Дигитални репозиторијум Института за књижевност и уметност
Not a member yet
1542 research outputs found
Sort by
„Esprit, es-tu là?” transhumano, posthumano i posthumno u francuskoj književnosti u XIX i XX veku
No full text
Prikaz: Srpska i slovenska epika u poredbenom kontekstu: korak ka sintezi (Aleksandar Loma: „I na nebu i na zemlji“)
No full text
Prikaz: Emocije kao konstitutivni činilac umetničkog doživljaja (Nedeljka Bjelanović, Narativni sentimenti: pojmovno odijevanje prozne narativnosti, Beograd, Institut za književnost i umetnost, 2022, 255 str.)
No full text
Feministički diskurs neoavangardnih tekstova Judite Šalgo
Get PDFStvaralačke aktivnosti Judite Šalgo koncem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog stoleća (prevodilački, kritički, pesnički, performerski rad) posmatraju se u integralnom vidu i tumače kao prostor inicijalne artikulacije feminističke književnosti/umetnosti u jugoslovenskoj/srpskoj kulturi nakon Drugog svetskog rata. Istraživačka pažnja usmerena je ka autorkinim prevodima pesništva Katalin Ladik i kritičkim beleškama koje ih prate, kao i ka tekstovima sabranim u zbirci „67 minuta, naglas”.
Feminizam je upisan u imanentnu poetiku Judite Šalgo, a može se, istovremeno, mapirati i u autorkinoj metapoetičkoj refleksiji. Feminističke intervencije Judite Šalgo u dominantne politike književnosti interpretiraju se u njihovoj bliskosti sa teorijskom refleksijom jezika francuskih poststrukturalističkih teoretičarki sedamdesetih godina, odnosno iz zbirke „67 minuta, naglas” apstrahuje se tekstualnost izdaha, osobena pesnička poetika Judite Šalgo
Dramski kontrapunkt Biljane Jovanović
Get PDFU radu se analiziraju četiri drame Biljane Jovanović (1953–1996): „Ulrike Majnhof” (1976), „Leti u goru kao ptica” (1983), „Centralni zatvor” (1990) i „Soba na Bosforu” (1994). Kako se o dramskom stvaralaštvu Biljane Jovanović u prošlosti malo govorilo, rad ima za cilj da upotpuni saznanja o poetici ovog dela, a ujedno i celine, autorkinog opusa. Drame Biljane Jovanović kristalizuju ključan problem koji je autorku okupirao, a koji se tiče „kontrapunkta” između usamljenog i ranjivog „ja”, tj. „duše jedinice” i represije koju generiše kolektivno (državno/nacionalno/patrijarhalno) „mi”. Pesimističkoj poruci koju implicira slom junaka smešten u okvire zatvora i ludnice paralelna je pak ideja o tome da pojedinačna sudbina može nositi otpor i istinu, postajući predmet subverzivne umetnosti. U skladu sa tom idejom živela je i sama Biljana Jovanović, neprekidno sugerišući neodvojivost književnog stvaralaštva od (sopstvenog) života
