Дигитални репозиторијум Института за књижевност и уметност
Not a member yet
1542 research outputs found
Sort by
„Pieta” Ivana V. Lalića: ekfraza vizuelnog modela i pohvala vizuelne umetnosti
No full textU radu posvećujemo pažnju pesmi „Pieta” iz pesničke zbirke „Pismo” (1992) Ivana V. Lalića. Pesmi nije posvećena naročita pažnja u dosadašnjoj nauci, s izuzetkom nekolikih vrednih studija, na čije se ideje nadovezujemo. Naš glavni fokus predstavlja istraživanje prirode Lalićevih stihova kroz prizmu različitih teorija ekfraze. Temelje interpretaciji postavlja teorija ekfraze vizuelnog modela (Tamar Jakobi). Primenjujući, ali i preispitujući pretpostavke teorijâ Lea Špicera, Marija Krigera, Vendi Stajner, Džejmsa Hefernana, Tamar Jakobi i drugih, i spajajući naizgled protivrečne teorijske implikacije, analiziramo odnos deskriptivnosti i narativnosti, statičnosti i dinamičnosti, prostora i vremena, te vidljivog i nevidljivog u Lalićevoj pesmi. Ostvarujemo i nužni interdisciplinarni dijalog s istorijom umetnosti, hrišćanskom ikonografijom i vizuelnim predstavama sugerisanim naslovom pesme, to jest pietà kompozicijama, koje dovodimo u vezu s privilegovanim temama i motivima Lalićeve poezije – Bogorodicom i ljubavlju. Oslanjajući se na dugoveku tradiciju tumačenja odnosa između književnih i vizuelnih umetnosti, zaključujemo da Lalićeva „Pieta” ne dozvoljava svođenje na bilo koji teorijski okvir bez ostatka – sredstva na kojima počiva otkrivaju da ona predstavlja svojevrsnu verbalnu pohvalu vizuelne umetnosti o kojoj peva
Ivo Andrić u romanu „Sunce ovog dana” Vladimira Pištala
No full textRoman Vladimira Pištala „Sunce ovog dana” nosi podnaslov „Pismo Andriću” i predstavlja umetničko, literarno čitanje književnog opusa našeg nobelovca, s obzirom na njegovu svetlu, optimističnu, životvornu stranu. Ovo delo napisano je u epistolarnoj formi, pri čemu se autor obraća najdražem piscu, oslovljavajući ga punim imenom u vokativu: „dragi Ivane”, što sugeriše prisnost i potrebu za dijalogom. U radu se razmatraju interliterarni pasaži koji povezuju Andrića i Pištala na poetičkom planu, kao i metatekstualni elementi, utemeljeni u stvarnosti XXI veka. Posebna pažnja posvećena je različitim postupcima uvedenim da savremenog autora spoje sa prethodnikom na kojeg se ugleda. Cilj istraživanja jeste izrada kraće komparativne studije, gde će biti osvetljeni aspekti preklapanja aktuelnog trenutka (kada se piše) sa XX stolećem (iz čijih je okvira proizašlo stvaralaštvo koje se nalazi u podtekstu ove proze)
Politike prijateljstva u poeziji Dragana Boškovića
No full textPolazeći od ideja koje Žak Derida iznosi u monografiji „Politike prijateljstva”, tj. uzimajući u obzir istorijski protežno poimanje pitanja prijateljstva u zapadnoj filozofskoj misli - puteve njegovog tradiranja odnosno dekomponovanja - počevši od Aristotela i Cicerona, preko Montenja, sve do Ničea i samog Deride, sagledava se poezija savremenog srpskog pesnika Dragana Boškovića, u kontekstu kategorija poput vremena (pre svega budućnosti) i testamentarne diskurzivne logike skopčane sa gubitkom i ožalošćenim sećanjem. Interpretacija Boškovićevog opusa iz vizure teme prijateljstva (smrti/nestanka prijatelja, izvrgavanja prijatelja u sušte suprotnosti, ali i neophodnosti prijateljske instance u procesu samokonstituisanja) ukazala je na slojevit dijalog ovog autora sa filozofskom tradicijom, odnosno na divergentne moduse tretmana zadate problematike, koji korespondiraju sa poetičkim transformacijama autorovog pesničkog izraza
(Ne)vreme kao kazna. Prilozi folklornoj meteopoetici
No full textTekst je fokusiran na meteorološke fenomene vezane za folklornu kulturu i nove medije. Pokazuje se da je strah od vremenskih nepogoda arhetipski, da je strah od groma fundamentalan, i da su nepogode u velikoj sprezi sa socijalnim strukturama, gde se uspostavlja veza između greha i kazne. Sneg, kiša, grom i magla pokazuju se kao elementi kulture i, iako ambivalentni (kiša, koja je neupitno i pozitivna), kao mera standardizacije ponašanja i kanona kulture. Atmosferske prilike se istovremeno uključuju u velikoj meri u globalnu „kulturu straha”, generisanu svakodnevnim upozoravanjima na preteću opasnost. Ono što razlikuje tradicionalnu od savremene upotrebe greha i straha jesu profit, intencionalnost i mera manipulacije. Tradicionalna kultura je samoodrživ sistem koji se reprodukuje celinom „semiotičkih kanala” jedne zajednice (usmeni folklor, obredi, običajna praksa, fresko slikarstvo itd.) u sklopu koga su atmosferske prilike samo jedno od sredstava normiranja i sankcionisanja. Moderna je, međutim, u velikoj meri usmeravana logikom novca i bitnih resursa, a svoje kanale pronalazi kroz dejstvo moćnih pojedinaca ili grupa putem medija
Prijateljstvo među muškarcima u romanima Borisava Stankovića
No full textU radu se razmatra konceptualizacija prijateljstva među muškarcima u romanima „Gazda Mladen”, „Nečista krv”, „Pevci” Borisava Stankovića. Prijateljstvo se sagledava prevashodno u kontekstu patrijarhalne zajednice tj. kroz kulturološku prizmu. Osvetljavaju se odlike, poželjni i nepoželjni aspekti muškog prijateljstva u okviru patrijarhalnog moralnog kȏda, pri čemu se ukazuje i na postupak karakterizacije likova u svetlu prijateljskih odnosa. U romanu „Nečista krv” posebna pažnja posvećena je odnosu između prijateljstva i pobratimstva, kao i prijateljstva i izdaje (Marko i Ahmet); u „Gazda Mladenu” fokus je usmeren na upadljivo odsustvo prijateljstva iz života glavnog junaka tj. na odnosu između prijateljstva i autoriteta, dok se u nedovršenom romanu „Pevci” razmatra mogućnost homoerotizma između dva prijatelja (Jovan i Stojan)
Dimitrije Duracovski i beogradski nadrealizam: kontinuiteti (neo)avangarde u interkulturnom kontekstu
No full textU radu analiziramo poetiku proze Dimitrija Duracovskog, s posebnim fokusom na delo „Insomnia”, koje posmatramo u njegovim kontaktnim, genetičkim, ali i istorijsko-poetičkim i teorijskim korespondencijama sa opusom Marka Ristića i statusom nadrealističke poetike antiromana u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti. Hermenutička procedura kreće se oko dva dokumentarna čvorišta – 1) „unikatnog primerka“ antiromana „Bez mere” Marka Ristića ilustrovanog autorskim grafikama Dimitrija Duracovskog (1976), koji se čuva u Ristićevom legatu u Biblioteci SANU, i 2) prepsike Duracovski–Ristić (1975–1983), koja je sačuvana u Ristićevoj rukopisnoj zaostavštini u Arhivu SANU. Kroz analizu antiromanesknih poetika Duracovskog i Ristića, nastojimo da ukažemo na širi značaj i smisao te međugeneracijske i međukulturne razmene za razumevanje promena u jugoslovenskoj prozi druge polovine 20. veka
Književnost (još) uvek „na putu” - fragmentarno-putopisni zapisi iz Španije I. Andrića
No full textUzimajući u obzir savremenu postkolonijalnu stešnjenost proučavanja putopisa, imagološki rez koji izoluje klasu posmatrača od posmatranog sveta, radi preglednije analize u radu tumačimo putopisne zapise Ive Andrića iz Španije kao prvorazredne, književnoumetničke činove, savez putovanja i literarnosti. Posebna interpretativna pažnja, pored poetike fragmentarnosti zapisa iz „Znakova pored puta”, dana je tekstu „Španska stvarnost i prvi koraci u njoj“, te hermeneutici kolorističkog intenziteta sive i modre boje kojom je zasenčena narativna sintaksa i retorsko-ontološki konstituisana događajnost začudnosti
Stvaralačka preplitanja: Aleksandar Deroko kao avangardista
No full textRad nastoji da ponudi šire razmatranje neposredne uloge Aleksandra Deroka, našeg poznatog arhitekte, profesora, umetnika, pilota, pisca i akademika, u modernističkim i avangardističkim zbivanjima između dva rata; takođe, da pruži uvid u njegove osvrte na to vreme, iskazane u sećanjima objavljenim u knjigama „A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom”, „Mangupluci oko Kalemejdana” i „Deroko u drugi o njemu”. Pri tome će ce posebna pažnja posvetiti temi avijacije, naglašeno prisutnoj u međuratnoj književnosti i umetnosti