Ministry of Education, Science and Technological Development
National Repository of Dissertations in Serbia (NaRDuS)Not a member yet
15259 research outputs found
Sort by
Od identifikacije do participacije putem filma - video instalacija
No full textU doktorskom umjetničkom projektu pod naslovom Od identifikacije do participacije
putem filma, istražujem mogućnost stvaranja višemedijskog djela kroz potencijal
kinematografije. U realizaciji ovog projekta koristim dramatične, žanrovski različite filmove
koje metodom aproprijacije i postprodukcije transformišem u diskurs video instalacije. Ključni
element rada je odabir završnih scena filmova koje imaju poseban značaj za mene, u koje se
inkorporiram koristeći tehniku montaže. Inspiracija za ovaj rad polazi iz romana Morelov Izum
(Adolfo Bjoj Kasares).
Metodološki okvir rada temelji se na interdisciplinarnom pristupu, koji obuhvata teorijska i
praktična istraživanja. U teorijskom dijelu istražuje se odnos između vizuelne umjetnosti i
filma, kao i povezanost teorije umjetnosti i filmske teorije. Prvo poglavlje bavi se ključnim
izražajnim sredstvom filma – pokretnom slikom – s naglaskom na njen višemedijski karakter.
Drugo poglavlje istražuje problem filmske aure, dok se u trećem analiziraju načini na koje stari
filmovi oblikuju nove narative, uključujući studije slučaja koje primjenjuju metode
umjetničkog istraživanja korišćene u praktičnom dijelu projekta. Četvrto poglavlje,
Imobilizacija posmatrača, razmatra fenomen zarobljenosti tijela u ekranizovanoj kulturi i
savremene prakse njegovog oslobađanja i uključivanja u rad. Peto poglavlje fokusira se na
digitalno komponovanje, sa posebnim naglaskom na savremene principe i softverske alate
kojima novi mediji transformišu film. U praktičnom dijelu rada analiziraju se odabrani filmovi,
među kojima su Avantura (Mikelanđelo Antonioni), Diplomac (Majk Nikols), Melanholija
(Lars fon Trir), Slatki život (Federiko Felini) i Jastog (Jorgos Lantimos). Ovi filmovi
predstavljaju primarnu literaturu i polazište doktorskog umjetničkog projekta.
Opravdanost doktorskog projekta leži u postavljanju kritičkog okvira za rekontekstualizaciju
filma unutar vizuelne umjetnosti, kao i u istraživanju načina na koje višemedijski projekti, koji
spajaju vizuelnu umjetnost i film, mogu ponuditi nove oblike identifikacije i participacije u
kulturi pokretnih slika.In doctoral artistic project titled From Identification to Participation through Film, I
explore the potential of creating a multimedia work through the possibilities of
cinematography. In the realization of this project, I use dramatic, genre-diverse films, which I
transform into the discourse of video installation through the methods of appropriation and
post-production. A key element of the work is the selection of final scenes from films that hold
special significance for me, into which I incorporate myself using montage techniques. The
inspiration for this work originates from novel The Invention of Morel (Adolfo Bioy Casares).
The methodological framework of the work is based on an interdisciplinary approach,
including both theoretical and practical research. The theoretical part examines the relationship
between visual art and film, as well as the connection between art theory and film theory. The
first chapter addresses the key expressive medium of film – the moving image – with an
emphasis on its multimedia character. The second chapter explores the issue of filmic aura,
while the third analyzes how old films shape new narratives, including case studies that apply
artistic research methods used in the practical part of the project. The fourth chapter, The
Immobilization of the Viewer, considers the phenomenon of the body's entrapment in screen
culture and contemporary practices of its liberation and engagement in the artwork. The fifth
chapter focuses on digital compositing, with particular emphasis on contemporary principles
and software tools through which new media transform film. The practical part of the work
analyzes selected films, including L'Avventura (Michelangelo Antonioni), The Graduate (Mike
Nichols), Melancholia (Lars von Trier), La Dolce Vita (Federico Fellini) and The Lobster
(Yorgos Lanthimos). These films represent the primary literature and starting point of the
doctoral artistic project.
The justification for the doctoral project lies in establishing a critical framework for the
recontextualization of film within visual art, as well as in exploring how multimedia projects
that combine visual art and film can offer new forms of identification and participation in the
culture of moving images
Optimizacija petljom-posredovane metode izotermalnogumnožavanja nukleinskih kiselina (LAMP) za primenu u terenskojdetekciji patogena iz hrane i vode
Full text linkThe UN Food and Agriculture Organization (FAO) estimates that by 2050 there will be close to 10 billion people on Earth. The major global challenge is how to provide enough food for everyone, that is safe, ample and produced in a sustainable way. In regard to food safety, large-scale epidemics of foodborne diseases are a persistent threat to public health, as the number of food- and waterborne diseases significantly increases year by year, resulting in the on-going global public health issue. Foodand waterborne microbiological pathogens can be found in a variety of foodstuffs, and their early detection is extremely important to increase overall food safety, and to prevent enormous economic losses. The problems with health-unsafe food in the last 20 years, and a related rise in food poisoning cases internationally, have led to a growing and urgent demand for safe food products that will not pose a danger to consumers. On the other hand, it is equally important to ensure the absence of microbiological pathogens in the whole process of food production e.g. during crop cultivation where it is very important to perform early detection of pathogens to prevent their further spread and avoid the negative effects on yield and quality of crops or during food processing and storage. Classical microbiological cultivation methods are still considered the "gold standard" in detection of different types of pathogens (bacteria, viruses, pathogenic fungi) during quality analysis, due to their sensitivity, relative low cost and ability to generate qualitative and quantitative information regarding the number and nature of microorganisms of a different origin. However, what is considered perhaps the biggest drawback of these methods is the fact that they require at least 3-4 days to get the first results, and even up to 7 days for confirmatory results. In addition, there are pathogens that cannot be cultivated i.e., so-called viable but non-culturable - VBNC pathogens that do not have the ability to form visible colonies, which further hinders the ability to use classical microbiological cultivation methods for their detection. Application of polymerase chain reaction, i.e. PCR, changed the way microbiological analyses are performed in the direction of detecting specific microbial DNA as a target. PCR-based methods that detect pathogen-derived nucleic acids are faster (last up to several hours), very reliable and allow the analysis of VBNC pathogens. However, these techniques depend on precise instruments, clean working conditions and hence, cannot be used in the field. In addition, PCR can give falsepositive or false-negative results due to the use of nonspecific primers or to the lack of differentiation between nucleic acids of the living (active) and dead (inactive) cells. To address these challenges, the primary focus of this doctoral dissertation is on development and optimization of innovative nucleic acid based methods for rapid detection of pathogens in food and water. More specifically, the research focus of the dissertation is the application of the isothermal loop-mediated amplification (LAMP) method, which allows for fast, simple, and reliable field detection. This approach for detection of pathogens in food of animal and plant origin and in the environment corresponds to the “One health” paradigm, recommended by the FAO, that is encompassing methods of optimizing the health and well-being of people, animals, plants and environment. In line with this, the primary objectives (O) of this doctoral dissertation have been formulated as follows: O1) To perform advanced development of the LAMP method for research and potential practical purposes in order to detect pathogens in different complex matrices comprising foodstuffs (meat and vegetable), water, and soil-like matrix; O2) to determine applicability of the LAMP method for river water quality assessment as advised by the One health paradigm; O3) to improve and optimize procedures for nucleic acid (NA) isolation in order to enable rapid extraction in the field conditions and O4) comparison of the efficiency of the developed LAMP protocols versus both the conventional cultivation methods and the PCR method as the “gold standard” for NA amplification-based analyses. O1 formulated in the above described way comprises O1.1) establishing clearly defined protocols for LAMP detection of bacterial pathogens in various food matrices using Klebsiella aerogenes species as a model system; The protocol development includes de novo design of the specific primers, and O1.2) developing LAMP protocol for early detection of pathogenic fungi Trichoderma spp. in soil-like matrix. The protocol development includes de novo design of the specific primers. Final protocol includes implementation of colorimetric detection of the LAMP products using gold nanoparticles, thereby increasing the technology readiness level (TRL) for real-life application of the developed protocol. O2 focuses on evaluating the potential application of the LAMP method in detecting fecal indicator bacteria (FIB), such as E. coli, for river water quality assessment. O3 deals with enhancing extraction protocols for rapid DNA isolation O3.1.1) from the foodstuffs and O3.1.2) from soil-like real-life samples (Chelex 100 method) and O3.2) from highly contaminated river water samples (a syringe-based DNA isolation method) and provides evaluation of developed protocols for application in the field conditions. O4 aims to provide conclusions on the applicability of developed LAMP protocols for use in early detection of pathogens of bacterial and fungal origin, in field conditions. The key conclusions derived from the research conducted in this dissertation are that the LAMP method has been successfully optimized for the specific detection of K. aerogenes and Trichoderma spp. in various types of real-life samples. Additionally, the LAMP protocol development included design of novel LAMP primers for both K. aerogenes and Trichoderma spp. as the primer sequences for these pathogens were not found in the literature. The developed LAMP procedures using novel primers are characterized by high sensitivity and low detection limits for all tested samples, as well as with better efficiency compared to the PCR method. These aspects confirm the significant potential of the LAMP method as a diagnostic tool for pathogen detection. Additionally, the field application of the LAMP method combined with the Chelex 100 method for DNA isolation enables practical use of the developed LAMP protocols under various conditions. Furthermore, the results demonstrated that the LAMP method can also be used for detecting E. coli in complex samples such as highly contaminated water, positioning the LAMP method as a very good tool for application following the One Health approach. Notably, the protocols for both LAMP and DNA extraction procedures developed within this thesis still require further increase in TRL before commercial field applications. Taking all of the above into account, this dissertation represents a significant contribution to the research on molecular detection methods and development of innovative diagnostic tools for enhancing food and water safety, that can be of significant importance in addressing the global challenge of ensuring safe food and sustainable environment for the growing population. Further research and application of these methods may greatly contribute to food poisoning prevention, public health and environmental management, as defined in the “One health” agenda
Digital Competencies of Geography Teachers
Full text linkДигиталне компетенције наставника представљају скуп знања, вештина и ставова неопходних за ефикасну примену информационокомуникационих технологија у наставном процесу. Њихово мерење је од суштинског значаја како би се идентификовале постојеће слабости, унапредили професионални развој и обезбедио квалитетнији приступ образовању. Предмет овог истраживања је испитивање значаја развоја дигиталних компетенција наставника основних школа, са посебним освртом на наставнике географије. Географија, као предмет који подразумева коришћење визуелних и интерактивних ресурса, пружа посебну прилику за примену савремених технологија у настави. Стога је истраживање усмерено на утврђивање нивоа дигиталне писмености наставника географије, идентификацију изазова у примени технологије, као и препоруке за њихово унапређење. У истраживању се анализирају теоријски оквири и стратешки документи везани за дигиталне компетенције, испитује степен дигиталне писмености наставника географије и њихова примена савремених алата у настави, као и ставови, знања и спремност будућих наставника географије на четири универзитета у Србији. Такође се процењује утицај дигиталних компетенција на квалитет наставног процеса и предлажу мере за обуке и професионални развој наставника у циљу њиховог унапређења. Резултати истраживања допринеће бољем разумевању значаја дигиталних компетенција у настави географије и дефинисању стратегија за њихово унапређење у складу са савременим образовним стандардима.Digitalne kompetencije nastavnika predstavljaju skup znanja, veština i stavova neophodnih za efikasnu primenu informacionokomunikacionih tehnologija u nastavnom procesu. NJihovo merenje je od suštinskog značaja kako bi se identifikovale postojeće slabosti, unapredili profesionalni razvoj i obezbedio kvalitetniji pristup obrazovanju. Predmet ovog istraživanja je ispitivanje značaja razvoja digitalnih kompetencija nastavnika osnovnih škola, sa posebnim osvrtom na nastavnike geografije. Geografija, kao predmet koji podrazumeva korišćenje vizuelnih i interaktivnih resursa, pruža posebnu priliku za primenu savremenih tehnologija u nastavi. Stoga je istraživanje usmereno na utvrđivanje nivoa digitalne pismenosti nastavnika geografije, identifikaciju izazova u primeni tehnologije, kao i preporuke za njihovo unapređenje. U istraživanju se analiziraju teorijski okviri i strateški dokumenti vezani za digitalne kompetencije, ispituje stepen digitalne pismenosti nastavnika geografije i njihova primena savremenih alata u nastavi, kao i stavovi, znanja i spremnost budućih nastavnika geografije na četiri univerziteta u Srbiji. Takođe se procenjuje uticaj digitalnih kompetencija na kvalitet nastavnog procesa i predlažu mere za obuke i profesionalni razvoj nastavnika u cilju njihovog unapređenja. Rezultati istraživanja doprineće boljem razumevanju značaja digitalnih kompetencija u nastavi geografije i definisanju strategija za njihovo unapređenje u skladu sa savremenim obrazovnim standardima.Digital competencies of teachers represent a set of knowledge, skills, and attitudes necessary for the effective application of information and communication technologies in the teaching process. Measuring these competencies is essential to identify existing weaknesses, improve professional development, and ensure a higher-quality approach to education.The subject of this research is the examination of the importance and development of digital competencies among primary school teachers, with a specific focus on geography teachers. Geography, as a subject that involves the use of visual and interactive resources, provides a unique opportunity for the application of modern technologies in teaching. Therefore, the research is aimed at determining the level of digital literacy among geography teachers, identifying challenges in the use of technology, and making recommendations for their improvement.The research analyzes theoretical frameworks and strategic documents related to digital competencies, examines the degree of digital literacy among geography teachers and their use of modern tools in teaching, as well as the attitudes, knowledge, and readiness of future geography teachers at four universities in Serbia. It also evaluates the impact of digital competencies on the quality of the teaching process and proposes measures for teacher training and professional development to enhance their digital competencies. The findings of the research will contribute to a better understanding of the importance of digital competencies in geography education and the formulation of strategies for their improvement in line with modern educational standards
Geospatial analysis for the planned development of irrigation in the Vojvodinaprovince
Full text linkPredmet ove doktorske disertacije predstavlja sveobuhvatno istraživanje mogućnosti i dometa primene geoprostorne analize kao metodološkog pristupa u procesu planskog razvoja navodnjavanja na teritoriji AP Vojvodine. Istraživanje se temelji na uspostavljanju integrisanog pristupa koji kombinuje prostorne podatke, analitičke metode i metode veštačke inteligencije kako bi se unapredilo planiranje i donošenje odluka u oblasti navodnjavanja. Implementacijom naprednog algoritma mašinskog učenja omogućena je precizna detekcija i monitoring prostorne distribucije sistema za navodnjavanje na teritoriji AP Vojvodine, što daje jasan uvid o trenutnom stepenu zastupljenosti navodnjavane poljoprivrede. Integracijom i analitičkom obradom heterogenih geoprostornih podataka, primenom naprednih GIS tehnologija i multikriterijumskih sistema za podršku odlučivanju, kreirane su prostorne i tematske karte koje identifikuju potencijalne lokacije za razvoj navodnjavanja u regionu. Time je predložen planski razvoj navodnjavanja sa nekoliko aspekata, uključujući korišćenje različitih izvora vode, strateška ulaganja u izgradnju novih sistema, kao i unapređenje postojeće infrastrukture. Dalje, problem je detaljno razrađen na lokalnom nivou, odnosno opštini Titel, gde je urađena i procena zona potencijala podzemnih voda. Ispitivanjem i dokazivanjem mogućnosti primene predložene metodologije na opštini koja je takođe poljoprivrednog karaktera, postigla se sigurnost u apliciranju iste na nivou pokrajine, gde su geomorfološke, geološke i pedološke karakteristike veoma slične. Kroz ovakvu detaljnu analizu pružene su informacije i metodološke smernice za sistematsko planiranje razvoja sistema za navodnjavanje i poljoprivredne proizvodnje, kao i efikasno korišćenje vodnih resursa u AP Vojvodini.The subject of this doctoral dissertation represents a comprehensive investigation into the possibilities and scope of applying geospatial analysis as a methodological approach in the planned development of irrigation systems in AP Vojvodina. The research is based on establishing an integrated approach that combines spatial data, analytical methods, and artificial intelligence techniques to enhance planning and decision-making in the field of irrigation. By implementing an advanced machine learning algorithm, precise detection and monitoring of the spatial distribution of irrigation systems in the territory of Vojvodina were enabled, providing a clear insight into the current extent of irrigated agriculture. Through the integration and analytical processing of heterogeneous geospatial data, using advanced GIS technologies and multicriteria decision support systems, spatial and thematic maps were created to identify potential locations for irrigation development in the region. This approach has proposed planned irrigation development from several aspects, including the use of various water sources, strategic investments in building new systems, and improvement of existing infrastructure. Furthermore, the problem was down scaled at the local level, in the municipality of Titel, where an assessment of groundwater potential zones was conducted. By testing and proving the applicability of the proposed methodology in a municipality, which is tipically agricultural, confidence was gained in applying the same methodology at the provincial level, where geomorphological, geological, and pedological characteristics are very similar. Through such detailed analysis, information and methodological guidelines were provided for systematic planning of irrigation system development and agricultural production, as well as efficient use of water resources in AP Vojvodina
Algorithm for Automating the Assessment of Compliance with theRequirements of Green Building Certification Systems in a BIM Environment
Full text linkIntegracija sertifikacionih sistema za održivu gradnju u BIM (engl. od Building Information Modeling) okruženje je bilo u fokusu naučnih istraživanja poslednjih godina, čime je, između ostalog, potvrđeno da je pomenuta tehnologija odgovarajuća osnova za procenu održivosti zgrada. Energetska efikasnost postojećih i novoprojektovanih objekata predstavlja veoma važnu oblast u arhitekturi i građevinskoj industriji, imajući u vidu negativan uticaj koji građevinski fond ima na životnu sredinu. Cilj ovog istraživanja je kreiranje algoritma za automatizaciju procene ostvarenosti zahteva sertifikacionih sistema za održivu gradnju u BIM okruženju. Parametrizovanjem zahteva sertifikacionih sistema pomoću alata za vizuelno programiranje omogućava se uvid u stepen usaglašenosti sa zahtevima odabrane šeme ocenjivanja, u realnom vremenu. Automatizacijom određenih delova procesa sertifikacije, značajno se olakšava složena i vremenski zahtevna procena zgrada sa aspekta sistema za sertifikaciju održivosti zgrada. U doktorskoj disertaciji su prikazane dve inovativne metodologije za procenu i unapređenje novoprojektovanih i postojećih zgrada. Algoritmi su osmišljeni da omoguće kontinuirano praćenje razvoja projekta u svim fazama – od konceptualnog do finalnog rešenja, ostavljajući dovoljno prostora projektantima za revizije projekta u fazama kada su one moguće, pa čak i preporučljive. Takođe, njihova upotreba je namenjena stručnjacima koji se bave procenom performansi zgrada, odnosno arhitektonskih projekata, sa stanovišta održivosti i uticaja na životnu sredinu u procesu sertifikacije objekata. Opisane metodologije su primenljive na različitim sistemima za sertifikaciju zgrada, s obzirom na sličnosti u formulaciji njihovih šema, uputstava i alata za ocenu održivosti. Takođe, one su primenljive nezavisno od namene, funkcionalnih i strukturalnih karakteristika zgrada, kao i od toga da li se procenjuje novoprojektovani ili postojeći građevinski fond. U ovom istraživanju metodologije su primenjene na dva arhitektonska objekta – novoprojektovanom i postojećem, i izvršena je procena usklađenosti sa zahtevima dva sertifikaciona sistema. Izgradnja arhitektonskih objekata u skladu sa principima održive gradnje koje propagiraju sertifikacioni sistemi, rezultiraće poboljšanjem energetske efikasnosti istih, smanjenjem troškova održavanja i korišćenja, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Gledano iz šire perspektive, doprineće razvoju ekološki odgovornije i održivije građene sredine. Sagledavajući benefite primene predloženih metodologija u praktičnom radu, istraživanje ove disertacije predstavlja spoj nauke i prakse time što daje rezultate koji su razumljivi i korisni stručnim krugovima.The integration of green building certification systems into the BIM (Building Information Modeling) environment has been the focus of scientific research in recent years, confirming, among other things, that this technology is a suitable foundation for assessing building sustainability. Energy efficiency in both existing and newly designed buildings is a crucial concern in architecture and the construction industry, especially given the negative environmental impacts of the building stock. This research aims to develop an algorithm for automating the assessment of compliance with the requirements of green building certification systems within a BIM environment. By parameterizing certification system requirements through visual programming tools, it becomes possible to monitor compliance with the selected assessment scheme in real-time. The automation of certain parts of the certification process significantly simplifies the complex and time-consuming task of assessing buildings for sustainability certification. This doctoral dissertation presents two innovative methodologies for the assessment and improvement of newly designed and existing buildings. The algorithms are designed to enable continuous monitoring of project development at all stages—from conceptual to final solutions—providing enough room for designers to revise the project in stages where such revisions are possible, and even recommended. These methodologies are also intended for professionals involved in assessing building performance, particularly architectural projects, in terms of sustainability and environmental impact as part of the certification process. The methodologies described are applicable across various building certification systems, given the similarities in the formulation of their schemes, guidelines, and sustainability assessment tools. They are also applicable regardless of the building's purpose, functional and structural characteristics, or whether the assessment is of a newly designed or existing building stock. In this research, the methodologies were applied to two architectural buildings—one newly designed and one existing—and an assessment of compliance with the requirements of two certification systems was conducted. Designing architectural buildings in accordance with the principles of sustainable construction, as advocated by certification systems, will result in improved energy efficiency, reduced maintenance and operational costs, and decreased greenhouse gas emissions. More broadly, it contributes to the development of a more environmentally responsible and sustainable built environment. Considering the practical benefits of applying the proposed methodologies, this research represents a fusion of science and practice, providing results that are both comprehensible and useful to professionals in the field
Waste Management in Crisis Situations for Achieving the Goals of the 2030 Agenda
No full textU savremenom poslovnom okruženju, organizacije se sve češće suočavaju sa kriznim situacijama koje mogu značajno uticati na njihovu održivost. Ekonomske turbulencije, politička nestabilnost, klimatske promene i tehnološki poremećaji predstavljaju izazove za stabilnost i razvoj preduzeća. Ova studija istražuje višedimenzionalni odnos između održivosti, kriznih strategija i organizacionih odgovora, uključujući preduzete mere i posledice kriza. Primena kvantitativnog istraživanja, omogućava ispitivanje međusobnih povezanosti između dimenzija održivosti, strategija u krizama i uticaja na organizaciju. Istraživanje, sprovedeno na uzorku od 150 ispitanika u Srbiji, pruža empirijske dokaze o obrascima kroz koje organizacije održavaju otpornost i ostvaruju ciljeve održivog razvoja tokom kriznih situacija. Rezultati istraživanja naglašavaju značaj dobro osmišljenih kriznih strategija i proaktivnih mera u smanjenju negativnih posledica, upravljanju otpadom i unapređenju održivosti organizacija. Rad doprinosi teorijski i praktično, pružajući uvid u efikasno upravljanje krizama i implementaciju Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (Agenda 2030) u okviru organizacija
Molecular analysis of vernalization (Vrn), photoperiod (Ppd) andreduced height (Rht) genes and phenotypic evaluation of themost important agronomic traits among different wheatgenotypes
Full text linkОплемењивање пшенице усмерено је ка стварању сорти високих и стабилних приноса, адаптираних на специфичне агроеколошке услове. Адаптабилност пшенице је између осталог резултат варијабилности гена за вернализацију (Vrn), фотопериод (Ppd) и висину биљака (Rht) који омогућавају њено успешно гајење у различитим стаништима. Предуслов за унапређење адаптабилности, приноса и других пожељних агрономских особина је постојање довољно велике фенотипске и молекуларне варијабилности у оплемењивачком материјалу. Укључивање различитих генотипова пшенице пореклом из других делова света један је од начина да се овај диверзитет повећа и обогати новим алелима гена који су од значаја за оплемењиваче. Да би се у потпуности искористио потенцијал колекција пшенице за потребе оплемењивања неопходна је њихова детаљна карактеризација и евалуација на молекуларном и фенотипском нивоу. Истраживање у оквиру ове дисертације спроведено је са циљем утврђивања варијабилности колекцијe генотипова Института за ратарство и повртарство коришћењем микросателитских локуса доведених у везу са вернализацијом, фотопериодом и висином биљке, одређивања алела Vrn, Ppd и Rht гена коришћењем функционалних молекуларних маркера и утврђивање утицаја тих алела на агрономски важне особине као и дефинисање морфолошких и физиолошких карактеристика, приноса и компоненти приноса у пољском огледу током две године. Одабрани микросателитски локуси одликовали су се високим степеном полиморфизма утврђеним кроз основне параметре генетичког диверзитета. Анализом 25 локуса са три генома пшенице уочено је укупно 254 алела. Средња вредност очекиване хетерозиготности износила је 0,72, а индекс полиморфизма (PIC) 0,73. Анализа главних координата (PCoA) је одвојила генотипове према пореклу и врстама, при чему су се јасно одвојиле четири групе генотипова хлебне пшенице, једна група генотипова спелте и једна група генотипова тврде пшенице. Коришћење функционалних маркера омогућило је детекцију доминантних и рецесивних алела Vrn, Ppd и Rht гена. Већина генотипова одликовала се присуством рецесивних алела на сва три локуса Vrn гена. Највећа заступљеност генотипова са алелом за неосетљивост на фотопериод Ppd гена уочена је код генотипова хлебне пшенице из јужне и југоисточне Европе, а најмањa код генотипова из Америке. Генотипови спелте одликовали су се одсуством алела за неосетљивост на фотопериод. Све групе, осим тврде пшенице, одликовале су се већом заступљеношћу рецесивних алела, односно алела који показују осетљивост на гиберелинску киселину на Rht B1 локусу. На Rht-D1 локусу, све анализиране групе карактерисале су се присуством доминантног алела. Генотипови из Азије одликовали су се најранијим класањем и цветањем, најмањом надземном вегетативном масом (без класова у цветању), надземном масом без зрна у зрелости и најмањим бројем класића по класу. Генотипови хлебне пшенице из јужне и југоисточне Европе одликовали су се најмањом висином биљке и највећим жетвеним индексом, бројем и масом зрна по класу. Генотипови спелте карактерисали су се најкаснијим класањем и цветањем, највећом надземном масом без зрна у зрелости, највећом висином биљке и дужином класа, бројем класића по класу, масом 1000 зрна као и најмањим жетвеним индексом, садржајем хлорофила, бројем и масом зрна по класу и најмањом хектолитарском масом. Највећи принос забележен је код генотипова хлебне пшенице из западне и централне Европе. Генотипови тврде пшенице одликовали су се највећом масом зрна у зрелости и најмањом дужином класа. Најмања маса 1000 зрна уочена је код генотипова хлебне пшенице из Америке. Евалуација генотипова у двогодишњем огледу, 2018/2019 и 2019/2020, показала је значајан утицај генотипа, године и њихове интеракције на све испитиване особине. Статистички значајне разлике између група су утврђене за све особине. Анализом методе главних компоненти (PCA) уочено је да су прве две компонентe објасниле 55,2% укупне варијансе. Раздвајању генотипова највише су допринеле особине масa класова у цветању, масa зрна у зрелости, масa класа, број зрна и број класића по класу, масa зрна по класу и масa 1000 зрна. Алели функционалних маркера Vrn, Ppd и Rht гена показали су значајан утицај на већину испитиваних особина.Oplemenjivanje pšenice usmereno je ka stvaranju sorti visokih i stabilnih prinosa, adaptiranih na specifične agroekološke uslove. Adaptabilnost pšenice je između ostalog rezultat varijabilnosti gena za vernalizaciju (Vrn), fotoperiod (Ppd) i visinu biljaka (Rht) koji omogućavaju njeno uspešno gajenje u različitim staništima. Preduslov za unapređenje adaptabilnosti, prinosa i drugih poželjnih agronomskih osobina je postojanje dovoljno velike fenotipske i molekularne varijabilnosti u oplemenjivačkom materijalu. Uključivanje različitih genotipova pšenice poreklom iz drugih delova sveta jedan je od načina da se ovaj diverzitet poveća i obogati novim alelima gena koji su od značaja za oplemenjivače. Da bi se u potpunosti iskoristio potencijal kolekcija pšenice za potrebe oplemenjivanja neophodna je njihova detaljna karakterizacija i evaluacija na molekularnom i fenotipskom nivou. Istraživanje u okviru ove disertacije sprovedeno je sa ciljem utvrđivanja varijabilnosti kolekcije genotipova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo korišćenjem mikrosatelitskih lokusa dovedenih u vezu sa vernalizacijom, fotoperiodom i visinom biljke, određivanja alela Vrn, Ppd i Rht gena korišćenjem funkcionalnih molekularnih markera i utvrđivanje uticaja tih alela na agronomski važne osobine kao i definisanje morfoloških i fizioloških karakteristika, prinosa i komponenti prinosa u poljskom ogledu tokom dve godine. Odabrani mikrosatelitski lokusi odlikovali su se visokim stepenom polimorfizma utvrđenim kroz osnovne parametre genetičkog diverziteta. Analizom 25 lokusa sa tri genoma pšenice uočeno je ukupno 254 alela. Srednja vrednost očekivane heterozigotnosti iznosila je 0,72, a indeks polimorfizma (PIC) 0,73. Analiza glavnih koordinata (PCoA) je odvojila genotipove prema poreklu i vrstama, pri čemu su se jasno odvojile četiri grupe genotipova hlebne pšenice, jedna grupa genotipova spelte i jedna grupa genotipova tvrde pšenice. Korišćenje funkcionalnih markera omogućilo je detekciju dominantnih i recesivnih alela Vrn, Ppd i Rht gena. Većina genotipova odlikovala se prisustvom recesivnih alela na sva tri lokusa Vrn gena. Najveća zastupljenost genotipova sa alelom za neosetljivost na fotoperiod Ppd gena uočena je kod genotipova hlebne pšenice iz južne i jugoistočne Evrope, a najmanja kod genotipova iz Amerike. Genotipovi spelte odlikovali su se odsustvom alela za neosetljivost na fotoperiod. Sve grupe, osim tvrde pšenice, odlikovale su se većom zastupljenošću recesivnih alela, odnosno alela koji pokazuju osetljivost na giberelinsku kiselinu na Rht B1 lokusu. Na Rht-D1 lokusu, sve analizirane grupe karakterisale su se prisustvom dominantnog alela. Genotipovi iz Azije odlikovali su se najranijim klasanjem i cvetanjem, najmanjom nadzemnom vegetativnom masom (bez klasova u cvetanju), nadzemnom masom bez zrna u zrelosti i najmanjim brojem klasića po klasu. Genotipovi hlebne pšenice iz južne i jugoistočne Evrope odlikovali su se najmanjom visinom biljke i najvećim žetvenim indeksom, brojem i masom zrna po klasu. Genotipovi spelte karakterisali su se najkasnijim klasanjem i cvetanjem, najvećom nadzemnom masom bez zrna u zrelosti, najvećom visinom biljke i dužinom klasa, brojem klasića po klasu, masom 1000 zrna kao i najmanjim žetvenim indeksom, sadržajem hlorofila, brojem i masom zrna po klasu i najmanjom hektolitarskom masom. Najveći prinos zabeležen je kod genotipova hlebne pšenice iz zapadne i centralne Evrope. Genotipovi tvrde pšenice odlikovali su se najvećom masom zrna u zrelosti i najmanjom dužinom klasa. Najmanja masa 1000 zrna uočena je kod genotipova hlebne pšenice iz Amerike. Evaluacija genotipova u dvogodišnjem ogledu, 2018/2019 i 2019/2020, pokazala je značajan uticaj genotipa, godine i njihove interakcije na sve ispitivane osobine. Statistički značajne razlike između grupa su utvrđene za sve osobine. Analizom metode glavnih komponenti (PCA) uočeno je da su prve dve komponente objasnile 55,2% ukupne varijanse. Razdvajanju genotipova najviše su doprinele osobine masa klasova u cvetanju, masa zrna u zrelosti, masa klasa, broj zrna i broj klasića po klasu, masa zrna po klasu i masa 1000 zrna. Aleli funkcionalnih markera Vrn, Ppd i Rht gena pokazali su značajan uticaj na većinu ispitivanih osobina.Wheat breeding is directed at creating varieties with high and stable yields adapted to specific agroecological conditions. The adaptability of wheat is the result of the variability of genes that enable the successful cultivation in different habitats. A prerequisite for improving adaptability is the presence of sufficiently large phenotypic and molecular variability in the breeding material. The inclusion of different wheat genotypes originating from other parts of the world is one way to increase diversity and enrich it with new alleles of genes that are important for breeders. In order to fully utilize the potential of wheat collections for breeding purposes, their detailed characterization and evaluation at the molecular and phenotypic level is necessary. The research within this dissertation was carried out with the aim of determining the variability of the collection of genotypes from the Institute of Field and Vegetable Crops using microsatellite loci related to vernalization, photoperiod and plant height, determining alleles of Vrn, Ppd and Rht genes using functional molecular markers and determining the influence of those alleles on agronomically important traits as well as defining morphological and physiological characteristics, yield and yield components in a field trial over two years. The selected microsatellite loci were characterized by a high degree of polymorphism confirmed through the basic parameters of genetic diversity. A total of 254 alleles were observed by analyzing 25 loci from three wheat genomes. The mean value of expected heterozygosity was 0.72 and the polymorphism information content (PIC) was 0.73. Principal coordinates analysis (PCoA) clearly separated the genotypes according to their origin and species, where 4 groups of bread wheat genotypes, one group of spelt genotypes and one group of durum wheat genotypes were clearly separated. The use of functional markers enabled the detection of dominant and recessive alleles of Vrn, Ppd and Rht genes. Most of the genotypes were characterized by the presence of recessive alleles at all three loci of the Vrn gene. The highest prevalence of genotypes with the photoperiod insensitivity was observed in bread wheat genotypes from southern and southeastern Europe, and the lowest in genotypes from America. Spelt genotypes were distinguished by the absence of photoperiod insensitivity at Ppd1 loci. All groups except durum wheat were characterized by a higher prevalence of recessive alleles, i.e. alleles showing sensitivity to gibberellic acid at the Rht-B1 locus. At the Rht-D1 locus, all analyzed groups were characterized by the presence of a dominant allele. Genotypes from Asia were distinguished by the earliest heading and flowering, the smallest dry matter weight of above ground biomass without spikes at flowering and dry matter weight of above ground biomass without grain at maturity and the smallest number of spikelets per spike. Genotypes from southern and southeastern Europe were related to the smallest plant height as well as the highest harvest index, number and weight of grains per spike. Spelt genotypes were characterized by the latest heading and flowering, the highest mass of dry matter weight of above ground biomass without grain at maturity, maximum plant height and length of spikes, number of spikes per spike, 1000 grains weight as well as the smallest harvest index, chlorophyll content, number and weight of grains per spike and hectoliter weight. The highest yield was recorded in bread wheat genotypes from western and central Europe. Durum wheat genotypes were distinguished by the highest spike mass at maturity and the smallest spike length. The lowest 1000 grain mass was observed in bread wheat genotypes from America. The evaluation of genotypes in a two-year trial, 2018/2019 and 2019/2020, showed a significant influence of genotype, experimental year and their interaction on all tested traits. Statistically significant differences between the analyzed groups of wheats were found for all the tested traits. Principal component analysis (PCA) showed that the first two components explained 55.2% of the total variance. The most important factors contributing to the separation of genotypes were the spike mass at flowering, the grain mass at maturity, spike mass, number of grains and number of spikes per spike, grain weight per spike and 1000 grain mass. Alleles of the Vrn, Ppd and Rht genes showed a significant influence on most of the traits
Measurement of the H to ZZ branching fraction at a 350 GeV and 3 TeV CLIC
Full text linkCLIC представља опцију будућег e+e- линеарног сударача, предложеног од стране CERN, који би радио у три енергетске фазе: 380 (350) GeV, 1.5 TeV и 3 TeV. Програм физике на CLIC обухвата истраживања везана за Хигсов бозон, али и директна и индиректна тестирања модела ʻнове физикеʼ на скали енергија и до 100 TeV. Најнижа енергетска фаза омогућава мерење ефикасног пресека за Хигсштралунг са великом статистичком тачношћу што даље заједно са мерењима одговарајућих односа гранања обезбеђује модел-независно мерење Хигсових спрезања са елементарним бозонима и фермионима. Вишe енергетске фазе рада машине омогућавају мерење ретких распада Хигсовог бозона што представља важан аспект индиректног тестирања физике изван Стандардног модела. Већина Хигсових спрезања се може одредити са релативном статистичком тачношћу на промилном нивоу у глобалном фиту индивидуалних мерења сакупљених у свим фазама рада машине. Релативна статистичка неодређеност спрезања између Хигсовог бозона и Z бозона такође је промилна у глобалном фиту мерења извршених на свим енергијама у систему центра масе.У овој тези приказани су резултати мерења односа гранања BR(H → ZZ∗) у семилептонском финалном стању, на енергијама 350 GeV и 3 TeV, при интегрисаној луминозности од 1 ab-1 и 5 ab-1, респективно. Претпостављајући важење Стандардног модела мерење је урађено у пуној симулацији одговора детектора за процесе сигнала и релевантног шума. Сепарација сигнала од шума је изведена фазно, укључујући и примену мултиваријантне анализе засноване на кинематици догађаја. Утврђено је да се однос гранања BR(H → ZZ∗) може мерити на нивоу поверења од 68% са релативном статистичком грешком од (20 ± 2)% на енергији 350 GeV и (3.0 ± 0.1)% на енергији 3 TeV у систему центра масе, користећи неполаризоване снопове. У случају 80% лонгитудиналне поларизације електронског снопа, релативна статистичка грешка опсервабле на 3 TeV се може редуковати за фактор ~ √1.5, што је последица продукције Хигсовог бозона механизмом наелектрисаних струја на овој енергији.CLIC predstavlja opciju budućeg e+e- linearnog sudarača, predloženog od strane CERN, koji bi radio u tri energetske faze: 380 (350) GeV, 1.5 TeV i 3 TeV. Program fizike na CLIC obuhvata istraživanja vezana za Higsov bozon, ali i direktna i indirektna testiranja modela ʻnove fizikeʼ na skali energija i do 100 TeV. Najniža energetska faza omogućava merenje efikasnog preseka za Higsštralung sa velikom statističkom tačnošću što dalje zajedno sa merenjima odgovarajućih odnosa grananja obezbeđuje model-nezavisno merenje Higsovih sprezanja sa elementarnim bozonima i fermionima. Više energetske faze rada mašine omogućavaju merenje retkih raspada Higsovog bozona što predstavlja važan aspekt indirektnog testiranja fizike izvan Standardnog modela. Većina Higsovih sprezanja se može odrediti sa relativnom statističkom tačnošću na promilnom nivou u globalnom fitu individualnih merenja sakupljenih u svim fazama rada mašine. Relativna statistička neodređenost sprezanja između Higsovog bozona i Z bozona takođe je promilna u globalnom fitu merenja izvršenih na svim energijama u sistemu centra mase.U ovoj tezi prikazani su rezultati merenja odnosa grananja BR(H → ZZ∗) u semileptonskom finalnom stanju, na energijama 350 GeV i 3 TeV, pri integrisanoj luminoznosti od 1 ab-1 i 5 ab-1, respektivno. Pretpostavljajući važenje Standardnog modela merenje je urađeno u punoj simulaciji odgovora detektora za procese signala i relevantnog šuma. Separacija signala od šuma je izvedena fazno, uključujući i primenu multivarijantne analize zasnovane na kinematici događaja. Utvrđeno je da se odnos grananja BR(H → ZZ∗) može meriti na nivou poverenja od 68% sa relativnom statističkom greškom od (20 ± 2)% na energiji 350 GeV i (3.0 ± 0.1)% na energiji 3 TeV u sistemu centra mase, koristeći nepolarizovane snopove. U slučaju 80% longitudinalne polarizacije elektronskog snopa, relativna statistička greška opservable na 3 TeV se može redukovati za faktor ~ √1.5, što je posledica produkcije Higsovog bozona mehanizmom naelektrisanih struja na ovoj energiji.The CLIC is an option of a future e+e- linear collider at CERN that will run at three energy stages: 380 (350) GeV, 1.5 TeV and 3 TeV. It offers a rich Higgs physics programme as well as the possibility to probe new physics models up to a 100 TeV scale. Lowest energy stage allows precise measurement of the Higgsstrahlung cross-section (HZ) which is input for the model-independent determination of Higgs couplings from the measured HZ × BR observable. Higher energy stages enable access to measure rare Higgs decays providing enhaced sensitivity to realization of the physics beyond Standard Model. The Higgs coupling to Z bosons can be determined with the relative statistical precision below 1% from a global fit of measurements collected at all energy stages of CLIC. This thesis presents the full simulaton of experimental measurement of the Higgs branching fraction BR(H → ZZ∗) at 350 GeV and 3 TeV centre-of-mass energies at CLIC. The semileptonic final state of the signal is considered at both energies, assuming integrated luminosities of 1 ab-1 at 350 GeV and 5 ab-1 at 3 TeV centre-of-mass energies and unpolarised beams. The signal is separated from background by applying multiphased selection including multivariate analysis based on the Boosted Decision Tree. It is found that the Higgs branching ratio BR(H → ZZ∗) can be measured with the relative statistical uncertainty of (1 ± 0.030) BRSM and (1 ± 0.20) BRSM at 68% CL, at 3 TeV and 350 GeV centre-of-mass energies, respectively. Due to the chiral nature of WW-fusion statistical precision at 3 TeV centre-of-mass energy can be enhanced by a factor ~ √1.5 by applying 80% longitudinal electron beam polarisation
