Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
КОНЦЕПТ ПРАВА У ДРЕВНОМ ЕГИПТУ
Get PDFАристид Теодоридес рођен је 1911. године у Бриселу. Завршио је студије историје (1937), филозофије (1938) и оријенталистике (1939) са највишим оценама. На подстрек Жака Пирена, усмерио је своја истраживања ка проучавању права и институција старог Египта. Иако је дуги низ година морао да ради у средњој школи, нашао је времена и начина да се даље усавршава. Наставио је школовање, похађао курсеве у Паризу, на Сорбони и Колеж д Франс (Collège de France), да би 1958. године на Универзитету у Бриселу стекао докторат из области источњачке филологије и историје након што је презентовао своју тезу о хронолошком реду правних стела из Карнака. Након једног боравка у Оксфорду, где је радио професор Черни, Теодоридес је 1962. године добио награду за своје ново дело, пoд насловом „Савет тридесторице и његов однос према судским организацијама од краја Старог Царства до краја Новог Царства“
ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ФРАНЦУСКОМ КРИВИЧНОМ ЗАКОНИКУ ОД 1810. ГОДИНЕ
Get PDFIn this paper the author analyses the legal position of women in the French Penal Code of 1810 (Code pénal de 1810). Although the propositions of the Civil code of 1804 are key to determining the legal position of a woman in XIX century French law, we cannot disregard the propositions given by criminal law.
By analysing legal sources as well as literature, both XIX century and current, the author gives an overview of the legal position of a woman as a victim, culprit and accomplice in the French Penal Code of 1810. This Code was written in a pronouncedly patriarchal tone, which is manifested in numerous legal propositions that seem outdated and very unjust from a contemporary perspective. Still, the Penal Code of 1810 echoed greatly in legal systems of XIX century Europe, which signifies that it corresponded to the spirit of the times.Аутор у раду анализира правни положај жене у Кривичном законику од 1810. године (Code pénal de 1810). Иако су за утврђивање правног положаја жене у француском праву XIX века кључне одредбе Грађанског законика од 1804. године, не могу се занемарити ни решења која даје кривично право.
Анализом правних извора, али и литературе, што оновремене, што савремене, аутор даје преглед правног положаја жене као жртве, кривца и саучесника у француском Кривичном законику од 1810. године. Овај Законик писан је у изразито патријархалном тону, што се манифестује бројним законским одредбама које данас делују застарело и изузетно неправедно. Ипак, Кривични законик од 1810. године имао је велики одјек у правним системима Европе деветнаестог века, што говори о томе да је одговарао духу времена
VENECIJANSKA KOMISIJA I USTAVNO SUDSTVO
Get PDFThe European Commission for Democracy through Law, better known as the Venice Commission (VC) is an advisory body to the Concil of Europe. Primary way of functioning of the Venice Commission is by issuing opinions on constitutional provisions and other legal norms either on its own initiative, or on the initiative of other institutions entitled to request the VC’s opinion for the purpose of assistance in the field of constitutional law. Within its activities, the Venice Commission prepares various studies, amicus curiae opinions etc. In the first part of this paper, I will analyze the organization of the VC and its position in the institutional framework of the Council of Europe. The main topic of this paper are the activities of the Venice Commission concerning constitutional justice, that encompasses the mechanisms representing the foundation on which the VC acts on matters concerning constitutional justice and the attitude of the member states of the Council of Europe towards the VC’s opinions in this matter, and that will be observed through the prism of (non)application of the oppinions by the member states, depending on the presence or the absence of outside influences. I will particularly address the constitutional crisis in Poland, that began in the summer of 2015 and the role of the Venice Commission in the unraveling of the crisis.Evropska komisija za demokratiju kroz pravo, poznatija kao Venecijanska komisija je savetodavno telo pri Savetu Evrope. Primarni način delovanja Venecijanske komisije je izdavanje mišljenja o ustavnim odredbama i drugim pravnim normama kako na sopstvenu inicijativu, tako i na zahteve institucija koje su ovlašćene da zatraže mišljenje Komisije, a u svrhu asistiranja u materiji ustavnog prava, zasnivajući se na osnovnim načelima evropske ustavotvorne tradicije, i to na načelu poštovanja ljudskih prava, načelu demokratije i načelu pravne države i vladavine prava.2 U okviru svojih delatnosti, Venecijanska komisija priprema raznovrsne studije, te amicus curiae mišljenja i sl. U prvom delu se autor bavi organizacijom Venecijanske komisije i njenim položajem u institucionalnom okviru Saveta Evrope. Centralna tema rada jeste delovanje Venecijanske komisije u materiji koja se konkretno tiče ustavnog sudstva, što obuhvata mehanizme delovanja Komisije i odnos država prema njenim mišljenjima u ovoj materiji, posmatran kroz način na koji se mišljenja (ne) primenjuju u nacionalnim zakonodavstvima u zavisnosti od prisustva, odnosno odsustva spoljnih uticaja. Autor se posebno osvrće na delovanje Venecijanske komisije u ustavnoj krizi u Poljskoj započetu u leto 2015. godine
VALIDITY OF THE 1918 UNIFICATION OF MONTENEGRO AND SERBIA - AN INTERNATIONAL LEGAL THEORY APPROACH
Get PDFIn this paper, the author will critically reexamine the 1918 unification of Montenegro and Serbia, challenging the views which claim that it had no legal basis in the then-valid (international) legal order. The author disregards these claims made by the critics of the unification by exposing their methodological and logical inconsistency. In doing so, by citing original documents the author attempts to actually recreate the adjudicating process by which this question had been solved within the realm of the international law and, in doing so, he brings the reader’s attention to certain theoretically interesting aspects of the international law, such as its overall nature, its adjudicating process and its adjudicating bodies (institutions), which are of utmost theoretical importance
ДУШАН В. ПОПОВИЋ, МАРКО ЈОВАНОВИЋ. ПРАВО ИНТЕРНЕТА – ОДАБРАНЕ ТЕМЕ Правни Факултет Универзитета у Београду, Београд, 2017.
Get PDFAnaliza (ne)zvaničnih diskursa o upotrebi droga u Srbiji
Get PDFIn the article, we analyse discourse on drug abuse in contemporary Serbia. The ruling official discourse on drugs can be subsumed under the definition of moral panic, in creation of which, as well in dissemination, the media play an important role. Media uses specific vocabulary to send message warning of an impending social catastrophe. This tactic is effective: recipients of media content become anxious and frightened by the downfall of the society that awaits them in the near future. So logically they are converting into supporters of official discourses on the topic. In the end, this process has the power to briefly connect a shredded tissue of social cohesion, but also to produce a lack of freedom of citizens. In order to investigate whether drug-related moral panics in our country can have such implications, in this paper we analyzed the official discourse embodied in anti-drug policies, and the public discourse offered by media. Findings suggest that policymakers are calling on war against drugs, and name prevention and criminalization as the most successful strategies to fight it. The recipients of media content are agreeing with them. Furthermore, there is no doubt that such o discourse encourages the spread of moral panic about drugs, as well as social cohesion. Although abstractly defined, the enemy - drug, has the power to unite. However, it also causes a lack of freedom. Because of the narrative of the impending catastrophe, the citizens feel powerless and therefore demand from the higher state authorities to act in the name of the social future.У раду се бавимо анализом дискурса о употреби дрога у Србији данас. Владајући званични дискурс о дрогама може се подвести под дефиницију моралне панике у чијем стварању, подједнако као и у дисеминацији, важну улогу имају медији. Њихова тактика: употреба специфичног вокабулара, и поруке којим се упозорава на надолазећу друштвену катастрофу, је дјелотворна: примаоци медијског садржаја постају анксиозни и уплашени због пропасти друштва која их чека у скоријој будућности, те се логично преобраћају у подржаваоце званичних дискурса о некој теми. Овај процес доведен до краја има моћ да накратко споји покидано друштвено ткиво, али и да произведе специфичну неслободу грађана. Да бисмо истражили да ли моралне панике везане за дроге и у нашој земљи могу имати такве импликације, у овом раду смо се бавили анализом званичног дискурса који је оличен у политикама борбе против дрога, те оног јавног, који нам нуде реципијенти медијског садржаја. Нашли смо да креатори политика позивају на објаву рата дрогама, и именују као најуспјешније стратегије борбе превенцију и криминализацију. Са њима су у том погледу сагласни и примаоци медијског садржаја. Надаље, нема никакве сумње око тога да овакав дискурс подстиче ширење моралне панике, али и стварање друштвеног консензуса по питању дрога. Иако апстрактно дефинисан, непријатељ-дрога, има моћ да уједини. Но, он може и да одузме слободу. Ми смо препознали да је тај, моралном паником креиран простор неслободе омеђен надолазећом катастрофом, осјећањем личне немоћи и позивом вишим инстанцама да дјелују у име друштвене будућности.U radu se bavimo analizom diskursa o upotrebi droga u Srbiji danas. Vladajući zvanični diskurs o drogama može se podvesti pod definiciju moralne panike u čijem stvaranju, podjednako kao i u diseminaciji, važnu ulogu imaju mediji. Njihova taktika: upotreba specifičnog vokabulara, i poruke kojim se upozorava na nadolazeću društvenu katastrofu, je djelotvorna: primaoci medijskog sadržaja postaju anksiozni i uplašeni zbog propasti društva koja ih čeka u skorijoj budućnosti, te se logično preobraćaju u podržavaoce zvaničnih diskursa o nekoj temi. Ovaj proces doveden do kraja ima moć da nakratko spoji pokidano društveno tkivo, ali i da proizvede specifičnu neslobodu građana. Da bismo istražili da li moralne panike vezane za droge i u našoj zemlji mogu imati takve implikacije, u ovom radu smo se bavili analizom zvaničnog diskursa koji je oličen u politikama borbe protiv droga, te onog javnog, koji nam nude recipijenti medijskog sadržaja. Našli smo da kreatori politika pozivaju na objavu rata drogama, i imenuju kao najuspješnije strategije borbe prevenciju i kriminalizaciju. Sa njima su u tom pogledu saglasni i primaoci medijskog sadržaja. Nadalje, nema nikakve sumnje oko toga da ovakav diskurs podstiče širenje moralne panike, ali i stvaranje društvenog konsenzusa po pitanju droga. Iako apstraktno definisan, neprijatelj-droga, ima moć da ujedini. No, on može i da oduzme slobodu. Mi smo prepoznali da je taj, moralnom panikom kreiran prostor neslobode omeđen nadolazećom katastrofom, osjećanjem lične nemoći i pozivom višim instancama da djeluju u ime društvene budućnosti
Pretpostavka nevinosti u pravu EU: Korak napred, dva koraka nazad
Get PDFThe topic of the paper is the presumption of innocence in EU law and the case law of the Court of Justice EU. The paper begins by outlining legal regulation of the presumption of innocence in the Charter of fundamental rights of the EU and the Directive on certain aspects of the presumption of innocence and of the right to be present at the trial in criminal proceedings. The second part of the paper analyzes the case law of the Court of Justice EU in the application of the Directive with special reference to the presumption of innocence standards of the European Court of Human Rights. The paper points out the minimalistic orientation of the CJEU regarding the presumption of innocence, which in some elements lowers the standards of protection offered by ECtHR. Low standards threaten to produce a domino effect on the criminal courts in EU member states, which could create a risk to the presumption of innocence as a guarantee of the legitimacy of criminal proceedings.Тема рада је претпоставка невиности у праву ЕУ и пракси Суда правде ЕУ. Рад започиње приказом правне регулације претпоставке невиности у Повељи о основним правима ЕУ и Директиви на јачању одређених аспеката претпоставке невиности и права окривљеног да присуствује суђењу. У другом делу рада анализирана је судска пракса Суда правде ЕУ у примени Директиве о претпоставци невиности са посебним освртом на стандарде Европског суда за људска права успостављене у примени претпоставке невиности као људског права. Рад указује на минималистичку оријентацију Суда правде ЕУ у примени претпоставке невиности, који у појединим елементима спушта стандарде заштите овог људског права испод нивоа заштите који нуди Европски суд за људска права. Успостављање ниских стандарда у заштити претпоставке невиности на нивоу ЕУ прети да произведе домино ефекат на кривичне судове држава чланица ЕУ што би могло да створи ризик по претпоставку невиности као гарант легитимитета кривичног поступка.Tema rada je pretpostavka nevinosti u pravu EU i praksi Suda pravde EU. Rad započinje prikazom pravne regulacije pretpostavke nevinosti u Povelji o osnovnim pravima EU i Direktivi na jačanju određenih aspekata pretpostavke nevinosti i prava okrivljenog da prisustvuje suđenju. U drugom delu rada analizirana je sudska praksa Suda pravde EU u primeni Direktive o pretpostavci nevinosti sa posebnim osvrtom na standarde Evropskog suda za ljudska prava uspostavljene u primeni pretpostavke nevinosti kao ljudskog prava. Rad ukazuje na minimalističku orijentaciju Suda pravde EU u primeni pretpostavke nevinosti, koji u pojedinim elementima spušta standarde zaštite ovog ljudskog prava ispod nivoa zaštite koji nudi Evropski sud za ljudska prava. Uspostavljanje niskih standarda u zaštiti pretpostavke nevinosti na nivou EU preti da proizvede domino efekat na krivične sudove država članica EU što bi moglo da stvori rizik po pretpostavku nevinosti kao garant legitimiteta krivičnog postupka
ЖЕНЕ У ПАКИСТАНУ – УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПРАВА ЖЕНА НА ОСНОВУ АНГЛОСАКСОНСКЕ И ИСЛАМСКЕ ПРАВНЕ ТРАДИЦИЈЕ
No full textThis paper draws attention towards the legal status of women in the Anglo-Saxon (common law) and Muslim legal traditions (Sharia law) of the Islamic Republic of Pakistan. In the beginning, the paper provides elaboration on the concept and historical background of Sharia law. The paper then chalks out in detail the historical background of women’s status in Pakistan based on two basic parameters, that is, on the basis of their rights under Sharia law and on the basis of their rights under common law i.e. the Constitution and legal Statutes. Although Sharia law generally treats women as equal to men, there are still certain matters in which women are treated unequally such as marriage, divorce, inheritance, property rights, etc. The paper then concludes with a comprehensive analysis of the rights of women in Pakistan under both systems of law through a study of case-law.Овај рад скреће пажњу на правни положај жена у англосаксонској (common law) и муслиманској правној традицији (шеријатско право) Исламске Републике Пакистан. Он најпре разрађује концепт и историјску позадину шеријатског права. Рад затим детаљно осликава историјску позадину статуса жена у Пакистану на основу два главна параметра, то јест на основу њихових права према шеријатском праву и на основу њихових права у common law систему, тј. по Уставу и законима. Иако шеријатско право начелно поставља жене као једнаке мушкарцима, ипак постоје одређена питања у којима се жене третирају неједнако, попут брака, развода, наслеђивања, стварних права, итд. Рад се закључује свеобухватном анализом права жена у Пакистану под оба правна система кроз анализу судске праксе
РУСКИ ЗАКОНИЦИ У XIX И XX ВЕКУ И ЖЕНЕ: ОД ПРАВНИХ ПРАЗНИНА И НЕЈЕДНАКОСТИ ДО ПРАВНОГ ПРИЗНАЊА И ПРАВНЕ ЈЕДНАКОСТИ
No full textThe article is devoted to the main problems in overcoming the gaps in women’s rights and establishing the principle of equality of the sexes in Russia in the 19th and 20th century. Historically, the legal status of women in Russia covered only marriage, family and inheritance relations. However, during the period covered by this article, the legislator ensured the political rights of women and recognized women as independent subjects of public law. The problem of the legal status of women in Russia has recently acquired not only theoretical, but also practical significance. The study of this problem was carried out relying not only on scientific articles, but also on legal sources and historical documents, such as the Collection of laws and orders of the government of Saint-Petersburg, Decree of the Provisional Government of July 20 1917 etc. The author comes to the conclusion that the evolutionary path of women’s rights in Russia had its own identity, while taking into account the experience and legislative practice of other countries.Чланак је посвећен главним проблемима у превазилажењу правних празнина у правима жена и потврђивању принципа једнакости полова у Русији од XIX до XX века. Историјски посматрано, правни статус жена у Русији био је уређен само у брачним, породичним и наследноправним односима. Међутим, у току периода обрађеног у овом раду, законодавац је обезбедио политичка права жена и признао жене као независне субјекте јавног права. Питање правног положаја жена у Русији је од скора добило не само теоријски, већ и практични значај. Његово проучавање је спроведено ослањајући се не само на научне чланке, већ и на правне изворе и историјске документе, попут: Збирке закона и наредби владе у Санкт-Петерсбургу, Декрета Привремене Владе од 20. јула 1917. итд. Аутор закључује да се еволуција женских права у Русији спроводила на оригиналан начин, иако је узимала у обзир искуство и законодавну праксу других држава