RALF
Not a member yet
2273 research outputs found
Sort by
Territorial and personal jurisdiction of international criminal court
Full text linkОвај рад бавиће се Међународним кривичним су-
дом, биће представљена кратка историја његовог оснивања, док ће
у највећем делу бити обрађена месна, осносно територијална на-
длежност, као и персонална надлежност овог Суда. Такође, обра-
дићемо и могућност подизања оптужнице и покретања истраге у
случајевима да односна држава није приступила, односно ратифи-
ковала Статут Међународног кривичног суда (Римски статут).
Између осталог, биће учињен и осврт на заснивање надлежности
МКС-а везано за кривична дела учињена како на територији Репу-
блике Србије, тако и од стране њених држављана, док ће посебна
пажња бити посвећена процесним правилима која у датим прав-
ним ситуацијама важе у нашем правном систему. У раду ћемо по-
себно обрадити и случај када се Међународни кривични суд огласио
надлежним у вези наводних ратних злочина почињених на тери-
торији Украјине, иако та држава није потписала нити ратифи-
ковала Римски статут.This paper will deal with the International Criminal Court, a brief
history of its establishment will be presented, while the local, mainly
territorial jurisdiction, as well as the personal jurisdiction of this Court will
be dealt with in the main part. We will also deal with the possibility of
indictment and investigation in cases where the respective country has not
acceded to or ratified the Statute of the International Criminal Court
(Rome Statute). Among other things, there will be a review of the jurisdiction
of the ICC in relation to criminal acts committed both on the territory
of the Republic of Serbia and by its citizens, while special attention will
be paid to the procedural rules that are valid in our legal system in given
legal situations. In the paper, we will also deal with the case when the International
Criminal Court declared itself competent regarding the alleged
war crimes committed on the territory of Ukraine, even though that country
has not signed or ratified the Rome Statute on its parliamentary body
The impact of the case law of the European court on the question of the relationship between European union law ant international law
Full text linkSve veća uloga Evropske unije neminovno povlači za sobom
pitanje, koliko je sama Unija kao međunarodna organizacija vezana
odredbama međunarodnog prava. Iako su Evropske zajednice osnovane
međunarodnim ugovorima koji su zaključeni u skladu s pravilima međunarodnog
prava, one su tokom svog postojanja uspjele izgraditi vlastiti
pravni poredak (unijski pravni poredak) koji je autonoman u odnosu na
međunarodnopravni poredak. Pored toga, stupanjem na snagu Ugovora iz
Lisabona, dodatno se povećao broj sudskih postupka pred evropskim sudovima
koji se odnose na međunarodno pravo. Pri posmatranju odnosa unijskog
i međunarodnog prava, u radu će se istražiti kakva dejstva proizvodi
međunarodno pravo unutar unijskog prava, odnosno, da li međunarodno
pravo uživa primat u odnosu na pravo Evropske unije. Polazeći od toga da
ispravno razumijevanje procesa uspostavljanja autonomnog pravnog poretka
Evropske unije, kao i način prihvatanja međunarodnog prava kao
izvora unijskog prava, zahtijeva analizu sudske prakse Evropskog suda,
osnovni cilj ovog istraživanja jeste određivanje načina na koji je Sud ponekad
pokušavao da pronađe odgovarajuću ravnotežu između, s jedne strane,
otvorenosti i prihvatanja pravila međunarodnog prava, te s druge strane,
brige za jedinstvo unijskog pravnog poretka.The growing role of the European Union inevitably raises the question
of how much the Union itself as an international organization is
bound by the provisions of international law. Although the European
Communities were founded by international treaties concluded in accordance
with the rules of international law, during their existence they managed
to build their own legal order (the Union legal order) which is
autonomous in relation to the international legal order. In addition, with
the entry into force of the Treaty of Lisbon, the number of court proceedings
before European courts related to international law has additionally
increased. When observing the relationship between EU and international
law, the paper will investigate what effects international law produces
within EU law, that is, whether international law enjoys primacy in relation
to European Union law. Starting from the fact that a correct understanding
of the process of establishing an autonomous legal order of the
European Union, as well as the way of accepting international law as
a source of Union law, requires an analysis of the jurisprudence of the
European Court, the main goal of this research is to determine the way in
which the Court sometimes tried to find an appropriate balance between,
on the one hand, openness and acceptance of the rules of international law,
and on the other hand, concern for the unity of the Union’s legal order
Cyber warfare : new types of conflict in international law
Full text linkИако је рат као такав забрањен Повељом Ује-
дињених нација, сведоци смо да и даље долази до оружаних сукоба.
Развојем технологије долази до појаве нових видова сукоба, који до
пре пар деценија нису могли ни да се замисле. У овом раду се прика-
зује сајбер ратовање као нови начин ратовања у међународном
праву, као и каква је могућност примене постојећих правила међу-
народног хуманитарног права на ове, нове видове сукоба између
држава унутар самих оружаних сукоба. Упоређује се сајбер рато-
вање са класичним оружаним сукобима и и поставља се питање да
ли је време за измену постојећих или доношење нових правила. Ана-
лизира се појам сајбер напада и шта чини радњу извршења. Затим,
на крају се врши анализа Конвенције о високотехнолошком крими-
налу, која је донета под окриљем Савета Европе 2001. године, као
и њених Протокола и Талинског приручника, који се односи на сај-
бер ратовање и коначно, анализа случајева из праксе, како би се
извео закључак да ли је међународно право на добром путу ка регу-
лисању, а самим тим и надајмо се, спречавању, ових сукоба.Although war as such is prohibited by the Charter of the United
Nations, we are witnessing that armed conflicts still occur. The development
of technology leads to the appearance of new types of conflict, which
could not even be imagined until a few decades ago. The paper presents
cyberwarfare as a new way of manifesting aggression in international law,
as well as the possibility of applying the existing rules of international
humanitarian law to these new types of conflict between states. Is it time
to change the existing or adopt new rules? The impact of cyber wars on
international relations and on international humanitarian law itself is
analyzed. It compares cyberwarfare with classic armed conflicts and
discusses ways to prevent such attacks in the future. Then, at the end, an
analysis is made of the Convention on High-tech Crime, which was
adopted under the auspices of the Council of Europe in 2001, as well as
its Protocols, in order to conclude whether international law is on the
right track towards regulation, and therefore hopefully , preventing these
conflicts
Еxpropriation in Favor of a Private Interest
Full text linkЕкспропријација je ограничење права својине. Истовремено, право
својине је једно од основних људских права загарантованих различитим
међународним и националним правним актима. Да би експропријација
била дозвољена, неопходно је да буде спроведена у складу са одређеним
правилима. Једно од тих правила јесте примена експропријације да би
се испунио одређени јавни интерес. Да би ограничење права својине било
оправдано, неопходно је да постоји јавни интерес. Једна од одредаба
одбаченог Предлог закона за измену и допуну Закона о експропријацији
Републике Србије било је правило које јавни интерес дефинише на начин
који се може разумети као приватни интерес. Овај текст ће бити
посвећен управо том одбаченом предлогу и последицама које би таква
измена закона имала. Циљ овог рада је да укаже на проблеме које би
експропријација у приватном интересу стварала у националном законодавству
и зашто је неопходно да се она спроводи заиста само у
јавном интересу.Expropriation is a limitation to property right. At the same time, the right
to property represents one of the basic human rights and is guaranteed by
different international and national legal acts. In order for expropriation to
be allowed and legal, it must be conducted according to certain rules. One
of those rules is for it to be applied in order to fulfill a public interest. It is
necessary for expropriation to be conducted to fulfill a public interest, so
that the limitation of the right to property is justified. Proposal of the Law
for change of the Law on Expropriation of the Republic of Serbia that has
been rejected, had a rule that defines public interest in a way that it can be
understood as private interest. Therefore, this text will dedicate its part to
point out the problems that could occur if expropriation in a private interest
would be a part of the national legal system and why it is necessary for
expropriation to be applied exclusively in a public interest
Decisions of the International Court of Justice in Gambia v. Myanmar and South Africa v. Israel Cases as a New Perspective od Adjudication of Crime of Genocide
Full text linkТhe author analyses the effects of decisions of the inter
national court of Justice in two recent genocide cases – Gambia v. myan
mar and south africa v. israel – as an element of progressive development
of the Law of the court in adjudicating of the crime of genocide.
the court in its decisions, both in the Judgement on Preliminary
objections in Gambia v. myanmar case as well as the orders on provi
sional measures in both cases, introduced the concept of obligations erga
omnes partes in terms of obligations owed to a group of states, so breach
of those obligations enables all states members of a group to invoke the
responsibility for breach.
the essential meaning of the obligations erga omnes partes, under
stood as secondary rules of international law, lies in the horizontal expan
sion of the jurisdiction of the court ratione personae based on the subject
matter of the dispute without deviating from the principle of consent as a
fundamental principle of which icJ rests.
He concludes that, despite the fact that they are not free of legal
difficulties, obligations erga omnes partes are valuable step in promotion
of the rule of law in international communit
Legal Regime of Shares in a Limited Liability Company and Marital Property
Full text linkПоследњих деценија, услед интензивнијег развоја предузетништва,
пред домаћом и упоредноправном судском праксом јавио се нови изазов.
Поставило се питање уколико супружник уложи заједничка средства
(новац и ствари) као улог у друштво с ограниченом одговорношћу и на
основу тога стекне право на удео и својство члана ДОО, да ли други супружник
има и, уколико има, која су то права у погледу имовине која је
унета као улог у ДОО и у односу на удео који је тиме стечен у основном
капиталу друштва. Другим речима, да ли је тако стечен удео у режиму
посебне имовине супружника-члана или заједничке имовине оба супружника?
Корен проблема је двојак: непостојање изричите законске регулативе
којом би се регулисало то питање и међусобна неусклађеност
породичноправних и компанијскоправних прописа. Иако је домаћа судска
пракса готово уједначена, сматрајући да је удео у ДОО посебна имовина
супружника-члана, ауторке у раду преиспитују такве ставове,
покушавајући да сагледају ствари из другог угла.With more intensive entrepreneurship development in recent decades,
domestic and comparative jurisprudence faced a new challenge. The
question arose, if a spouse invests joint assets (money and things) as a
stake in a limited liability company and acquires the right to a share and
membership in an LLC, does the other spouse have (and if so, what rights),
both in terms of the assets invested in the LLC, as well as the share acquired
in the company. In other words, is the share thus acquired in the regime of
the separate property of the spouse-member or the joint property of both
spouses? The root of the problem is twofold: the absence of explicit legal
regulation that would regulate that issue; and the mutual incompatibility
of family law and company law regulations. Although the domestic
judicial practice is almost uniform, considering that the LLC share is the
spouse-member’s separate property, the authors in the paper reexamine
such attitudes, trying to see things from a different angle
Izbor sudija međunarodnog krivičnog suda: u pravcu integriteta i transparentnosti nacionalnih procedura za nominovanje
Full text linkThe election of judges to the International Criminal Court
(ICC) is a critical process that shapes the Court’s legitimacy and effectiveness.
This paper delves into the normative framework governing the election
of ICC judges, explores the challenges arising from the past election
cycles, examines national nomination procedures in the State Parties, and
discusses the efforts to enhance these procedures. By scrutinizing these
aspects, the paper aims to contribute to the ongoing discourse on improving
the democratic legitimacy of the ICC through the lens of the recent,
ongoing and the forthcoming activities of the Advisory Committee for
nomination of judges of the International Criminal Court (ACN), but also
with respect of the role that in that plays the Assembly of ICC (ASP). Since
ACN plays a pivotal role in enhancing the nomination procedures for ICC
judges, it has been actively engaged in developing non-binding instruments
aimed at improving the transparency, inclusivity, and integrity of the
nomination process. These efforts were made in response to the challenges
identified in past election cycles, including concerns regarding the quality
of candidates and nomination process itself, gender and geographical representation,
and overall fairness.Izbor sudija međunarodnog krivičnog suda (MKS) je
veoma važan process koji utiče na legitimnost i efikasnost suda. Ovaj rad
zadire u normativni okvir koji uređuje izbor sudija MKS, istražuje izazove
proizaše iz poslednjih izbornih ciklusa, analizira nacionalne procedure
nominovanja kandidata od strane Država članica i diskutuje napore koji
su učinjeni na unapređenju tih procedura. Produbljujući ove aspekte, rad
ima za cilj da doprinese tekuć em diskursu o poboljšanju demokratskog
legitimiteta MKS-a kroz lupu nedavnih, tekuć ih i predstojećih aktivnosti
Savetodavnog komiteta za nominaciju sudija Međunarodnog krivičnog
suda (ACN), ali i u pogledu uloge koju u tom procesu ima Skupština država
članica MKS-a (ASP). Pošto ACN igra ključnu ulogu u unapređenju postupaka
nominovanja kandidata za sudije MKS-a, aktivno je angažovan u
razvoju neobvezujuć ih instrumenata koji imaju za cilj da poboljšanje transparentnosti,
inkluzivnosti i integriteta procesa nominovanja. Ovi napori
su napravljeni kao odgovor na izazove identifikovane u prošlim izbornim
ciklusima, uključujući zabrinutost u pogledu kvaliteta kandidata i procesa
nominacije, rodnu i geografsku zastupljenost i generalno legitimitet
Where are international and national criminal law going?
Full text linkУ време цивилизацијске кризе која ескалира ка
тре ћем светском рату, агресивни ратови и геноцид поново улазе
на међународну сцену, без стварне осуде због све оштријег антаго-
низма и лицемерја великих држава и њихових геополитичких и ге-
остратешких аспирација. Последица колапса међународног поре-
тка је глобални пад демократије и ерозија људских права, општа
корупција и јачање глобалног популизма, партикуларизма и ауто-
ритаризма. У контексту глобалних промена, са потпуно неизве-
сним перспективама за стварање новог међународног поретка који
ће стабилизовати универзалне цивилизацијске вредности, међуна-
родно кривично право, достигавши ниво кодификације најозбиљ-
нијих међународних злочина и висок степен хармонизације нацио-
налних кривичноправних система, губи свој значај као “дисциплина
кризa” из дана у дан. Продубљавање његове кризе се манифестује
неутрализацијом сталног ICC-а, који, за разлику од ad-hoc међуна-
родних кривичних судова формираних да деле правду победника,
треба да функционише као инструмент универзалне правде како
за победнике, тако и за поражене. Из вртлога у којем запада свет,
једина будућност за рехабилитацију међународног кривичног права
и ICC-а је успостављање мира и новог одрживог светског поре тка,
заснованог на демократским принципима и поштовању универзал-
ног корпуса људских права.
Под утицајем глобалних фактора, кризе универзалнoг кор-
пуса људских права и слабљења моћи држава да превазиђу унутра-
шње проблеме опадања демократије, владавине права и јачања
по пулизма, клептократије и ауторитаризма, савремено казнено
право суочава се са кризом сопственог легитимитета као “ultima
ratio” у сузбијању криминала. Анализа реформи казненог права, по-
себно у земљама нашег региона, доводи до закључка да либерални
концепт казненог права заштите индивидуалних и друштвених вредности заснован на принципима рационалне равнотеже између
ефикасне заштите људских слобода и права и ограничене кривич-
ноправне репресије изложен је незаустављивом напливу утилита-
ризма. Његово обуздавање није могуће без дубоких реформи нацио-
налног политичког, економског и правног система, који ће пренети
борбу против криминала са употребе казненог права као јединог
средства, на подручје функционисања политичке моћи и власти
вођеног принципима демократске правне државе.At the time of the civilizational crisis that is escalating towards the
third world war, aggressive wars and genocide are entering the international
scene again, without real condemnation due to the increasingly sharp
antagonism and hypocrisy of the big states and their geopolitical and geostrategic
aspirations. The consequence of the collapse of the international
order is the global decline of democracy and the erosion of human rights,
general corruption and the strengthening of global populism, particularism
and authoritarianism. In the context of global changes, with completely uncertain
prospects for the creation of a new international order, which will
stabilize universal civilizational values, the international criminal law, having
reached the level of codification of the most serious international crimes
and a high degree of harmonization of national criminal justice systems, is
losing its importance as a “crisis discipline” day by day. Its deepening crisis
is manifested by the neutralization of the permanent ICC, which, in contrast
to ad-hoc international criminal courts, formed to dispense justice to the
victors, should function as an instrument of universal justice for both the
victors and the vanquished. From the vortex in which the world is falling,
the only future for the rehabilitation of international criminal law and the
ICC is the establishment of peace and a new sustainable world order, based
on democratic principles and respect for the universal body of human rights.
Under the influence of global factors, the crisis of the universal human
rights and the weakening of the power of states to overcome the internal
problems of the decline of democracy, the rule of law and the strengthening
of populism, kleptocracy and authoritarianism, modern criminal law is
faced with a crisis of its own legitimacy as an “ultima ratio” in combating
crime. Analyzing criminal law reforms, especially in countries from our
region, leads to the conclusion that the liberal criminal law concept of protection
of individual and social values based on the principles of a rational
balance between effective protection of human freedoms and rights and
limited criminal law repression is exposed to an unstoppable surge of utilitarianism.
Its containment is not possible without deep reforms of the national
political, economic and legal system, which will transfer the fight
against crime from the use of criminal law as the only means, to the area of
functioning of political power and authority guided by the principles of the
democratic rule of law
Use of artificial intelligence systems in armed conflicts : legal protection and legal challenges
Full text linkУпотребе система/елемената вештачке интели-
генције (АI) током и у вези са оружаним сукобима намећу бројне етич-
ке и правне изазове почев од начелних, у области формулисања основ-
них принципа стварања алгоритама AI, контроле људи над њима и
адекватних и ригорозних тестирања њихове сигурности/безбедно-
сти. Наглашени су правни изазови и потреба правне заштите од
употребе елемената и облика AI у домену оружаних сукоба. Предмет
бројних научних и стручних дискусија на међународном нивоу је евен-
туална забрана употребе „смртоносних аутономних оружаних си-
стема“, способност алгоритама AI да поштују начела међународног
хуманитарног права, потреба регулисања употребе елемената и фор-
ми AI у војне сврхе – „аутономних“ оружаних система и издвајање
захтева/смернице „значајне људске контроле“ над системом. Једно од
темељних питања је да ли институти међународног кривичног пра-
ва могу да се примене у ситуацијама када се услед дејства борбених
средстава која поседују елементе AI остваре обележја међународног
кривичног дела, пре свега ратних злочина, или је потребно формули-
сати нова/додатна правна правила. Ауторка у раду издваја основне
видове употребе система AI током оружаних сукоба/у вези са оружа-
ним сукобима: уграђивање у оружане системе, употреба у сајбер и
информатичким операцијама и „ратови информацијама“; информа-
тивна, помоћна и аналитичка улога AI софтвера.The use of AI systems/elements during/in relation to armed conflicts
imposes numerous ethical and legal challenges, starting from fundamental
principles in the field of formulating basic principles of creating AI
algorithms, human control over them, and adequate and rigorous testing
of their security. In this paper legal challenges and the need for legal protection
from the use of AI elements and forms in the domain of armed conflicts
are emphasized. The subject of numerous scientific and expert discussions
at the international level is the potential ban on the use of „Lethal
Autonomous Weapons Systems” („LAWS”), the ability of AI algorithms to
respect the principles of international humanitarian law, the need for
regulation of the use of AI elements and forms for military purposes –
„autonomous” weapons systems, and highlighting the requirement/guideline
for „meaningful human control” over the system. One of the fundamental
questions is whether institutes of international criminal law can
be applied in situations where the elements of international crimes, primarily
war crimes, are realized due to the actions of combat means possessing
elements of AI or whether it is necessary to formulate new/additional
legal rules. The author in the paper highlights the main types of use
of AI systems during armed conflicts/in relation to armed conflicts: embedding
in weapon systems, use in cyber and information operations, and
„information warfare”; informational, support, and analytical roles of AI
software
Relation between international criminal and national criminal law in proceedings for organized crime criminal offenses
Full text linkУ овом раду биће речи о сличностима и разлика-
ма у кривичним поступцима који се воде за међународна кривична
дела и за кривична дела организованог кримнала. Осим тога, биће
указано на сличности и разлике у односу на основна начела кривич-
ног и кривичнопроцесног права, дефинисање појмова ових кривичних
дела, као и на надлежности за вођење поступка за међународна
кривична дела, односно кривична дела организованог криминала.
Такође, биће речи о видовима и начинима међународне по-
моћи и сарадње, односу међународног и националног кривичног
права у том делу, као и о побољшању међународне сарадње у виду
ефикасности достављања одговора на замолницу и потпуности
односно у највећој мери испуњења обима правне помоћи која се
захтева.In this paper there will be words about similarities and differences
in criminal proceedings that are beeing conducted for international criminal
offences and for organized crime criminal offences. Besides, will be
pointed out to similarities and differences regarding basic principles od
criminal and criminal procedure law, definig terms of the named criminal
offenses, as well as to jurisdiction to conduct the procedure for international
criminal offenses, that is organized crime criminal offenses.
Also, there will be words about types and ways of the international
help and cooperation, relation between international and national criminal
law in that part, as well as improvement of the international cooperation
in terms od delivery efficiency of the answers to the mutual legal assistance
request and completeness that is, in to the gratest extent of fulfillment of the
scope of legal assistance that is required