Дигитални репозиторијум Института за књижевност и уметност
Not a member yet
1542 research outputs found
Sort by
Od Đačkog pokreta do Zaštite čovjeka − o poreklu političko-poetskog imaginarija jednog revolucionara
Get PDF
Prikaz: Hiljadu Indija (Nemanja Radulović, „Gde ruža i lotos cveta: slika Indije u srpskoj književnosti i kulturi 19. i 20. veka”, Beograd: Fedon, 2023, 534 str.)
No full text„Za svaki dan” Uroša Petrovića i dositejevska tradicija
No full textU radu se analizira hronološki poslednje i prema mišljenju Slobodana Jovanovića najuspelije književno delo Uroša Petrovića (1880-1915), knjiga „Za svaki dan”, osobena kolekcija moralističkih fragmenata, prvobitno objavljivana u nastavcima u „Srpskom književnom glasniku” 1914. godine, potom štampana u monografskom obliku, posthumno, 1926. godine. Prvi segment posvećen je književnoistorijskom situiranju ovog ostvarenja u kontekst literarnih dela čiji su autori Petrovićevi savremenici (Božidar Knežević, Stanislav Vinaver i Svetislav Stefanović), dok se u drugom delu rada ispituju poetičke, kompozicione i tematsko-motivske srodnosti između „Sovjeta zdravago razuma” (1784) Dositeja Obradovića i navedene monografije Uroša Petrovića. Petrovićevo delo zasnovano na poverenju u razum, istinu, disciplinu i kontinuirani proces samovaspitanja, ali i specifično shvatanje nacionalnog identiteta, najposle i inetelektualni habitus ovog naučnika, dovode se u vezu s elementima kulturne ideologije „srpskog Sokrata”, kako bi se predočilo koliko je dositejevska tradicija bila živa i aktuelna u Srba početkom dvadesetog veka, o čemu svedoči celokupna javna delatnost Uroša Petrovića, a pre svega knjiga „Za svaki dan”
Proročanstva o propasti i epski ton – moguće paralele između srpske i staroengleske epike
No full textOvaj rad u fokus stavlja proročanstva o propasti u primerima iz srpske i staroengleske epike kako bi se ispitala potencijalna sličnost dve epske tradicije. U proročanstvima o propasti može se govoriti o povlašćenoj poziciji i pevača i publike – iako suštinski znaju ishod događaja, pristaju da privremeno zanemare ono što im je poznato. Imajući to u vidu, postavlja se pitanje zašto su proročanstva u epici uopšte važna. Da li pevač time pokušava da dâ samo jednu od mogućih interpretacija zašto je do takvog ishoda moralo doći? Ako to proročanstvo izgovara jedan važan lik, da li je ono poslužilo za njegovu dodatnu karakterizaciju ili, ako je to bio manje važan lik, ukazuje li se na opštost tog mišljenja koje se poput oblaka neminovnosti nadvija nad svima? Konačno, da li su ovakva proročanstva upravo u skladu sa epikom koja uglavnom bira za teme prelomne istorijske momente te se proročanstvom ističe još veća žal nad neumitnom propašću koja se samo otelotvoruje u izgovorenim rečima? U traženju odgovora na ova pitanja pokušaćemo da pronađemo paralele koje postoje između srpske i staroengleske epike