Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Повезаност субјективног доживљаја емоционалног дистреса и нивоа здравствене писмености са метаболичком контролом и самоефикасношћу у управљању дијабетесом мелитус тип 1 код адолесцената
No full textIntroduction: Despite improved health technologies for the control of glycoregulation, we are witnessing that a significant percentage of adolescents with type 1 diabetes mellitus (T1DM) do not have satisfactory metabolic control. Also, deviations from the prescribed/agreed insulin therapy regimen are not uncommon at this age. The causes of such outcomes may be different. The behavioral demands of independent disease management can become too difficult if an adolescent with T1DM does not have an adequate level of health literacy and is faced with challenging and difficult situations. Considering this, the main aim of this study was to assess whether distress specific to diabetes and health literacy levels are associated with metabolic control and self-efficacy in managing T1DM in adolescents. Methods: The study utilized a multicenter, retrospective and prospective, observational cross-sectional research design. The required sample size was determined using the G*Power 3.1.3. A comprehensive convenience sampling approach was utilized, involving 374 adolescents diagnosed with T1DM. These participants were divided into two age groups encompassing both genders: adolescents aged 13–15 (younger adolescents) and 16–18 (older adolescents). This categorization was chosen due to the specific challenges older adolescents with T1DM face, including hormonal and psychosocial factors that can heighten sensitivity. Inclusion criteria: The study included pediatric patients aged 13–18 who had been diagnosed with T1DM for at least three months and did not have cognitive impairments. Participation in the research was voluntary (with written informed consent from the respondent and/or parent/guardian) and anonymous. Furthermore, verbal and written information was given to the participants about the significance of the current research. Data necessary to achieve the study's objectives were collected in written form between March 8th 2022. and April 29th 2024. The study questionnaire set comprised six sections: А questionnaire for assessing the degree of self-control and independence in making decisions related to diabetes; Documentation sheet for recording clinical data; and Serbian versions of standardized instruments, namely, Problem areas in diabetes-teen report (PAID-T); the Diabetes Numeracy Test (DNT); the Diabetes Empowerment Scale (DES-28); and the Diabetes Knowledge Test (DKT2). Of the 374 adolescents with T1DM who were investigated, 289 volunteered to complete the standardized questionnaires and tests in two stages, for testing and retesting. We conducted the testing using data collected on the day adolescents signed the informed consent. Then, for retest analyses, participants retook the standardized questionnaires (PAID-T and DES-28) as well as the knowledge tests (DNT and DKT2) 10 to 15 days later. Results: SociodemograpHic characteristics: A total of 374 adolescents diagnosed with T1DM participated in the study, with 234 (63%) aged 13-15 and 140 (37%) aged 16-18 years. The mean age of participants was 14.95 years (SD = 1.59). Slightly more girls participated in the study, 190/374 (51%) than boys. The perception of social support was evaluated with mean scores: adolescents reported the lowest teacher support at M = 3.05 (SD = 0.34), peer support was estimated at M = 3.36 (SD = 0.32), and family support was highest at M = 3.51 (SD = 0.57). The overall perception of social support had a mean score of M = 3.31 (SD = 0.27) in range from 1-5. Clinical characteristics: Of the 374 adolescents with T1DM, 190 (51.00%) had been managing the condition for five years or more, 97/374 (26%) had at least one comorbid condition, and the mean duration since T1DM diagnosis was M = 5.99 years (SD = 3.91). The average HbA1c level was M = 8.14% (65.5 mmol/mol) SD = 1.67. Girls had a higher mean HbA1c level at M = 8.36% (67.90 mmol/mol) SD = 1.81, than boys at M = 7.91% (63.00 mmol/mol) SD = 1.49. Desired metabolic control (HbA1c <7.0% or <53.00 mmol/mol) was observed in 87/374 adolescents (23.26%), while 162/374 (43.31%) had unstable metabolic control (HbA1c 7.0% - 8.5% or 53.0 - 69.4 mmol/mol), 125/374 (33.42%) had poor metabolic control (HbA1c >8.5% or >69.4 mmol/mol). Continuous glucose monitoring (CGM) was used by 197/374 (52.67%) participants, and occasional use of CGM, on average M =15.59 (SD = 4.58) days per month was reported by 17/197 (8.67%) adolescents. In relation to adherence in the total sample described, out of 374 adolescents with T1DM, 60/374 (16.04%) exhibited non-adherence to the glycemic control; non-adherence to the diet regime was observed in 179/374 (47.86%) of the examined adolescents; non-adherence to physical activity was reported by 273/374 (73%). Furthermore, 14/374 (3.74%) and 21/374 (5.62%) of the adolescents with T1DM had experienced severe hypoglycemia and/or diabetic ketoacidosis in the last three months. Descriptive statistics for psychosocial characteristics of adolescents with T1DM: The PAID-T score was M = 43.79 (SD = 15.36); Me = 45.00; with scores ranging from 14-84. The total DES-28 score was M = 2.34 (SD = 0.52); Me = 2.32, on a scale from 1-5. Self-assessment of adolescents' ability to manage diabetes according to subscales indicates uniform attitudes of participants regarding all three observed aspects: psychosocial aspect of diabetes M = 2.33 (SD = 0.64); Me=2.33; assessing dissatisfaction and readiness for change M = 2.29, (SD = 0.53); Me = 2.28; and setting and achieving diabetes goals M = 2.35, (SD = 0.61); Me = 2.30. Descriptive statistics of the participants' achievements on the applied knowledge and skills tests: The total average percentage of correct answers on the DNT was M = 66.84% (SD = 25.52); Me = 75%; in the range of 0-100% correct answers on the test. The total average percentage of correct answers on the DKT2 was M = 76.71%; (SD = 20.70) Me = 82.35%; in the range of 0-100% correct answers on the test. Correlations: The value of the Spearman rank correlation coefficient did not indicate a significant relationship between the achievement of the participants on the PAID-T scale and the HbA1c value as an indicator of metabolic control of the disease (ρ = 0.09, p = 0.10). However, a significant positive correlation was demonstrated between the achievement of the participants on the PAID-T and the DES-28 scale (ρ = 0.30, p = 0.00); but also a significant negative correlation between the achievement of the participants on the PAID-T scale and the revised DKT2 test (ρ = -0.17, p = 0.00). On the other hand, significant negative correlations were demonstrated between the achievement of the tested participants on the DNT and the level of metabolic control of the disease (ρ = -0.49, p = 0.00), as well as between the achievement of the tested participants on the DNT and the scale for assessing the self-efficacy of adolescents in managing T1DM (ρ = -0.32, p = 0.00). Furthermore, a significant positive correlation was established between the achievement of the participants on the applied DNT and DKT2 tests (ρ = 0.60, p = 0.00). Conclusions: Our study's findings reveal that adolescents with T1DM face significant levels of diabetes-specific distress, particularly influenced by challenges in managing diabetes at school, adherence to glycemic control and the adequacy of social support. Also, statistically significantly higher PAID-T scores were identified in female adolescents. Based on the achieved DNT scores on the knowledge test for assessing numerical health literacy, it is noted that adolescents with T1DM meet the functional level of knowledge but lack more advanced calculation skills that they would use in different contexts of daily disease management. Therefore, it is not surprising that our respondents assessed their own psychosocial abilities for managing T1DM, so-called "self-efficacy," with low scores on the DES-28 scale. Furthermore, the examined correlations did not confirm our hypothesis that there is a significant association between the intensity of diabetes-specific emotional distress reported by our respondents and HbA1c values as an indicator of metabolic control of the disease. On the other hand, as expected, it was confirmed that respondents with poorer achievement on the numerical health literacy test had higher HbA1c values, i.e., poorer metabolic control. Contrary to expectations, the examined adolescents with T1DM have negative attitudes regarding the psychosocial aspects of the disease both when they subjectively experience a lower level of diabetes-specific emotional distress and when they have better achievements on the numerical health literacy test.Упркос унапређеним здравственим технологијама за контролу гликорегулације, сведоци смо да значајан проценат адолесцената оболелих од дијабетеса мелитус тип 1 (ДМТ1) нема задовољавајућу метаболичку контролу. Такође, у овом узрасту нису ретка ни одступања од прописаног режима инсулинске терапије. Узроци оваквих исхода могу бити различити. Бихејвиорални захтеви за самосталну контролу дијабетеса могу постати претешки уколико адолесцент односно адолесценткиња нема адекватан ниво здравствене писмености и при томе се суочава са изазовним и тешким ситуацијама. Стога, главни циљ ове студије је био да се процени постоји ли повезаност емоционалног дистреса специфичног за дијабетес и нивоа здравствене писмености са метаболичком контролом и самоефикасношћу у управљању ДМТ1 код адолесцената. Методе: Реализована је мултицентрична, делом ретроспективна и проспективна опсервациона студије пресека. Потребна величина узорка је одређена коришћењем G*Power 3.1.3. Испитани (хотимичан) узорак је чинило 374 адолесцената са дијагнозом ДМТ1. Испитаници су подељени у две старосне групе које обухватају оба пола: адолесценте узраста 13–15 (млађе адолесценте) и 16–18 година (старије адолесценте). Ова стратификација је изабрана због специфичних изазова са којима се суочавају старији адолесценти са ДМТ1, укључујући хормоналне и психосоцијалне факторе који могу повећати осетљивост испитаника. Критеријуми за укључивање испитаника у истраживање су били: педијатријски пацијенти у узрасту од 13 до 18 година којима је ДМТ1 дијагностикован пре најмање три месеца и који нису имали когнитивне проблеме. Учешће у истраживању је било добровољно (уз информисани пристанак испитаних адолесцената и њихових родитеља или старатеља, у писаном облику). Испитаници су усменим и писаним путем информисани о значају и циљу актуелног истраживања и гарантована им је анонимност. Подаци неопходни за постизање циљева студије прикупљени су у писаној форми у периоду од 8. марта 2022. до 29. априла 2024. Истраживачки сет се састојао од шест инструмената: Упитника за процену степена самоконтроле и самосталности у доношењу одлука у вези са дијабетесом; Документационог листа за евидентирање клиничких података; и српских верзија стандардизованих инструмената: Идентификовање проблема у вези са дијабетесом – верзија за адолесценте (ПАИД-Т); Теста вештина рачунања у вези са дијабетесом (ДНТ); Скале оснаживања оболелих од дијабетеса (ДЕС-28); и Ревидираног теста знања о дијабетесу (ДКТ2). Од 374 испитана адолесцента са ДМТ1 њих 289 је пристало да попуни упитнике и тестове у две фазе односно за потребе тестирања и ретестирања. Тестирање je рађенo на основу прикупљених података на дан потписивања информисаног пристанка. Затим, за потребе ретестирања, адолесценти су по други пут попунили стандардизоване упитнике (ПАИД-Т и ДЕС-28) и тестове знања (ДНТ и ДКТ2) у периоду од 10 до 15 дана касније. Резултати: Социодемографске карактеристике: У истраживању је учествовало 374 адолесцената са дијагнозом ДМТ1, од којих 234 (63%) старости 13-15 година и 140 (37%) старости 16-18 година. Просечна старост испитаника била је М = 14.95 година (SD = 1.59). У истраживању је учествовало нешто више девојчица 190/374 (51%) него дечака. Перцепција социјалне подршке је процењена просечним оценама: адолесценти су пријавили најнижу подршку наставника са М = 3.05 (SD = 0.34), затим вршњака са М = 3.36 (SD = 0.32), док је подршка породице очекивано била највећа са М = 3.51 (SD = 0.57). Укупна перцепција социјалне подршке оцењена је са М = 3.31 (SD = 0.27) у опсегу 1 - 5. Клиничке карактеристике: Од 374 адолесценатаДМТ1, код њих 190 (51,00%) је ДМТ1 дијагностикован пре пет година или више, 97/374 (26%) је имало најмање једну придружену болест, а просечно време протекло од дијагнозе ДМТ1 било је М = 5.99 година (SD = 3.91). Просечан ниво HbA1c је био М = 8.14% (65.5 mmol/mol) SD = 1.67. Девојчице су имале више вредности HbA1c од M = 8.36% (67.90 mmol/mol) SD = 1.81 у односу на дечаке од M = 7.91% (63.00 mmol/mol) SD = 1.49. Жељена метаболичка контрола (HbA1c <7,0% или <53,00 mmol/mol) уочена је код 87/374 адолесцената (23.26%), 162 испитаника (43.31%) je имало нестабилну метаболичку контролу (HbA1c 7,0% - 8,5% или 53,0 - 69,4 mmol/mol), док је њих 125/374 (33.42%) имало лошу метаболичку контролу болести са вредностима HbA1c >8,5% ( >69,4 mmol/mol). Континуирано праћење глукозе преко сензора (КГМ) имало је 197/374 (52.67%) испитаника, а повремену употребу КГМ сензора, у просеку 15.59 дана месечно (SD = 4.58) пријавило је њих 17/197 (8.67%). У односу на адхерентност укупно описаног узорка, њих 60 (16.04%) се није придржавало датих смерница за контролу гликемије; неадхерентност према режиму исхране запажена је код 179 (47.86%) испитаних адолесцената; док је неадхерентност према физичкој активности пријавило 273 (73%) испитаника. Штавише, доживљај тешке хипогликемије и дијабетесне кетоацидозе у последња три месеца имало је 14/374 (3.74%) односно 21/374 (5.62%) испитаних адолесцената са ДМТ1. Дескриптивна статистика психосоцијалних карактеристика адолесцената са ДМТ1: вредности ПАИД-Т скора су биле М = 43.79 (SD = 15.36), Ме = 45.00; у опсегу 14-84. Укупан ДЕС-28 скор је био М = 2.34 (SD = 0.52), Ме = 2.32; на скали 1-5. Самопроцена способности адолесцената за управљање дијабетесом према супскалама указује на уједначене ставове испитаника у вези сва три посматрана аспекта: психосоцијални аспекти болести М = 2.33 (SD = 0.64), Ме=2.33; процена незадовољства и спремности на промене М = 2.29 (SD = 0.53), Ме = 2.28; и постављање и постизање терапијских циљева М = 2.35 (SD = 0.61); Ме = 2.30. Дескриптивна статистика постигнућа испитаника на примењеним тестовима знања и вештина:Укупни просечни проценат тачних одговора на ДНТ износио је М = 66.84% (SD = 25.52), Ме = 75%; у опсегу 0 100% тачних одговора на тесту. Укупни просечни проценат тачних одговора на ДКТ2 износио је М=76.71% (SD = 20.70), Ме = 82.35%; у опсегу 0-100% тачних одговора на тесту. Корелације: Вредност Спирмановог коефицијента ранг корелације није указала на постојање сигнификантне везе између постигнућа испитаника на ПАИД-Т скали и вредностима HbA1c као показатеља метаболичке контроле болести (ρ = 0.09, p = 0.10). Међутим, доказана је сигнификантна корелација позитивног смера између постигнућа испитаника на ПАИД-Т и ДЕС-28 скали (ρ = 0.30, p = 0.00); али и сигнификантна корелација негативног смера између постигнућа испитаника на ПАИД-Т скали и ревидираном тесту ДКТ2 (ρ = -0.17, p = 0.00). Са друге стране, доказане су сигнификантне корелације негативног смера између постигнућа тестираних испитаника на ДНТ и нивоа метаболичке контроле болести (ρ = -0.49, p = 0.00), као и између постигнућа испитаника на ДНТ тесту и скали за процену самоефикасности адолесцената у самоконтроли ДМТ1 (ρ = -0.32, p = 0.00). Даље, утврђена је значајна позитивна корелација између постигнућа испитаника на примењеним тестовима ДНТ и ДКТ2 (ρ = 0.60, p = 0.00). Закључци: Резултати наше студије указују да се испитани адолесценти суочавају са значајним нивоима дистреса специфичног за дијабетес, посебно под утицајем изазова у самоконтроли ДМТ1 у школи, изазова у адхерентности према гликемијској контроли и перципираних нивоа социјалне подршке. Такође, статистички значајно више вредности ПАИД- Т скора идентификоване су код адолесцената женског пола. На основу постигнутих ДНТ скорова на тесту знања за процену нумеричке здравствене писмености запажа се да адолесценти са ДМТ1 задовољавају функционални ниво знања али им недостају напредније вештине рачунања које би користили у различитим контекстима свакодневне самоконтроле болести. Стога, није изненађујуће да су наши испитаници проценили сопствене психосоцијалне способности за контролу ДМТ1 тзв. ,,самоефикасност“ ниским оценама на ДЕС-28 скали. Даље, испитиване корелације нису потврдиле нашу хипотезу да постоји сигнификантна повезаност између интензитета емоционалног дистреса специфичног за дијабетес који су пријавили наши испитаници и вредностима HbA1c као показатеља метаболичке контроле болести. Са друге стране, као што је и очекивано, потврђено је да испитаници са лошијим постигнућем на тесту нумеричке здравствене писмености имају веће вредности HbA1c тј. лошију метаболичку контролу. Супротно од очекиваног, испитани адолесценти са ДМТ1 имају негативне ставове у вези са психосоцијалним аспектима болести и када субјективно доживљавају нижи ниво емоционалног дистреса специфичног за дијабетес и када имају боља постигнућа на тесту нумеричке здравствене писмености.</p
Signifance of extralevator abdominoperineal excision (ELAPE) in the surgical treatment of patients with rectal carcinoma
No full textUvod: Ekstralevatorna abdominoperinealna ekscizija (ELAPE) je hirurška tehnika
koja je indikovana kod operativnog lečenja niskog karcinoma rektuma kada očuvanje
sfinktera nije moguće. U poređenju sa konvencionalnom abdominoperinealnom
ekscizijom (APE) osnovne prednosti ELAPE procedure su manji rizik od
intraoperativne perforacije creva i pozitivne cirkumferentne margine,
odstranjenje kompletne muskulature levatora ani i posledično niske stope lokalnih
recidiva što dovodi do boljeg onkološkog ishoda.
Materijal i metode: Istraživanje je dizajnirano kao klinička opservaciona,
prospektivno-retrospektivna kohortna studija. U istraživanje su uključeni
punoletni pacijenti oboleli od niskog karcinoma rektuma operisani u Institutu za
onkologiju Vojvodine. Pacijenti su podeljeni u dve grupe: pacijenti operisani
ekstralevatornom abdominoperinealnom ekscizijom i pacijenti operisani
konvencionalnom abdominoperinealnom ekscizijom. U istraživanje je uključeno po
75 pacijenata u svakoj grupi operisanih u periodu od 2011. do 2020. godine prema
kriterijuma za uključivanje i isključivanje iz studije. Period postoperativnog
praćenja iznosio je najmanje 2 a najviše 9 godina.
Rezultati: Ekstralevatorna abdominoperinealna ekscizija rektuma ima statistički
značajno manje pozitivnih cirkumferentnih resekcionih margina (p=0,016),
intraoperativnih perforacija preparata (p<0,001) i stopu lokalnih recidiva
(p=0,023) u odnosu na konvencionalnu abdominoperinealnu eksciziju. Statistička
značajnost nije uočena u ukupnom onkološkom preživljavanju i preživljavanju bez
relapsa bolesti.
Zaključak: Ekstralevatorna abdominoperinealna ekscizija je metoda izbora u
hirurškom lečenju pacijenata sa lokalno uznapredovalim karcinomom rektuma.Introduction: Extralevator abdominoperineal excision (ELAPE) is a surgical technique
indicated for the operative treatment of low rectal cancer when preservation of the sphincter is
not possible. Compared to conventional abdominoperineal excision (APE), the main
advantages of the ELAPE procedure are a lower risk of intraoperative bowel perforation and
positive circumferential margin, removal of the entire levator ani musculature and,
consequently, a low rate of local recurrence, which leads to a better oncological outcome.
Material and methods: The research was designed as a clinical observational, prospectiveretrospective cohort study. Adult patients suffering from low rectal cancer, operated on at the
Institute of Oncology of Vojvodina, were included in the research. Patients were divided into
two groups: patients operated on by extralevator abdominoperineal excision and patients
operated on by conventional abdominoperineal excision. The study included 75 patients in
each group operated on between 2011 and 2020 according to the criteria for inclusion and
exclusion from the study. The postoperative follow-up period ranges from 2 to 9 years.
Results: Extralevator abdominoperineal excision of the rectum has statistically significantly
less positive circumferential resection margins (p=0,016), intraoperative bowel perforations
(p<0,001) and the rate of local recurrences (p=0,023) compared to conventional
abdominoperineal excision. Statistical significance was not observed in overall oncological
survival and survival without disease relapse.
Conclusion: Extralevator abdominoperineal excision is the method of choice in the surgical
treatment of patients with locally advanced rectal cancer
Investigation of the causes, degree, frequency and consequences of violence against healthcare workers in psychiatric institutions in the Republic of Serbia
No full textDefinicija nasilja na radnom mestu predložena je na stručnom skupu 1995.
godine u organizaciji Evropske komisije: „Incidenti u kojima su osobe zlostavljane,
pretnje ili napadi u okolnostima u vezi sa njihovim radom, uključujući putovanje na
posao i sa posla, uključujući eksplicitne ili implicitne izazove za njihovu
bezbednost, dobrobit ili zdravlje“ Cilj ove studije je utvrđivanje prevalencije nasilja,
karakteristika nasilja i ispitivanje faktora i posledica koji mogu biti povezani sa
izloženošću nasilju populaciji lekara, medicinskih sestara i tehničara u
psihijatrijskim ustanovama u Republici Srbiji.
Ova studija je osmišljena kao opservaciona anketna studija koja je obuhvatila
191 zdravstvenog radnika (lekara, medicinskog tehničara, radnika u kuhinji ili
održavanju i dr.) iz tri psihijatrijske ustanove: Specijalizovana bolnica Dr
Slavoljub Bakalović, Vršac, Srbija, Specijalizovana psihijatrijska bolnica, Kovin,
Srbija i Specijalizovana psihijatrijska bolnica Gornja Toponica, Niš, Srbija.
Upotrebom i validacijom dva instrumenta; Upitnika o agresiji i Upitnika o stresu na
radnom mestu, ova studija procenjuje primarne i sekundarne ishode potencijalnog
nasilja u psihijatrijskim ustanovama nad zdravstvenim radnicima (učestalost,
trajanje, uzrok, vrsta nasilja, mesto i vrsta ustanove u odnosu na vrstu nasilja, odsustvo
sa posla u prethodnih 12 meseci, ali i identifikacijom karakteristika i motiva
napadača.
Pored toga, ova studija ukazuje na značaj prevencije nasilja nad zdravstvenim
radnicima u psihijatrijskim ustanovama u Republici Srbiji i ukazuje na neophodnost
intervencija u cilju zaštite zaposlenih u vidu obuke, pružanja mera fizičke zaštite,
ranog otkrivanja zaposlenih izloženih verbalnom nasilju kao potencijalnog
prethodnika. fizičkom nasilju, formiranju politike zaštite zaposlenih i većoj
podršci nadređenih.The definition of workplace violence was proposed at an expert meeting organized by
the European Commission in 1995: "Incidents in which persons are abused, threatened or
attacked in circumstances related to their work, including travel to and from work, including
explicit or implicit challenges for their safety, well-being or health" The aim of this study is to
determine the prevalence of violence, the characteristics of violence and the examination of
factors and consequences that may be associated with exposure to violence among the
population of doctors, nurses and technicians in psychiatric institutions in the Republic of
Serbia.
This study was designed as an observational survey study that included 191 health
workers (doctors, medical technicians, kitchen or maintenance workers, etc.) from three
psychiatric institutions: Specialized Hospital Dr. Slavoljub Bakalović, Vršac, Serbia,
Specialized Psychiatric Hospital, Kovin, Serbia and Specialized Psychiatric Hospital Gornja
Toponica, Niš, Serbia. Using and validating two instruments; Questionnaire on aggression and
Questionnaire on workplace stress, this study assesses the primary and secondary outcomes of
potential violence in psychiatric institutions against health workers (frequency, duration, cause,
type of violence, place and type of institution in relation to the type of violence, absence from
work in the previous 12 months, but also by identifying the characteristics and motives of the
attackers.
In addition, this study indicates the importance of preventing violence against healthcare
workers in psychiatric institutions in the Republic of Serbia and indicates the necessity of
interventions aimed at protecting employees in the form of training, providing physical
protection measures, early detection of employees exposed to verbal violence as a potential
precursor. physical violence, the formation of an employee protection policy and greater
support from superiors
Kemalism as a factor involved in the establishment and development of the contemporary political system of the Republic of Turkey
No full textРад има за циљ да одговори на истраживачко питање: Да ли је након увођења вишестраначја у Турској настављен развој политичког система заснован на изворним принципима кемализма или је реч о почетку њихове редефиниције? Циљ није само испитивање кемалистичког карактера политичког система након увођења вишестраначja, нарочито после промене власти 1950. године, већ и много ширих друштвених проблема неопходних за адекватно разумевање дате проблематике. То се посебно односи на питања статуса секуларног концепта турске нације као једног од темељних кемалистичких начела. Као што ће у раду бити показано, идентитетска кретања и спорења су увелико усмерила развој турске државе и друштва у посматраном периоду.
Процес редефиниције кемалистичких принципа и поретка одвија се у хладноратовској идеолошкој борби услед чега различита тумачења носе елементе доминантних идеолошких система тог периода. Притом, поред тумачења у оквиру различитих идеолошких оквира, кемализам у овом периоду добија и озбиљну алтернативу у виду политичког ислама који доводи у питање модернизацијске и секуларне тековине кемалистичке револуције. У атмосфери такве идеолошке супростављености треба посматрати развој демократије, односно демократске дефиците оличене првенствено у етаблирању паралелних структура моћи (такозване турске дубоке државе). Специфичности таквог развоја су у значајној мери историјски условљене па се приступ историјског институционализма може узети као релевантно полазиште за анализу.
Истраживање сугерише да је након промене власти 1950. године дошло до значајног одступања од изворног кемалистичког пута. Политике нових власти и реинтерпретације кемалистичких принципа имале су вишеструке последице. Под геслом заштите кемализма, кемалистичке елите, нарочито војска и правосуђе, су постепено жртвовале исти. У својој беспоштедној политици очувања кемалистичког карактера политичког система, оне су се успостављале као старатељи изван одговорности жртвујући тако и демократски развој државе. Најзад, асертивни приступ очувању кемалистичких принципа је контрапродуктивно водио њиховој постепеној редефиницији. То је посебно уочљиво у случају најзначајнијих начела – национализма и секуларизма. Сузбијање исламистичких снага забраном њихових странака и честим пучевима је на дуже стазе ојачало ове опције, утичући и на свеукупну редефиницију друштвено-политичког простора у правцу све интезивнијег истицања османско-исламске компоненте идентитета. Може се констатовати да развој након 2002. године представља кулминацију у оквиру дате, историјски условљене путање.This study aims to answer the question: Did the introduction of a multi-party system in Turkey contribute to the development of its political system based on the initial principles of Kemalism, or did it just trigger the process of their redefinition? In addition to its main point of looking into the Kemalistic character of the political system after the introduction of multipartism, especially after the transition of power in 1950, this study aims to explore much broader social issues, which are indispensable in enlightening the whole matter. In the first place, this refers to the question of the status of the secular concept of the Turkish nation, as one of the primary Kemalistic principles. This study will shed light on how changes and conflicts regarding national identity considerably determined the Turkish state’s and society’s development in the given period.
The process of redefining Kemalistic principles and the Kemalistic system occurs during the Cold War ideological struggle. Consequently, different interpretations bear the elements of the dominating ideological systems of the time. Over the same timescale, in addition to the interpretations within various ideological frameworks, political Islam, which challenges the modernization and the secular legacy of Kemalistic revolution, becomes an alternative to be reckoned with. The atmosphere of ideological conflicts should be taken into account when assessing either democratic development or democratic deficits, primarily epitomized by establishing parallel governance structures (so-called Turkish deep state). Historical context has a considerable impact on the character of such development. Therefore, historical institutionalism could be chosen as a relevant starting point for analysis.
Research data suggest that considerable divergence from the original Kemalist ideology took place after the transition of power in 1950. The policies of new authorities and their reinterpretation of Kemalistic principles had multiple consequences. Kemalist elites, especially the Army and the judiciary, gradually sacrificed the Kemalist concept by claiming they were protecting it. Fighting ruthlessly for the preservation of the Kemalistic nature of the political system, they established themselves as tutors without any responsibility, sacrificing the democratic development of the state. Finally, an assertive approach to the preservation of Kemalistic principles counterproductively led to their gradual redefinition. The most relevant principles, nationalism and secularism, are the most obvious examples of this process. Suppression of Islamistic forces by banning their political parties and executing frequent coups d’état made these options stronger in the long run. All of that led to redefining the social and political spaces by drawing much more attention to the Ottoman-Islamic element of their identity. Ultimately, the development after 2002 can be defined as the climax within the historically given framewor
Phytochemical characterisation of autochthonous apple varieties from Serbia
No full textThe subjects of this study was the phytochemical content of autochthonous and nostrificated apple
cultivars (Malus domestica Borkh.) from the territory of Serbia. For comparison, commercial
international standard cultivars and resistant apple cultivars were also analysed. All samples were
obtained from the same locality, fruits (separated into mesocarp and peel) and leaves were analysed.
The evaluated phytochemical parameters (sugar, organic acid, element, and phenolic content) were
assessed with the aim to express the positive properties of autochthonous apple cultivars and to
create a foundation for further studies. Also, some of the used analytical methods were optimised.
Quantification of individual compounds was performed with HPAEC-PAD, HPAEC-CD, ICPOES,
ICP-QMS and UHPLC-DAD MS/MS methods. Phenolic profile in mesocarp of selected
cultivars was obtained by the usage of high-performance liquid chromatography coupled with mass
spectrometry, with LTQ OrbiTrap XL MS system. Antimicrobial activity in mesocarp, peel, and
leaves was assessed with the employment of bioautography. The separation of selected extracts was
repeated to fractionate the extracts correspondingly to the delineated inhibition zones on the TLC
plate. Detailed characterisation of the compounds present in the fractions was performed with the
usage of UHPLC QToF MS system.
Obtained results of sugars and organic acid quantification in mesocarp are implying that some
autochthonous cultivars have potential to be used in the same manner as commercial dessert apple
cultivars. The analysis of elemental content does not indicate their influence on separation of
samples by variety, although there are differences dependent on the tissue type. Phloretin, phlorizin,
5-O-caffeoylquinic acid, kaempferol, and p-coumaric acid are present in significantly higher levels
in the autochthonous cultivars, in comparison to the examined standard and resistant cultivars.
Higher total phenolic content and antioxidant activity was also determined in autochthonous
cultivars. Obtained results of Peel and leaf extracts have shown antimicrobial activity against the
investigated bacteria strains (Escherichia coli, Staphylococcus aureus, Bacillus subtillis and
Erwinia amylovora). In the growth-inhibition zones presence of triterpenoids, coumaoyl-, and
coffeoylquinnic acids, their glycosides, and phloretin glycosides and acylated derivatives was
determined. Some acylated phloretin derivatives were described for the first time in apple leaves.Predmet ove disertacije je fitohemijski sastav autohtonih i odomaćenih sorti jabuke (Malus
domestica Borkh.) sa teritorije Republike Srbije. Radi poređenja ispitane su i alohtone sorte –
komercijalne internacionalne standardne sorte i rezistentne sorte. Ispitivani uzorci su prikupljeni sa
istog lokaliteta. Ispitivani su plod (razdvojen na mezokarp i pokožicu) i list. Analizirani fitohemijski
parametri (sadržaj šećera, organskih kiselina i elemenata, kao i ispitivanje sadržaja i profila fenolnih
jedinjenja) su razmotreni u cilju isticanja pozitivnih osobina autohtonih sorti i postavljanja temelja
za dalje studije. Takođe su optimizovane neke od upotrebljenih analitičkih metoda.
Pojedinačna jedinjenja su kvantifikovana primenom HPAEC-PAD, HPAEC-CD, ICP-OES, ICPQMS
i UHPLC-DAD MS/MS metoda. Fenolni profil je ispitivan kod mezokarpa odabranih
uzoraka, primenom tečne hromatografije spregnute masenom spektrometrijom, LTQ OrbiTrap XL
MS sistemom. Primenom bioautografije ispitana je antimikrobna aktivnost ekstrakata mezokarpa,
pokožice i lista jabuke. Zatim je razdvajanje odabranih ekstrakata ponovljeno da bi ekstrakti bili
frakcionisani ekstrakcijom iz zona definisanih prema antimikrobnoj aktivnosti na razvijenoj TLC
ploči. Detaljna karakterizacija jedinjenja u dobijenim frakcijama je obavljena primenom UHPLC
QToF MS tehnike.
Rezultati kvantifikacije sadržaja saharida i organskih kiselina u mezokarpu ukazuju da pojedine
autohtone sorte mogu da nađu sličnu primenu kao i standardne desertne sorte. Analiza sadržaja
elemenata ne ukazuje njihov uticaj u razdvajanju uzoraka po sortama, ali postoje razlike prema tipu
tkiva. U poređenju sa ispitivanim standardnim i rezistentnim sortama, kod autohtonih sorti u većoj
količini su prisutni floretin, florizin, 5-O-kofeoilkininska kiselina, kamferol, i p-kumarinska
kiselina. Primetan je i veći sadržaj ukupnih fenola i veća antioksidativna aktivnost kod autohtonih
sorti. Metanolni ekstrakti pokožice i lista su pokazali antimikrobnu aktivnosti na ispitivanim
sojevima bakterija (Escherichia coli, Staphylococcus aureus, Bacillus subtillis i Erwinia
amylovora), pri čemu je u inhibicionim zonama ustanovljeno prisustvo triterpenoida, kumaroil- i
kefeoilkininskih kiselina i njihovih metil- derivata, kvercetina i njegovih glikozida, floretina i
njegovih glikozida, kao i acilovanih derivata floretina, koji su prvi put opisani u listu i plodu jabuke
Measurement and management of core activity performance in complex overhaul systems using a fuzzy hybrid model
No full textUnapređenje uspešnosti osnovne delatnosti predstavlja najvažniji cilj svakog preduzeća. Pokazatelj ostvarenih rezultata se može dobiti merenjem performansi procesa. U ovoj doktorskoj disertaciji je razvijen model za merenje i upravljanje performansama osnovne delatnosti u složenim organizacijama koja se dominantno bave remontom tehničkih sistema.
Model je razvijen u sedam faza. Prvu fazu čini dekomponovanje procesa remonta tehničkih sistema na potprocese koje je realizovano pomoću HIPO (eng. Hierarchy – Input – Output - Processing) metode i APQC (eng. American Productivity & Quality Center) okvira, kao i identifikovanje ključnih indikatora performansi (eng. Key Performance Indicators – skr. KPI). U drugoj fazi formirana su dva ekspertska tima koja su realizovala: ocenjivanje relativnih važnosti svakog KPI, ocenjivanje KPI na nivou svakog potprocesa i određivanje ciljnih vrednosti svakog KPI. Eksperti su ocene iskazali u vidu lingvističkih izraza koja su modelovana sa Fermatan fazi brojem (eng. Fermatean fuzzy sets – skr. FFS). U trećoj fazi određene su relativne važnosti potprocesa uz postignuti konsenzus pomoću Delfi metode proširene FFS. U četvrtoj fazi izračunate su vrednosti KPI na nivou svakog potprocesa. U petoj fazi izvršeno je rangiranje KPI pomoću višekriterijumskih metoda ELECTRE i VIKOR proširene sa FFS. Na osnovu metode sličnosti određeno je najbolje osam rangiranih KPI. U šestoj fazi mereni su KPI pomoću višekriterijumske metode SAW proširene sa FFS, a na osnovu dobijenih rezultata je donet zaključak o efikasnosti procesa remonta. U sedmoj fazi realizovano je unapređenje KPI pomoću genetskog algoritma na osnovu izmerenih i ciljnih vrednosti svakog KPI.
Model je testiran na formalnim podacima iz remontne organizacije. Istraživanje je pokazalo da je moguće identifikovati KPI koji najviše utiču na proces remonta, i da se na osnovu izmerenih vrednosti KPI može utvrditi uspešnost procesa remonta. Takođe, korišćenjem genetskog algoritma je moguće pronaći najoptimalnije rešenje za unapređenje KPI.
Provera osetljivosti modela je realizovano raznim pristupima kao što je: promena težine kriterijuma maksimalizovanog grupnog obeležja kod metode VIKOR; promena načina modelovanja neizvesnosti kod metode ELECTRE; promena načina određivanja distanci između FFS. Primenom metode sličnosti rezultati su pokazali da je predloženi model stabilan i da se kao takav može koristiti za merenje i upravljanje performansama procesa remonta tehničkih sistema.Enhancing the efficiency of core business activities represents the primary objective of any enterprise. Performance measurement serves as a key indicator of achieved results. This doctoral dissertation develops a model for measuring and managing the performance of core activities in complex organizations predominantly engaged in the overhaul of technical systems.
The model is developed through seven phases. The first phase involves the decomposition of the technical system overhaul process into subprocesses, using the Hierarchy-Input-Output-Processing (HIPO) method and the American Productivity & Quality Center (APQC) framework, along with the identification of Key Performance Indicators (KPIs). In the second phase, two expert teams were formed to evaluate the relative importance of each KPI, assess KPIs at the subprocess level, and determine target values for each KPI. Experts expressed their assessments using linguistic expressions modeled with Fermatean fuzzy sets (FFS). The third phase determines the relative importance of subprocesses through consensus achieved via the Delphi method extended with FFS. In the fourth phase, KPI values were calculated at the level of each subprocess. The fifth phase involved ranking KPIs using the multi-criteria methods ELECTRE and VIKOR, extended with FFS. Based on the similarity method, the top eight ranked KPIs were identified. In the sixth phase, KPIs were measured using the SAW method extended with FFS, and based on the obtained results, conclusions were drawn regarding the efficiency of the overhaul process. The seventh phase involved improving KPIs using a genetic algorithm (GA) based on measured and target values for each KPI.
The model was tested on formal data from a maintenance organization. The research demonstrated that it is possible to identify KPIs with the greatest impact on the overhaul process and that the measured KPI values can determine the success of the overhaul process. Additionally, GA can be used to identify the most optimal solutions for KPI improvement.
Model sensitivity was verified using various approaches, including changing the weight of the criteria for maximized group characteristics in the VIKOR method, modifying uncertainty modeling in the ELECTRE method, and altering the distance determination approach for FFS. The application of the similarity method confirmed that the proposed model is stable and can be effectively used for measuring and managing the performance of the technical system overhaul process
Listening skills in teaching english for specific purposes (ESP) in business vocational studies
No full textПредмет овог истраживања је улога и значај језичке вештине слушања у процесу усвајања енглеског језика струке код студената високих струковних школа пословног усмерења у Србији. Истраживање у фокус ставља потребе студената у настави енглеског језика струке са аспекта језичке вештине слушања (проблеми, препреке, интересовања и очекивања) како би се знање студената могло подићи на ниво који би им омогућио лакше праћење задатака на енглеском језику у будућем професионалном раду. Посебна пажња посвећена је могућностима унапређења наставних активности кроз увођење садржаја који подстичу развој ове језичке вештине у сврху унапређења свеукупне језичке компетенције која је од суштинске важности за њихово будуће професионално ангажовање. Основни циљ овог истраживања јесте утврђивање позиције и нивоа развијености језичке вештине слушања у настави енглеског језика струке код студената пословних струковних студија у Србији. Специфични циљеви односе се на: а) утврђивање компетентности студената струковних студија пословног усмерења у контексту активног слушања; б) утврђивање неопходности примене стратегија у настави приликом слушања са разумевањем; и ц) поређење ставова студената и наставника након одређеног периода примене иновираног програма језика струке. Имајући у виду комплексност анализе вештине слушања због субјективности у перцепцији и процени разумевања, у истраживању је примењена метода триангулације, која подразумева коришћење различитих извора информација ради повећања квалитета и поузданости анализе. У ту сврху, истраживањем су обухваћена четири методолошка приступа: квантитативна метода, истраживање у учионици, квалитативна метода (интервју са наставницима) и компаративна анализа ставова студената и наставника. У оквиру емпиријског дела истраживања анализирани су резултати две студије пресека, затим интервјуа са наставницима, а спроведена је и компаративна анализа ставова студената и наставника како би се потврдиле или оповргнуле хипотезе на којима се заснива ова дисертација. Први сегмент истраживања имао је за циљ да се испита тренутно стање наставе енглеског језика струке на пословним струковним студијама у погледу развоја вештине слушања, где су студенти путем упитника изражавали своје ставове о проблемима и потешкоћама на које наилазе, стратегијама које користе, као и начинима практиковања ове вештине како на настави тако и ван ње. На основу добијених резултата и уочених недостатака креиран је предлог наставног плана и програма који је спроведен међу новом групом студената наредног семестра. Током истраживања у учионици (Action Research), које је подразумевало примену иновираног програма наставе, студенти су на крају програма анкетирани како би се проценило да ли су уочене позитивне промене у свеукупној језичкој компетенцији и мотивацији за учење. Резултати овог дела истраживања омогућили су поређење са почетним подацима и процену ефеката иновираног приступа. Након увођења иновираног програма, који је укључивао употребу аутентичних, аудио-визуелних материјала, различитих дигиталних алата и примену стратегија активног слушања, примећено је значајно побољшање у развоју свеукупне језичке компетенције. Квалитативни подаци прикупљени од наставника енглеског језика струке путем интервјуа анализирани су применом тематске анализе. Анализа је открила изазове са којима се сусрећу у настави слушања, стратегије које примењују, као и предлоге за могуће измене у наставном плану и програму. Кључни део истраживања чинила је компаративна анализа ставова студената и наставника, која је омогућила утврђивање сличности и разлика у њиховим перцепцијама, што је послужило као основа за формулисање препорука за унапређење наставе енглеског језика струке. На основу резултата истраживања међу наставницима и студентима пословних струковних студија, утврђено је да слушање као језичка вештина није довољно заступљено у настави енглеског језика струке. Анализа постојећих метода показала је да су приступи настави слушања неуједначени, да наставне методе углавном укључују пасивно слушање у коме је наставник главни извор слушања, да се наставници углавном ослањају на текстуалне ресурсе, те да недостатак аудио-визуелних материјала значајно утиче на квалитет слушања. Недвосмислено је указано на то да је неопходно интегрисање аутентичних материјала у наставу, развој стратегија слушања и примена дигиталних алата за побољшање разумевања. Овакав приступ може значајно унапредити вештину слушања код студената, што ће допринети развоју свеукупне језичке компетенције, те већој професионалној оспособљености за рад у међународном окружењу
The poetics of Dragoslav Mihailovic's nove
No full textПредмет истраживања ове докторске дисертације биће сагледавање најзначајнијих поетичких одлика романескног корпуса Драгослава Михаиловића, састављеног од шест романа: Кад су цветале тикве, Петријин венац, Чизмаши, Гори Морава, Злотвори и Треће пролеће. На основу организације поменутих књижевних остварења Михаиловићеве фикцијске прозе, у току истраживања ћемо препознати поступке и средства, којима се писац служио у оквиру њиховог обликовања. Уз помоћ интердисциплинарног приступа, који захтева природа истраживања, као и прегледа владајућих ставова о целокупном стваралаштву Драгослава Михаиловића, допринећемо конституисању основних поетичких начела његових романа. Дисертација се састоји из уводних напомена и десет централних поглавља са потпоглављима и закључка на крају рада. У уводном делу истраживању биће речи о предмету, циљу истраживања као и о основним карактеристакама пишчевог стваралаштва, које је наука препознала као традиционално али у исто време и изразито модерно. У наредним поглављима даћемо нужна теоријска објашњења појмова поетика и романа, указаћемо на појављивање пишчевног дела у датом књижевно-историјском контексту, на однос романа са другим врстама његове фикцијске прозе као и дати преглед најзначајнијих критичких ставова. Затим ће се, уз теоријску основу, која се односи на поетику (експлицитну и имплицитну), тематско-мотивске одреднице, наративне поступке, ликове, хронотоп и елементе фолклора, у истраживању, етапно, током поглавља, бити испитано функционисање наведених елемената у оквиру Михаиловићевих романа. Свеукупно сагледавање наведених одредница поменутог корпуса дато је код сваког романа појединачно, према хронологији објављивања, што је послужило за уочавање евентуалних заокрета и промена пишчевог стваралачког концепта током читаразматрана су питања пишчевог животног искуства, којим је неретко прожимао своје романе и транспоновао у обликовање својих ликова. Имајући у виду значај чињенице да је његово стваралаштво у великој мери обележено патничким искуством и у многоме трагичном нотом, рађа се потреба да се у оквиру бројних сегмената корпуса истраживања то искуство и потврди. Завршни део рада подразумева суму знања и закључке до којих се у току истраживања дошло, на основу којих се препознаје специфичност поетичких одредница романа Драгослава Михаиловића. На тај начин пружа се могућност ка отварању подробнијих, нових начина проучавања стваралаштва овог писца, које је обележено нарочитом уверљивошћу, уметничком вредношћу и које представља специфичну, интригантну и значајну појаву српске књижевностивог периода књижевног стварања. У том настојању, поред горенаведеног, разматрана су питања пишчевог животног искуства, којим је неретко прожимао своје
романе и транспоновао у обликовање својих ликова.
Имајући у виду значај чињенице да је његово стваралаштво у великој мери
обележено патничким искуством и у многоме трагичном нотом, рађа се потреба да се
у оквиру бројних сегмената корпуса истраживања то искуство и потврди.
Завршни део рада подразумева суму знања и закључке до којих се у току
истраживања дошло, на основу којих се препознаје специфичност поетичких
одредница романа Драгослава Михаиловића. На тај начин пружа се могућност ка
отварању подробнијих, нових начина проучавања стваралаштва овог писца, које је
обележено нарочитом уверљивошћу, уметничком вредношћу и које представља
специфичну, интригантну и значајну појаву српске књижевности
Astronomical terminology and the reach of arabic astronomy in the book of fixed stars (Ṣuwar al-kawākib al-thābita) by ʽAbd al-Raḥmān al-Ṣūfī with the Serbian translation of the treatise ; Астрономическая терминология и достижения арабской астрономии в книга неподвижных звезд (Сувар аль-кавакиб) Абд Аль-Рахмана ас-Суфи с переводом трактата на сербский язык
No full textArapska astronomija se razvijala u dodiru sa različitim kulturama, ali je u X veku, naročito u
matematičkoj astronomiji, apsolutnu prevagu imao helenistički uticaj. U to vreme je, kao delo koje je
uporedno prikazalo helenistički uticaj u arapskoj astronomiji i trag koji je u njoj ostavila tradicionalna
arabljanska astronomija, nastao Traktat fiksnim zvezdama koji je kasnije postao i jedno od najznačajnijih
dela u istoriji astronomske nauke.
Predmet istraživanja ove disertacije je arapska astronomska terminologija u pomenutom traktatu
Abdurahmana Abu el Huseina el Sufija. Cilj istraživanja je izdvajanje astronomskih termina iz dela i
analiza njihovog porekla. Kroz analizu termina smo se osvrnuli i na kulturološke i istorijske prilike koje
su ostavile trag u arapskoj terminologiji u vreme nastanka traktata i potrudili se da istaknemo značaj
arapske astronomije u istoriji ove naučne discipline.
Pri analizi termina smo pošli od razdvajanja nomenklature, kao posebne oblasti terminološke
nauke, od opšte astronomske terminologije. Zatim smo se, služeći se Sufijevim komentarima, odlučili za
podelu nomenklature na helenističku i arabljansku. U okviru arabljanske nomenklature smo pokušali da
„oslikamoˮ nebeski svod sazvežđima i zvezdanim skupinama počevši od severnog nebeskog pola, a
helenističku nomenklaturu smo detaljnije analizirali po načinu na koji je preuzeta iz starogrčkog jezika.
Ove tri celine smo dopunili rečnikom sa ekscerpiranim terminima iz traktata, osnovnim i terminološkim
značenjima i drugim osobenostima.
Na osnovu analize, kao odlike astronomske terminologije u Traktatu o fiksnim zezdama i arapske
terminologije desetog veka uopšte, možemo da izdvojimo nestandardizovanost, terminološku polisemiju
i dubletnost, ali i jasno nastojanje u održavanju čistote jezika korišćenjem odabranih metoda pri usvajanju
stranih koncepata.Arab astronomy evolved surrounded by different cultures, but in 10th century Hellenistic
influence was, without any doubt, the most dominant, especially in the field of mathematical astronomy.
At that time, The Book of Fixed Stars, which later became one of the most important works in the history
of astronomy, was written as a work that compared Hellenistic influence and the impact that traditional
astronomy had had in Arabic medieval astronomy.
The subject of this doctoral dissertation is Arabic astronomical terminology in The Book of Fixed
Stars by ʽAbd al-Raḥmān al-Ṣūfī. The aim of the research is excerption of astronomical terms from Aṣ-
Ṣufi’s work and their analysis. In addition, through the chapters, we mentioned cultural and historical
circumstances that left the mark on Arabic terminology in that period, and tried to highlight how
important Arabic astronomy to the historical development of this scientific field.
In terms analysis, we started by splitting the nomenclature from the general astronomical terms.
Following Al-Ṣufi’s categorization, we divided the nomenclature into Hellenistic and Arabic. Within the
Arabic nomenclature, we tried to "paint" the celestial sphere with Arabic constellations and star groups
starting from the north celestial pole, and within Hellenistic nomenclature we analysed the way the names
were accepted and formed from the old Greek language. Each of these three unities is followed by a
corresponding glossary of terms from the treatise.
Based on our analysis, as the main features of astronomical terminology in the The Book of Fixed
Stars, and in 10th-century Arabic terminology in general, we can emphasize lack of standardization and
terminological polysemy and synonymy, but also a very clear effort to maintain the purity of the language
by using selected methods in adopting of foreign concepts
Thermo-acoustic properties of alkali-activated aluminosilicate materials incorporating neodymium(III)-oxide and samarium(III)-oxide
No full textУ овој докторској дисертацији детаљно је испитана синтеза алкално активираног
материјала у који су уграђени неодим(III)-оксид (Nd2O3) и самаријум(III)-оксид (Sm2O3) као и
термо-акустична својства алкално активираних материјала. У алкално активирани материјал
је уграђено 1% и 5% Nd2O3 и Sm2O3. Један од главних циљева био је да се утврди утицај
понашања неодима и самаријума као промене допанса и структурних наночестица коначног
формираног алуминосиликатног материјала. Показано је да алуминосиликатни материјали
настали алкалном активацијом метакаолина могу да приме катјоне ретких земаља Nd3+ и Sm3+
у њихову алуминосиликатну структуру. Главни производ алкалне активације идентификован
у геловима је гел богат (Na)-Аs-H који садржи Al и Si у тетраедарској координацији. Промене
у структури финалног производа окарактерисане су дифракцијом рендгенских зрака на
поликристалном узорку (XRPD), инфрацрвеном спектроскопијом Фуријеове трансформације
(DRIFT), рендгенском фотоелектронском спектроскопијом (XPS), трансмисијском
електронском микроскопијом (ТЕМ), скенирајућом електронском микроскопијом (SEM),
анализа са енергетско дисперзивном спектрометријом (EDS). Нуклеација на површини
материјала доводи до формирања фазно одвојених гелова из фазе ретких земаља у раној фази
процеса реакције. Потврђено је да Nd и Sm формирају нестабилне хидроксиде Nd(ОH)3 и
Sm(ОH)3 који су у равнотежи са одговарајућим оксидима. Порозни алкално активирани
материјали (ААМ) у које су уграђени неодим(III)-оксид/самаријум(III)-оксид, добијени из
метакаолина алкалном активацијом раствором NaOH. Да би се добила адекватна порозна
микроструктура, очврсле пасте ААМ (после 28 дана), подвргнуте су термичком третману на
температурама 300°C, 600°C и 900°C. Због интумесцентног понашања специфичног за ову
врсту материјала, током термичке обраде долази до значајног повећања запремине и
порозности. Ови материјали се због специфичне микроструктуре (затворене поре различитих
облика и величина) могу користити као топлотно и звучно изолациони материјали.In this doctoral dissertation, the synthesis of an alkali-activated material incorporating
neodymium(III)-oxide (Nd2O3) and samarium(III)-oxide (Sm2O3) as well as the thermo-acoustic
properties of alkali-activated materials were examined in detail. The alkaline activated material
incorporated 1% and 5% Nd2O3 and Sm2O3. One of the main objectives was to determine the
influence of the behavior of neodymium and samarium as a change in dopant and structural
nanoparticles of the final formed aluminosilicate material. It was shown that aluminosilicate materials
created by alkaline activation of metakaolin can accept rare earth cations Nd3+ and Sm3+ in their
aluminosilicate structure. The main alkaline activation product identified in the gels is a (Na)-As-Hrich
gel containing Al and Si in tetrahedral coordination. Changes in the structure of the final product
were characterized by X-ray diffraction on a polycrystalline sample (XRPD), Fourier transform
infrared spectroscopy (DRIFT), X-ray photoelectron spectroscopy (XPS), transmission electron
microscopy (TEM), scanning electron microscopy (SEM), analysis with energy dispersive
spectrometry (EDS). Nucleation on the material's surface leads to the formation of phase-separated
gels from the rare earth phase in the early stage of the reaction process. It was confirmed that Nd and
Sm form unstable hydroxides Nd(OH)3 and Sm(OH)3, which are in equilibrium with the
corresponding oxides. Porous alkaline-activated materials (AAM) incorporating neodymium(III)-
oxide/samarium(III)- oxide were obtained from metakaolin by alkaline activation with NaOH
solution. To obtain an adequate porous microstructure, the hardened AAM pastes (after 28 days) were
subjected to heat treatment at temperatures of 300°C, 600°C, and 900°C. Due to the intumescent
behavior specific to this type of material, a significant increase in volume and porosity occurs during
heat treatment. Due to their specific microstructure (closed pores of different shapes and sizes), these
materials can be used as heat and sound insulation materials