appears; all models appear in all genres.
The two most common models for constructing syntactic parallelisms are: a) parallel
hypotaxis, i.e., arranging dependent clauses, most often relative in the function of
attributes, temporal in the function of adverbial clauses of time, locative in the function
of adverbial clauses of place, direct in the object function. These dependent clauses most
often have the same conjunction, adverb, or pronominal feature that is anaphorically
repeated at the beginning of each of them, with the predicate position at the very end of
each dependent clause; b) the chaining of independent clauses in a coordinated
relationship within the same complex sentence.
The place for the use of parallelism can be within a phrase, one clause, multiple clauses
in a complex sentence; in successive sentences, in separate distant sentences within the
text, or among multiple texts.
In terms of consistency in constructing parallelism, all groups of analyzed texts, except
for descriptive-pragmatic and argumentative texts, are characterized by a decreasing
consistency of the model as we move further from the first sentence that establishes the
syntactic parallelism model. The reason for this consistency in constructing parallelism
and the absence of its decline in descriptive-pragmatic and argumentative texts is the
need for them to be precise, clear, and readable.
The longest reproduced chains of syntactic parallelism were found in Slavonic-Serbian
newspapers (the highest number of syntactic parallelism occurrences, i.e., completely
consistent repetitions of the same syntactic functions, was 34).
There is a clear pattern of the positionally determined use of the first-person singular
present verb велимъ, which frequently accompanies syntactic parallelism.
The most common figures with which syntactic parallelism combines (whether it
complicates them or they complicate it) in most texts are certainly figures from the
repetition group, with anaphora being the most frequent figure, introducing successive
sentences that will have a parallel syntactic structure.
The use of syntactic parallelism is present in Slavonic-Serbian texts throughout the entire
duration of the Slavonic-Serbian era: it neither increased nor decreased, and the
differences in frequency of usage are only genre-based