Kazakh Agrotechnical Research University OJS
Not a member yet
1120 research outputs found
Sort by
Сравнительные особенности свойств шерсти чистопородного и помесного молодняка казахской курдючной грубошерстной породы
Background and Aim. The article is devoted to the study of the physical and mechanical properties of the wool of purebred young Kazakh Kurdyukh coarse-wool (KKG) sheep and their crossbreds obtained from crossing with rams of early-maturing meat breeds Dorper (D) and ¾-blooded Australian White (AB). The purpose of the study is to determine the main properties of the wool of the experimental animals. The meat productivity of crossbreds of different generations of the South African Dorper breed has been relatively well studied. However, the productive features of young animals obtained based on the use of AB genotypes and domestic breeds have been scarcely studied. At the same time, the characteristics of wool productivity in crosses of these breeds have not been studied at all, which determines the relevance and novelty of the research presented in this article.
Materials and methods. The study used wool samples collected from key topographic regions of the body (side, thigh, and back) of the experimental sheep from the Razakhun and Medkhan farms. The studies were conducted using the OFDA-2000 Australian wool analyzer (Wool Group Pty Ltd.) in the wool quality analysis laboratory of the K.U. Medeubekov Research Institute of Sheep Breeding, a branch of LLP "Kazakh Scientific Research Institute of Animal Husbandry and Feed Production".
Results. In the wool of the Australian White x Kazakh Kurdyuchnaya coarse-wool and Dorper x Kazakh Kurdyuchnaya coarse-wool crossbreeds, an increased content of thinned fibers was found, as evidenced by the comfort factor values, which ranged from 84.5% to 97.5%. In purebred young animals, this parameter ranged from 44.8% to 60.7%. The wool of the crossbreeds was comparable in absolute thickness and its coefficient of variation, compared to the purebred counterparts. The average wool thickness of the ABxKKG and DxKKG crossbreeds varied between 20.5 and 24.6 microns, and the coefficient of variation (Cv) of the fibers varied between 21.1 and 23.3%. The corresponding values for purebred counterparts were 29.8-35.2 microns and 38.1-41.0%.
Conclusion. The results of the study showed that the use of the Australian White and Dorper genotypes of foreign selection on the Kazakh fat-tailed coarse-wool ewes had a positive effect on improving the wool quality structure of the resulting offspring, increasing the proportion of valuable downy hair and the uniformity of wool fibers. The resulting offspring can be used in practical breeding programs to enrich the gene pool of domestic breeds and enhance both meat and wool productivity of fat tailed sheep. The high proportion of fine down fibers, which effect vely preserve body heat, contributed to the high adaptability of crossbred young animals to the conditions of pasture-based wintering in the first year, which is of great practical significance.Предпосылки и цель. Мясная продуктивность помесей разных генераций южноафриканской породы дорпер изучена относительно широко. Однако, продуктивные особенности молодняка, полученного на основе использования генотипов АБ и отечественных пород, изучены крайне мало. При этом характеристика шерстной продуктивности, помесей указанных пород практически не изучена, что и предопределяют актуальность и новизну исследований, результаты которых представлены в данной статьи. Цель исследования – определение основных свойств шерсти подопытных животных.
Материалы и методы. В качестве материала для исследования были использованы образцы шерсти, отобранные от основных топографических участков тела (бок, ляжка, спина) подопытных овец крестьянского хозяйства «Разахун» и «Медхан». Исследования проведены с использованием австралийского анализатора шерсти «OFDA-2000» (Wool Group Pty Ltd.) в лаборатории анализа качества шерсти Научно-исследовательского института овцеводства им. К.У. Медеубекова филиала ТОО «Казахский научно исследовательский институт животноводства и кормопроизводства» (далее - КазНИИЖиК).
Результаты. В шерсти помесей австралийская белая×казахская курдючная грубошерстная и дорпер×казахская курдючная грубошерстная, установлено повышенное содержание утоненных волокон, о чем свидетельствуют показатели комфорт фактора, варьирующие в пределах 84,5- 97,5%. У чистопородного молодняка данный параметр составил 44,8-60,7%. Шерсть помесей по абсолютным параметрам тонины и ее коэффициенту вариации оказалась уравненной по сравнению с чистопородными аналогами. Средняя тонина шерсти помесей АБ×ККГ и Д×ККГ варьировала в пределах 20,5-24,6 мкм, коэффициенты неравномерности (Cv) волокон – в пределах 21,1-23,3%. Соответствующие показатели у чистопородных аналогов составили: 29,8- 35,2 мкм и 38,1-41,0%.
Заключение. Результаты исследования показали, что использование генотипов пород австралийская белая и дорпер зарубежной селекции на матках казахской курдючной грубошерстной породы, оказало положительное влияние на улучшение структуры шерстной продуктивности полученного потомства, повышая удельный вес ценных пуховых волос и уравненность шерстных волокон. Полученное потомство может быть использовано в практической селекции для обогащения генофонда отечественных пород и улучшения мясо-шерстной продуктивности курдючных овец. Высокий удельный вес тонких пуховых волокон, максимально сохраняя тепло тела, способствовал достаточно высокой приспособленности помесного молодняка к условиям пастбищного содержания первого года зимовки, что имеет большую практическую значимость.Предпосылки и цель. Мясная продуктивность помесей разных генераций южноафриканской породы дорпер изучена относительно широко. Однако, продуктивные особенности молодняка, полученного на основе использования генотипов АБ и отечественных пород, изучены крайне мало. При этом характеристика шерстной продуктивности, помесей указанных пород практически не изучена, что и предопределяют актуальность и новизну исследований, результаты которых представлены в данной статьи. Цель исследования – определение основных свойств шерсти подопытных животных.
Материалы и методы. В качестве материала для исследования были использованы образцы шерсти, отобранные от основных топографических участков тела (бок, ляжка, спина) подопытных овец крестьянского хозяйства «Разахун» и «Медхан». Исследования проведены с использованием австралийского анализатора шерсти «OFDA-2000» (Wool Group Pty Ltd.) в лаборатории анализа качества шерсти Научно-исследовательского института овцеводства им. К.У. Медеубекова филиала ТОО «Казахский научно исследовательский институт животноводства и кормопроизводства» (далее - КазНИИЖиК).
Результаты. В шерсти помесей австралийская белая×казахская курдючная грубошерстная и дорпер×казахская курдючная грубошерстная, установлено повышенное содержание утоненных волокон, о чем свидетельствуют показатели комфорт фактора, варьирующие в пределах 84,5- 97,5%. У чистопородного молодняка данный параметр составил 44,8-60,7%. Шерсть помесей по абсолютным параметрам тонины и ее коэффициенту вариации оказалась уравненной по сравнению с чистопородными аналогами. Средняя тонина шерсти помесей АБ×ККГ и Д×ККГ варьировала в пределах 20,5-24,6 мкм, коэффициенты неравномерности (Cv) волокон – в пределах 21,1-23,3%. Соответствующие показатели у чистопородных аналогов составили: 29,8- 35,2 мкм и 38,1-41,0%.
Заключение. Результаты исследования показали, что использование генотипов пород австралийская белая и дорпер зарубежной селекции на матках казахской курдючной грубошерстной породы, оказало положительное влияние на улучшение структуры шерстной продуктивности полученного потомства, повышая удельный вес ценных пуховых волос и уравненность шерстных волокон. Полученное потомство может быть использовано в практической селекции для обогащения генофонда отечественных пород и улучшения мясо-шерстной продуктивности курдючных овец. Высокий удельный вес тонких пуховых волокон, максимально сохраняя тепло тела, способствовал достаточно высокой приспособленности помесного молодняка к условиям пастбищного содержания первого года зимовки, что имеет большую практическую значимость
Quantifying photosynthetic O2 evolution in woody species: a comparative study using portable gas pressure sensing
Background and Aim. Photosynthesis represents the fundamental biological transducer of solar energy into chemical potential, sustaining global ecosystems through carbon sequestration and oxygen (O2) evolution. In the context of rapidly changing urban climates, understanding the physiological performance of diverse tree species, ranging from native foundational species to aggressive invaders, is critical for effective urban forestry management. This study aims to evaluate the efficacy of a modern, cost-effective portable pressure sensor (Globisens Labdisc) for quantifying photosynthetic O₂ evolution and to compare the physiological performance of four distinct woody species under controlled conditions.
Materials and Methods. We conducted a comparative physiological analysis of leaves from Quercus robur (Oak), Ulmus spp. (Elm), Ailanthus altissima (Tree of Heaven), and Populus spp. (Poplar). Photosynthetic activity was measured by monitoring the kinetics of pressure increase in a hermetically sealed, CO2-buffered system (1% NaHCO3) under saturating light conditions (450 ± 30 μmol m⁻² s⁻¹). Data were processed to calculate specific photosynthetic rates normalized by fresh weight and time (kPa g⁻¹ min⁻¹), and statistical significance was assessed using one-way ANOVA followed by Tukey’s HSD post-hoc test.
Results. The study revealed statistically significant differences in photosynthetic capacity among the species (p < 0.05). Contrary to expectations for an invasive pioneer, Ailanthus altissima exhibited the lowest specific rate of oxygen evolution (0.119 kPa g⁻¹ min⁻¹). The highest activity was observed in Ulmus spp. (0.159 kPa g⁻¹ min⁻¹), followed by Quercus robur (0.149) and Populus spp. (0.141).
Conclusion. The results demonstrate that while Populus showed the highest gross pressure change, normalization reveals that Ulmus and Quercus possess superior intrinsic photosynthetic efficiency per unit of biomass under these experimental conditions. The Globisens Labdisc proved to be a robust tool for high-throughput physiological screening, offering a viable alternative to expensive IRGA systems for educational and preliminary ecological monitoring.Background and Aim. Photosynthesis represents the fundamental biological transducer of solar energy into chemical potential, sustaining global ecosystems through carbon sequestration and oxygen (O2) evolution. In the context of rapidly changing urban climates, understanding the physiological performance of diverse tree species, ranging from native foundational species to aggressive invaders, is critical for effective urban forestry management. This study aims to evaluate the efficacy of a modern, cost-effective portable pressure sensor (Globisens Labdisc) for quantifying photosynthetic O₂ evolution and to compare the physiological performance of four distinct woody species under controlled conditions.
Materials and Methods. We conducted a comparative physiological analysis of leaves from Quercus robur (Oak), Ulmus spp. (Elm), Ailanthus altissima (Tree of Heaven), and Populus spp. (Poplar). Photosynthetic activity was measured by monitoring the kinetics of pressure increase in a hermetically sealed, CO2-buffered system (1% NaHCO3) under saturating light conditions (450 ± 30 μmol m⁻² s⁻¹). Data were processed to calculate specific photosynthetic rates normalized by fresh weight and time (kPa g⁻¹ min⁻¹), and statistical significance was assessed using one-way ANOVA followed by Tukey’s HSD post-hoc test.
Results. The study revealed statistically significant differences in photosynthetic capacity among the species (p < 0.05). Contrary to expectations for an invasive pioneer, Ailanthus altissima exhibited the lowest specific rate of oxygen evolution (0.119 kPa g⁻¹ min⁻¹). The highest activity was observed in Ulmus spp. (0.159 kPa g⁻¹ min⁻¹), followed by Quercus robur (0.149) and Populus spp. (0.141).
Conclusion. The results demonstrate that while Populus showed the highest gross pressure change, normalization reveals that Ulmus and Quercus possess superior intrinsic photosynthetic efficiency per unit of biomass under these experimental conditions. The Globisens Labdisc proved to be a robust tool for high-throughput physiological screening, offering a viable alternative to expensive IRGA systems for educational and preliminary ecological monitoring.Background and Aim. Photosynthesis represents the fundamental biological transducer of solar energy into chemical potential, sustaining global ecosystems through carbon sequestration and oxygen (O2) evolution. In the context of rapidly changing urban climates, understanding the physiological performance of diverse tree species, ranging from native foundational species to aggressive invaders, is critical for effective urban forestry management. This study aims to evaluate the efficacy of a modern, cost-effective portable pressure sensor (Globisens Labdisc) for quantifying photosynthetic O₂ evolution and to compare the physiological performance of four distinct woody species under controlled conditions.
Materials and Methods. We conducted a comparative physiological analysis of leaves from Quercus robur (Oak), Ulmus spp. (Elm), Ailanthus altissima (Tree of Heaven), and Populus spp. (Poplar). Photosynthetic activity was measured by monitoring the kinetics of pressure increase in a hermetically sealed, CO2-buffered system (1% NaHCO3) under saturating light conditions (450 ± 30 μmol m⁻² s⁻¹). Data were processed to calculate specific photosynthetic rates normalized by fresh weight and time (kPa g⁻¹ min⁻¹), and statistical significance was assessed using one-way ANOVA followed by Tukey’s HSD post-hoc test.
Results. The study revealed statistically significant differences in photosynthetic capacity among the species (p < 0.05). Contrary to expectations for an invasive pioneer, Ailanthus altissima exhibited the lowest specific rate of oxygen evolution (0.119 kPa g⁻¹ min⁻¹). The highest activity was observed in Ulmus spp. (0.159 kPa g⁻¹ min⁻¹), followed by Quercus robur (0.149) and Populus spp. (0.141).
Conclusion. The results demonstrate that while Populus showed the highest gross pressure change, normalization reveals that Ulmus and Quercus possess superior intrinsic photosynthetic efficiency per unit of biomass under these experimental conditions. The Globisens Labdisc proved to be a robust tool for high-throughput physiological screening, offering a viable alternative to expensive IRGA systems for educational and preliminary ecological monitoring
Microbiological and molecular genetic characteristics of Staphylococcus aureus isolated from raw horse meat
Background and Aim. Staphylococcal food poisoning is caused by the consumption of food contaminated with Staphylococcus aureus and represents a global public health concern. Food products of animal origin can serve as reservoirs for multi-drug resistant strains of S. aureus. This study aimed to characterize the microbiological and molecular genetic properties of S. aureus isolated from raw horse meat.
Materials and Methods. Species identification of S. aureus was performed using 16S rRNA gene analysis and matrix assisted laser desorption/ionization time-of-flight mass spectrometry. The sensitivity of the isolate to antibiotics was investigated using the disc diffusion method. Genetic determinants of resistance were identified using whole genome sequencing. High-throughput sequencing was performed on an Illumina MiSeq platform. DNA quantity was assessed spectrophotometrically, and quality was evaluated by electrophoresis on a 1% agarose gel. Genome assemblies based on short reads were obtained using SPAdes v. 4.0.0. Assembly quality assessment, organism verification, and initial annotation were performed using FastQC v.0.11.9. Antibiotic resistance genes were identified using the CARD and PATRIC databases.
Results. The S. aureus 76_KZ strain was isolated from a raw horse meat sample. Morphologically, it is a Gram-positive coccus arranged in irregular clusters resembling grape bunches. The identified antibiotic resistance profile of S. aureus 76_KZ characterizes this strain as a multidrug resistant isolate with sensitivity to a limited spectrum of antibacterial drugs. This study presents the results of wholegenome sequencing of S. aureus isolated from raw horse meat in the Republic of Kazakhstan. The sequencing yielded a genome coverage of 173×. The sequenced genome of the S. aureus 76_KZ isolate, consisting of 2.616.354 bp, has been deposited in the GenBank genetic database under accession number JBNBZR000000000.1.
Conclusion. The whole-genome data obtained for S. aureus 76_KZ enable the assessment of the isolate\u27s resistance to antimicrobial drugs and facilitate the identification of genetic features relevant to epidemiological typing.Background and Aim. Staphylococcal food poisoning is caused by the consumption of food contaminated with Staphylococcus aureus and represents a global public health concern. Food products of animal origin can serve as reservoirs for multi-drug resistant strains of S. aureus. This study aimed to characterize the microbiological and molecular genetic properties of S. aureus isolated from raw horse meat.
Materials and Methods. Species identification of S. aureus was performed using 16S rRNA gene analysis and matrix assisted laser desorption/ionization time-of-flight mass spectrometry. The sensitivity of the isolate to antibiotics was investigated using the disc diffusion method. Genetic determinants of resistance were identified using whole genome sequencing. High-throughput sequencing was performed on an Illumina MiSeq platform. DNA quantity was assessed spectrophotometrically, and quality was evaluated by electrophoresis on a 1% agarose gel. Genome assemblies based on short reads were obtained using SPAdes v. 4.0.0. Assembly quality assessment, organism verification, and initial annotation were performed using FastQC v.0.11.9. Antibiotic resistance genes were identified using the CARD and PATRIC databases.
Results. The S. aureus 76_KZ strain was isolated from a raw horse meat sample. Morphologically, it is a Gram-positive coccus arranged in irregular clusters resembling grape bunches. The identified antibiotic resistance profile of S. aureus 76_KZ characterizes this strain as a multidrug resistant isolate with sensitivity to a limited spectrum of antibacterial drugs. This study presents the results of wholegenome sequencing of S. aureus isolated from raw horse meat in the Republic of Kazakhstan. The sequencing yielded a genome coverage of 173×. The sequenced genome of the S. aureus 76_KZ isolate, consisting of 2.616.354 bp, has been deposited in the GenBank genetic database under accession number JBNBZR000000000.1.
Conclusion. The whole-genome data obtained for S. aureus 76_KZ enable the assessment of the isolate\u27s resistance to antimicrobial drugs and facilitate the identification of genetic features relevant to epidemiological typing.Background and Aim. Staphylococcal food poisoning is caused by the consumption of food contaminated with Staphylococcus aureus and represents a global public health concern. Food products of animal origin can serve as reservoirs for multi-drug resistant strains of S. aureus. This study aimed to characterize the microbiological and molecular genetic properties of S. aureus isolated from raw horse meat.
Materials and Methods. Species identification of S. aureus was performed using 16S rRNA gene analysis and matrix assisted laser desorption/ionization time-of-flight mass spectrometry. The sensitivity of the isolate to antibiotics was investigated using the disc diffusion method. Genetic determinants of resistance were identified using whole genome sequencing. High-throughput sequencing was performed on an Illumina MiSeq platform. DNA quantity was assessed spectrophotometrically, and quality was evaluated by electrophoresis on a 1% agarose gel. Genome assemblies based on short reads were obtained using SPAdes v. 4.0.0. Assembly quality assessment, organism verification, and initial annotation were performed using FastQC v.0.11.9. Antibiotic resistance genes were identified using the CARD and PATRIC databases.
Results. The S. aureus 76_KZ strain was isolated from a raw horse meat sample. Morphologically, it is a Gram-positive coccus arranged in irregular clusters resembling grape bunches. The identified antibiotic resistance profile of S. aureus 76_KZ characterizes this strain as a multidrug resistant isolate with sensitivity to a limited spectrum of antibacterial drugs. This study presents the results of wholegenome sequencing of S. aureus isolated from raw horse meat in the Republic of Kazakhstan. The sequencing yielded a genome coverage of 173×. The sequenced genome of the S. aureus 76_KZ isolate, consisting of 2.616.354 bp, has been deposited in the GenBank genetic database under accession number JBNBZR000000000.1.
Conclusion. The whole-genome data obtained for S. aureus 76_KZ enable the assessment of the isolate\u27s resistance to antimicrobial drugs and facilitate the identification of genetic features relevant to epidemiological typing
Ақкекірелер (Asteraceae) тұқымдас өсімдіктердің ризосферасында таралған тұзға төзімді микроағзаларды іріктеу
Background and Aim. Soil salinization is one of the most crucial factors limiting global agricultural productivity and threatening food security. In addition to natural causes, anthropogenic activities accelerate the degradation of arable land, intensifying the process of soil salinization in arid and semi-arid regions. Excessive salt levels reduce crop yield and quality. Therefore, the search for effective methods of saline soil bioremediation remains highly relevant. This study aimed to investigate the rhizosphere microflora of plants from the Asteraceae family growing in saline soils in Northern Kazakhstan and to identify new salt resistant microbial strains.
Materials and Methods. Quantitative and compositional analyses of rhizosphere microorganisms from Asteraceae plants were conducted using serial dilution and bacteriological inoculation on solid nutrient media . Pure cultures were isolated and then tested for salt tolerance by culturing them on potato agar supplemented with sodium chloride at concentrations of 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 7%, and 10%. Salttolerant strains were selected from the rhizosphere samples.
Results. The study presents the results of microbiological analyses of rhizosphere samples collected from Asteraceae plants, growing in saline soils of Shortandy and Tselinograd Districts in the Akmola region. Several new strains were isolated. In addition to species capable of utilizing organic and inorganic forms of nitrogen, cellulose-degrading, nitrogen-fixing bacteria, microscopic fungi, and actinomycetes were also recorded. The salt tolerance of isolated strains was evaluated on selective media with varying sodium chloride (NaCl) concentrations. As a result, several long-term viable strains suitable for use in saline environments were identified.
Conclusion. A total of 11 microbial strains were isolated from the rhizosphere of the wild Asteraceae plants. Among them, six demonstrated significant resistance to saline conditions when grown on potato agar with sodium chloride. In the future research, these strains will serve as a basis for developing functional-group-based biopreparations aimed at saline soil remediation and enhancing agricultural productivity.Алғышарттар мен мақсат. Топырақтың тұздануы жаһандық ауыл шаруашылығы өнімділігі мен азық-түлік қауіпсіздігін шектейтін негізгі факторлардың бірі болып табылады. Антропогендік әсерлер де ауыл шаруашылығы жерлерінің деградациясына ықпал етіп, құрғақ және жартылай құрғақ аймақтардағы тұздану процесінің ұлғаюына әкеп соғуда. Топырақтың тұздануы ауыл шаруашылығы дақылдарының өнімділігі мен сапасының төмендеуіне ықпалын тигізіп отыр. Осыған орай тұзды топырақты биоремедиациялаудың жаңа жолдарын іздеу өзекті мәселелер қатарына жатады. Зерттеудің мақсаты - Солтүстік Қазақстанның тұзды топырағында өсетін Ақкекірелер тұқымдасына жататын өсімдіктердің ризосферасы микрофлорасын зерттеу және тұзға төзімді микроағзалардың жаңа штамдарын іріктеу.
Материалдар мен әдістер. Зертханалық жұмыстарды атқару барысында Ақкекірелер тұқымдасына жататын өсімдіктердің ризосферасы микроағзалар кешенінің сандық көрсеткіштері мен құрамы сұйылту әдісі арқылы тығыз қоректік ортаға себумен анықталды. Микробиологиялық талдау жасалып, таза культуралар бөліп алынды. Алынған культуралар картоп агарында хлорлы натрийдің 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 7% және 10% концентрациялары қосылған тығыз қоректік орталарға себілді. Ақкекірелер тұқымдасына жататын өсімдіктердің ризосферасында таралған микроағзалардың ішінен тұзға төзімді штамдар таңдап алынды.
Нәтижелер. Бұл мақалада Ақмола облысының Шортанды және Целиноград аудандарының тұзды топырағында өсетін Ақкекірелер тұқымдасына жататын бірнеше өсімдіктің ризосферасына микробиологиялық талдау нәтижесі келтіріліп, жаңа штамдар бөліп алынған. Ақкекірелер тұқымдасы ризосферасында таралған азоттың органикалық және бейорганикалық түрімен қоректенетін микроағзалар түрімен қатар топырақтағы целлюлозаны ыдырататын, азотты сіңіретін бактериялар, микроскоптық саңырауқұлақтар мен актиномицеттердің таралуына сипаттама берілген. Бөліп алынған штамдар хлорлы натрийдің әртүрлі концентрациясы қосылған селективті ортада тұзға төзімділік бойынша зерттеліп, нәтижесінде тұзды топырақ биоремидиясы үшін тиімді штамдартаңдап алынды.
Қорытынды. Ақкекірелер тұқымдасына жататын өсімдіктерді микробиологиялық талдау нәтижесінде 11 штамм бөліп алынды. Осы жаңа штамдарды NaCl қосылған картоп агарында өсіру арқылы тұзды ортаға төзімді 6 штамм алынды. Кейінгі зерттеулерде тұзды топырақты қалпына келтіру және ауыл шаруашылығы дақылдарының өнімділігін арттыру үшін микроорганизмдердің функционалдық топтары негізінде биологиялық препараттар әзірленетін болады.Алғышарттар мен мақсат. Топырақтың тұздануы жаһандық ауыл шаруашылығы өнімділігі мен азық-түлік қауіпсіздігін шектейтін негізгі факторлардың бірі болып табылады. Антропогендік әсерлер де ауыл шаруашылығы жерлерінің деградациясына ықпал етіп, құрғақ және жартылай құрғақ аймақтардағы тұздану процесінің ұлғаюына әкеп соғуда. Топырақтың тұздануы ауыл шаруашылығы дақылдарының өнімділігі мен сапасының төмендеуіне ықпалын тигізіп отыр. Осыған орай тұзды топырақты биоремедиациялаудың жаңа жолдарын іздеу өзекті мәселелер қатарына жатады. Зерттеудің мақсаты - Солтүстік Қазақстанның тұзды топырағында өсетін Ақкекірелер тұқымдасына жататын өсімдіктердің ризосферасы микрофлорасын зерттеу және тұзға төзімді микроағзалардың жаңа штамдарын іріктеу.
Материалдар мен әдістер. Зертханалық жұмыстарды атқару барысында Ақкекірелер тұқымдасына жататын өсімдіктердің ризосферасы микроағзалар кешенінің сандық көрсеткіштері мен құрамы сұйылту әдісі арқылы тығыз қоректік ортаға себумен анықталды. Микробиологиялық талдау жасалып, таза культуралар бөліп алынды. Алынған культуралар картоп агарында хлорлы натрийдің 1%, 2%, 3%, 4%, 5%, 7% және 10% концентрациялары қосылған тығыз қоректік орталарға себілді. Ақкекірелер тұқымдасына жататын өсімдіктердің ризосферасында таралған микроағзалардың ішінен тұзға төзімді штамдар таңдап алынды.
Нәтижелер. Бұл мақалада Ақмола облысының Шортанды және Целиноград аудандарының тұзды топырағында өсетін Ақкекірелер тұқымдасына жататын бірнеше өсімдіктің ризосферасына микробиологиялық талдау нәтижесі келтіріліп, жаңа штамдар бөліп алынған. Ақкекірелер тұқымдасы ризосферасында таралған азоттың органикалық және бейорганикалық түрімен қоректенетін микроағзалар түрімен қатар топырақтағы целлюлозаны ыдырататын, азотты сіңіретін бактериялар, микроскоптық саңырауқұлақтар мен актиномицеттердің таралуына сипаттама берілген. Бөліп алынған штамдар хлорлы натрийдің әртүрлі концентрациясы қосылған селективті ортада тұзға төзімділік бойынша зерттеліп, нәтижесінде тұзды топырақ биоремидиясы үшін тиімді штамдартаңдап алынды.
Қорытынды. Ақкекірелер тұқымдасына жататын өсімдіктерді микробиологиялық талдау нәтижесінде 11 штамм бөліп алынды. Осы жаңа штамдарды NaCl қосылған картоп агарында өсіру арқылы тұзды ортаға төзімді 6 штамм алынды. Кейінгі зерттеулерде тұзды топырақты қалпына келтіру және ауыл шаруашылығы дақылдарының өнімділігін арттыру үшін микроорганизмдердің функционалдық топтары негізінде биологиялық препараттар әзірленетін болады
Биологическая защита озимой пшеницы от вредителей в условиях юго-востока Казахстана
Background and Aim. The southeastern region of Kazakhstan is an important agricultural area where winter wheat occupies a significant share in the crop structure. However, the yield of this crop is often reduced due to a complex of pests, including cereal aphids, thrips, cereal beetles, and other phytophagous insects. Traditionally, chemical insecticides are used to control these pests, which leads to a number of negative consequences: environmental pollution, development of pest resistance, reduction in the population of beneficial entomophages, and residual chemicals in the produce. Due to the growing need for the ecological modernization of agricultural technologies, increasing attention is being paid to the use of biological control methods. These methods are based on the application of entomophages, biopreparations, and agrotechnical practices that stimulate natural regulators of pest populations. The aim of this study is to substantiate and develop an effective system of biological protection of winter wheat against pests under the agro-climatic conditions of southeastern Kazakhstan, taking into account the regional characteristics and the structure of the pest complex.
Materials and Мethods. Weekly monitoring of harmful organisms was conducted at demonstration organic farming plots. Classical methods of agricultural entomology and plant protection were used to study the biology of phytophagous insects.
Results. Research process. During the study carried out at experimental fields of the Kazakh Research Institute of Agriculture and Crop Production in the Almaty region, 16 pest species were identified on winter wheat crops. In April, at the tillering stage, red-backed cutworm (Agrotis segetum) and harmful shield bug (Eurygaster integriceps) were detected with populations close to the economic threshold of harmfulness (ETH).
Conclusion. Two treatments using UAVs demonstrated high efficacy of the preparations: 85.9% against cutworm and 89.4% against shield bug. At the heading stage, significant infestation by wheat thrips and cereal aphids was recorded, which also required protective measures. Biological efficacy against wheat thrips was 88.8%, and against cereal aphids – 92.5%. The results confirm the high efficiency of biological agents in protecting winter wheat from harmful insects.Предпосылки и цель. Юго-восток Казахстана – важный аграрный регион, где озимая пшеница занимает значительные площади в структуре посевов. Однако урожайность этой культуры нередко снижается из-за комплекса вредителей, включая злаковых тлей, трипсов, хлебных жуков и других фитофагов. Традиционно для борьбы с ними используются химические инсектициды, что сопровождается рядом негативных последствий: загрязнением окружающей среды, резистентностью вредителей, снижением численности полезных энтомофагов и остаточными веществами в продукции. В связи с необходимостью экологизации агротехнологий всё большую актуальность приобретает использование методов биологической защиты, основанных на применении энтомофагов, биопрепаратов и агротехнических приёмов, стимулирующих природные регуляторы численности вредителей. Целью настоящего исследования является обоснование и разработка эффективной системы биологической защиты озимой пшеницы от вредителей в условиях юго-востока Казахстана с учётом агроклиматических особенностей региона и структуры вредоносного энтомокомплекса.
Материалы и методы. Еженедельно велся мониторинг вредных организмов на демонстрационных площадках органического земледелия. Для изучения биологии фитофагов применялись классические методы сельскохозяйственной энтомологии и фитозащиты.
Результаты. В ходе исследований, проведенных на опытных полях Казахского научно- исследовательского института земледелия и растениеводства в Алматинской области, на посевах озимой пшеницы было зарегистрировано 16 видов вредителей. В апреле, на стадии кущения, выявлены пьявица красногрудая и клоп вредная черепашка, с численностью, близкой к экономическому порогу вредоносности (ЭПВ).
Заключение. Двукратная обработка с использованием беспилотного летательного аппарата (БПЛА) показала высокую эффективность препаратов: 85,9% против пьявицы и 89,4% против клопа. На этапе колошения было зафиксировано значительное заселение пшеничным трипсом и тлей, что также потребовало проведение защитных мероприятий. Биологическая эффективность препаратов против пшеничного трипса составила 88,8%, а против злаковой тли – 92,5%.
Результаты исследования подтверждают высокую эффективность биологических средств при защите озимой пшеницы от вредных насекомых.Предпосылки и цель. Юго-восток Казахстана – важный аграрный регион, где озимая пшеница занимает значительные площади в структуре посевов. Однако урожайность этой культуры нередко снижается из-за комплекса вредителей, включая злаковых тлей, трипсов, хлебных жуков и других фитофагов. Традиционно для борьбы с ними используются химические инсектициды, что сопровождается рядом негативных последствий: загрязнением окружающей среды, резистентностью вредителей, снижением численности полезных энтомофагов и остаточными веществами в продукции. В связи с необходимостью экологизации агротехнологий всё большую актуальность приобретает использование методов биологической защиты, основанных на применении энтомофагов, биопрепаратов и агротехнических приёмов, стимулирующих природные регуляторы численности вредителей. Целью настоящего исследования является обоснование и разработка эффективной системы биологической защиты озимой пшеницы от вредителей в условиях юго-востока Казахстана с учётом агроклиматических особенностей региона и структуры вредоносного энтомокомплекса.
Материалы и методы. Еженедельно велся мониторинг вредных организмов на демонстрационных площадках органического земледелия. Для изучения биологии фитофагов применялись классические методы сельскохозяйственной энтомологии и фитозащиты.
Результаты. В ходе исследований, проведенных на опытных полях Казахского научно- исследовательского института земледелия и растениеводства в Алматинской области, на посевах озимой пшеницы было зарегистрировано 16 видов вредителей. В апреле, на стадии кущения, выявлены пьявица красногрудая и клоп вредная черепашка, с численностью, близкой к экономическому порогу вредоносности (ЭПВ).
Заключение. Двукратная обработка с использованием беспилотного летательного аппарата (БПЛА) показала высокую эффективность препаратов: 85,9% против пьявицы и 89,4% против клопа. На этапе колошения было зафиксировано значительное заселение пшеничным трипсом и тлей, что также потребовало проведение защитных мероприятий. Биологическая эффективность препаратов против пшеничного трипса составила 88,8%, а против злаковой тли – 92,5%.
Результаты исследования подтверждают высокую эффективность биологических средств при защите озимой пшеницы от вредных насекомых
Тұзға төзімді микроағзалардың тұқымның өсуі мен дамуына тигізетін әсері
Background and Aim. The role of modern microbiological methods in regulating soil fertility, understanding the physiological and biochemical characteristics of agricultural crops, and managing metabolic processes in plant organisms has been well-established to date. The importance of regulating the intensity of nutrient absorption from the soil, specifically by enhancing nutrient absorption through the root system by increasing the activity of soil microorganisms, is a relevant task in the development of organic agriculture. The aim of this study is to evaluate the growth-promoting properties of strains isolated from the microflora of saline soils in Northern Kazakhstan for stimulating cereal crop growth.
Materials and Methods. The study investigated the growth stimulating properties of salt-tolerant strains under laboratory conditions using Tselinny 2005 barley seeds. For this, the seeds were treated with microbial culture filtrates (titer 100 CFU/mL) for 24 hours, while the control sample was soaked in distilled water. Seed germination was assessed by counting the normal seedlings seven days after germination at room temperature. Additionally, germination and growth intensity rates were calculated using a specific formula.
Results. The microorganisms isolated from the rhizosphere of salt-tolerant plants of Northern Kazakhstan were studied in 2024 at the Microorganism Biotechnology Laboratory of ‘BIO-KATU’ LLP. Their impact on the germination of barley seeds of the “Tselinnyi 2005” variety was evaluated, leading to the selection of six strains.
Conclusion. The study of the effect of the isolated strains on the growth parameters of barley seeds of the “Tselinnyi 2005” variety under in vitro conditions showed that they have a positive impact on seed quality. Treatment of the seeds with cultural filtrates resulted in a 1.67-fold increase in germination, while the growth intensity increased by 1.25 times. The root length increased by up to 37%, and the seedling growth was enhanced by approximately 9.5%. As a result of the study, the strains Sphingobacterium caeni 2P, Halomonas meridiana 48P, Staphylococcus pasteuri 50P, Flavobacterium frigidimaris 61P, Sphingobacterium faecium 70P, and Streptomyces europaeiscabiei 85P were selected, which will be further used in the development of biopreparations and consortia for the restoration of saline soils.Алғышарттар мен мақсат. Бүгінгі күнге дейін заманауи микробиологиялық әдістердің топырақ құнарлылығын реттеудегі рөлі, ауыл шаруашылығы дақылдарының физиологиялық-биохимиялық ерекшеліктері және өсімдік ағзасындағы зат алмасу процестерін басқару механизмдері жеткілікті түрде дәлелденген. Өсімдіктердің өнімділігін арттыруда топырақтан қоректік заттардың сіңірілу қарқындылығын реттеудің, яғни тамыр арқылы қоректік заттардың сіңірілуін арттыру мақсатында топырақ микроағзаларының белсенділігін арттырудың органикалық ауыл шаруашылығын дамытуда өзектілігі зор. Өсімдік шаруашылығы өнімдерін өндіруді жетілдіруде микробты-өсімдік жүйелерін қалыптастыру заңдылықтарын және олардың тиімділігін арттыру жолдарын зерттеу ең тиімді бағыттардың біріне жатады. Зерттеудің мақсаты Солтүстік Қазақстанның тұзды топырағы микрофлорасынан бөліп алынған штамдардың дәнді дақылдардың өсуін белсендіру қасиеттерін анықтау.
Материалдар мен әдістер. Жұмыс барысында тұзға төзімді штамдардың «Целинный 2005» арпа сұрыпының тұқымдарын зертханалық жағдайда өсіруде белсендіру қасиеттері зерттелді. Ол үшін тұқымдар микроағзалардың культуралды сүзінділерімен (титрі 10⁶ кл/мл) 24 сағат бойы өңделді, салыстыру мақсатында алынған бақылау штамына дистилденген су құйылды. Бөлме температурасында 7 тәулік сақталған соң тұқымның өнгіштігі нақты уақытта қалыпты өскіндердің санын есептеу арқылы анықталды және тұқымның өнгіштігі мен өсу қарқындылығы формула бойынша есептелді.
Нәтижелер. Солтүстік Қазақстанның тұзға төзімді өсімдіктері ризосферасынан алынған микроағзалар 2024 жылы «БИО-KATU» ЖШС микроағзалар биотехнологиясы зертханасында зерттеліп, «Целинный 2005» арпа сұрыпының тұқымдарының өсуін белсендіру қасиеттері зерттеліп, нәтижесі келтірілді. Зерттеу барысында 6 культура іріктеліп алынды.
Қорытынды. Арпаның «Целинный 2005» сұрыпы тұқымдарының өсу параметрлеріне әсерін іn vitro жағдайда зерттеу нәтижесінде алынған штамдардың өсуді ынталандыру қасиеттері арпа тұқымдарының сапасына оң әсер еткендігі байқалды. Тұқымды культуралды сүзінділермен өңдеу нәтижесінде тұқымның өнгіштігі 1,67 есе, ал өсу қарқындылығы 1,25 есеге дейін артты. Тамырларының ұзындығы 37% дейін, ал өскіндердің өсуі шамамен 9,5% артты. Жұмыстың нәтижесінде дәнді дақылдарды белсендіруде жоғары нәтиже көрсеткен Sphingobacterium caeni 2P, Halomonas meridiana 48Р, Staphylococcus pasteuri 50P, Flavobacterium frigidimaris 61P, Sphingobacterium faecium 70P, Streptomyces europaeiscabiei 85P штамдары таңдап алынды, олар тұзды топырақтарды қалпына келтіру мақсатында биопрепараттар мен консорциумдар құрастыруда қолданылатын болады.Алғышарттар мен мақсат. Бүгінгі күнге дейін заманауи микробиологиялық әдістердің топырақ құнарлылығын реттеудегі рөлі, ауыл шаруашылығы дақылдарының физиологиялық-биохимиялық ерекшеліктері және өсімдік ағзасындағы зат алмасу процестерін басқару механизмдері жеткілікті түрде дәлелденген. Өсімдіктердің өнімділігін арттыруда топырақтан қоректік заттардың сіңірілу қарқындылығын реттеудің, яғни тамыр арқылы қоректік заттардың сіңірілуін арттыру мақсатында топырақ микроағзаларының белсенділігін арттырудың органикалық ауыл шаруашылығын дамытуда өзектілігі зор. Өсімдік шаруашылығы өнімдерін өндіруді жетілдіруде микробты-өсімдік жүйелерін қалыптастыру заңдылықтарын және олардың тиімділігін арттыру жолдарын зерттеу ең тиімді бағыттардың біріне жатады. Зерттеудің мақсаты Солтүстік Қазақстанның тұзды топырағы микрофлорасынан бөліп алынған штамдардың дәнді дақылдардың өсуін белсендіру қасиеттерін анықтау.
Материалдар мен әдістер. Жұмыс барысында тұзға төзімді штамдардың «Целинный 2005» арпа сұрыпының тұқымдарын зертханалық жағдайда өсіруде белсендіру қасиеттері зерттелді. Ол үшін тұқымдар микроағзалардың культуралды сүзінділерімен (титрі 10⁶ кл/мл) 24 сағат бойы өңделді, салыстыру мақсатында алынған бақылау штамына дистилденген су құйылды. Бөлме температурасында 7 тәулік сақталған соң тұқымның өнгіштігі нақты уақытта қалыпты өскіндердің санын есептеу арқылы анықталды және тұқымның өнгіштігі мен өсу қарқындылығы формула бойынша есептелді.
Нәтижелер. Солтүстік Қазақстанның тұзға төзімді өсімдіктері ризосферасынан алынған микроағзалар 2024 жылы «БИО-KATU» ЖШС микроағзалар биотехнологиясы зертханасында зерттеліп, «Целинный 2005» арпа сұрыпының тұқымдарының өсуін белсендіру қасиеттері зерттеліп, нәтижесі келтірілді. Зерттеу барысында 6 культура іріктеліп алынды.
Қорытынды. Арпаның «Целинный 2005» сұрыпы тұқымдарының өсу параметрлеріне әсерін іn vitro жағдайда зерттеу нәтижесінде алынған штамдардың өсуді ынталандыру қасиеттері арпа тұқымдарының сапасына оң әсер еткендігі байқалды. Тұқымды культуралды сүзінділермен өңдеу нәтижесінде тұқымның өнгіштігі 1,67 есе, ал өсу қарқындылығы 1,25 есеге дейін артты. Тамырларының ұзындығы 37% дейін, ал өскіндердің өсуі шамамен 9,5% артты. Жұмыстың нәтижесінде дәнді дақылдарды белсендіруде жоғары нәтиже көрсеткен Sphingobacterium caeni 2P, Halomonas meridiana 48Р, Staphylococcus pasteuri 50P, Flavobacterium frigidimaris 61P, Sphingobacterium faecium 70P, Streptomyces europaeiscabiei 85P штамдары таңдап алынды, олар тұзды топырақтарды қалпына келтіру мақсатында биопрепараттар мен консорциумдар құрастыруда қолданылатын болады
Органикалық егістік алқабында бидай дақылының түраралық будан үлгілерінің потенциалды өнімділігі
Background and Aim. Organic agriculture is currently one of the main directions for producing environmentally friendly products. In this regard, increasing the productivity of wheat crops in organic fields is an important issue. Synthetic interspecific hybrids obtained by crossing wheat with its wild relatives may exhibit higher productivity and disease resistance under organic conditions. The main goal of this study is to determine the potential productivity of interspecific hybrid lines in organic fields.
Materials and Methods. The research was conducted on the organic field plots of the Kazakh Research Institute of Agriculture and Plant Growing. The objects of study included cultivated wheat (Triticum aestivum) and synthetic hybrids obtained by crossing it with its wild relatives (Aegilops cylindrica, Aegilops triaristata, Triticum timopheevii, T. militinae, T. kiharae). The hybrid lines were sown with different row spacing, and their vegetation period, disease resistance, yield components, and grain technological quality (protein, gluten, and starch content) were studied. The results were analyzed using statistical methods by B.A. Dospekhov. Results. The plants of the synthetic hybrid lines demonstrated a high level of resistance during the vegetation period and showed stable resistance to diseases. In addition, the grain quality of the hybrids was characterized by high indicators, allowing them to be used as effective initial material for further breeding. The collected data confirmed that the new hybrid lines consistently produce stable yields under organic farming conditions.
Conclusion. The use of interspecific wheat hybrids in organic fields opens the way to producing environmentally friendly and sustainable products in agriculture. The obtained synthetic hybrids possess high productivity and disease resistance, proving their effectiveness for further use in breeding programs. This study provides a basis for improving wheat breeding in organic agriculture and developing new, high-quality varieties.Алғышарттар мен мақсат. Органикалық ауыл шаруашылығы қазіргі таңда экологиялық таза өнім өндірудің басты бағыттарының бірі болып табылады. Осыған орай, органикалық егістік алқабында бидай дақылының өнімділігін арттыру мәселесі маңызды. Бидай дақылының жабайы туыстарымен будандастыру арқылы алынған синтетикалық түраралық будан үлгілері органикалық жағдайда жоғары өнімділікке және ауруларға төзімділікке ие болуы мүмкін. Осы зерттеудің негізгі мақсаты – органикалық егістік алқабында түраралық будан үлгілерінің потенциалды өнімділігін анықтау. Органикалық егістік алқабында бидай дақылының жабайы туыстарымен будандастыру арқылы алынған синтетикалық түраралық будан үлгілерінің потенциалды өнімділігін анықтау. Сонымен қатар, бұл үлгілердің органикалық жағдайда бейімделу қабілетін, өнім сапасын және ауруларға төзімділік деңгейін бағалау.
Материалдар мен әдістер. Зерттеу жұмыстары Қазақ егіншілік және өсімдік шаруашылығы ғылыми-зерттеу институтының органикалық егістік алаңында жүргізілді. Зерттеу объектісі ретінде мәдени бидай (Triticum aestivum) және оның жабайы туыстарымен (Aegilops cylindrica, Aegilops triaristata, Triticum timopheevii, T. militinae, T. kiharae) будандастыру арқылы алынған синтетикалық будан үлгілері таңдалып алынды. Будан үлгілері әртүрлі қатар аралықтарында себіліп, олардың вегетациялық кезеңі, ауруларға төзімділігі, өнім жинау элементтері, дәннің технологиялық сапасы (ақуыз, клейковина, крахмал мөлшері) зерттелді. Зерттеу нәтижелері Б.А. Доспеховтың статистикалық әдістері бойынша талданды.
Нәтижелер. Синтетикалық будан үлгілерінің өсімдіктері вегетация кезеңінде төзімділік деңгейі жоғары болып, ауруларға қарсы тұрақтылықты көрсетті. Сонымен қатар, будан үлгілерінің дән сапасы жоғары көрсеткіштермен сипатталды, бұл оларды әрі қарай селекцияда тиімді бастапқы материал ретінде қолдануға мүмкіндік береді. Жинақталған деректер жаңа будан үлгілерінің органикалық егістік жағдайында тұрақты өнім беретіндігін дәлелдеді.
Қорытынды. Органикалық егістік алқабында бидай дақылының түраралық будан үлгілерін пайдалану ауыл шаруашылығында экологиялық таза және тұрақты өнім өндіруге жол ашатыны анықталды. Алынған синтетикалық будан үлгілері жоғары өнімділік пен ауруларға төзімділік қасиеттеріне ие болып, оларды селекция жұмыстарында әрі қарай пайдалану тиімділігі дәлелденді. Бұл зерттеу органикалық ауыл шаруашылығы саласындағы бидай дақылы селекциясын жетілдіруге және жаңа, жоғары сапалы сорттар шығаруға негіз болады.Алғышарттар мен мақсат. Органикалық ауыл шаруашылығы қазіргі таңда экологиялық таза өнім өндірудің басты бағыттарының бірі болып табылады. Осыған орай, органикалық егістік алқабында бидай дақылының өнімділігін арттыру мәселесі маңызды. Бидай дақылының жабайы туыстарымен будандастыру арқылы алынған синтетикалық түраралық будан үлгілері органикалық жағдайда жоғары өнімділікке және ауруларға төзімділікке ие болуы мүмкін. Осы зерттеудің негізгі мақсаты – органикалық егістік алқабында түраралық будан үлгілерінің потенциалды өнімділігін анықтау. Органикалық егістік алқабында бидай дақылының жабайы туыстарымен будандастыру арқылы алынған синтетикалық түраралық будан үлгілерінің потенциалды өнімділігін анықтау. Сонымен қатар, бұл үлгілердің органикалық жағдайда бейімделу қабілетін, өнім сапасын және ауруларға төзімділік деңгейін бағалау.
Материалдар мен әдістер. Зерттеу жұмыстары Қазақ егіншілік және өсімдік шаруашылығы ғылыми-зерттеу институтының органикалық егістік алаңында жүргізілді. Зерттеу объектісі ретінде мәдени бидай (Triticum aestivum) және оның жабайы туыстарымен (Aegilops cylindrica, Aegilops triaristata, Triticum timopheevii, T. militinae, T. kiharae) будандастыру арқылы алынған синтетикалық будан үлгілері таңдалып алынды. Будан үлгілері әртүрлі қатар аралықтарында себіліп, олардың вегетациялық кезеңі, ауруларға төзімділігі, өнім жинау элементтері, дәннің технологиялық сапасы (ақуыз, клейковина, крахмал мөлшері) зерттелді. Зерттеу нәтижелері Б.А. Доспеховтың статистикалық әдістері бойынша талданды.
Нәтижелер. Синтетикалық будан үлгілерінің өсімдіктері вегетация кезеңінде төзімділік деңгейі жоғары болып, ауруларға қарсы тұрақтылықты көрсетті. Сонымен қатар, будан үлгілерінің дән сапасы жоғары көрсеткіштермен сипатталды, бұл оларды әрі қарай селекцияда тиімді бастапқы материал ретінде қолдануға мүмкіндік береді. Жинақталған деректер жаңа будан үлгілерінің органикалық егістік жағдайында тұрақты өнім беретіндігін дәлелдеді.
Қорытынды. Органикалық егістік алқабында бидай дақылының түраралық будан үлгілерін пайдалану ауыл шаруашылығында экологиялық таза және тұрақты өнім өндіруге жол ашатыны анықталды. Алынған синтетикалық будан үлгілері жоғары өнімділік пен ауруларға төзімділік қасиеттеріне ие болып, оларды селекция жұмыстарында әрі қарай пайдалану тиімділігі дәлелденді. Бұл зерттеу органикалық ауыл шаруашылығы саласындағы бидай дақылы селекциясын жетілдіруге және жаңа, жоғары сапалы сорттар шығаруға негіз болады
Проблемы введения экономических индексов оценки КРС в Казахстане
Economic indices are derived from primary selection indices and traits, as well as from a wide range of animal and environmental characteristics. While selection indices based on BLUP assessments are relatively well established in Kazakhstan, the implementation of economic indices faces several challenges. The primary issue is the insufficient completeness of animal characteristics in the IAS information system, which limits the ability to construct reliable economic indices- a problem discussed in more detail in this study. The paper also addresses another important challenge: the lack of a standardized terminology and the significant gap in understanding the meaning of index-based assessments among specialists and end-users. At the farmer level, index values are often misinterpreted as a direct forecast of productivity or, in the case of economic indices, as direct estimates of potential profit. This misunderstanding hinders the acceptance of urrent indices, even those with a well-documented track record of effectiveness, as they often appear non-intuitive to users. Most indices are derived from primary BLUP indices, whose foundation lies not in biology but in the statistical properties of random variables –concepts that must simply be accepted. For this reason, the paper includes a brief explanation of the theoretical foundations behind the construction of selection indices using the BLUP framework. Finally, the paper presents an example of constructing an economic index for beef cattle. This example is notable because it is based on the limited animal and farm data available in the IAS database, under conditions where comprehensive data required for full economic forecasting are lacking.Экономические индексы являются производными величинами от первичных селекционных индексов и признаков, а также от достаточно широкого набора характеристик животных и окружающей среды. Если селекционные индексы, определенные на основе оценок BLUP в Казахстане достаточно хорошо известны, то внедрение экономических индексов сразу сталкивается с рядом проблем, главная из которых заключается в недостаточной для формирования экономического индекса полноте характеристик животных, содержащихся в информационной системе ИАС, что подробно рассмотрено в данной работе. Работа также затрагивает другой аспект проблемы, связанный с отсутствием единого понимания терминологии, а также наличием существенного разрыва в понимании смысла индексных оценок специалистами и пользователями. На уровне фермеров индексные оценки часто воспринимаются как прямой прогноз продуктивности или, в случае экономических индексов, как прямая оценка потенциальной прибыли. Это создаёт трудности при восприятии действующих индексов с подтверждённой историей эффективности, которые представляются потребителям совсем неочевидными. Но большая часть индексов происходит от первичных индексов BLUP, смысл которых лежит даже не в биологии, а в фундаментальных свойствах случайных чисел, которые нужно просто принять. По этой причине в работе сделано небольшое погружение в основы теории построения селекционных индексов на базе математического аппарата BLUP. Наконец в работе приведён пример построения экономического индекса для КРС мясного направления, который интересен тем, что он построен на имеющихся в базе ИАС характеристиках животных и хозяйств в условиях дефицита необходимых данных, требуемых для полноценного экономического прогноза.Экономические индексы являются производными величинами от первичных селекционных индексов и признаков, а также от достаточно широкого набора характеристик животных и окружающей среды. Если селекционные индексы, определенные на основе оценок BLUP в Казахстане достаточно хорошо известны, то внедрение экономических индексов сразу сталкивается с рядом проблем, главная из которых заключается в недостаточной для формирования экономического индекса полноте характеристик животных, содержащихся в информационной системе ИАС, что подробно рассмотрено в данной работе. Работа также затрагивает другой аспект проблемы, связанный с отсутствием единого понимания терминологии, а также наличием существенного разрыва в понимании смысла индексных оценок специалистами и пользователями. На уровне фермеров индексные оценки часто воспринимаются как прямой прогноз продуктивности или, в случае экономических индексов, как прямая оценка потенциальной прибыли. Это создаёт трудности при восприятии действующих индексов с подтверждённой историей эффективности, которые представляются потребителям совсем неочевидными. Но большая часть индексов происходит от первичных индексов BLUP, смысл которых лежит даже не в биологии, а в фундаментальных свойствах случайных чисел, которые нужно просто принять. По этой причине в работе сделано небольшое погружение в основы теории построения селекционных индексов на базе математического аппарата BLUP. Наконец в работе приведён пример построения экономического индекса для КРС мясного направления, который интересен тем, что он построен на имеющихся в базе ИАС характеристиках животных и хозяйств в условиях дефицита необходимых данных, требуемых для полноценного экономического прогноза
Оценка засухоустойчивости гибридных линий нута (Cicer arietinum L.) в условиях Акмолинской области
Background and Aim. Chickpea (Cicer arietinum L.) is considered a drought-resistant crop, however moisture deficit can significantly reduce its productivity. Therefore, developing drought-resistant varieties adapted to the conditions of Northern Kazakhstan is a relevant task. The aim of this study was to evaluate chickpea hybrid lines for drought tolerance using both laboratory and field methods.
Materials and Methods. Field trials were conducted in the Akmola region. Drought tolerance was determined using methods including seed germination in sucrose solution, evaluation of plant survival after exposure to stress conditions, and calculation of drought tolerance index for the hybrid lines.
Results. According to the field trial data, hybrids 18/3-1-1 and 18/3-1-2-2 demonstrated the highest drought tolerance. Under conditions of osmotic stress induced by germination in sucrose solution, hybrid lines 36/3-3, 35-15 and 35-3 showed high resistance. Hybrid line 18/3-1-1-1 proved to be the most resistant in the survival test, maintaining viability and ability to recover after stress exposure.
Conclusion. The obtained results can be used in further breeding programs and may serve as a basis for the development of new drought-resistant chickpea variety adapted to the conditions of Northern Kazakhstan.Предпосылки и цель. Нут (Cicer arietinum L.) относится к засухоустойчивым культурам, однако дефицит влаги может существенно снижать его продуктивность. В связи с этим, актуальной задачей является создание засухоустойчивых сортов, адаптированных к условиям Северного Казахстана. Цель данного исследования – оценка гибридных линий нута на засухоустойчивость с применением лабораторных и полевых методов
Материалы и методы. Полевые испытания проводились в условиях Акмолинской области. Для определения засухоустойчивости использовались методы проращивания семян в растворе сахарозы, оценка выживаемости растений после воздействия стрессовых условий, а также расчёт индекса засухоустойчивости гибридных линий.
Результаты. По данным полевых испытаний, наибольшей засухоустойчивостью отличались гибридные линии 18/3-1-1 и 18/3-1-2-2. В условиях осмотического стресса, вызванного проращиванием в растворе сахарозы, высокую устойчивость продемонстрировали гибридные линии 36/3-3, 35-15 и 35-3. Наиболее выносливым в тесте на выживаемость оказалась гибридная линия 18/3-1-1, сохранивший жизнеспособность и способность к восстановлению после стрессового воздействия.
Заключение. Полученные данные могут быть использованы в дальнейших селекционных программах и послужить основой для создания нового засухоустойчивого сорта нута, адаптированного к условиям Северного Казахстана.Предпосылки и цель. Нут (Cicer arietinum L.) относится к засухоустойчивым культурам, однако дефицит влаги может существенно снижать его продуктивность. В связи с этим, актуальной задачей является создание засухоустойчивых сортов, адаптированных к условиям Северного Казахстана. Цель данного исследования – оценка гибридных линий нута на засухоустойчивость с применением лабораторных и полевых методов
Материалы и методы. Полевые испытания проводились в условиях Акмолинской области. Для определения засухоустойчивости использовались методы проращивания семян в растворе сахарозы, оценка выживаемости растений после воздействия стрессовых условий, а также расчёт индекса засухоустойчивости гибридных линий.
Результаты. По данным полевых испытаний, наибольшей засухоустойчивостью отличались гибридные линии 18/3-1-1 и 18/3-1-2-2. В условиях осмотического стресса, вызванного проращиванием в растворе сахарозы, высокую устойчивость продемонстрировали гибридные линии 36/3-3, 35-15 и 35-3. Наиболее выносливым в тесте на выживаемость оказалась гибридная линия 18/3-1-1, сохранивший жизнеспособность и способность к восстановлению после стрессового воздействия.
Заключение. Полученные данные могут быть использованы в дальнейших селекционных программах и послужить основой для создания нового засухоустойчивого сорта нута, адаптированного к условиям Северного Казахстана
Асбұршақтың жапырылуға төзімділігін зерттеу
There is a growing interest in Kazakhstan in developing advanced pea varieties characterized by uniform maturity, high yield and lodging resistance. Lodging resistance is a crucial selecting criterion, as peas are inherently susceptible due to the initially weak stem base. Genetic variability in stem strength is limited, resulting in slow progress in this area of selection. However, some advancements have been made in improving lodging resistance in new pea lines. Most of the growers favor determinate semi-leafless varieties with short stems. Under typical weather conditions these peas remain upright during harvest, enabling faster harvesting, minimal equipment modification, and improved seed quality. Indeterminate varieties, while exhibiting better weed competition, and more stable yields under heat stress, tend to lodge severely at harvest, necessitating specialized cleaning procedures. The Pisum sativum L. gene pool encompasses diverse morphological forms, primarilyleafy and stipulate morphotypes. Leafless morphotypes are widely cultivated due to their improved standability. However, the reduction in leaf surface area can have undesirable consequences. This article presents, a review of scientific literary from the past 20 years, systematically examining current research data, including experimental evidence, on methods for enhancing pea yield. One of the most effective strategies is the development and introduction of new high-yielding, technologically advanced varieties.Қазіргі уақытта біздің елімізде асбұршақтың жоғары технологиялық сорттарын өсіруге қызығушылық артып келеді, олар біркелкі пісумен, жоғары өнімділікпен және жапырылуға төзімділікпен сипатталады. Сөйтіп, жапырылуға төзімділік селекциясы – асбұршақ селекциялар бағдарламаларындағы – ең маңызды критерийлердің бірі болып табылады. Алайда, бұл дақыл жапырылуға бейім, өйткені сабақтың негізі бастапқыда жіңішкертілген және әлсіз, ал ас бұршақ сабағының беріктігінің генетикалық өзгергіштігі өте шектеулі. Селекцияның баяу қарқынына қарамастан, соңғы жылдары ас бұршақтың жаңа формаларының жапырылуға төзімділік көрсеткіштерін жақсартуда маңызды жетістіктерге қол жеткізілді. Елімізде көптеген өндірушілер детерминантты жартылай жапырағысыз қысқа сабақты сорттарды жоғары бағалайды. Мұндай асбұршақ өсімдіктері әдеттегі ауа-райы жағдайында піскенге дейін тік өседі, бұл өнім жинауды тезірек жүргізуге, жабдықты минималды бейімдеуге және тұқымның жоғары сапасын қамтамасыз етуге мүмкіндік береді. Детерминантты емес сорттар, арамшөптермен жақсы бәсекелестікке және жылу стрестері бар қолайсыз жағдайларда тұқымның тұрақты өнімділігіне қарамастан, әдетте өнім жинау кезінде қатты жапырылады және арнайы жинау процедураларын қажет етеді. Егістік асбұршақтың гендік қоры (Pisum sativum L.) морфологиялық формалардың көп санымен ұсынылған, сонымен сорттары негізінен жапырақты және мұртты (жапырақсыз) морфотиптерге жатады. Жапырылуға төзімді болғандықтан, ең үлкен аумақтарды мұртты морфотиптің сорттары алады. Сонымен қатар, олардың жапырақ бетінің азаюы бірқатар жағымсыз салдарға әкеледі. Мақалада, соңғы 20 жылдағы, ғылыми еңбектерге әдеби шолу жасалды. Асбұршақ өнімділігін арттыру әдістеріне қатысты неғұрлым заманауи мәселелер бойынша дәлелді эксперименталдық базаны қамтитын өзекті ғылыми деректерге жүйелі шолу жүргізілді, олардың ішінде ең тиімдісі өндіріске жаңа жоғары өнімді технологиялық сорттарды шығару және енгізу болып табылады.Қазіргі уақытта біздің елімізде асбұршақтың жоғары технологиялық сорттарын өсіруге қызығушылық артып келеді, олар біркелкі пісумен, жоғары өнімділікпен және жапырылуға төзімділікпен сипатталады. Сөйтіп, жапырылуға төзімділік селекциясы – асбұршақ селекциялар бағдарламаларындағы – ең маңызды критерийлердің бірі болып табылады. Алайда, бұл дақыл жапырылуға бейім, өйткені сабақтың негізі бастапқыда жіңішкертілген және әлсіз, ал ас бұршақ сабағының беріктігінің генетикалық өзгергіштігі өте шектеулі. Селекцияның баяу қарқынына қарамастан, соңғы жылдары ас бұршақтың жаңа формаларының жапырылуға төзімділік көрсеткіштерін жақсартуда маңызды жетістіктерге қол жеткізілді. Елімізде көптеген өндірушілер детерминантты жартылай жапырағысыз қысқа сабақты сорттарды жоғары бағалайды. Мұндай асбұршақ өсімдіктері әдеттегі ауа-райы жағдайында піскенге дейін тік өседі, бұл өнім жинауды тезірек жүргізуге, жабдықты минималды бейімдеуге және тұқымның жоғары сапасын қамтамасыз етуге мүмкіндік береді. Детерминантты емес сорттар, арамшөптермен жақсы бәсекелестікке және жылу стрестері бар қолайсыз жағдайларда тұқымның тұрақты өнімділігіне қарамастан, әдетте өнім жинау кезінде қатты жапырылады және арнайы жинау процедураларын қажет етеді. Егістік асбұршақтың гендік қоры (Pisum sativum L.) морфологиялық формалардың көп санымен ұсынылған, сонымен сорттары негізінен жапырақты және мұртты (жапырақсыз) морфотиптерге жатады. Жапырылуға төзімді болғандықтан, ең үлкен аумақтарды мұртты морфотиптің сорттары алады. Сонымен қатар, олардың жапырақ бетінің азаюы бірқатар жағымсыз салдарға әкеледі. Мақалада, соңғы 20 жылдағы, ғылыми еңбектерге әдеби шолу жасалды. Асбұршақ өнімділігін арттыру әдістеріне қатысты неғұрлым заманауи мәселелер бойынша дәлелді эксперименталдық базаны қамтитын өзекті ғылыми деректерге жүйелі шолу жүргізілді, олардың ішінде ең тиімдісі өндіріске жаңа жоғары өнімді технологиялық сорттарды шығару және енгізу болып табылады