Platform for electronic publishing of the Faculty of Law, University of Belgrade
Not a member yet
594 research outputs found
Sort by
ОЖИВЉАВАЊЕ ПРОЦЕСНИХ ТРАДИЦИЈА У МАЂАРСКОЈ: ПОДЕЉЕНА СТРУКТУРА ЛИТИГАЦИЈЕ, ПРЕ СТО ГОДИНА И ДАНАС
No full textThe study focuses on the question of the current structure of the Hungarian judicial process, the revival of the divided trial. A characteristic feature of the 20th century in the history of Hungarian law was the „lack of legitimacy” for the creation of legal rules. This has led to the revival of past traditions in contemporary codification in an attempt to break with the past half century. The objective of this study is to conduct a historical and comparative analysis of the civil procedural tradition that gave rise to the procedural laws of the civil era, and to consider how these findings correlate with modern legislation. The innovations in Hungarian procedural law can be summarised as follows: firstly, the revival of the „divided” type of procedure; secondly, the transposition of the liberal Western procedural model and the Austrian judicial system. Furthermore, there is a correspondence in important points between the unified summary procedure of 1893 and the divided procedure of 1911, which is one of the subjects of the analysis; also, the 1911 procedure served as a model for the present system.Рад се бави тренутном структуром мађарског судског поступка, то јест поновним увођењем подељеног суђења. Карактеристика која је обележила двадесети век у историји мађарског права била је „недостатак легитимитета” за стварање правних правила. Ово је довело до враћања прошлим традицијама и њиховом препороду у савременом законодавству у покушају да се њиме замени нежељено стање настало у другој пословини двадесетог века. Циљ ове студије је историјска и компаративна анализа грађанске процесне традиције која је утицала на доношење процесних закона Мађарске из грађанског доба, као и разматрање утицаја који су процесни закони из грађанског периода имали на савремено процесно законодавство Мађарске. Сумарно гледано у мађарском процесном праву могу се приметити два новитета: први, оживљавање „подељеног” типа поступка и други, транспозиција либералног западног процесног модела и аустријског судског система. Аутор истиче да постоји подударност у важним тачкама између јединственог сажетог поступка према прописима из 1893. и подељеног поступка према прописима из 1911. године, који је један од главних предмета анализе. Рад такође указује да су процесни прописи из 1911. послужили је као модел за садашње законодавство
O JEDNOJ VERZIJI “ANTIFORMALISTIČKOG FORMALIZMA” U SUDIJSKOM TUMAČENJU PRAVA
Get PDFIn his book The Nature and Determinants of Judicial Interpretation of Law, Bojan Spaić addresses a topic that has been largely neglected in domestic legal theory and philosophy of law: judicial reasoning, interpretation, and decision-making. According to the author’s design, the aim of the book is to provide a description of judicial interpretation of law, based on the assumption that so-called antiformalism is a correct theory of the nature of judicial interpretation. This article first analyzes certain aspects of the book that seem open to critique. For example, attention is drawn to the absence of consideration of critical counterarguments regarding (some of) the significant theses that the author advocates. Alternatively, it points out the problematic nature of categorizing interpretative rules as extralegal merely because they lack a formally codified, written form in the legal framework. Nevertheless, the primary objective of the article is to “evaluate” the insights presented by the author, despite certain shortcomings in their formulation and development. These insights can be summarized under the phrase “antiformalist formalism.” The core of the book’s value lies in the recognition that there is no singular “true meaning” of a legal text, that judicial interpretation is a decision, that this decision is predominantly justified by reference to authoritative legal reasons found in formal or factual sources of law, that judges do not interpret norms but legal texts, that norms are the outcome of interpretation, and that judges, in the process of interpretation, supplement, develop, and occasionally even create law from nothing.Bojan Spaić se u svojoj knjizi Priroda i determinante sudijskog tumačenja prava bavi temom koja je u domaćoj pravnoj teoriji i filozofiji prava zanemarena: sudijskim rasuđivanjem, tumačenjem i odlučivanjem. I prema zamisli autora, cilj knjige je da poluči opis sudijskog tumačenja prava, pod pretpostavkom da je takozvani antiformalizam ispravna teorija o prirodi sudijskog tumačenja. U članku se, najpre, analiziraju neki aspekti ovog dela koji se čine podložnim kritici. Tako se, primera radi, skreće pažnja na izostanak razmatranja kritičke protivargumentacije o (nekim) važnim tezama koje autor zastupa, Ili se, s druge strane, ukazuje da je problematično pravila tumačenja kategorizovati kao izvanpravna samo zato što nemaju svoj formalnopravno kanonizovani, pisani oblik. Ipak, osnovni cilj članka je da se, uprkos određenim manjkavostima u njihovom postavljanju i razvijanju, „valorizuju“ uvidi koje autor iznosi, a koji se mogu objediniti sintagmom „antiformalistički formalizam“. To zdravo jezgro ove knjige čine uvidi da ne postoji jedno jedino „pravo značenje“ pravnog teksta, da je sudijsko tumačenje odluka, da je ta odluka opravdana mahom pozivanjem na autoritativne pravne razloge koji se nalaze u formalnim ili faktičkim izvorima prava, da sudije ne tumače norme nego pravne tekstove, a da su norme ishod tumačenja, da sudije prilikom tumačenja dopunjavaju, razvijaju a katkad i ni iz čega stvaraju pravo
Izostanak ljudskih prava u pravnoj teoriji H. L. A. Harta: kritički osvrt na prirodu prava zasnovanu na ljudskim pravima
Get PDFH.L.A. Hart’s legal theory in “The Concept of Law” defines law as a system of primary and secondary rules, separating law from morality while allowing moral elements within the rule of recognition. However, Hart’s omission of human rights limits his framework’s relevance to contemporary legal philosophy, particularly regarding legal legitimacy in the international system. This article critiques Hart’s rule of recognition by integrating human rights into the legal framework, drawing on Turkish philosopher Takiyeddin Mengusoglu’s ontological approach to human phenomena. It argues that law and human rights are interwoven human achievements with shared phenomenological roots. This integration strengthens the legal framework to address global challenges such as conflicts, authoritarian regimes, and rights encroachments. By embedding human rights within the rule of recognition, this revised framework ensures the protection of human rights and enhances legal legitimacy amidst evolving international dynamics.Pravna teorija H. L. A. Harta (H. L. A. Hart) koju je razvio u svom delu „Pojam prava“ razume pravo kao sistem primarnih i sekundarnih pravila, razdvajajući pravo od morala, dok istovremeno prihvata moralne elemente unutar pravila priznanja. Međutim, Hartovo izostavljanje ljudskih prava ograničava relevantnost njegovog okvira za savremenu pravnu filozofiju, posebno u pogledu pravnog legitimiteta u okviru međunarodnog sistema. Ovaj članak kritički razmatra Hartovo pravilo priznanja tako što uključuje ljudska prava u pravni okvir, oslanjajući se na ontološki pristup ljudskim fenomenima, koji zastupa turski filozof Takijedin Mengušoglu (Takiyeddin Mengusoglu). Ističe se da su pravo i ljudska prava međusobno povezana ljudska dostignuća ukorenjena u zajedničkim fenomenološkim osnovama. Ova integracija unapređuje kapacitet pravnog okvira da odgovori na globalne probleme kao što su sukobi, autoritarne države i kršenja prava. Uključivanjem ljudskih prava u pravilo priznanja, ovaj revidirani okvir obezbeđuje zaštitu ljudskih prava i osnažuje pravni legitimitet u uslovima koji se stalno menjaju u međunarodnom kontekstu
Uticaj predmenstrualnog sindroma na krivičnu odgovornost žena
Get PDFPremenstrual syndrome (PMS) is a medical condition that occurs in women a few days before menstruation and is accompanied by a wide range of psychological and physical symptoms. Some of the most common psychological symptoms of PMS are restlessness, irritability, sudden mood swings, and angry outbursts. Due to the nature of these symptoms, the question arises whether psychological symptoms of this kind can influence or contribute to the commission of a criminal offense by a woman during the premenstrual period. If the answer to this question is affirmative, from the point of view of criminal law, should the existence of PMS in a woman at the time of the commission of the crime be of importance when determining the criminal responsibility of a woman? To answer these questions, the author of this paper defines PMS, explains its etiology, and describes the basic psychological symptoms that appear during this period. The author presents the results of research that indicates a significant connection between PMS and anger attacks in women, as well as research that indicates that there is a notable connection between PMS and women’s criminality. In one part of the paper, the author considers how criminal law should assess the circumstances of existing PMS at the moment of a woman committing a crime. The author concludes that PMS should certainly not be seen as a universal defense for women who commit a criminal offense, but she does not exclude the possibility that in certain cases PMS can affect a woman’s criminal responsibility in the sense that it can cause insanity, lead to sanity reduction or be taken into account as a mitigating circumstance in sentencing.Предменструални синдром (ПМС) представља медицинско стање које се код жена јавља неколико дана пред менструацију и праћено је широким спектром психичких и физичких симптома. Неки од најчешћих психичких симптома ПМС-а огледају се у уз немирености, раздражљивости, наглој промени расположења и нападима беса. Као значајно, поставља се питање да ли такви психички симптоми могу утицати или барем допринети томе да жена за време трајања тог синдрома учини кривично дело. Ако је одговор потврдан, да ли и на који начин из угла кривичног права треба ценити постојање ПМС-а код жене у тренутку извршења кривичног дела? Да би одговорио на та питања, аутор у раду анализира утицај ПМС-а на кривицу учинитељки кривичних дела. Ради бољег разумевања потенцијалне повезаности између ПМС-а и криминалитета жена, аутор укратко објашњава основне карактеристике ПМС-а у смислу његовог дефинисања, приказивања симптома и дијагностиковања. Аутор затим анализира резултате истраживања о корелацији између ПМС-а и вршења кривичних дела, а потом ПМС посматра из угла кривичног права, уз приказ могућих приступа према којима би се ПМС оцењивао као релевантна околност приликом утврђивања кривице учинитељки кривичних дела. На крају, аутор указује на проблем доказивања постојања тог синдрома у тренутку извршења кривичног дела те у том смислу истиче значај медицинских вештачења у тој области и даје закључна разматрања о предметној теми.Predmenstrualni sindrom (PMS) predstavlja medicinsko stanje koje se kod žena javlja nekoliko dana pred menstruaciju i praćeno je širokim spektrom psihičkih i fizičkih simptoma. Neki od najčešćih psihičkih simptoma PMS-a ogledaju se u uz nemirenosti, razdražljivosti, nagloj promeni raspoloženja i napadima besa. Kao značajno, postavlja se pitanje da li takvi psihički simptomi mogu uticati ili barem doprineti tome da žena za vreme trajanja tog sindroma učini krivično delo. Ako je odgovor potvrdan, da li i na koji način iz ugla krivičnog prava treba ceniti postojanje PMS-a kod žene u trenutku izvršenja krivičnog dela? Da bi odgovorio na ta pitanja, autor u radu analizira uticaj PMS-a na krivicu učiniteljki krivičnih dela. Radi boljeg razumevanja potencijalne povezanosti između PMS-a i kriminaliteta žena, autor ukratko objašnjava osnovne karakteristike PMS-a u smislu njegovog definisanja, prikazivanja simptoma i dijagnostikovanja. Autor zatim analizira rezultate istraživanja o korelaciji između PMS-a i vršenja krivičnih dela, a potom PMS posmatra iz ugla krivičnog prava, uz prikaz mogućih pristupa prema kojima bi se PMS ocenjivao kao relevantna okolnost prilikom utvrđivanja krivice učiniteljki krivičnih dela. Na kraju, autor ukazuje na problem dokazivanja postojanja tog sindroma u trenutku izvršenja krivičnog dela te u tom smislu ističe značaj medicinskih veštačenja u toj oblasti i daje zaključna razmatranja o predmetnoj temi
Teorijski okvir analize nedavnih reformi krivičnog prava u Poljskoj
Get PDFThe analysis of criminal law reforms in Poland from the perspective of criminal punishment as a complex legal and social institution of a processual nature is intended to present the concept of a critical examination of the punitiveness of the penal system. That critical approach is intended to help researchers and specialists in the field of criminal policy to deal with penal reforms and penal practices; thus, the analysis is not only for researchers but also for practicing lawyers.У овом раду аутор анализира одређене аспекте недавних реформи кривичног права у Пољској из перспективе казне као сложене правне и социјалне институције процесне природе. Циљ је да се омогући критичко преиспитивање репресивности кривичноправног система, која се тешко може објаснити његовом ефикасношћу, чак ни пеналним популизмом. У истраживању примењује следеће методе: историјско-правну, упоредно-правну, формално-логичку, дијалектичку, аналитичку, синтетичку, као и индуктивну/дедуктивну методу. Синтеза и триангулација наведених метода заснивају се на принципима културно интегрисаних друштвених и правних студија (Królikowska, Utrat-Milecki, 2010b).U ovom radu autor analizira određene aspekte nedavnih reformi krivičnog prava u Poljskoj iz perspektive kazne kao složene pravne i socijalne institucije procesne prirode. Cilj je da se omogući kritičko preispitivanje represivnosti krivičnopravnog sistema, koja se teško može objasniti njegovom efikasnošću, čak ni penalnim populizmom. U istraživanju primenjuje sledeće metode: istorijsko-pravnu, uporedno-pravnu, formalno-logičku, dijalektičku, analitičku, sintetičku, kao i induktivnu/deduktivnu metodu. Sinteza i triangulacija navedenih metoda zasnivaju se na principima kulturno integrisanih društvenih i pravnih studija (Królikowska, Utrat-Milecki, 2010b)
Mera zadržavanja osumnjičenog u predistražnom postupku
Get PDFThis paper examines the detention measure imposed during the preliminary investigation procedure on arrested and suspected individuals, based on article 294 of the Criminal Procedure Code of the Republic of Serbia. It concerns a form of deprivation of liberty ordered by the public prosecutor, who may entrust the issuance and delivery of the detention order to the police. The court has a „supervisory“ function, as it is within its jurisdiction (more precisely, within the jurisdiction of the judge for the preliminary procedure) to decide on appeals filed against detention order. The paper is divided in four parts; introductory considerations, conditions for ordering the detention measure, the detention procedure, and conclusion observations. The authors aim to examine the measure in question in a detailed and critical manner, and at the end of the paper, they offer certain de lege ferenda proposals.У овом раду се разматра мера задржавања која се у предистражном поступку одређује према ухапшеним и осумњиченим лицима на основу члана 294 Законика о кривичном поступку Републике Србије. Ради се о облику лишења слободе од стране јавног тужиоца, који доношење и уручење решења о задржавању може поверити полицији. Суд има „контролну“ функцију, с обзиром да је у његовој надлежности (тачније надлежности судије за претходни поступак) одлучивање о жалбама изјављеним против решења о задржавању. Рад је подељен у четири дела: уводна разматрања, услови за одређивање мере задржавања, поступак задржавања и закључна разматрања. Аутори настоје да детаљно и критички размотре предметну меру, те на крају овог рада дају извесне предлоге de lege ferenda.U ovom radu se razmatra mera zadržavanja koja se u predistražnom postupku određuje prema uhapšenim i osumnjičenim licima na osnovu člana 294 Zakonika o krivičnom postupku Republike Srbije. Radi se o obliku lišenja slobode od strane javnog tužioca, koji donošenje i uručenje rešenja o zadržavanju može poveriti policiji. Sud ima „kontrolnu“ funkciju, s obzirom da je u njegovoj nadležnosti (tačnije nadležnosti sudije za prethodni postupak) odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv rešenja o zadržavanju. Rad je podeljen u četiri dela: uvodna razmatranja, uslovi za određivanje mere zadržavanja, postupak zadržavanja i zaključna razmatranja. Autori nastoje da detaljno i kritički razmotre predmetnu meru, te na kraju ovog rada daju izvesne predloge de lege ferenda
RAT U UKRAJINI – PATOLOGIJA MEĐUNARODNOPRAVNOG SISTEMA?
Get PDFProceeding from the common assertion that the war in Ukraine proves that international law “doesn’t work” anymore, the article tries to differentiate among the three possible readings of this claim. First, the statement may mean that a central part of international law, namely the regime on the use of force, has been stripped of its ‘legality’. Second, the allegation may be that we are dealing with a situation which Hart characterized as “the pathology of a legal system”. The third possible reading would be that international law on the use of force is not authoritative, meaning it does not have the capacity to generate the sense of bindingness among its addressees. The article argues in favor of the second reading.Polazeći od uobičajene tvrdnje da rat u Ukrajini dokazuje da međunarodno pravo (MP) „više ne funkcioniše“, članak pokušava da napravi razliku između tri moguća tumačenja ove tvrdnje. Prvo, izjava može značiti da je centralnom delu IL, odnosno režimu upotrebe sile, oduzeta „legalnost“. Drugo, može biti reči o tome da imamo posla sa situacijom koju je Hart okarakterisao kao „patologiju pravnog sistema“. Treće moguće tumačenje bi bilo da MP o upotrebi sile nije autoritativan, što znači da nema kapacitet da stvori osećaj obaveznosti kod adresata normi. Članak se zalaže za drugo tumačenje