RALF
Not a member yet
2273 research outputs found
Sort by
War and fair trial : contradictio in adiecto?
Full text linkУ раду је размотрена могућност примене права
у рату и послератним условима. Не само ратови, већ и револуци-
онарна збивања стављају право на пробни камен који би требало
да покаже има ли места примени права у тим бурним временима.
Бруталне егзекуције, монтирани процеси, доношење закона којима
се читаве групе људи стављају ван правног поретка, све то наводи
на закључак да је спој рата и права немогућ или да је, у најбољем
случају, реч о правној норми која има декоративну улогу.
Након уводних напомена, аутор је анализирао случај реха-
билитације Драгољуба Михаиловића. Овај предмет из 2015. године
привукао је велику пажњу јавности, како опште, тако и стручне,
уз коментаре који су изражавали пре свега политичке ставове пре-
ма четничком покрету за време Другог светског рата. Иако тога
нису били лишени ни ставови који су првенствено били усмерени
на правна питања у вези с рехабилитацијом Михаиловића, у раду
је искључиво размотрена правна аргументација која је у вези с тим
изношена. При томе је, поред самог поступка који је 1946. године
вођен против оптуженог Михаиловића, посебна пажња усмерена
на поступање у том процесу, а самим тим и судбину његовог бра-
ниоца, адвоката Драгића Јоксимовића.
Други предмет који је анализиран у раду односи се на случај
Кононов против Летоније о којем је Велико веће Европског суда за
људска права одлучило 2010. године. Иако је пола деценије „старији”
од решења којим је рехабилитован Михаиловић, у стручној јавно-
сти, а нарочито у коментарима одлуке Вишег суда у Београду, није
било ни помена ове пресуде. А у њој су, као што је у раду показано, размотрена нека од правних питања која су била од суштинског
значаја и за доношење решења о рехабилитацији. Мислим ту пре
свега на право на правично суђење које Европски суд за људска пра-
ва, за разлику од нашег Уставног суда и појединих стручних комен-
тара којих је било у јавности, не везује за време у којем је оптуже-
ном суђено за ратни злочин, већ посматра овај појам на начин као
што се то и данас чини.
У завршним напоменама аутор своју анализу своди на дихото-
мију између речи и насиља, и закључује да је насиље, иако немо, по
правилу делотворније од речи. При томе се снага појединих речи сво-
ди само на аргументе који се њима износе, док су друге речи весници
насиља које ће да уследи. Речи и насиље су оно што спаја оба анализи-
рана предмета, али то је и правични поступак, појам који је произа-
шао из доктрине о људским правима и основним слободама. Реч је о
упливу, изгледа не случајном, англо-америчког права у континентални
правни систем, па не треба да чуди што и даље постоји напрегну-
тост између rule of law или „аутономног правног закључивања” у
common law правном систему и континенталног правног формализма.The paper discusses the possibility of applying law in war and postwar
conditions. Not only wars, but also revolutionary events put law as a
touchstone that should show whether there is a place for the application of law in those stormy times. Brutal executions, staged trials, passing of laws
that put entire groups of people outside the legal order, all of this leads to
the conclusion that the combination of war and law is impossible or that,
in the best case, it is a legal norm that has a decorative role.
After the introductory remarks, the author analyzed the case of the
rehabilitation of Dragoljub Mihailović. This case from 2015 attracted a lot
of attention from the public, both general and expert, with comments that
primarily expressed political attitudes towards the Chetnik movement during
the Second World War. Although there were also views that were primarily
focused on legal issues related to the rehabilitation of Mihailović,
the paper exclusively considered the legal arguments presented in this regard.
At the same time, in addition to the proceedings against the accused
Mihailović in 1946, special attention was paid to the proceedings in that
process, and therefore to the fate of his defense counsel, lawyer Dragić
Joksimović.
The second subject analyzed in the paper refers to the case of Kononov
v. Latvia, which was decided by the Grand Chamber of the European
Court of Human Rights in 2010. Although it is half a decade „older”
than the decision by which Mihailović was rehabilitated, there was no
mention of this verdict in the professional public, especially in the comments
of the decision of the High Court in Belgrade. And in it, as shown
in the paper, some of the legal issues that were of essential importance for
making a decision on rehabilitation were considered. I am referring here
first of all to the right to a fair trial, which the European Court of Human
Rights, unlike our Constitutional Court and certain expert comments that
have been in the public, does not link to the time in which the accused was
tried for a war crime, but observes this concept on the way it is done today.
In the final remarks, the author reduces his analysis to the dichotomy
between words and violence, and concludes that violence, although
silent, is usually more effective than words. At the same time, the power of
certain words is reduced only to the arguments presented with them, while
other words are harbingers of the violence that will follow. Words and
violence are what unites both analyzed subjects, but it is also fair procedure,
a concept that arose from the doctrine of human rights and fundamental
freedoms. It is about the inflow, apparently not accidental, of
Anglo-American law into the continental legal system, so it should not be
surprising that there is still tension between the rule of law or „autonomous
legal reasoning” in the common law legal system and continental
legal formalism
Historical roots of the institute of command responsibility in international criminal law
Full text linkПосматрајући војску и полицију као гвоздене,
строго дисциплиноване и устројене секторе, несумњиво се може рећи
да су они једни од најкомплекснијих система на којима су почивале
и почивају државе али и сви други облици друштвених заједница у
историји. Са тим у вези, како би се обезбедило њихово ефикасније
деловање неопходно је било успоставити јасан однос између надређе-
ног и подређеног или како је то антички војсковођа Клеарх рекао:
„Војник треба да се боји свог надређеног више него својих неприја-
теља“. Међутим, како је у историји позиција надређеног подразу-
мевала неограничено широка овлашћења, а казна најчешће претила
само у случају катаклизмичног пораза у рату, постепено се и кроз
дуги временски период уводило питање његове одговорности за ко-
манде које је издавао. Тако се с почетка 20. века могло први пут
јасно уочити да се на мала врата, и у оној мери у којој је до тада
међународно право било развијено, уводи инстиут командне одго-
ворности. Стичући све већу свест, а пролазећи кроз страхоте два
светска рата и суђење одговорнима за избијање истих, на међуна-
родном плану јављала се све већа потреба за креирање једног широ-
ко прихваћеног, наднационалног кривичног права које би садржало
и дефиницију командне одговорности а на основу које би се гонила
лица за потенцијално извршена кривична дела.Observing the army and the police as iron, strictly disciplined and
organized sectors, it can undoubtedly be said that they are one of the most
complex systems on which states and all other forms of social communities
rested in history. In this regard, in order to ensure their more effective action,
it was necessary to establish a clear relationship between superior and
subordinate, or as the ancient military leader Clearchus said: “A soldier
should fear his superior more than his enemies”. However, as in history
the position of a superior implied unlimited broad powers and the punishment
most often threatened only in the event of a cataclysmic defeat in the
war, gradually and over a long period of time the question of his responsibility
for the commands he issued was introduced. Thus, from the beginning
of the 20th century, it could be clearly seen for the first time that the
institution of command responsibility was being introduced through the
back door, and to the extent that international law had been developed
until then. Gaining more and more awareness, and going through the horrors
of two world wars and the trial of those responsible for their outbreak,
on the international level there was an increasing need to create a widely
accepted, supranational criminal law that would also contain a definition
of command responsibility and on the basis of which it would be prosecuted
persons for potentially committed criminal acts
Legal status of journalists in armed conflicts
Full text linkУ раду се првенствено указује на комплексност
питања правне заштите новинара у оружаним сукобима, а посе бно
сукобима у модерној међународној заједници. Првенствено је прика-
за на еволуција правила почев од Хашког права, преко Женевских кон-
венција, па до Допунског протокола из 1977 године. Аутор указује
на појаву више врста новинара што додатно усложњава њихову
правну заштиту.
Поред наведеног, у раду се разматрају и различити примери
злоупотребе новинара током модерних оружаних сукоба у сврху про-
паганде или шпијунске делатности. У тим случајевима новинари, као
и лица која их прате и помажу им, аутоматски губе заштићени ста-
тус. Ипак чак и тада остају под заштитом одређених захтева ме-
ђународног хуманитарног права. Аутор закључује да је неопходна
све обухватна и актуелна регулатива у погледу правног положаја но-
винара у модерним оружаним сукобима, обзиром на велики развој
новинарства и све већи утицај који извештавање носи у новије време.The paper primarily points to the complexity of the issue of legal protection
of journalists in armed conflicts, and especially conflicts in the modern
international community. Primarily, the evolution of the rules is shown, starting
with Hague law, through the Geneva Conventions, and up to the Additional
Protocol from 1977. The author points to the emergence of several types of
journalists, which further complicates their legal protection.
In addition to the above, the paper also discusses various examples
of abuse of journalists during modern armed conflicts for the purpose of
propaganda or espionage. In those cases, journalists, as well as persons who
accompany and help them, automatically lose their protected status. However,
even then they remain under the protection of certain requirements
of international humanitarian law. The author concludes that a comprehensive
and up-to-date regulation is necessary regarding the legal position
of journalists in modern armed conflicts, considering the great loom of
journalism and the increasing influence that reporting has in recent times
Problems between multinational corporations and paramilitaries
Full text linkМултинационалне компаније врше своје посло-
вање у најразличитијим деловима света, па чак и високоризичним
зонама које одликују оружани конфликти и напади паравојних фор-
мација. Аутор сагледава на који начин те формације утичу на по-
словање мултинационалних компанија. Затим, разматрају се иле-
гални методи мултинационалних компанија за обрачунавање са
паравојним формацијама и њиховим захтевима али, и адекватне,
законите и легитимне алтернативе. Тим легитимним алтернати-
вама заправо се повећава степен очувања људских права и смањује
се број кривичних дела из области међународног кривичног права.
Коначно, аутор закључује зашто и даље одређене мултинационал-
не компаније теже ризичним и незаконитим методама и шта
међународна заједница мора да предузме да би их одвратила од
таквог приступа пословању и понудила им адекватно решење за
проблеме које паравојние формације стварају.Multinational corporations conduct their business in very different
parts of the world, even in the high-risk areas which are characterized by
armed conflicts and attacks from paramilitaries. Author perceives in what
ways these formations affect the business of multinational corporations.
Then, various illegal methods of multinational corporations for dealing with
those paramilitaries and their demands are considered, as well as their
adequate, legal and legitimate alternatives. By implementing those legitimate
alternatives, the level of human rights protection is increased and the
number of crimes regulated by international criminal law is decreased.
Finally, author concludes why multinational corporations still gravitate
toward risky and illegal methods and what the international community
must undertake to dissuade them from such an approach to conducting
business, and offer them an adequate solution for the problems paramilitaries
can create
Fragmentation of Serbian contract law: The limits of the principle of uniform regulation
Full text linkЗаконским начелом јединственог регулисања предвиђено је да се правила
Закона о облигационим односима (ЗОО) подједнако примењују на
уговоре између правних лица, физичких лица и између правних и физичких
лица. Међутим, ЗОО садржи посебна правила о уговорима у привреди,
чиме сам одступа од поменутог начела. Кад се појавила друштвена
потреба да се законом уреде нови уговорни односи, посебан статус који
ЗОО одувек има допринео је томе да се он не мења него да се доносе посебни
закони. Растакање јединственог законског режима нарочито је
узело маха кад су донети посебни потрошачки закони. Настојање да се
ЗОО што мање мења постепено је смањило његов значај, утолико што
су многи уговорни односи сада непосредно уређени изван њега. Циљ овог
рада је да се размотри текући процес фрагментације општег законског
режима за уговоре и сагледа учинак који би у том контексту могло да
има усвајање Преднацрта грађанског законика из 2019. године.The legal principle of uniform regulation dictates that the rules of the
Law on Obligations (LO) apply equally to contracts between legal entities,
individuals, and mixed parties. However, the LoO contains special provisions
for commercial contracts, thereby deviating from this principle. When
the need arose to regulate new contractual relations through legislation,
the special status the LoO holds in Serbian legal culture contributed to its
remaining unchanged, with new laws introduced instead. The fragmentation
of the unified legal regime became particularly pronounced with the
enactment of specific consumer laws. The effort to minimize changes
to the LO has gradually diminished its significance, as many contractual
relationships are now regulated outside of it. The purpose of this paper is
to examine the ongoing process of fragmentation of the general legal regime
for contracts and assess the potential impact of adopting the Draft Civil Code
of 2019 in this context
The European committee for the prevention of torture and inhuman or degrading punishments or procedures and its role in modeling and exercising the rights of persons deprived of liberty in Bosnia and Herzegovina
Full text linkУ свим савременим правним системима, међуна-
родни правни документи, односно стандарди прописани у њима
имају важну и веома често незаобилазну улогу. За положај лица
лишених слободе и њихова права посебно је значајан један такав
документ - то је Европска конвенција о спречавању мучења и не-
човјечних или понижавајућих поступака и кажњавања. Ради се о
правно обавезујућем документу, уговору о људским правима, од-
носно међународном инструменту који је данас достигао скоро
универзалну ратификацију. То је и акт који обавезује државе
потписнице Конвенције на предузимање свих одговарајућих законо-
давних, административних, социјалних и образовних мјера ради
заштите ове категорије лица.In all modern legal systems, international legal documents, i.e.
the standards prescribed thereof, play an important and often inevitable
role. One such document is particularly important for the position of
persons deprived of their liberty and their rights – the European Convention
on the Prevention of Torture and Inhuman or Degrading Treatment
and Punishment. It is a legally binding document, a treaty on human rights,
that is, an international instrument that has reached almost universal
ratification nowadays. It is also an act that obliges the signatory states
of the Convention to undertake all appropriate legislative, administrative,
social and educational measures for the protection of this category
of persons
Detention during investigation with reference ro comparative law
Full text linkПритвор представља меру обезбеђењa прису-
ства окривљеног током кривичног поступка, која може бити одре-
ђена из разлога наведених у закону. Потом, може се посматрати
као облик лишења слободе, али и гарант да ће се у најкараћем мо-
гућем року предузети одређене доказне радње или спровести истра-
га. Питање трајања притвора је од великог значаја уколико је
притвор одређен у предметима сложене структуре, када постоји
велики број окривљених, али и велики број доказних радњи које је
потребно предузети. У овој ситуацији дужина притвора може има-
ти одлучујући утицај у погледу квалитета и броја предузетих до-
казних радњи, које претходе одлуци тужилаштва, што ће бити и
једна од тема којом ће се бавити овај рад.Detention is a measure to ensure the presence of the defendant
during the criminal proceedings, a form of deprivation of liberty, and a
guarantee that certain evidentiary actions will be taken or an investigation
will be conducted, as soon as possible. The question of detention duration,
during investigation is of great importance, if it is determined in cases with a complex structure, when there is a large number of defendants and
criminal offences, but also a large number od evidentiary actions that need
to be taken by the Public Prosecutor. In those cases the length of detention
can have a decisive influence in terms of the quality and number of taken
evidential actions. Bearing in mind the analyzed legislations, the Croats
and Bosnian and Herzegovinian legislators have recognized the need to
extend duration of detention in the complex cases. After analyzing domestic
legislation, I believe that is necessary to prescribe a longer period of
detention, with the fact that this would imply certain constitutional changes,
so that the Public Prosecutor have enough of the time to produce all the
evidence, for the prosecution and defence, and make a final decision regarding
wheter to press charges or not
The disruptive potential of blockchain technology for enhancing international legal cooperation in criminal matters
Full text linkБлокчејн технологија представља значајан по-
тенцијал за унапређење међународне правне сарадње у домену кри-
вичног правосуђа. Ова иновативна технологија нуди решења за
неке од најзначајнијих изазова са којима се суочавају правни и пра-
восудни системи, као што су спорост процеса, разлике у правним
системима, високи трошкови, техничка ограничења и језичке ба-
ријере. Коришћењем блокчејна може се постићи већа транспарен-
тност, непроменљивост података, брза размена информација
и повећана сигурност, чиме се може допринети ефикасности и
транс парентности у међународној правосудној сарадњи. Кроз рад
се детаљније истражују конкретне примене блокчејна у међунаро-
дној сарадњи у кривичним стварима, са посебним освртом на ди-
гитализацију и безбедну размену и извршавање судских одлука,
међусобно повезивање националних база података у циљу размене
информација, као и коришћење блокчејна за брз и поверљив пренос
доказног материјала између држава. Размотрене су и техничке,
правне и организационе препреке у имплементацији блокчејна, као
и начини њиховог превазилажења. Осим тога, кроз рад ће се анали-
зирати начини на које блокчејн унапређује поверење између право-
судних система, отклањајући потребу за посредницима и олакша-
вајући транснационалну сарадњу. Међу предвиђеним предностима
су свакако, убрзање судских поступака, смањење трошкова,
унапређена сигурност података и поверљивост, као и олакшана
сарадња између земаља са различитим правним системима. На
крају, биће истражене потенцијалне баријере за имплементацију,
попут регулаторних изазова, техничких ограничења и питања
приватности, као и могућа решења за њихово превазилажење.Blockchain technology represents significant potential for enhancing
international legal cooperation in the context of criminal justice. This
innovative technology offers solutions to some of the most significant challenges
faced by legal and judicial systems, such as slow processes, differences
in legal systems, high costs, technical limitations, and language
barriers. By utilizing blockchain, greater transparency, immutability of
data, rapid information exchange, and increased security can be achieved,
contributing to the efficiency and transparency of international judicial cooperation. The paper explores in detail the specific applications of blockchain
in international cooperation in criminal matters, with a particular
focus on the digitization and secure exchange of court decisions, the interconnection
of national databases for information sharing, as well as the
use of blockchain for the rapid and confidential transfer of evidence
between states. Technical, legal, and organizational barriers to blockchain
implementation will be considered, along with ways to overcome them.
Additionally, the paper will analyze how blockchain enhances trust between
judicial systems, eliminating the need for intermediaries and facilitating
transnational cooperation. The anticipated benefits include accelerated
court proceedings, reduced costs, enhanced data security and
confidentiality, and facilitated cooperation between countries with different
legal systems. Finally, potential barriers to implementation, such as regulatory
challenges, technical limitations, and privacy issues, will be explored,
along with possible solutions to overcome them
Application of conventional law in relation to the national criminal procedure law
Full text linkМеђународно право о људским правима, као за-
штита пре свега појединца у међународном праву је имала мулти-
латерални карактер и представљала универзални модел заштите
права. Овај мултилатерални и универзални начин примене права
био је пре свега изражен кроз систем Уједињених нација. Међуна-
родни пакт о грађанским и политичким правима своју универзал-
ност је показао у систему ратификације. Регионални модели за-
штите људских права су се показали као делотворнији. Европска
конвенција о људским правима и основним слободама од 04.10.1950.
године, и протоколима уз њу који садржи корпус заштите грађан-
ских и политичких права. Ова заштита може бити ефикасна и
стварна кроз органе, најпре комисија а потом Европски суд за људ-
ска права који кроз своју праксу представља у пуном капацитету
делотворност обраћања суду и заштиту од неправичности суђења
пред националним судовима. Пракса Европског суда за људска пра-
ва у Стразбуру је постала саставни део позитивног права.The European Court of Human Rights in the application of the
European Convention is a constitutional instrument of the European
public order that represents imperative legal rules (јus cogens). It is precisely
for these reasons that the application and interpretation of convention
law represents the „hard core“ of human rights. In its decisions
regarding Article 3 of the Convention, the Court considers that it represents
one of the most fundamental provisions of the Convention and as a basic
value entered into the laws of the democratic societies that make up the
Council of Europe. This provision, in relation to other provisions, is designed
and represents an absolute right, without exceptions or temporary or
the possibility of cancellation in accordance with Article 15 of the Convention.
Human and minority rights guaranteed by generally accepted rules
of international law and confirmed international treaties are guaranteed
and directly implemented by the Constitution. These provisions on human
and minority rights are interpreted in favor of the values of a democratic
society and the practices of international institutions that envision its
implementation
A comparative perspective on the liability of heirs
Full text linkSettlement of deceaseds debts is one of the fundamental questions of succession. The liability of heirs for these debts is very difficult to regulate because of the need to balance several conflicting interests: the interests of heirs, the interests of estate creditors and the interests of heirs personal creditors. Legal systems may attempt a simple, but rigid approach to heirs liability or provide detailed and flexible, but complex rules on different scopes of liability in different situations. This article discusses the main approaches to liability of heirs for estate debts and provides a critical analysis of their advantages and disadvantages. The author concludes that complex and flexible rules on liability of heirs may ultimately lead to more just distribution of estate assets